Србско-руски марш у Бе-молу, оп. 31, је музичка композиција руског композитора Петра Иљича Чајковског.
Композиција је инспирисана догађајима из Србско-турског рата, 1876. године, када се велики број руских добровољаца борио на страни Срба. Николај Рубинштајн, близак пријатељ Чајковског, замолио га је да напише дело које би се извело на добротворном концерту за руске рањенике из овог рата. Понет патриотизмом, Чајковски је ово дело написао и сам дириговао на премијерном концерту, за само 5 дана. Премијера дела је била у Москви, 17. новембра 1876. године и била је топло примљена од публике.
Испрва је композитор намеравао да напише симфонијску фантазију. За њу му је, изгледа, недостајало довољно прихватљивих србских народних мелодија. Зато је за своју композицију одабрао мелодију руске химне „Боже, чувај Цара" и три србске народне песме: „Сунце јарко, не сијаш једнако", „Праг је ово милог Срба" и „Јер пушчани прах" (други део песме „Радо иде Србин у војнике").
Мелодије је нашао у збирци Корнелија Станковића „Србске народне мелодије", штампаној у Бечу 1862. године, за шта је србски композитор, царским указом, одликован руским Орденом светог Станислава.
Први део ове композиције описује патњу Срба под турском окупацијом, у коме је Чајковски искористио две србске народне песме. Затим, следи део који описује злочине на Балкану, који замењује део који описује окупљање руских добровољаца. У трећем делу пажња је посвећена србској молби за помоћ. Последњи део је посвећен маршу руских добровољаца у помоћ Србима.
https://www.youtube.com/v/HpwiUedRZKM