Науке и научне дисциплине > Историја
Набски Срби
aleksandar I:
Започео бих ову тему зато што је већ примијећено да у оквиру "Динарик групе" постоји одређена генетска веза између "балканских динараика" и одређених чешких породица. У овом случају ријече је о породици Блахник, тачније о Libkov Cz Blahniks из Југозападне Чешке, која у оквиру хаплогрупе I2a посједује мутацију Z16983.
У "нашем Пројекту" ту мутацију имају још и породице Марковић, Озимковић, Дапчевић и Стефановић. Наравно, то није коначно, односно потребно је урадити додатне СНП-ова за оне појединце чији СТР резулатати (DYS 391 - 10) можда указују на ову мутацију.
Породица има и свој сајт са картама и генеалогијом породице (Ondra Blahnik ) од краја 15. вијека. Наводи се да ова породица припада специфичној популацији под називом "Хода". Мада они то нигдје не спомињу, за овај термин се веже и појам "Набски Срби", према ријеци Наб у Баварској, која је десна притока Дунава и улива се у наведену ријеку код града Регенсбурга. Пошто су Ходи били граничари , могуће и за вријеме успостављања тзв. "Limes Sorabicus", ријеч је о региону између тзв " Баварске шуме" и "Чешке шумаве (лес)", дакле крајњи југозапад данашње Чешке. Напомињем да чешка Википедија доводи у несумљиву везу Ходе и Набске Србе. У прилогу карта:
Поставио бих и карту која се налази на сајту Блахника, и која очигледно покљазује да је у питању регион који је веома близу, тачније са "оне стране Bohemian Forest":
На доњој карти, у уоквиреном дијелу, може се прочитати насеље Klatovy, а приликом једне "размјене мишљења" а оквиру разматрања лоцирања постојбине Бијелих Срба и Бијелих Хрвата, овај град и уопште регион је поменут у контексту нешто веће концентрације хаплогрупе I2a. Чини ми се да је проценат био нешто већи на од 20%, мада се не сјећам колики је био узорак.
Све ово упућује на појачано присутво "Динарик групе" на ЈЗ Чешке, а усудио би се рећи и цијелог тог граничног подручја према Њемачкој.
У вези с тим поставља се питање ко су то Набски Срби? Искрено речено и мени јетај појам био потпуно непознат до учлањења у овај форум, међутим, чешким археолозима и историчарима је он познат.
Пошто је уводни дио преобиман у смислу простора, слиједи наставак:
Синиша Јерковић:
Само напријед, Александре.
Пружићу подршку са изворима, од оног што сам прикупио.
Синиша Јерковић:
Ево за почетак линк на чешки текст о Словенима у Баварској гдје се наводи да су та племена повезана са српским племенима око ријеке Сале.
"Další skupiny osadníků, pocházející z vnitřních Čech, se usazovaly převážně u řeky Naab /Nábští Slované/, poslední osidlovací směr na Pomohaní /Pomohanští Slované/ a k řece Regnitz /Regničtí Slované/ z největší pravděpodobností vycházel od srbských kmenů v Posálí.
Текст садржи још неке карте и битне податке, ако и узорке керамике са налазишта у Баварској. Може се прочитати у интегралном облику овдје.
http://www.svornost.com/sclavi-istius-patrie-aneb-bavorsti-slovane/
Синиша Јерковић:
Изгледа да у чешкој већина историчара сматра да су Ходи заправо Баварски Срби.
У зборнику Minulostí Plzně a Plzeňska –1960 objavljen je i rad, pod nazivom:
A. Frinta: Chodové – srbský kmen z Bavor (Ходи, српско племе из Баварске)
U Istojij zapadne Češke se jasno kaže:
"Poslední zprávy o původu Chodů se kloní k tomu, že Chodové byli jihoslovanského původu. Rozšířili se po obou stranách Šumavy a později, pod tlakem bavorské kolonizace, se dostali na českou stranu Šumavy. Názor, že Chodové jsou srbského původu, vyslovil již plzeňský historik Fridolín Macháček a před ním obhajoval srbský původ Chodů znalec chodského nářečí J.F. Hruška. Dokazoval, že chodské nářečí má podobnosti a souvislosti srbské. Srbskému původu by odpovídala i ta skutečnost, že nejstarší jejich sídliště bylo u Srbice a tento název ukazuje na srbský původ."
http://natura.baf.cz/natura/1995/11/9511-5.html
Небојша:
Овде се може пронаћи нешто материјала о том крају:
https://is.cuni.cz/webapps/zzp/detail/118859/?lang=en
Мислим да је узорак за Клатови 52, а најзаступљенија хаплогрупа је R1b (36.2%), затим следи R1a (29.8%), па I2a (14.9%).
Навигација
[0] Индекс порука
[#] Следећа страна
Иди на пуну верзију