Порекло становништва > Опште

Локални надимци

(1/8) > >>

Дробњак:
Познато је да код нас становници различитих градова и предела имају маштовите надимке и називе, које су им углавном наденуле прве комшије. Тако нпр. у Поморављу имамо Ћуране у Јагодини, Цреваре у Ћуприји и Џигеране у Параћину. У западној Србији имамо Ере у Ужицу и околини и Гребиће у Чачку. Познато је да и поједини крајеви имају надимке за становнике суседних области, па тако нпр. Шумадинци становништво које живи на источној страни Велике Мораве зове Власима, без обзира на њихово етничко порекло. Покрећем ову тему да би овде сакупили све локалне надимке и написали нешто о разлогу њиховог настанка. Појединце ови надимци знају да увреде и вероватно су неки и настали као неки вид увреде али они данас више немају тај смисао.

Дробњак:
Мени је најближа прича о надимцима становника три поморавска града: Јагодине, Ћуприје и Параћина. Прича каже да када је први воз прошао кроз Србију и у њему се возио краљ Милан, толико је брзо ишао да је у Јагодини ударио ћурана, црева му однео у Ћуприју а џигерицу у Параћин и тако насташе надимци: Ћурани, Цревари и Џигерани. Ова анегдота се најчешће може чути када неког упитате како су настали ови надимци. Постоји и прича да Јагодинце зову Ћуранима јер је око Јагодине било популарно гајење ћурака, крајем 19. и почетком 20. века и да је то био највећи "бренд" града. И заиста фабрика салама коју је у Јагодини држао Теодор Клефиш до Другог светског рата почела је свој бизнис баш са производњом прерађевина од ћурећег меса. У јагодинским кафанама се до пре тридесетак година на менију могао наћи и Јагодински ручак тј. подварак са сувом ћуретином.
Такође постоји и прича да је надимак Ћурани, Јагодинцима дао Чича Илија Станојевић. Чича Илија је почетком 20. века држао кафану у Јагодини која се звала "Код два астала". Она је заиста имала два астала од којих је један увек био резервисан за Илију Станојевића и када није био ту за њим није смео нико да седи. Кафана је после неког времена пропала и Чича Илија је за пропаст оптуживао Јагодинце. Да би им се осветио он је после једне представе у Јагодини узео прегршт жита и почео да га посипа по народу и да их ваби као ћурке. Ово је брзо одјекнуло и чак доспело у престоничке новине и Јагодинци посташе (или осташе) заувек ћурани.

НиколаВук:
Познато је да су у 19. веку људима према области порекла и досељења у тадашњу Кнежевину Србију давали надимке који су имали регионалну или етничку конотацију (иако су ти људи у огромној већини били Срби, често су добијали етничке надимке, по некој несрпској етничкој групи поред које су живели у свом старом завичају); тако су нпр. људе који су се доселили са територије данашње Војводине називали Пречанима или Швабама, из Херцеговине - Ерама, из Старе Србије (Стара Рашка, Косово и Метохија и север данашње БЈРМ) - Арнаутима, из Шоплука - Бугарима, из источне Србије - Власима, из Македоније (центар и југ данашње БЈРМ и подручје Егејске Македоније у данашњој Грчкој) - Цинцарима, итд.

Дробњак:
Најчешћи локални надимак који сам ја сретао је - Бугари. Мештани једног села, мештане суседног села зову Бугари, становници једног краја, становнике другог краја зову Бугари и сл. Нпр. становнике села Доњи Рачник, код Јагодине, комшије зову Бугари јер је већина њих досељена из јужне Србије. Становнике села Дубље код Свилајнца исто зову Бугари. Пореклом су из села Извор код Зајечара и заиста имају необичан дијалект који се разликује од дијалекта осталих становника Ресаве. Такође, становнике Гроцке, староседоце, зову Бугари. Генерално становници централне Србије, Србе из јужне и југоисточне Србије зову Бугари. На југу је тај надимак резервисан за оне који живе уз бугарску границу: - Пирот, Црна Трава, Бабушница, Сурдулица.

Небојша:

--- Цитат: Дробњак  Мај 01, 2017, 10:26:40 поподне ---Најчешћи локални надимак који сам ја сретао је - Бугари. Мештани једног села, мештане суседног села зову Бугари, становници једног краја, становнике другог краја зову Бугари и сл. Нпр. становнике села Доњи Рачник, код Јагодине, комшије зову Бугари јер је већина њих досељена из јужне Србије. Становнике села Дубље код Свилајнца исто зову Бугари. Пореклом су из села Извор код Зајечара и заиста имају необичан дијалект који се разликује од дијалекта осталих становника Ресаве. Такође, становнике Гроцке, староседоце, зову Бугари. Генерално становници централне Србије, Србе из јужне и југоисточне Србије зову Бугари. На југу је тај надимак резервисан за оне који живе уз бугарску границу: - Пирот, Црна Трава, Бабушница, Сурдулица.

--- Крај цитата ---

Српска посла. :)

Знам да Срби за Македонце кажу "Чокалије", али никад нисам знао шта то значи.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна