Форум - Порекло
Науке и научне дисциплине => Језикословље => Тему започео: Небо_Сав Јануар 27, 2017, 10:29:48 поподне
-
Сајт посвећен упоредној лингвистици и реконструкцији пра-језика:
http://starling.rinet.ru
http://www.philology.ru/linguistics1/starostin-03.htm
-
Порекло индо-европских језика.
Линк:
Tracing the Origins of Indo-European Languages (http://www.nytimes.com/interactive/2012/08/24/science/0824-origins.html)
-
Порекло индо-европских језика.
Линк:
Tracing the Origins of Indo-European Languages (http://www.nytimes.com/interactive/2012/08/24/science/0824-origins.html)
Можемо са сигурношћу одбацити малоазијску претпоставку о матици индоевропљана поготово имајући у виду скорашње налазе древне днк...
-
Можемо са сигурношћу одбацити малоазијску претпоставку о матици индоевропљана поготово имајући у виду скорашње налазе древне днк...
Па да, ово је само једна од теорија. Поставио сам линк због интересантне мапе и графика.
-
Још један кратак текст о прајезику.
Линк:
Scientists: World's languages traced back to single African mother tongue. (https://www.pri.org/stories/2011-04-15/worlds-languages-traced-back-single-african-mother-tongue-scientists)
-
Zbornik radova o preindoevropskoj lingvističkoj situaciju u Evropi:"A Linguistic Map of Prehistoric Northern Europe"
http://www.sgr.fi/sust/sust266/sust266.html
Ovde je i jedan rad o neindoevropskim supstratima u pragermanskom jeziku:
http://www.sgr.fi/sust/sust266/sust266_kroonen.pdf
-
Занимљив сајт са речницима (односно сачуваним речима) више изумрлих језика, као што су хетитски, тохарски, трачки, фригијски, итд.
http://www.palaeolexicon.com/Languages/Index
-
Мало иритантан предавач, али Тим Донер је као тинејџер научио преко 10 језика. Сада се изгледа бави реконструкцијом индоевропског и ово је предавање о томе (ко разуме енглески):
https://www.youtube.com/v/FAPQEx3tgDQ
https://www.youtube.com/v/FAPQEx3tgDQ
-
Чувена "Шлајхерова басна" на реконструисаном прото-словенском (не знам колико је веродостојно):
https://www.youtube.com/v/7mHaxUnhEeY
https://www.youtube.com/v/7mHaxUnhEeY
-
Da li je ko čita knjigu "Srpsko-Keltske Pararele" od Prof. Doktora Ranke Kuić?
-
Дошао сам до занимљиве паралеле када сам прегледао одређене термине у албанском, који су у вези са млекарском производњом. Наиме, албанска реч за сурутку (whey на енглеском) је hirrë, с друге стране мађарска реч за млечни производ млаћеницу (buttermilk на енглеском) је író. Откуд ово занимљиво поклапање за релативно сличне млечне производе код два потпуно удаљена и различита језика? Претпостављена етимологија албанског hirrë је следећа:
From Proto-Albanian *ksirā, from Proto-Indo-European *ksiHr-neh₂, from *ksiHróm (“milk”) (compare Persian شیر (šir), Sinhalese කිරි (kiri)).[1]
...док за етимологију мађарског író пише само:
From a Turkic language.
https://en.wiktionary.org/wiki/hirr%C3%AB
https://en.wiktionary.org/wiki/%C3%ADr%C3%B3
С обзиром да албанска реч има паралеле са индо-иранским и индо-аријским језицима, рекао бих да ова реч ипак није туркијског порекла и да указује да су преци Прото-Албанаца боравили у ближем контакту са прецима Индо-Иранаца и Индо-Аријеваца, вероватно још у степској прадомовини. Пошто мађарски језик, поред туркијских, поседује и иранске утицаје (посредством аланског језика, некад распрострањеног у областима украјинских и руских степа), пре бих рекао да је та реч код њих дошла управо иранским посредством.
-
У питању је словенска метатеза ликвида (al>la, ar>ra) и која је трајала најкасније до почетка 10. века.
Да ли је и код словенске речи "работа" исти случај, да се и у постојбини десио исти случај , "arbeit" у "работа" (рад)? (можда у контакту прасловена и германа?)
-
Ван теме је, али да ли је и код словенске речи "работа" исти случај, да се и у постојбини десио исти случај , "arbeit" у "работа" (рад)? (можда у контакту прасловена и германа?)
Можда би било добро да Сунце прокоментарише, а ово каже Wiktionary:
From Proto-Slavic *orbota (“hard work, slavery”) derived from *orbъ (“slave”), ultimately from Proto-Indo-European *h₃erbʰ (“to change or evolve status”), the predecessor to *h₃órbʰos (“orphan”). Cognate with German Arbeit, Dutch arbeid, and Middle English arveth (“difficult; hard”).
Дакле и овде је "радила" метатеза ликвида, али да ли сама реч има неке ближе везе са германским или обе деле само заједничко индоевропско порекло, не бих знао рећи.
https://en.wiktionary.org/wiki/rabota
-
Можда би било добро да Сунце прокоментарише, а ово каже Wiktionary:
From Proto-Slavic *orbota (“hard work, slavery”) derived from *orbъ (“slave”), ultimately from Proto-Indo-European *h₃erbʰ (“to change or evolve status”), the predecessor to *h₃órbʰos (“orphan”). Cognate with German Arbeit, Dutch arbeid, and Middle English arveth (“difficult; hard”).
Дакле и овде је "радила" метатеза ликвида, али да ли сама реч има неке ближе везе са германским или обе деле само заједничко индоевропско порекло, не бих знао рећи.
https://en.wiktionary.org/wiki/rabota
Огласит ће се сунце :)
Нијесам нигдје видио, да тако пише, но убијеђен сам, да је Arbeit и глагол arbeiten у њем. зајмство из прасловијенскога. Образлажем овако:
У слов. је работа/робота < arbata* изведеница из коријена раб/роб < arb* по узору доброта, мокрота итд.
Из ријечи работа изводи се даље глагол работати.
Но јест и глагол робити (robić, robit, робити) који значи радити. Истога коријена је и наша ријеч роб, те роба у смислу производ, но и у смислу робље - "дјетца и жене", а тако и русско ребята и ребёнок (дијете). Ова појава је типична - упоредити "отрок" у значењу дијете и роб.
Ријеч Arbeit одсутствује у Скандинавији.
-
Огласит ће се сунце :)
Нијесам нигдје видио, да тако пише, но убијеђен сам, да је Arbeit и глагол arbeiten у њем. зајмство из прасловијенскога. Образлажем овако:
У слов. је работа/робота < arbata* изведеница из коријена раб/роб < arb* по узору доброта, мокрота итд.
Из ријечи работа изводи се даље глагол работати.
Но јест и глагол робити (robić, robit, робити) који значи радити. Истога коријена је и наша ријеч роб, те роба у смислу производ, но и у смислу робље - "дјетца и жене", а тако и русско ребята и ребёнок (дијете). Ова појава је типична - упоредити "отрок" у значењу дијете и роб.
Ријеч Arbeit одсутствује у Скандинавији.
Али онда имамо супротан процес од метатезе ликвида што Никола помиње, а то се уклапа и код "арбаит">"работа" ...не знам да ли су германи имали процес од "раб" у "арб", али је доказано од "арб" у "раб" , тако да са те тачке гледања ми делује да је то позајмљеница од германског појма, пре него да су германи позајмили од прасловена.
-
Али онда имамо супротан процес од метатезе ликвида што Никола помиње, а то се уклапа и код "арбаит">"работа" ...не знам да ли су германи имали процес од "раб" у "арб", али је доказано од "арб" у "раб" , тако да са те тачке гледања ми делује да је то позајмљеница од германског појма, пре него да су германи позајмили од прасловена.
Германи су то позајмили из ПРАсловијенскога, дакле у доба када је ријеч гласила arbáta. Исто тако су позајмили Grenze - granica, Körschner - krznjar, Peitsche - bič, Gurke - ogórk, Plauze - pluća, Nerz - norica, Schmand - smetana, Zuber - čъbьr итд. Све су ово ствари, које указују на размијену добара и однос Германа и Словијена. Словијени су Њемцима продавали крзно и изготовине из дрвета и коже, свиње, а ови су њима продавали мачеве, штитове и друго да би се ови бранили од других германских племена.
-
Можда би било добро да Сунце прокоментарише, а ово каже Wiktionary:
From Proto-Slavic *orbota (“hard work, slavery”) derived from *orbъ (“slave”), ultimately from Proto-Indo-European *h₃erbʰ (“to change or evolve status”), the predecessor to *h₃órbʰos (“orphan”). Cognate with German Arbeit, Dutch arbeid, and Middle English arveth (“difficult; hard”).
Дакле и овде је "радила" метатеза ликвида, али да ли сама реч има неке ближе везе са германским или обе деле само заједничко индоевропско порекло, не бих знао рећи.
https://en.wiktionary.org/wiki/rabota
Ја се нисам баш добро изразио. Првобитно значење arbъ* је слабо, нејако чедо;
- упореди рус. ребя, ребёнок < erbę(t)*
( алтернације а-е су честе нпр. молоко < malkas*, млеко < melkas*, олень - alenis*, елен - elenus и сл.)
- санк. अर्भ (árbha) - слабо дијете
- герм. Erbe - наслиједник
- гр. orfanos - дијете ( касније специјализовано у дијете без отца)
Семантичка паралела
отрок - дијете, потомак, а потом уједно и роб
хлап - тинејджер, а потом и роб
Просто првобитно није било ријечи за роба, него се то изражавало ријечју за младога човјека, тинејджера. А већ из ријечи са специјализованим значењем настали су производи робити, работати итд. Лагко се је било могло десити, да се створи и ријеч нпр. отрочити, но ето игром случаја није.
-
Но јест и глагол робити (robić, robit, робити) који значи радити. Истога коријена је и наша ријеч роб, те роба у смислу производ, но и у смислу робље - "дјетца и жене", а тако и русско ребята и ребёнок (дијете). Ова појава је типична - упоредити "отрок" у значењу дијете и роб.
Да ли је сличног порекла и етимологија (https://ru.wiktionary.org/wiki/%D1%87%D0%B5%D0%BB%D1%8F%D0%B4%D0%B8%D0%BD#%D0%AD%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%8F) појма чељади(на) (https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B5%D0%BB%D1%8F%D0%B4%D1%8C)? Видим да Руси немају сувисао одговор.
-
Може ли неко да објасни идеју стварања живота од ребра, односно због чега ребро има значење сродства?
-
Може ли неко да објасни идеју стварања живота од ребра, односно због чега ребро има значење сродства?
There are two types of world parent myths, both describing a separation or splitting of a primeval entity, the world parent or parents. One form describes the primeval state as an eternal union of two parents, and the creation takes place when the two are pulled apart. The two parents are commonly identified as Sky (usually male) and Earth (usually female) who in the primeval state were so tightly bound to each other that no offspring could emerge. These myths often depict creation as the result of a sexual union, and serve as genealogical record of the deities born from it.
In the second form of world parent myth, creation itself springs from dismembered parts of the body of the primeval being. Often in these stories the limbs, hair, blood, bones or organs of the primeval being are somehow severed or sacrificed to transform into sky, earth, animal or plant life, and other worldly features. These myths tend to emphasize creative forces as animistic in nature rather than sexual, and depict the sacred as the elemental and integral component of the natural world.One example of this is the Norse creation myth described in Gylfaginning exactly in the poem Völuspá.
https://en.wikipedia.org/wiki/Creation_myth
Дакле, овај концепт је изузетно стар.
-
Да ли је сличног порекла и етимологија (https://ru.wiktionary.org/wiki/%D1%87%D0%B5%D0%BB%D1%8F%D0%B4%D0%B8%D0%BD#%D0%AD%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%8F) појма чељади(на) (https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B5%D0%BB%D1%8F%D0%B4%D1%8C)? Видим да Руси немају сувисао одговор.
čeljad* nema "sličnu" etimologiju, jere ne znači děte, no čeljade znači "član (porodice) , osoba, individua". Ranije nije bilo rěči osoba, no je to rěč preuzeta u vrěme panslovenstva iz Čeha, a govorilo se po narodnomu čeljade ( npr. svako čeljade kuće da se pobroji i popiše!). Etimoložški rěč čeljad srodna je s rěčiju čověk ( nastala iz čelověk, lat. cilveks). U kasnoj poljskoj i odatle u kasnoj Rusiji čeljad je poprimilo naročito značenje "ukupna poslužna radna snaga jednoga dvora" to jest, poslužanstvo.
-
Холандски лингвиста Фредерик Кортланд је предложио следећу скицу раслојавања индоевропских језика у свом раду "The disintegration of the Indo-European language family":
0. Proto-Indo-European,
1. Anatolian vs. other Indo-European,
2. Tocharian vs. Classic Indo-European,
3. Italo-Celtic vs. Central Indo-European,
4. Germanic vs. Nuclear Indo-European,
5. Graeco-Phrygian vs. Satǝm Indo-European,
6. Thraco-Armenian vs. North Satǝm Indo-European,
7. Daco-Albanian vs. East Satǝm Indo-European,
8. Balto-Slavic vs. Indo-Iranian.
-
Холандски лингвиста Фредерик Кортланд је предложио следећу скицу раслојавања индоевропских језика у свом раду "The disintegration of the Indo-European language family":
0. Proto-Indo-European,
1. Anatolian vs. other Indo-European,
2. Tocharian vs. Classic Indo-European,
3. Italo-Celtic vs. Central Indo-European,
4. Germanic vs. Nuclear Indo-European,
5. Graeco-Phrygian vs. Satǝm Indo-European,
6. Thraco-Armenian vs. North Satǝm Indo-European,
7. Daco-Albanian vs. East Satǝm Indo-European,
8. Balto-Slavic vs. Indo-Iranian.
Било би корисно када би нам на примеру једне речи (нпр. мајка, отац, дете, сунце, месец, пас, око, глава и др.) ту његову тезу о раслојавању индоевропских језика (редослед) приближили.
:)
-
Холандски лингвиста Фредерик Кортланд је предложио следећу скицу раслојавања индоевропских језика у свом раду "The disintegration of the Indo-European language family":
0. Proto-Indo-European,
1. Anatolian vs. other Indo-European,
2. Tocharian vs. Classic Indo-European,
3. Italo-Celtic vs. Central Indo-European,
4. Germanic vs. Nuclear Indo-European,
5. Graeco-Phrygian vs. Satǝm Indo-European,
6. Thraco-Armenian vs. North Satǝm Indo-European,
7. Daco-Albanian vs. East Satǝm Indo-European,
8. Balto-Slavic vs. Indo-Iranian.
Мним, да је пресмјело творити овакове тезе на огромном недостатку података о било чем што се тиче трако-, дако-, фриго- и иллиро- језика.
На основу расположивих података, могу се извући груби закључци, нпр. да су анатолски језици најособитији и најудаљенији од заједничкога прајезика свих живећих ИЕ језика, да постоје неке заједничке особине пракелтскога и праиталских језика с једне стране, те прасловијенскога, прабалтијскога и праарјанскога с друге стране. Ваља имати на уму да подјела не може тећи само једнодимензијално, јер као и у генетици често се јављала рекомбинација и узајамни утицаји једних огранака на друге и на пољу лексике и на пољу гласовних промијена. Тако је нејасно је ли узрок сличности прасловијенскога и прабалтскога заједничко поријекло или узајамни утицај који је услиједио послије раздвоја.
-
Било би корисно када би нам на примеру једне речи (нпр. мајка, отац, дете, сунце, месец, пас, око, глава и др.) ту његову тезу о раслојавању индоевропских језика (редослед) приближили.
:)
Свакако препоручујем да се чланак ишчита, јер он ту детаљније образлаже ту поделу. Ја ћу пробати да направим поређење више језика преко Свадеш листе, узећу као пример речи за бројеве до пет и реч за колено.
Хетитски: *ās, dān, tēries, meyawes, /; gēnu;
Тохарски Б: ṣe, wi, trey, śtwer, piś; keni (дуално, "колена");
Латински: unus, duo, tres, quattuor, quinque; genu;
Велшки: un, dau (m.)/dwy (f.), tri (m.)/tair (f.), pedwar (m.)/pedair (f.), pump; glin, pen-glin, pen-lin;
Немачки: eins, zwei, drei, vier, fünf; Knie;
Старогрчки: εἷς (heîs), δύο (dúo), τρεῖς (treîs), τέσσαρες (téssares), πέντε (pénte); γόνυ (gónu);
Јерменски: մեկ (mek), երկու (erku), երեք (erekʿ), չորս (čʿors), հինգ (hing); ծունկ (cunk);
Албански: një, dy, tre, katër, pesë; gju;
Протословенски: *(j)edinъ/*(j)edьnъ, *dъva, *trьje, *četyre, *pętь; *kolěno;
Литвански: vienas, du/dvi, trys, keturi, penki; kelis/klupstis;
Санскрит: एक (éka), द्वि (dví), त्रि (trí), चतुर् (cátur), पञ्चन् (páñcan); जानु (jā́nu);
Персијски: یک (jek), دو (do), سه (se), چهار (tʃhɒːr), پنج (pændʒ); زانو (zɒːnuː).
Такође, примери за "дан" и "ноћ":
Хетитски: sīwaz; ispanz;
Тохарски Б: kauṃ; yṣiye;
Латински: dies; nox;
Велшки: dydd; nos;
Немачки: Tag; Nacht;
Старогрчки: ἡμέρα (hēméra), ἦμαρ (êmar); νύξ (núx);
Јерменски: օր (ōr); գիշեր (gišer);
Албански: ditë; natë;
Протословенски: *dьnь; *noťь;
Литвански: diena; naktis;
Санскрит: दिन (diná), अहर् (áhar), दिवस (divasa); रात्रि (rā́tri), नक्ति (nákti), क्षप् (kṣáp), रजनी (rajanī);
Персијски: روز (ruːz); شب (ʃæb).
-
Постоји могућност да грчка реч ψυχή (psihi), "душа", има необичног "парњака" у адигејској (черкеској) речи псэ, са истим значењем - "душа". За античку грчку реч је дата следећа етимологија на Вики речнику:
From ψῡ́χω (psū́khō, “I blow”) + -η (-ē), but never had the meaning "breath", even in Homer.
Дакле настала је од глагола "дунути, дувати" (где би требало тражити и корен словенске речи "душа"). Занимљива је сличност адигејског глагола "дунути" - епщэн. Да ли су ове подударности само случајност или су у вези? Ако су у вези, да ли би могло да се помишља да то датира још од времена протоиндоевропског? Бронзанодопска мајкопска култура (3700-3000.п.н.е.), за коју се претпоставља да је чинила језгро северозападних кавкаских језика (којима припада и адигејски), је била у тесним везама са протоиндоевропском Јамна културом, те се овде можда ради о некој врло раној позајмици, или из ПСЗК у ПИЕ или из ПИЕ у ПСЗК.
https://en.wiktionary.org/wiki/%CF%88%CF%85%CF%87%CE%AE
https://en.wiktionary.org/wiki/%D0%BF%D1%81%D1%8D
https://en.wiktionary.org/wiki/%D0%B5%D0%BF%D1%89%D1%8D%D0%BD
https://en.wikipedia.org/wiki/Maykop_culture