Порекло становништва > БиХ - Република Српска

Требава - насеља и порекло становништва

(1/13) > >>

Amicus:
Хтедох и раније да покренем ову тему, али знајући колико би јој се требало посветити, а да она сама нечему на крају и послужи, стално одлагах њено покретање. Међутим, ни одлагање само није на корист, јер се прилози на ову тему само умножавају, и да не говоримо да увек прети опасност да негде пропадну, или се једноставно загубе.

Како не бисмо одлагали више, покренућу је за почетак у најкраћим цртама, тек толико да се упознамо са њеном географијом, насељима, и тиме створимо предуслове да се посветимо више пореклу њеног становништва.

Дакле, реч је о планини Требави (644 m), смештеној у северно-источном делу Босне и Херцеговине, коју са запада међи река Босна, са југа река Спреча, док се на северо-истоку спаја са посавском равницом, а на истоку се додирује планином Мајевицом, или једноставније, то је простор у трапезу између градова: Добоја, Модриче, Грачанице и Градачца.

Назив Требава (или Требавац, Требова, Трiбaва) потиче од словенске речи требва, која значи жртвеник.

Према Душану Паравцу, аутору Прилога за монографију: Требава - предјели, људи и обичаји, Требава у ужем смислу обухвата ова села:

Горња Толиса, Врањак, Копривна, Кожухе, Горњи Осјечани, Доњи Осјечани, Чивчије, Сјенина и Палежница.

А у ширем смислу и ова села:

Станић Ријека, Свјетлича, Костајница, Грапска, Товира, Прањковци, Бушлетић, Церов Гај, Таревци, Скугрић Доњи, Скугрић Горњи, Ријечани Горњи, Кужњача, Кречане Доње, Зелиња Горња, Зелиња Доња, Скиповац, Дуга Њива, Лукавица, Малешићи, Стјепан Поље, Соко, Међеђа Горња, Клокотница, Бријесница Велика, Бријесница Мала, Поријечје и Сјенина Ријека.

(Наведено дело, Добој, 1994, стр. 7)

Како бисмо то сликовитије дочарали, пободох сва наведена места ка сателитској карти, црвеним су обележена она у ужем смсилу, а љубичастим она сеча што припадају Требави у ширем смислу, према Паравцу.



Кажем према Паравцу, јер једино њега тренутно имам при руци као извор, а свако ко имало познаје речени терен, приметиће да он то овде није најсистематичније одрадио, и да је негде поменуо уместо назива села, називе заселака, а негде је прескочио читава села у самом срцу Требаве, иако је и он сам Требавац, додуше у ширем смсилу говорећи (пореклом је из села Костајнице).

О становништву Требаве може се рећи да га чине доминантно две конфесионалне групе, православни и муслимани, те један мали број римокатолика, а тако бисмо могли поделити и њихова насеља, која су углавном једноконфесионална.

Према Миленку Филиповићу, становништво Требаве није нарочито старо, што је последица колико честих ратова и пограничне зоне у којој се Требава дуго налазила, што због више похара куге током 18. и 19. века. Ипак, може се рећи да је данашње муслиманско становништво нешто старије од данашњег православног, што се може видети и по величини појединих великих родова код првенствено двеју доминантних заједница.

Што се тиче њиховог порекла, већина православних који памте одакле су дошли, као своју предачку земљу помињу Херцеговину, Стару Србију, Црну Гору, Санџак и Крајину, док муслимани који знају нешто више о свом пореклу, помињу крајеве из којих су се морали одселити најкасније након Великог бечког рата (1683-1699), што је углавном простор Јужне Угарске, те градови у Србији, које су морали напустити након султанових хатишерифа из 1830. и 1833. године године, и на крају за католике се сматра да су досељеници новијег времена, највероватније од времана аустроугарске окупације Босне и Херцеговине.

(Milenko Filipović, Prilozi etnološkom poznavanju severoistočne Bosne, Sarajevo, 1969, str. 85, 94)

У наставку, покушаћу појединачно изнети податке о породицама, њиховим крсним славама, и сачуваним предањима о пореклу (ако их има), појединачно по местима, за које те податке поседујем, а надам се да ће неке то подстаћи да се и сами укључе, и прибаве исте за места чијим подацима ја не располажем.

Amicus:
Док не пређемо на насеља и порекло становништва, да се кратко само осврнем на верску/етничку поделу Требаве према селима/засеоцима, која смо поменули у уводном коментару (подаци су више мање подударни 1991/2013), и која би требала изгледати овако:

Православна/српска села: Горња Толиса, Врањак, Копривна, Кожухе, Горњи Осјечани, Доњи Осјечани, Чивчије, Сјенина и Палежница, Костајница, Товира, Прањковци, Бушлетић, Церов Гај, Скугрић Доњи, Скугрић Горњи, Кречане Доње, Зелиња Горња, Скиповац, Дуга Њива и Ријечани Горњи.

Муслиманска/бошњачка села: Станић Ријека, Свјетлича, Грапска, Таревци, Зелиња Доња, Лукавица, Малешићи, Стјепан Поље, Соко, Међеђа Горња, Клокотница, Бријесница Велика, Бријесница Мала, Поријечје и Сјенина Ријека.

Католичка/хрватска села: Бабешница Доња, Ријечани Доњи и Кужњача.

Amicus:
Почећемо отпочетка, и прво рећи нешто о селу Горњој Толиси, о којој Миленко Филиповић каже следеће:


--- Цитат ---Gornja Tolisa. Ovo je veoma raštrkano naselje po delovima i po kosama. Pojedini zaseoci (Riječani ili Simići, Beldari, Kalajdžije, Krčevljani, Grahovac, Jelik, Radići, G. i D. Savići, Kumovac i dr.) među sobom su udaljeni i po nekoliko kilometara. Nekada su u sastavu G. Tolise bili i Riječani.

Ро selu imaju madžarska kućišta, madžarske ceste i madžarski bunari. Ilino (ili Babića) grobljice u selu, u stvari, je kužno groblje.

Opšte je verovanje da su rodovi u ovom selu i u Riječanima većinom poreklom iz Hercegovine i Crne Gore, ali su predanja kod pojedinih rodova već u velikoj meri izgubljena, tako da nisam mogao da saznam nešto više o poreklu pojedinih rodova, osobito onih koji su u selu bili i 1851.

Simići, ranije Beldari (Đurdevdan), velik su rod, poreklom iz Hercegovine, odakle je došao Simo, praded Vaskrsije Simića (rođ 1878). Taj Simo je imao desetoro braće i od njih su se namnožili. — Radići i njihovi ogranci: Lukići, Petkovići, Stjepanovići, Pejići, Vasiljevići (1951. god: 49 dom.): ovo pleme je poreklom iz Crne Gore. — Đurići su poreklom iz Hercegovine. — Jeremići u selu neće biti svi jedan rod. Jeremići koji slave Nikoljdan i čija su se dva ogranka u novije vreme prozvala Babići i Sailovići poreklom su iz Hercegovine. — Jeremići koji slave Jovanjdan vode poreklo od tri brata koji su došli iz stare Srbije ili Makedonije; drugi kažu da je »sva prilika da su iz Ercegovine.« Njihovi su ogranci u selu: Jeremići, Lukići, Perići, Ristići, Simići u Riječanima. (U selu su inače četvori Ristići.) – Vukovići su verovatno iz Hercegovine. — Stankovići: ded im je bio iz Skugrića. — Živkоvići I: otac im je došao iz sela Krečana kod Gradačca. — Sadašnji Malinovići su skorašnji doseljenici iz Zelinje. — Popovići su došli iz Gradačca 1935. — Živkovići II su došli iz Skugrića.

Godine 1851. u selu su bila 73 srpska domaćinstva, a 1951. bilo ih je 330. Nekoliko rodova koji su bili u selu 1851. nestalo je do 1951: Antonići, Bojići, Vajići, Dugići, Jankovići, Jaćimovići, Malićevići, Matići, Milovanovići, Mitrovići, Mišići, Petrovići, Tadići, Tešići, Čanići. Neki su izumrli (napr. Vajići, Milićevići, Tadići), neki se odselili, a neki su moždavremenom promenili prezime, kao što je bio slučaj i sa Beldarima (sada Simići), Popovićima (sada Krstanovići), Milićevićima (sada Kuzmanovići), Simeunovićima (sada Kneževići, Vukovići), Malinovićima (sada Stojanovići).
--- Крај цитата ---

(Milenko Filipović, Prilozi etnološkom poznavanju severoistočne Bosne, Sarajevo, 1969, str. 91)

Према поменутом попису из 1851. године, у Горњој Толиси су забележена следећа презимена:

Антонић, Бабић, Бајић, Бајић, Белдар, Божић, Чанић, Дугић, Ђурић, Гегић, Гелић, Илић, Јаћимовић, Јанковић, Јеремић, Лукић, Маланковић, Малићевић, Малиновић, Марић, Марковић, Матић, Миловановић, Мишановић, Мишић, Митровић, Новаковић, Петрић, Петровић, Поповић, Радић, Ристић, Савић, Симеуновић, Симић, Стевановић, Стојановић, Тадић, Тешић, Тодоровић, Видаковић, Вуковић и Живковић.

(Milenko Filipović, Popis Srba haračkih obaveznika u Modriči i okolini 1851. godine, RADOVI, knj. X, sv. 4, Odjeljenje istorijsko-filoloških nauka, Sarajevo, 1958)

Не рачунајући своје, овде ми је најзанимљивије презиме Белдар (Ђурђевдан), за које у дигиталној пронађох само податак да су извесни Грнчаровци (Никољдан]), из Орешана (БЈРМ), иначе пореклом из Карабуништа крај Велеса, и Карабуништу имали презиме Белдароски.

Amicus:
Копривна је смештена југо-западно од Модриче (на карти друга црвена тачка од града), и спада у већа села Требаве, иако се од четрдесетих година прошлог века до данас, број становника Копривне више него преполовио (2.732>1151).

О пореклу становништва Копривне можда је најбоље навести податке које су на терену током средине XX века прикупили Миленко Филиповић, Бранко Б. Белић и Радомир Тодоровић, а који су објављени у монографији Копривна - трагом прошлости. Тамо се наводи следеће:

У књизи се поред осталог каже да је ово становништво насељавано у Копривну од половине 18. века, када долази до сређивања прилика после дугих ратовања и неколико похара куге, и када се прилике за преживљавање у овом крају поправљају, јер се јавља и потреба за радном снагом ради обраде беговске земље и плаћања царских пореза.

Наши крајеви ће тада добити нове насељенике. Једна струја долази из Западне Крајине, овде их зову Купрешаци. Са запада их доводе спахије, који ће постати Градашчевићи, по седишту у Градачцу, и сами пореклом из тог дела Крајине, када половином 18. века постану капетани на новој посавској граници. Тада су у најближим селима око тврђаве Градачца населили и муслиманског живља из истих крајева.

Друга струја досељеника стиже са југа, из планинских области југоисточне Босне, источне Херцеговине и Црне Горе. Ове сеобе немају одлике масовних покрета становништва, већ су то мање или нешто бројније групе, које се крећу са својим стадима, јер кроз вишегодишња кретања, једино тако могу преживети. Те сеобе се изводе у етапама, највише се задржавају на Гласинцу, да после неколико година стигну до Посавине. Успут се поједини родови задржавају и трајно насељавају на подручјима где налазе могућност живљења и где прихватају обавезе кметова на поседима бегова.

Такав вид сељења трајао је све до пред крај турске владавине, и гледан у целини дужег времена није био малог обима.

Сасвим укратко као резиме, о пореклу становништву села Копривне, могуће је рећи следеће:

Из Црне Горе

1. Максимовић, из околине Никшића
2. Гвозденовић
3. Васиљевић
4. Деспотовић

Из Херцеговине

1. Дамјановић
2. Јаковљевић

Из Крајине од Купреса

1. Лазићи, првобитно Бјелкић
2. Чакаревић
3. Перић (Цвијановић)
4. Јошић
5. Лукић (Бргула)

Из Србије и Војводине

1. Костадиновић из Врања
2. Пурановић из Бајине Баште
3. Јефтић из Београда, крџалије
4. Кузмановић из Руме, где су пребегли из Србије после Карађорђевог устанка
5. Петровић (Симеон) из Сивца код Новог Сада

Непознато

1. Жегарац (дошли са неком војском и остали)
2. Росић Вид, и од њега Видовићи

Доселили из околних села

1. Мркоњић, Здравко из Врањака, цури у кућу
2. Радовановићи - Јањићи, неки Јањо дошао цури у кућу
3. Мићић, Душан из Кожуха, цури у кућу
4. Бановић, Перо из Кожуха
5. Јовановић - Дајкић, Лазо и Јован из Кожуха
6. Петровићи из Требаве, дошли из Церова Гаја, Осјечани
7. Јовић, Бранко из Требаве, доселио из Осјечана
8. Мишић, Душан из Посавине
9. Лукићи из Требаве, неки Лука дошао из Бољанића
10. Крстић, Никола из Кожуха од породице Тараковић
11. Џабић, Милош из Змајевца, цури у кућу
12. Тодоровић, Обрад из Палежнице, цури у кућу
13. Симић, Зарија из Кожуха, цури у кућу
14. Марковић, Миленко из Кожуха, цури у кућу
15. Грујићи, раније Вучковићи из Подстијења под Озреном
16. Тодоровић, Попадић из Милошевца
17. Вујић, Стефан из Костајнице
18. Трифуновић, Милован из Брђана, Осјечана
19. Благојевић, Павле из Кожуха
20. Ристић, Димитрије из Кожуха
21. Савић, Драго из Врањака
22. Каишаревићи, Станиша и Стојан из Кожуха
23. Видовић, Игњат из Кожуха, посинак Вукашиновић Николи
24. Урошевић, Саво из Срница
25. Симић, Драгутин из Горњих Ријечана
26. Стругаловић, Тоша из Осјечана
27. Илић, Петар из Врањачке Требаве
28. Мићић, Милорад из Врањака
29. Василић, Марко из Врањака
30. Лазић, Перо из Зелиње
31. Јовановић, Здравко из Кожуха
32. Андрић, Саво из Мишића
33. Дукић, Заим из Цазина
34. Мијић, Вукашин из Скугрића, Драгици Милана Тодоровог Бановића у кућу

Изумрли родови

1. Јаћимовић, Коста (1823-95) из Требаве
2. Лукић, Пера (183 8-1908) из Требаве
3. Лукић, Сава (1858-) из Требаве
4. Стајић, Гавра (1850-) из Велике Ријеке
5. Вуковић, Милан (1879-1913) из Бргуле
6. Лазаревић, Ђорђе (1854-) из Мале Ријеке

(Група аутора, Наведено дело, Модрича, 2010, стр. 57-60)

Податке о крсним славама Копривљана налазимо у сачуваном црквеном попису с почетка 20. века, где стоји следеће:

Антић (Ђурђевдан, Никољдан), Васић (Стефањдан), Вукашиновић (Митровдан), Гостић (Ђурђевдан), Грујић (некад Вучковић, Стефањдан), Ђурић (Ђурђевдан), Јаћимовић (Никољдан), Јевтић (Ђурђевдан) Јовић (Ђурђевдан), Кузмановић (Димитријевдан) Лукић (некад Бијелкићи, Никољдан), Марјановић (Ђурђевдан), Марковић (Никољдан), Митровић (Никољдан), Мишић (Јовандан), Некић (Лазарева субота), Павловић (Ђурђевдан), Петковић (Ђурђевдан), Попадић (Никољдан), Стајић (Игњатијевдан), Тодоровић (Ђурђевдан), Цвијановић (Никољдан), Цвијановић (Св. Лазарица).

Мало сам се и сам изненадио колико типичних слава за Дробњак, Пиву и Бањане, али и аутори поменуте књиге напомињу да је становништво одатле, иако они ту информацију преузимају од старијих аутора и опште литературе о миграцијама.

Amicus:
На горе приложеним картама  нисам означавао места, где се која налазе, ради прегледности, па у прилогу ево једне карте из 1865. године, на којој се виде села на Требави.



(Tribova-Betanj Pl., Tunavi, Skugric, Turovac, Vianik, Kopriva, Kasuji, Osiecani, Grubsko, Kostainica, Stanicarjeka, Lukavica, Klokotnica, Brisnica, Medzizdia)

Karte von Bosnien, der Hercegovina und des Paschaliks von Novibazar, [B IX a 939] (1865)

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна