- Појачан проценат Динарик севера међу Србима из Далмације и Лике, достиже сличне проценте као у Бугарској и Македонији, док у Црној Гори и Херцеговини једва да постоји.
Да мало боље познајеш прилике у ЦГ вероватно би и другачије закључке доносио. Као прво, Динарик Север у ЦГ и Херцеговини (ако ту рачунамо област коју је она обухватала кроз векове) је итекако присутан.
Довољно је поменути Горњаке у Цеклину, а ту спадају Ражнатовићи, Јовићевићи, Пејовићи, Ђурашковићи, Јанковићи, Костићи, Татари, Шофранци, затим исељени у Добрском Селу Филиповићи, у Црмницу Машановићи и Вукославчевићи, у Зету Пејовићи и Вучинићи, и још нека мања братства.
''Северњаке'' имамо у Шекулару, и то веома бројчано јака братства као нпр. Рмуши, Дашићи, Бракочевићи, као и Девићи.
У области племена Ровца, Доња и Горња Морача међу најбројнијима су управо потомци кнеза Богдана Војинића од кога потиче отприлике 40-ак већих и мањих братстава у области та три племена као и расељени у ближу околину.
Једно од ''јачих'' братстава у Дробњаку су Караџићи, који су такође ''северњаци'', у околини Тутина живе такође бројни Булатовићи (Вељовићи) који су заправо старинци из Роваца.
Једно од најбројнијих братстава у ЦГ су Вукчевићи из Љешанске нахије, такође ''северњаци''.
У Херцеговини Шешељи, Шешлије итд.
Тако да, констатовати да у ЦГ и Херцеговини ''једва да постоји'' не да не стоји него је по свему судећи последица не познавања те области и чињеница везаних за генетску слику тих области. Провери ове моје наводе ако сумњаш у њих, а онај ко евентуално има времена могао би уз помоћ објављене литературе о овим племенима и братствима које сам навео оквирно да утврди о ком броју кућа и становника се ради.