Форум - Порекло

Науке и научне дисциплине => Историја => Тему започео: vojislav.ananic Август 28, 2016, 12:21:36 поподне

Наслов: Родослов Обреновића
Порука од: vojislav.ananic Август 28, 2016, 12:21:36 поподне
                       Родослов Обреновића

Родослов Обреновића почиње са Обреном Мартиновићем и Вишњом (рођ. Гојковић), који су имали синове Јакова и Милана и ћерку Станку. После Обренове смрти, Вишња се преудаје и са Теодором Михаиловићем добија синове Милоша, Јована и Јеврема. Иако од другог оца, Милош, Јован и Јеврем усвајају презиме своје полубраће по мајци Обреновић, с тим да се њима увек на презиме Обреновић додаје и Теодоровић, по њиховом оцу.

-Јаков Обреновић (?-1811)
-Милан Обреновић (?-1810), војвода рудничке нахије. Био ожењен Стојом Обреновић (?-1813)
-Христофор (Риста) Обреновић (?-1825)
-Станка Обреновић
-Милош Теодоровић Обреновић (1780-1860), кнез Србије. Био ожењен Љубицом Вукомановић (1788-1843).
-Петрија Обреновић (1808-?)
-Савка (Јелисавета) Обреновић (1814-1848 )
-Милан Обреновић (1818-1839), кнез Србије
-Михаило Обреновић (1822-1868 ), кнез Србије. Био ожењен Јулијом Хуњади (1821-1919), грофицом.
-Велимир Михаило Теодоровић, Михаилов ванбрачни син
-Тодор Обреновић
-Марија Обреновић
-Габријела Обреновић
-Јован Теодоровић Обреновић (1787-1850), гувернер дисктрикта рудничког и пожешког. Био ожењен Аном Јоксић (1818-1880).
-Обрен Обреновић (1818-1826)
-Јелисавета (Савка) Обреновић (1828-1834)
-Анастазија Обреновић (1825-1891)
-Ермила Обреновић (1844-1918 )
-Јеврем Теодоровић Обреновић (1790-1881), обор-кнез шабачке нахије. Био ожењен Томанијом Богићевић (1796-1881).
-Милош Обреновић (1829-1861). Био ожењен Еленом Катарџи (?-1879).
-Милан Обреновић (1855-1901), краљ Србије. Био ожењен Наталијом Кешко (1859-?).
-Александар Обреновић (1876-1903), краљ Србије. Био ожењен Драгом Луњевица (1867-1903).
-Сергије Обреновић (1878-1878 )
-Томанија Обреновић
-Јелена (Јелка) Обреновић (1818-?)
-Симка Обреновић (1818-1837)
-Анка Обреновић (1821-1868 )
-Јекатарина Обреновић (1826-1848 )
-Стана Обреновић (1828-?)

ИЗВОР: http://srbija.super-forum.net/t297-rodosloviporekla-porodica-sirom-balkana.

Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: Селаковић Август 28, 2016, 12:32:14 поподне
         

-Милан Обреновић (1855-1901), краљ Србије. Био ожењен Наталијом Кешко (1859-?).

ИЗВОР: http://srbija.super-forum.net/t297-rodosloviporekla-porodica-sirom-balkana.

Краљица Наталија умрла је 1941. године у окупираном Паризу. Њена судбина је веома трагична, (егзили, на крају и промена вере, сиромаштво) а мислим да је била једна од бољих и мудријих владарки које је Србија икада имала.

Иначе, ако могу рећи да је Карађорђевићима дошла главе Југославија, онда су Обреновићима дошле главе жене. У школи нисмо учили да су и Милош и Михајло и Милан имали ванбрачну децу, а начин како су се владари опходили према тим могућим претендентима на престо је такође "занимљив". 
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: Amicus Август 28, 2016, 02:42:42 поподне
Краљица Наталија умрла је 1941. године у окупираном Паризу. Њена судбина је веома трагична, (егзили, на крају и промена вере, сиромаштво) а мислим да је била једна од бољих и мудријих владарки које је Србија икада имала.

Иначе, ако могу рећи да је Карађорђевићима дошла главе Југославија, онда су Обреновићима дошле главе жене. У школи нисмо учили да су и Милош и Михајло и Милан имали ванбрачну децу, а начин како су се владари опходили према тим могућим претендентима на престо је такође "занимљив".

Кад смо код Обреновића, прочитах јутрос уз кафу у неком старијем броју Вечерњих Новости, да постоје информације о вољи краља Александра Обреновића да кад више не буде у стању да влада Србијом, да власт преда Петру Карађорђевићу.

Шта се после десило, знамо, али занимљив је тај податак у контексту порекла идеје о елиминацији Обреновића са трона српскога, који по свему судећи није био производ некакве Обреновићко-Карађорђевићевске нетрпељивости, већ очигледно политике Обреновића која је неком озбиљнијем играчу правила проблем.
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: vojislav.ananic Август 28, 2016, 03:46:02 поподне
                       Породица Обреновић

Династија Обреновића владала је Србијом у два наврата. Вођ Другог српског устанка, Милош Обреновић, рођен Тодоровић, спада међу најзначајније личности новије српске историје. Детињство и младост је провео код стрица Милана, чије је презиме - највероватније због угледа који је Милан, као војвода у првом српском устанку имао - Милош преузео после братовљеве смрти 1810. године. Милош је уз Милана прошао готово све битке од 1804. до 1813. године. Карађорђе му је поверио Ужичку нахију на управу и одбрану. После пропасти Првог српског устанка Милош је једини од истакнутијих војвода који остаје у Србији. На чело Другог српског устанка Милош је стао 23. априла 1815. године. Исте године је са Марашли Али-пашом склопио договор о мешовитој управи у Београдском пашалуку. Овим је оружани део Другог српског устанка уступио место политичкој борби. Овим договором је Србија и званично добила неколико повластица. Милош није бирао начина да учврсти свој положај и да избори што већу аутономију за Србију. Хатишерифом из 1830. године Србија је, као вазална држава, стекла право на аутономну унутрашњу управу, док је Милошу, посебним бератом било признато наследно кнежевско достојанство. Неписмени кнез добро је осетио потребе новог времена. Од 1830. српски младићи почињу да се школују у иностранству. Из иностранства, на кнежев позив, долазе лекари, професори, инжењери. За његово време везује се и излазак првих "Новина сербских". Милошева прека нарав и деспотски начин владања, учинили су да се старешински слој уједини и постану претња његовој самовољи. После Милетине буне из 1835. године донет је први Устав српске модерне државе, који је предвидео учествовање Совјета у законодавној власти. Овај "Сретењски устав" брзо је суспендован али то није поколебало уставобранитеље. Након доношења новог устава, Милош није могао да се помири са новом поделом власти па је 1. јуна 1839. године био принуђен да абдицира. Наследио га је тешко оболели старији син Милан, који умире после непуних месец дана, па је престо припао Милошевом млађем сину Михаилу. Уставобранитељски режим је натерао Михаила да 7. септембра 1842. године побегне у Земун, а на његово место је доведен Карађорђев син Александар. Он је владао све до 1958. године када се из изганства враћа Милош и започиње своју другу, краткотрајну владавину, која се завршава 1860. године. Након тога, на српски престо поново долази Михаило Обреновић, чија међународна активност доводи до кулминације односа са Турском. У неколико наврата је одлаган сукоб са Турском, што је стварало велико неповерење Михаила у своје савезнике. Почетком 1868. године Михаило учвршћује односе са Румунијом и утврђује мало пољуљане односе са Русијом и Пруском. Изненадно убиство кнеза Михаила у Топчидеру 10. јуна 1868. године поново мења политичку ситуацију у Србији. После атентата за кнеза је проглашен Милан Обреновић, четрнаестогодишњи унук Милошевог брата Јеврема Обреновића. Под јаким притиском, Велика скупштина потврђује Миланово ступање на престо, а због његове малолетности изабрано је и Намесништво. На свој осамнаести рођендан, 10. августа 1872. године Милан преузима престо, са великим амбицијама усмереним на спутавање републиканских идеја. Промена донетог Устава и стално кршење уставних одредаба створили су Милану јаке политичке противнике. Херцеговачки устанак 1875. године учинио је да Милан 1876. године објави рат Турској. Међутим, уместо општег устанка балканских народа, савезник Србије је само Црна Гора. И поред великог јунаштва и неколико победа, српска војска је била принуђена на повлачење. Најзад, Русија пристаје да интервенише 1. новембра 1876. године. Следеће године Русија улази у рат са Турском, а Србија им се прикључује. На крају, Србија је Берлинским уговором стекла независност и извесно територијално проширење. После заташкавања афере око проглашавања Србије за краљевину (22. фебруар 1882. године) и после вишегодишњих афера и породичних сукоба, Милан кроз нови Устав 1888. године, уводи неке облике парламентарне грађанске демократије, а за свог малолетног наследника Александра одређује намеснике који би владали у његово име. Краљ Милан је абдицирао 22. фебруара 1889. године када се из Београда преселио у Француску. У неколико наврата се враћао у Србију али 1900. године заувек напушта Србију и убрзо затим и умире у Бечу 29. јануара 1901. године. Долазак на власт последњег владара из породице Обрановић почео је укидањем Намесништва 1. априла 1893. године. Ускоро затим Александар је укинуо постојећи Устав и вратио ранији из 1869. године, поигравао се влашћу, па је укинуо Устав само на неколико сати да би променио изборни закон у Србији. Његови непромишљени политички потези учинили су га јако непопуларним у народу и у јавности. Омогућио је недемократску и сурову владавину политичког безакоња, а нарочито се компромитовао љубавном везом, касније и женидбом, с дворском дамом своје мајке Драгом Машин. Незадовољство владавином краља Александра Обреновића кулминирало је завером групе официра из тајне организације "Црна рука", који су краља и краљицу убили у ноћи 29. маја 1903. године у Београду, предвођени мајором Драгутином Димитријевићем Аписом, наклоњеним династији Карађорђевића, која је позвана да поново седне на српски престо.

Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: vojislav.ananic Август 28, 2016, 03:49:52 поподне
           Породице Књаз Милошевих потомака

Књаз Милошеви потомци су кнежевски и краљевски дом Обреновића, потомци његове браће господара Јована и Јеврема и кћерки Петрије Бајић рођ. Обреновић и Јелисавете (Савке) Николић рођ. Обреновић, који су, према Уставу, имали право на престо , као и призната и непризната незаконита (ванбрачна) деца. Књаз Милош је у Хатишериф и Уставе укључио искључиво потомство два брата и по оцу и по мајци, односно Теодоровиће-Обреновиће - Јована и Јеврема .

Књаз Милошеви потомци по кћеркама

Књаз Милошеви потомци по кћеркама Петрији Бајић рођ. Обреновић и Јелисавети (Савке) Николић рођ. Обреновић, били су, према Уставу, могући наследници престола Србије, у случају да без мушког потомства остану књаз Милош и његов средњи брат господар Јован Обреновић и најмлађи брат господар Јеврем Обреновић.

Бајићи и Хаџи-Бајићи од Варадије

Породица Петрије Бајић, рођ. Обреновић, најстарије кћерке књаза Милоша и Теодора Бајића из Земуна.

Николићи од Рудне

Породица Јелисавете (Савке) Обреновић, друге по рођењу кћерке књаза Милоша и Јована Николића од Рудне.

Потомци господара Јеврема Обреновића

Потомци господара Јеврема Обреновића су кнежевски и краљевски дом Обреновића, односно његов унук кнез и краљ Милан и праунук краљ Александар Обреновић, краљевски дом Петровић Његош, породица кнеза Мирка Петровића Његоша и потомство кћерки господара Јеврема.

Краљ Милан Обреновић

После смрти синова кнеза Милоша Обреновића, кнеза Милана Обреновића и кнеза Михаила Обреновића 1868, на престо је дошао унук госпорада Јеврема Обреновића Милан Обреновић.
Милош Обреновић, син господара Јеврема Обреновића и госпође Томаније Обреновић, кћерке војводе јадранског Антонија Богићевића је са Маријом Катарџи имао сина - јединца Милана Обреновића.

Краљевски дом Петровић Његош
Потомци господар Јеврема Обреновића су потомци црногорске краљевске куће Петровић Његош. Праунука господара Јеврема Обреновића, по кћерки Анки Константиновић, Наталија Константиновић била је удата за кнеза Мирка Петровића Његоша, војводе Грахова и Зете, руског кандидата за српски престо 1903. Имали су пет синова Стефана, Станислава, Михаила, Павла и Емануила.

Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: vojislav.ananic Август 28, 2016, 03:50:53 поподне
Константиновићи

Константиновићи воде порекло од Александра Константиновића и Анке Константиновић рођ. Обреновић, кћерке господар Јеврема Обреновића брата књаза Милоша. Из породице Константиновић која је била у најближем сродству са Обреновићима су Анка Константиновић, рођ. Обреновић, Катарина Блазнавац, рођ. Константиновић вереница кнеза Михаила, касније удата за генерала Миливоја Петровића Блазнавца, пуковник Александар Константиновић, командант Краљеве гарде, чија кћерка је кнегиња Наталија Петровић - Његуш.

Блазнавци

После смрти кнеза Михаила, Катарина Константиновић удала се за генерала Миловоја Блазнавца. Имали су двоје деце Војислава Блазнавца и Милицу.

Богићевићи

После смрти генерала Миливоја Блазнавца Катарина се други пут удала за Михаила Богићевића (1843-1899), унука војводе Антонија Богићевића, и њеног блиског рођака.

Хадије

Константин Хадија унук Константина Хадије оженио се Јелком, кћерком господара Јеврема Обреновића. Син се звао Милош по кнезу Милошу, а кћерка Марија. Нема потомства.

Германи

Кћерка господара Јеврема Обреновића и Томаније Обреновић Симона (Симка) била је удата за Јовна Германа, из породице књаз Милошевих блиских сарадника и банкара Михаила и Јована Германа. Породица је грчког порекла.
После преране смрти Симеоне Герман, рођ. Обреновић, њена сестра Анка Константиновић, рођ. Обреовић добила је дете са мужем своје покојне сесте, кћерку којој су исто дали име Симеона, а која је касније живела у Румунији, где је била удата за министра Александра Лаховарија из румунске бољарске породице грчког порекла.

Потомци господара Јована Обреновића

Господар Јован Обреновић, средњи брат књаза Милоша, није имао мушких потомака, па је после смрти кнеза Михаила, престо Кнежевине Србије, наследио, у складу са Уставом, једини мушки потомак најмлађег књаз Милошевог брата господара Јеврема Обреновића, Милан Обреновић. Господар Јован у првом браку са Круном Михајловић није имао деце, а у другом браку са Аном Јоксић имао је кћерку Анастазију која се удала за Теодора Алексића од Мајне, са којим је имала две кћерке Евелину и Марију, као и кћерку Јермилу удату за артиљеријског капетана Николу Чупића, унука војводе Стојана Чупића, оснивача Чупићеве задужбине, са којим је имала једног сина, који је добио име Јован по господар Јовану.

Алексићи од Мајне

Породица Теодора Алексића од Мајне, сина генерала Јована Алексића од Мајне и Анастасије (Стане) Обреновић, кћерке господар Јована Обреновића. Имали су три кћерке Ану, Евелину и Марију.

Чупићи

Породица арт. капетана Николе Чупића, унука војводе војводе Стојана Чупића, "Змаја од Ноћаја" и Јермиле Обреновић, кћерке господара Јована Обреновића. Имали су сина Јована Чупића. Нема Потомства.

Незаконита деца Обреновића

Ниједно од многобројне ванбрачне деце кнеза Милоша није преживело прве године детињства. Књаз Милошева метреса са најистакнутијим статусом била је једино Јеленка Туркиња, коју су звали "Мала Госпођа" за разлику од његове законите жене "Велике Госпође" кнегиње Љубице. Књаз Милош је са "Малом Госпођом" Јеленком имао сина Теодора (Тодора, Тошу), који је са мајком живео и умро у Румунији. Јеленку је књаз Милош после удао за свог блиског сарадника Теодора Хербеза, министра (попечитеља) финансија, руског дворјанина. Теодор и Јелена Хербез усвојили су Јеленкину сестричину и удали је за Јеврема Грујића, министра и посланика из породице Грујић.
Вероватно је ванбрачни син књаза Милоша био генерал Миливоје Петровић Блазнавац. Његова мајку књаз Милош је удао за Петра, трговца из Блазнаве када је већ била у другом стању. Генерал Миливоје Блазнавац, родоначелник Блазнаваца био је ожењен са Катарином Константиновић, бившом вереницом кнеза Михаила, и унуком господар господара Јеврема.
Кнез Михаило је имао незаконитог сина са Маријом Бергхауз, кћерком аустријског ветеринара, који се родио 1849. године. Прво име било му је Вилхелм, али је касније прекрштен у Велимира. Био је познати српски добротовор Велимир Михаило Теодоровић. САхрањен је на Новом Гробљу у Београду. Нема потомства.
Краљ Милан је са Артемизом Христић, рођ. Јоанидес, женом Милана Христића, секретара посланства у Цариграду, сином Филипа Христића, добио сина Ђорђа Христића Обреновића усвојеника грофа Зичија.
Кћерка господара Јеврема Обреновића, Анка Константиновић имала је ванбрачну кћерку са Јоаникијем (Јованом) Германом, удовцем њене сестре по којој су назвали своју кћерку Симеона Германом. Симеона Обреновић-Герман, живела је у Румунији, где је била удата за министра Александра Лаховарија из румунске бољарске породице грчког порекла.
                         
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: Бакс Август 28, 2016, 05:06:23 поподне
Кад смо код Обреновића, прочитах јутрос уз кафу у неком старијем броју Вечерњих Новости, да постоје информације о вољи краља Александра Обреновића да кад више не буде у стању да влада Србијом, да власт преда Петру Карађорђевићу.

Шта се после десило, знамо, али занимљив је тај податак у контексту порекла идеје о елиминацији Обреновића са трона српскога, који по свему судећи није био производ некакве Обреновићко-Карађорђевићевске нетрпељивости, већ очигледно политике Обреновића која је неком озбиљнијем играчу правила проблем.

Рекао бих да је политика Обреновића (последња два владара из ове династије) била доста неодговорна, и зато су их збацили. Мада, нисам то хтео да кажем овде, већ да ми се чини да сам читао да је Александар желео да после њега самог, за краља Србије постави Данила Петровић-Његоша. То можда и не би било толико лоше, јер би се на тај начин ујединиле и круне и државе. О личност Данила Петровић.Његоша врло мало знам, па не знам колико би он као личност био добар за државу, али би било добро за стварање неке могуће уједињене крањевине Србије.
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: Селаковић Август 28, 2016, 06:33:52 поподне
Рекао бих да је политика Обреновића (последња два владара из ове династије) била доста неодговорна, и зато су их збацили. Мада, нисам то хтео да кажем овде, већ да ми се чини да сам читао да је Александар желео да после њега самог, за краља Србије постави Данила Петровић-Његоша. То можда и не би било толико лоше, јер би се на тај начин ујединиле и круне и државе. О личност Данила Петровић.Његоша врло мало знам, па не знам колико би он као личност био добар за државу, али би било добро за стварање неке могуће уједињене крањевине Србије.

Са овиме што су написали и Амикус и Бакс се слажем. Тако да оно да су "Обреновићима дошле главе жене" а "Карађорђевићима Југославија" можемо и другачије посматрати:

Политика Обреновића у смислу добрих односа са Аустријом није одговарала Русији и неким другим земљама, може се и у том смислу наћи занимљивих података. Са друге стране, Карађорђевићима (раније традиционално наклоњеним Русији, што је све након 1917. постало мање важно, када је Краљевина СХС/Југославија била једна од ретких без икаквих дипломатских односа са Совјетским Савезом скоро све до почетка Другог рата) може се рећи да су главе дошли савезници скупа (СССР, Британија и САД) који су од Техерана до Јалте одредили "која земља ће коме да припада" кад се рат заврши.

Ово што је Бакс рекао је занимљиво - ко зна како би било да је Данило неким чудом дошао на престо у Србији. Ево, на пример, интересантног исечка из новина из 1896, када је Никола Петровић боравио у Београду:

(https://s14.postimg.org/9d5opxn0x/vd1896.jpg) (https://postimg.org/image/si8xzp1ot/)image hosting over 5mb (https://postimage.org/)

Међутим, не треба заборавити да је краљ Александар Карађорђевић био унук краља Николе и да је, занемаривши сву злу крв која је настала након уједињења, он можда био идеална фигура, посматрајући порекло, за једног ујединитеља Србије и Црне Горе. Још се човек родио и растао на Цетњу код деде и бабе, чак му је и брат од ујака, Михаило Петровић, примао апанажу. Међутим, историја је хтела другачије...

 
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: vojislav.ananic Јануар 04, 2017, 12:24:06 поподне
Студију о необјављеној преписци Милоша Обреновића је приредила Татјана Брзуловић Станисављевић, на основу архивске збирке Јоце Вујића из СЕНТЕ.

http://www.vidovdan.org/2016/12/06/do-sad-neobjavljeno-pisma-milosa-obrenovica/

Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: vojislav.ananic Новембар 17, 2017, 11:49:24 пре подне
Велимир Михаило Теодоровић је био ванбрачни и једини син кнеза Михаила Обреновића. Рођен је из његове везе са Немицом Маријом Бергхаус. По Маријиној смрти, кнез га 1857. године доводи у Београд, где је касније научио српски језик. Са својих 17 година, по вољи кнеза, прелази у православну веру, кад је и добио име Велимир Михаило и старо презиме кнеза Милоша - Теодоровић. Кнез Михаило је увек волео и помагао сина, али се због разних околности устручавао да то и покаже.
О томе да ли је кнез Михаило спремао Велимира за свог наследника, и данас се расправља. Али, 1868. године кнез Михаило је убијен у атентату у Топчидеру. Да је успео да оствари ту своју намеру, ко зна којим би путем кренула српска историја.
Овако га је заменио синовац Милан Обреновић, унук Милошевог брата Јеврема.
Забележено је још и то да је Велимир био у рђавим односима са краљем Миланом.

https://www.ljudigovore.com/2016/04/vojislav-ananic-misterija-novog-groblja-ova-grobnica-cuva-najvecu-tajnu-ali-i-sramotu-obrenovica/

Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: Ђока Март 29, 2018, 08:19:58 поподне
Шта би било кад би било. Да су Обреновићи остали, не сумњам да би уследило територијално ширење ка југу. За преко Дрине нисам сигуран. Макар не би правили

Просто је невероватно да се династија два пута 'гаси' због лоших бракова. Ни Михаило, ни Александар нису имали ваљаног проводаџију. :)
Не знам зашто краљ Милан није имао бројније потомство, с обзиром да је већ био угашен и газда Јованов огранак династије.

Шта мислите, колико је данас остало директних генетских потомака неког од Обреновића? Милош је имао деветоро ванбрачне деце која су 'регистрована', бог зна колико их је још имао.  ;D
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: Ђока Март 29, 2018, 11:51:21 поподне
Драго ми је што су администратори пребацили поруку овде. Нисам ни знао да постоји ова тема.

Директних (и законских) потомака династије Обреновић нема (мислим на потомке Милоша, Јована и Јеврема). Овде не рачунам оне Јаковљевиће, који су потомци Милошевог полубрата Јакова и који дефакто не могу бити династички наследници.

Шта је са женским линијама Обреновића?
Друго, постоји ли негде списак свих настрадалих из владарске куће Обреновић током мајског преврата? Негде се говори да их је убијено чак 123. Мени се чини да је овај број пренапумпан.
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: Nebo Март 30, 2018, 11:09:13 поподне
Не знам зашто краљ Милан није имао бројније потомство

Па, добро, имао је двојицу знаменитих потомака: краља Александра и Винстона Черчила  :D
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: Ђока Март 30, 2018, 11:59:05 поподне
Милан био леп човек, овај Черчил сачувај ме боже на шта личи. :D
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: Nebo Јун 14, 2020, 11:14:24 пре подне
Недавно смо на форуму имали размену мишљења на тему која династија – Обреновићи или Карађорђевићи, је више учинила за Србију.

Вероватно сте сви чули, недавно су наши стручњаци дошли у посед 27 страница писама која је краљ Милан писао свом сину, тадашњем краљу Александру 1896/97. године. Можда ће ова писма променити досадашња сазнања и став који историографија има о ова два владара и уопште о значају династије Обреновић. Нарочито јер су виновници Мајског преврата 1903. године и њихови налогодавци уништили готово читаву архиву краља Александра коју су у двору затекли, као и имајући у виду чињеницу да је све што данас знамо о владавини краљева Милана и Александра став историје писане у време Карађорђевића и касније комуниста.

Без намере да те новине рекламирам, морам рећи да је у петак изишао недељник „Ekspres“ чија су главна тема ова писма. Препоручујем свима да часопис купе, јер су у њему два добра обимна чланка посвећена писмима краља Милана.

(https://i.postimg.cc/bY1jjdMB/IMG-20200614-103838.jpg)
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: Nebo Јун 14, 2020, 11:15:52 пре подне
Један од чланака је разговор са историчарем др Сузаном Рајић, која је стручњак управо за раздобље позних Обреновића (Милан, Александар).

Неки цитати:

„Сви знамо како је Србија ушла у 20. век и какви су је изазови, пре свега ратни, чекали. То је било могуће управо захваљујући томе што се Милан Обреновић ставио у службу свога сина као командант активне војске у октобру 1897. године. Заједно са сином је за три године извршио апсолутну реорганизацију српске војске, створио официрски кадар, тог узорног српског официра, који су јунаци балканских ратова“.

„Милан је био за трајна решења. Он није био за моментална решења која вам ситуација ад хок доноси... Управо то је можда Србима у 20. веку највише недостајало – изналажење трајних решења. Милан је био тај који је тражио трајна решења. Не највеће да добије, не највећи комад, него да буде трајно. И сви Обреновићи. Милош је ратовао неколико месеци, па је преговарао после тога 20 година. И све што је испреговарао трајно је добио. А све што смо стицали у 20. веку, ми смо то преко ноћи изгубили. Нису нађена трајна решења. Нису актери били дорасли сложености ситуације да изнађу трајна решења. Него су ишли за максимумом и онда су изгубили све“.

„Лако је узети, али треба имати капацитет да се то свари, прилагоди и придружи заиста Краљевини Србији...“

(упоредити са мегаломанијом краља Александра Карађорђевића, олако прогутаном и несвареном Југославијом и свему што нам је то касније донело)

Одлично је разјашњено и зашто је Србија набављала немачко, а не руско оружје. Да ли је Милан заиста био аустрофил и непријатељски настројен према Русији. Такође и о Пашићевој дволичности у време владавине Обреновића.
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: Бакс Јун 14, 2020, 12:54:44 поподне
А све што смо стицали у 20. веку, ми смо то преко ноћи изгубили.

Мислим да је докторка малко пристрасна.
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: Vlax Јун 14, 2020, 02:00:13 поподне
Један од чланака је разговор са историчарем др Сузаном Рајић, која је стручњак управо за раздобље позних Обреновића (Милан, Александар).

„Лако је узети, али треба имати капацитет да се то свари, прилагоди и придружи заиста Краљевини Србији...“

Не знам шта је то Милан могао да узме, али је одбио, јер није могао да "свари"?

Историчарка као да не узима у обзир историјски тренутак у ком се нешто десило, него испада као да су српски владари пред шведским столом па бирају шта ће узети и хоће ли узети мање или више.
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: Ojler Јун 14, 2020, 02:16:05 поподне
Не знам шта је то Милан могао да узме, али је одбио, јер није могао да "свари"?

Историчарка као да не узима у обзир историјски тренутак у ком се нешто десило, него испада као да су српски владари пред шведским столом па бирају шта ће узети и хоће ли узети мање или више.

Баш тако. Милан је показао четрнаестодневним ратом против Бугарске 1885. године колико се заиста држао такве политике.
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: Nenad M Јун 14, 2020, 02:44:06 поподне
Што се тиче догађаја у Србији за време владавине Обреновића, сматрам да су дела Слободана Јовановића: "Друга влада Милоша и Михаила", "Влада Милана Обреновића" и "Влада Александра Обреновића" заиста капитална и да им се не може замерити никаква пристрасност јер су, забога, писана за време владе Карађорђевића. Нека као пример послужи управо његов опис Кнеза Александра Карађорђевића, са почетка његовог рада "Уставобранитељи и њихова влада", где се каже да две главне личности тога времена - Тома Вучић Перишић и Кнез Александар, нису имале никаквих политичких идеја, а да је Кнез Александар, уз то, био лишен и иницијативе. Јасно је да ту нема никакве жеље да се пишу некакви удворички текстови. Осим тога, Слободанов отац, Владимир, био је министар финансија код Милана Обреновића у такозваном "акционом министарству" које је изнело оба рата са Турцима. Слободаново лично познавање главних учесника догађаја тог времена, његов приступ свој постојећој документацији, укључујући и приватне архиве практично свих битних људи, његов несумњив морални интегритет, не остављају места сумњи у тачност података које наводи, а такође ни у поузданост његових оцена тих личности. Његови описи карактера су, чак, можда и најбоља места у свим тим радовима.
Не вреди да овде препричавам све што је написао о Милану и Александру, а мрзи ме да прекуцавам. Може се рећи, укратко, да је Михаила ценио много више него ову двојицу и да је атентат на њега, сваки пут кад би га поменуо, називао "Топчидерска катастрофа".

Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: Nebo Јун 14, 2020, 09:29:43 поподне
Мислим да је докторка малко пристрасна.

Могуће, могуће. А замисли тек колико су били пристрасни историчари после 1903. А то је оно што нам се и данас пласира.
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: Бакс Јун 14, 2020, 09:35:03 поподне
Могуће, могуће. А замисли тек колико су били пристрасни историчари после 1903. А то је оно што нам се и данас пласира.
Оно што нам се пласира, пласира нам се од стране историчара који више не живе ни у време Обреновића, ни Карађорђевића, ни комуниста.
Дакле, та прича не пије воду.
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: Nebo Јун 14, 2020, 09:37:26 поподне
Не знам шта је то Милан могао да узме, али је одбио, јер није могао да "свари"?

Историчарка као да не узима у обзир историјски тренутак у ком се нешто десило, него испада као да су српски владари пред шведским столом па бирају шта ће узети и хоће ли узети мање или више.

У контексту читавог чланка, јасно је да се мисли на догађаје 1918. године. Александар Карађорђевић јесте имао "шведски сто", али је апетит био превелик, а могућности за варење недовољне. Зато је појео Југославију, а она је трајала колико је трајала, а Србе скупо коштала. То је одсуство политичке мудрости.
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: Nebo Јун 14, 2020, 09:37:56 поподне
Оно што нам се пласира, пласира нам се од стране историчара који више не живе ни у време Обреновића, ни Карађорђевића, ни комуниста.
Дакле, та прича не пије воду.

Јел заиста верујеш да се ту нешто променило?
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: Nebo Јун 14, 2020, 09:39:12 поподне
Баш тако. Милан је показао четрнаестодневним ратом против Бугарске 1885. године колико се заиста држао такве политике.

Надам се да не верујеш у стандардне приче да је то био освајачки рат...
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: Nebo Јун 14, 2020, 09:42:21 поподне
Што се тиче догађаја у Србији за време владавине Обреновића, сматрам да су дела Слободана Јовановића: "Друга влада Милоша и Михаила", "Влада Милана Обреновића" и "Влада Александра Обреновића" заиста капитална и да им се не може замерити никаква пристрасност јер су, забога, писана за време владе Карађорђевића. Нека као пример послужи управо његов опис Кнеза Александра Карађорђевића, са почетка његовог рада "Уставобранитељи и њихова влада", где се каже да две главне личности тога времена - Тома Вучић Перишић и Кнез Александар, нису имале никаквих политичких идеја, а да је Кнез Александар, уз то, био лишен и иницијативе. Јасно је да ту нема никакве жеље да се пишу некакви удворички текстови. Осим тога, Слободанов отац, Владимир, био је министар финансија код Милана Обреновића у такозваном "акционом министарству" које је изнело оба рата са Турцима. Слободаново лично познавање главних учесника догађаја тог времена, његов приступ свој постојећој документацији, укључујући и приватне архиве практично свих битних људи, његов несумњив морални интегритет, не остављају места сумњи у тачност података које наводи, а такође ни у поузданост његових оцена тих личности. Његови описи карактера су, чак, можда и најбоља места у свим тим радовима.
Не вреди да овде препричавам све што је написао о Милану и Александру, а мрзи ме да прекуцавам. Може се рећи, укратко, да је Михаила ценио много више него ову двојицу и да је атентат на њега, сваки пут кад би га поменуо, називао "Топчидерска катастрофа".

Проблем је што су превратници 1903. уништили сву архиву Милана и Александра Обреновића. Једно су симпатије, ставови, мишљења и тумачења историчара, а друго су подаци из реалних политичких догађаја.

Ово се односи и на историчарку са којом је вођен разговор. Што рече Бакс, вероватно је и она пристрасна. Како год, није лоше чути неке ставове који нису "мејнстрим".
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: Ojler Јун 14, 2020, 09:49:16 поподне
Надам се да не верујеш у стандардне приче да је то био освајачки рат...

У сваком случају је био поведен од стране Србије, непотребан и у напред осуђен на пропаст. То никако није била одлука прагматичног политичара каквим краљ Милан у наведеним изјавама покушава да се представи. Може бити да га је управо тај рат нешто научио па је касније давао иизјаве о узимању, и капацитету за сваривање.
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: Ojler Јун 14, 2020, 09:49:46 поподне

Александар Карађорђевић јесте имао "шведски сто", али је апетит био превелик.

Мислим да је то само наша илузија. Александар да је и хтео да припоји Србији само оне делове Аустроугарске где су Срби били већина, никада му то не би било дозвољено. 
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: Nenad M Јун 14, 2020, 10:17:19 поподне
Проблем је што су превратници 1903. уништили сву архиву Милана и Александра Обреновића. Једно су симпатије, ставови, мишљења и тумачења историчара, а друго су подаци из реалних политичких догађаја.

Ово се односи и на историчарку са којом је вођен разговор. Што рече Бакс, вероватно је и она пристрасна. Како год, није лоше чути неке ставове који нису "мејнстрим".

Подаци из реалних политичких догађаја су били апсолутно и потпуно познати Слободану Јовановићу.
Двадесет седам страница писама не могу да промене непобитне чињенице о одлукама доношеним током тридесет година колико су на власти били Милан и Александар Обреновић и последицама тих одлука. Миланова тајна конвенција са Аустро-Угарском, Александрова фиксација да се ожени Драгом Машин и тако искључи српску краљевску породицу из круга европских (нико није хтео да се сретне са њима) и себе лиши наследника, њихов апсолутизам, превртљивост, корупција која на велика врата улази у Србију приликом изградње пруге Београд-Ниш... нема краја. Српско-Бугарски рат чак и не спада у највеће грехове Милана Обреновића.

Државна архива није уништена у мајском преврату. Такође, сачувана су и многа писма краља Александра Драги Машин и обрнуто, дакле лична преписка, која није била део државних списа. Слободан Јовановић цитира неке делове тих писама у својим књигама. Ако је нешто уништено током ратова и после '45 године, то само отежава посао садашњим истраживачима, укључујући и поменуту историчарку.

Иначе, слажем се да је добро осветлити ствар из што више углова, али у овом конкретном случају, кад је реч о ликовима и делима Милана и Александра Обреновића, не знам шта треба да се открије па да их опере.
Пар примера:
У једном тренутку, после развода са Наталијом, када му се учинило да ће га свргнути са власти, Милан је потпуно изгубио компас и, плачући, предлагао аустро-угарском посланику у Београду да окупирају Србију а да он, Милан, буде вазални кнез. О томе је аустро-угарски дипломата известио Беч и те папире нико није уништио. Посланик је сматрао да је Милан обичан бедник и да њему није потребна дипломатска, већ лекарска помоћ. Чак му је, на његов предлог о окупацији, одговорио да Беч то не планира, али да ако буде то хтео, неће тражити дозволу од краља Милана. Човек је понизио и себе и земљу не једном. Током рата са Бугарском, после Сливнице, Милан је хтео да бежи из Ниша у Београд, потпуно усплахирен и у паничном страху. Зауставио га је Милутин Гарашанин, Илијин син, тако што је уперио револвер у њега и рекао да се "прсташи" стрељају.
Да не помињем његову тврдоглаву жељу да стреља Јеврема Марковића, итд, итд....
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: Nebo Јун 14, 2020, 10:26:05 поподне
У сваком случају је био поведен од стране Србије, непотребан и у напред осуђен на пропаст. То никако није била одлука прагматичног политичара каквим краљ Милан у наведеним изјавама покушава да се представи. Може бити да га је управо тај рат нешто научио па је касније давао иизјаве о узимању, и капацитету за сваривање.

Хтедох рећи да тим ратом Милан није хтео ништа да осваја, припаја Србији нешто што се неће "сварити". Рат је био интервенција за заштиту угрожених права Србије по Берлинском конгресу. Јесте поступио брзоплето, па је тако све и прошло. А свакако да га је то касније научило памети.
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: Nebo Јун 14, 2020, 10:28:11 поподне
Мислим да је то само наша илузија. Александар да је и хтео да припоји Србији само оне делове Аустроугарске где су Срби били већина, никада му то не би било дозвољено.

То је управо мудрост коју он није имао. Требало је да узме оно што се тада могло узети. Наравно да не би добио све покрајине где је било Срба, али је проширење Краљевине Србије свакако могао добити. За остало је требало стрпљења. То је онај детаљ о Милошу...
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: Nebo Јун 14, 2020, 10:29:58 поподне
Подаци из реалних политичких догађаја су били апсолутно и потпуно познати Слободану Јовановићу.
Двадесет седам страница писама не могу да промене непобитне чињенице о одлукама доношеним током тридесет година колико су на власти били Милан и Александар Обреновић и последицама тих одлука.

Мислим да ће тих 27 страница и те како променити досадашња сазнања. Само да се преведу и темељито обраде.

А што се Слободана Јовановића тиче, веома га поштујем, али довољно је видети када је он писао те радове о Обреновићима, па је све јасно.
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: Nebo Јун 14, 2020, 10:32:13 поподне
Током рата са Бугарском, после Сливнице, Милан је хтео да бежи из Ниша у Београд, потпуно усплахирен и у паничном страху. Зауставио га је Милутин Гарашанин, Илијин син, тако што је уперио револвер у њега и рекао да се "прсташи" стрељају.

Звучи као карађорђевићевска пропаганада.

Али, како год, насмејало ме јер ме подсети на бекство младог књаза Николе Петровића, при једном покушају атентата на њега, кад га је мајка бранила пушком...
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: ДушанВучко Јун 14, 2020, 10:45:48 поподне
Мени је криво што је Краљ Милан својом несмотреном авантуром, дао Бугарима повод за стварање националног поноса (  то je била прва битка коју је Бугарска као независна држава водила, па у том смислу се значај тога код њих дигао скоро до епских размера, обзиром да је пре тога, само ослобођење Бугарске од Турске било део Руско Турског рата, а у пресудној бици код Шипке (1877-78) су учествовали Руси против Турака, где су Бугари узели учешће у виду добровољачких јединица, али главнина војске је била руска)...Код нас је постојала анегдота како је Краљу Милану било криво што би био једини српски краљ који није водио ниједан рат, па се зато одлучио на то :)
Възстановка на Битката при Сливница, 2016 година.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/eb/Resumption_of_the_Battle_of_Slivnica.jpg/300px-Resumption_of_the_Battle_of_Slivnica.jpg)
https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: Nenad M Јун 14, 2020, 10:52:07 поподне
Мислим да ће тих 27 страница и те како променити досадашња сазнања. Само да се преведу и темељито обраде.

А што се Слободана Јовановића тиче, веома га поштујем, али довољно је видети када је он писао те радове о Обреновићима, па је све јасно.
Управо је Слободан Јовановић оповргавао неке претеране тврдње и подметања које су се појавиле после мајског преврата. Ево цитата:
Цитат
Стојан Протић, у једном непотписаном чланку у Самоуправи (9 октобар 1904) тврдио је да се о Милану, за време његовога васпитања у Паризу, старао кнез Куза, и да је он носио име Емила Разнована. На основу овога Протић закључује да Милан није био син Милоша Обреновића. Из Протићевог разлагања не види се јасно да ли је сматрао Милана за сина Кузина или за сина Разнованова. У Државној архиви постоје извештаји Милановог париског васпитача Хиета (Huet). Ти су извештаји упућени кнезу Михаилу, а из њих изилази на несумњив начин, да у Паризу Милан није носио име Емила Разнована, и да се о његовом васпитању није старао кнез Куза већ кнез Михаило. У Министарству иностраних дела, међу Мариновићевим хартијама налази се једно Мариновићево писмо упућено Хиету 7 (19) августа 1863. У томе писму Мариновић јавља Хиету, да му кнез Михаило захваљује што се примио за Миланова васпитача, и да пристаје да му на име редовнога трошка Миланова даје 1000 динара месечно. Ти документи потпуно обарају Протићеву претпоставку.
После Михаилове погибије, Милан и Хиет су дошли у Србију. Тај Француз је био можда и једини човек кога је Милан поштовао и кога се плашио. Међутим, већ после годину дана он умире. За његовог наследника изабран је Медо Пуцић.
Цитат
За новога васпитача узет је један госпар дубровачки, кнез Медо Пуцић. Класично образован, песник и члан неколико учених друштава; одушевљени „Славјанин", који је знао све словенске језике и књижевности; вичан дворском реду и животу као негдашњи коморник војводе од Луке; добро забележен и код аустријске, и код руске, и код француске владе; носилац ордена Са. Јована Јерусалимскога, који га је обвезивао на неженство, Медо Пуцић изгледао је најбољи могући избор. У ствари, то је био најгори избор. Медо Пуцић могао је, може бити, бити добар забављач и дружбеник једнога владаоца, али не и његов васпитач.
Као васпитач, показао се убрзо „нула потпуна" (Јован Ристић у писму Филипу Христићу у октобру 1871.). То је била једна приморска левента, која је само јела и спавала, и свој положај на двору сматрала као синекуру. Тај бивши коморник војводе од Луке толико је занемарио чак чисто дворско васпитање Миланово да 1871, у Ливадији, на једном дворском балу, Милан је морао признати да не зна играти. До крајности млитав и неотпоран, Пуцић није уливао Милану ни мало поштовања. „С њиме сам",
причао је Милан, „радио шта сам хтео. Да га узјашем и потерам, он не би протестовао, већ би касао из собе у собу,
само да мене задовољи." (Каљевић)
Сваком бих најтоплије препоручио да прочита дела Слободана Јовановића.
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: Nenad M Јун 14, 2020, 11:20:44 поподне
И још само да не би испало да се Слободан бавио карађорђевском хајком на Обреновиће - његов закључак о владавини Милана Обреновића:
Цитат
Укратко, историјски значај краља Милана састоји се у овоме. Он је отклонио од наше земље непријатељство Аустрије у једно време када нам је оно могло бити врло опасно. Он је, насупрот једној Скупштини која је боље разумевала локалне потребе него државне, настао да нашој држави да модерно уређење. Он је створио стајаћу војску, и обрнуо наше тежње териториалног ширења ка југоисток, у правцу Македоније. То су његови успеси. Његови су неуспеси, што је подлегао у борби коју је водио против парламентаризма, и што је, у рату с Бугарима, проиграо првенство Србије на Балкану. Ти су неуспеси, без сумње, врло крупни, али не би било право да се због њих забораве његови успеси, који такође постоје, и који нису ситни.
Очито да Слободан као неуспехе разуме ситуације у којима Милан није успео да оствари своје жеље, дакле оно што би и сам Милан назвао неуспехом, па се тако као неуспех води и пораз у борби против парламентаризма, иако то само по себи не мора да буде лоше.
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: Djorgo Јун 14, 2020, 11:21:19 поподне
Сагласан
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: Nenad M Јун 14, 2020, 11:38:59 поподне
Морам још нешто, а извињавам се на досади. Некако ми баш и не стоји та прича да је све што је писано о Обреновићима за време Карађорђевића било негативно и деградирајуће. Није било потребе за тим. Династија Обреновић је престала да постоји 1903. Није, дакле, постојала више никаква опасност са те стране по Карађорђевиће. Шта год да се напише, неће да им повећа популарност. Династичко питање било је решено.
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: ДушанВучко Јун 14, 2020, 11:55:19 поподне
Ово ми сад "пада из главе", али није неко брањење Обреновића. Можда је тај крај деветнаестог века обележио глобално у Европи, конформизам. Један миран период од Берлинског конгреса, када се и кабаре први пут појавио осамдесетих година 19. века у Паризу, затим апсинт. Краљ Милан је био човек своје епохе, очигледно растрзан између забаве коју је нудила Европа и државничких дужности. Крај деветнаестог века је био период конформизма, конзумеризма, док се почетак двадесетог века претворио у милитаризам...У суштини, нагли прелаз од конформизма ка милитаризму се десио и тада, као и између два рата (а сада ми пада на памет, и код нас, нагли прелаз из осамдесетих, у милитаристички период деведесетих)
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: ДушанВучко Јун 15, 2020, 12:24:34 пре подне
Ово ми сад "пада из главе", али није неко брањење Обреновића. Можда је тај крај деветнаестог века обележио глобално у Европи, конформизам. Један миран период од Берлинског конгреса, када се и кабаре први пут појавио осамдесетих година 19. века у Паризу, затим апсинт. Краљ Милан је био човек своје епохе, очигледно растрзан између забаве коју је нудила Европа и државничких дужности. Крај деветнаестог века је био период конформизма, конзумеризма, док се почетак двадесетог века претворио у милитаризам...У суштини, нагли прелаз од конформизма ка милитаризму се десио и тада, као и између два рата (а сада ми пада на памет, и код нас, нагли прелаз из осамдесетих, у милитаристички период деведесетих)
Ако је неко од наших владара уживао, то је Краљ Милан...па у народу кад се каже за неког да ужива или се воза кочијама, кажу, "ужива" или "воза се ко Краљ Милан"..."оно кад ти западне епоха :) " А и у филму "Шешир професора Вујића", где се радња дешава 1886те, види се једна безбрижност
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: Vlax Јун 15, 2020, 12:49:12 пре подне

У контексту читавог чланка, јасно је да се мисли на догађаје 1918. године. Александар Карађорђевић јесте имао "шведски сто", али је апетит био превелик, а могућности за варење недовољне. Зато је појео Југославију, а она је трајала колико је трајала, а Србе скупо коштала. То је одсуство политичке мудрости.
Немојмо стварање Југославије посматрати из данашње перспективе, већ из тадашње. Југословенска идеја сазрева током 19. века, њој су склони готово сви интелектуалци тога доба, тако да је стварање југословенске државе било нешто природно. Притом се не ради о 1918. већ о 1914. години када је Скупштина Србије усвојила Нишку декларацију и као ратни циљ прокламовала: ослобођење и уједињење све наше неслободне браће Срба, Хрвата и Словенаца. Са прагматичне стране, стварање СХС требало је да ојача позицију државе према Италији, која се развијала у новог непријатеља и претила да буде оно што је А-У била до 1914. Мегаломанија краља Александра није била територијална, него политичка. Његова жеља за влашћу и стално уплитање у парламментарни живот један је од разлога политичке кризе 1920-их.

Морам још нешто, а извињавам се на досади. Некако ми баш и не стоји та прича да је све што је писано о Обреновићима за време Карађорђевића било негативно и деградирајуће. Није било потребе за тим. Династија Обреновић је престала да постоји 1903. Није, дакле, постојала више никаква опасност са те стране по Карађорђевиће. Шта год да се напише, неће да им повећа популарност. Династичко питање било је решено.
Да, није дошло до неког damnatio memoriae (изузимајући Александра и Драгу). Остао је споменик кнезу Михаилу, централне градске улице Милоша Великог, Кнез Михаилова, Краља Милана, Краљице Наталије, Други пешадијски пук „Књаз Михајло” итд.

Не знам да ли је неко обрађивао личности последњих Обреновића са психолошког аспекта? То би било занимљиво читати, јер су свакако неке црте њихових личности последица специфичног одрастања какво су имали и Милан и Александар. Ја увек волим да подсетим себе и друге колико су они били млади. Милан долази на престо са 14 година, абдицира у 35, умире са непуних 47. Александар је убијен у 27. години. Питање је шта би било да Милан није умро пре Александра, вероватно до преврата не би ни дошло.

Ако је неко од наших владара уживао, то је Краљ Милан...па у народу кад се каже за неког да ужива или се воза кочијама, кажу, "ужива" или "воза се ко Краљ Милан"..."
Наводно се говорило "живи ко краљ Милан", не знам да ли у Паризу или у Србији. То је чувени бел епок, 1871-1914, обележен успоном у науци, култури, економији  (тзв. Друга индустријска револуција) монденским животом. Наравно то је једна страна медаље, живот у радничким насељима сигурно није био тако ружичаст. То је време и масовног исељавања Европљана у САД.
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: ДушанВучко Јун 15, 2020, 02:20:15 пре подне
То је чувени бел епок, 1871-1914, обележен успоном у науци, култури, економији  (тзв. Друга индустријска револуција) монденским животом. Наравно то је једна страна медаље, живот у радничким насељима сигурно није био тако ружичаст. То је време и масовног исељавања Европљана у САД.
Масовна култура је била мање масовна него у каснијим епохама. Ко је могао да приушти, тај је уживао...Мој професор филозофије са академије у Братислави је рекао "ако би ме неко питао који ми је најомиљенији период у историји, рекао бих му: то је 19. век". Мислим да ми као друштво имамо одређене циклусе у светоназору, и да ниједна епоха у суштини није превазиђена, него се само понављају одређени циклуси...Мислим да сада идемо у индивидуализам...Колективна свест се већ у свету распарчава , врло је могуће да ће опет да постану у свету популарни Шопенхауер, Ниче...Ментално смо у неком 19. веку, али не у прогресивном смислу, него у смислу учаурављања у себе саме (од колективитета идемо ка супротном правцу, што може да буде индивидуални "бег" на колективном нивоу, од наметнутих глобалних процеса)...Отуђење свакако постоји у друштву данас (социјалне мреже га само распирују и имају супротан ефекат)
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: пек Јун 15, 2020, 07:00:27 пре подне
Милан Обреновић је и у први и у други српско-турски рат закаснио.Упрви је ушао кад су Турци савладали све побуне и могли су са целом војском да нападну Србију а у други кад је руска победа била сигурна а да је у други рат ушао само недељу дана раније српска војска би била у Приштини и Скопљу.
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: Nenad M Јун 15, 2020, 08:30:05 пре подне

...
Не знам да ли је неко обрађивао личности последњих Обреновића са психолошког аспекта? То би било занимљиво читати, јер су свакако неке црте њихових личности последица специфичног одрастања какво су имали и Милан и Александар. Ја увек волим да подсетим себе и друге колико су они били млади. Милан долази на престо са 14 година, абдицира у 35, умире са непуних 47. Александар је убијен у 27. години. Питање је шта би било да Милан није умро пре Александра, вероватно до преврата не би ни дошло.
Наводно се говорило "живи ко краљ Милан", не знам да ли у Паризу или у Србији. То је чувени бел епок, 1871-1914, обележен успоном у науци, култури, економији  (тзв. Друга индустријска револуција) монденским животом. Наравно то је једна страна медаље, живот у радничким насељима сигурно није био тако ружичаст. То је време и масовног исељавања Европљана у САД.

Ех...
Милан је био дете из растурене породице. Отац Милош, син господара Јеврема, био је добар човек, али без моралног компаса. Ни од своје жене није очекивао верност. Миланова мајка, Марија - рођена Катарџи - била је једна од најлепших жена румунске аристократије, али је, убрзо после Милановог рођења, ушла у везу са кнезом Кузом. Милош је умро од туберкулозе 1860, кад је Милан имао шест година. Био је запао у толике дугове, да их је Милан отплаћивао кад је постао кнез, чак и неке који су датирали још из 1848. Са девет година, послат је у Париз на васпитавање. Миланов тутор је био кнез Михаило.
Цитат
За васпитача нашао је Француза Хиета (Huet), који је раније био професор университета у Гану (Белгији) и био познат као књижевник. Врло просвећен и моралан, Хиет је био један од оних духова, тако честих у XIX веку, који су тражили начина да измире веру и науку.
У Хиетове руке Милан је дошао као размажено и запуштено бојарско дете. Код њега је подједнако било занемарено и телесно и духовно и морално васпитање. Мишићи слабо развијени, груди уске, нерви сувише нежни; осетљив за најмању промену у начину живота; тако претерано плашљив да је већ изгледао смешан. Телесно тром, неспособан за напоре, у сталној потреби за туђом службом и дворбом, без навика чистоте и реда, огромно облапоран. До доласка у Париз, није учио ништа, у религиозним стварима његово незнање било је невероватно, - чак причу о Исусову лежању у јаслима није знао.
------
У Хиетовом дому, Милан се поправио и дотерао.
------
Схватао је брзо, памтио добро, одликовао се бистрином и досетљивошћу, али, неспособан за прибрану и постојану пажњу, није био у стању да размишља и да се у своја размишљања удуби. Карактер није имао рђав. Његови васпитачи говоре о његовој искрености, простосрдачности, чак и наивности.
-------
Захваљујући великом Хиетовом труду, Милан се дотерао толико да је, под јесен 1867, могао ступити у један париски лицеј (Louis le Grand).
-------
Од једног бојарског детета пустог, млитавог и пудљивог, Хиет је начинио једног париског лицејца који је у стању истаћи се у понечем међу друговима.

Француз Хиет је слао извештаје у Београд, чувани су у Државној архиви и њима се Слободан Јовановић користио приликом писања своје књиге.

И тако даље, "Влада Милана Обреновића" (уз остале књиге Слободана Јовановића које покривају период 1842-1903) је незаобилазно штиво за оне које би желели да разумеју то време, те догађаје и те људе.

Ево, за крај, још једног цитата:
Цитат
Ако се за њега не може рећи да је био рђав човек, може се рећи да је био неблагородна природа. У основи, то је било размажено господско дете које држи да је живот ради уживања и провода. Ништа, међутим, не даје души такав простаклук као уживање и провод. Када је престао бити краљ, и када је могао удесити живот по свом укусу, краљ Милан је живео као један од оних белосветских бадаваџија какви се виђају по међународним касинама, с изразом циничке досаде, у друштву скупих блудница...

И још нешто:
Милан Обреновић је и у први и у други српско-турски рат закаснио.Упрви је ушао кад су Турци савладали све побуне и могли су са целом војском да нападну Србију а у други кад је руска победа била сигурна а да је у други рат ушао само недељу дана раније српска војска би била у Приштини и Скопљу.

Да се не удубљујем у све овде речено, а све је површно, ово је најважније: могла је наша војска да уђе, не у Скопље и Приштину, него и у сам Цариград, то не би утицало на стање граница у региону после рата, односно на одредбе Санстефанског мира или Берлинског конгреса. Уосталом, наша претходница је била стигла до Грачанице када је објављено примирје.
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: Iєшɑ Фебруар 19, 2022, 10:36:03 поподне
Kad smo kod dinastije Obrenović (1815-1842 i 1858-1903), trebamo pomenuti i Milivoja Kodža - Miloševog Blaznavca (1824-1873), Vojislava Milivojevog Blaznavca (1869-1935), Velimira Mihailovog Teodorovića (1849-1898) i Đorđa Milanovog Obrenovića (1889-1925), koji je imao sina Stefana i unuka Pantu, koji je umro 2002. godine i koji je bio poslednji pripadnik dinastije Obrenović. I njih trebamo uvrstiti u našu istoriju i sve što znamo o njima i njihovim majkama i suprugama, jer i oni su pripadnici jedne od naše dve savremene dinastije, koje su nam donele slobodu, nezavisnost, institucije itd....
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: ДушанВучко Октобар 09, 2023, 06:02:49 поподне
Предраг Обреновић, потомак Обрена Мартиновића (и његовог сина Јакова Обреновића, Милошевог брата по мајци):
https://youtube.com/v/RFLMh7s_irc?si=LpHPxgBhG4TZi7FE
Милош је узео презиме по Обрену Мартиновићу (првом мужу његове мајке), тако да је гледајући Yднк, ово "прави Обреновић", али не и потомак краљевске династије Обреновић, како се наводи у наслову клипа
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: barbarylion Октобар 09, 2023, 06:51:29 поподне
Предраг Обреновић, потомак Обрена Мартиновића (и његовог сина Јакова Обреновића, Милошевог брата по мајци):
https://youtu.be/RFLMh7s_irc?si=LpHPxgBhG4TZi7FE
Милош је узео презиме по Обрену Мартиновићу (првом мужу његове мајке), тако да је гледајући Yднк, ово "прави Обреновић", али не и потомак краљевске династије Обреновић, како се наводи у наслову клипа

Kojoj grane ono Obrenovići pripadaju?
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: ДушанВучко Октобар 09, 2023, 07:09:01 поподне
Kojoj grane ono Obrenovići pripadaju?
"Прави" Обреновићи (потомци Обрена Мартиновића) су  G2a (тестирани су Мартиновићи, Јевстатијевдан, из Бруснице код Горњег Милановца) , а Милошева грана (тј. грана династије Обреновић), заборавио сам која је
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3471.msg124381#msg124381
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: barbarylion Октобар 09, 2023, 07:59:07 поподне
"Прави" Обреновићи (потомци Обрена Мартиновића) су  G2a (тестирани су Мартиновићи, Јевстатијевдан, из Бруснице код Горњег Милановца) , а Милошева грана (тј. грана династије Обреновић), заборавио сам која је
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3471.msg124381#msg124381
Čini mi se da je bila neka I2a-Din North iz Zete.
Mada nisam siguran
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: Ивица Јовановић Октобар 10, 2023, 12:09:15 пре подне
Милош је, ако је предање тачно, од Братоножића и вероватно је Q-BZ3000. Славе Св. Николу (Милошевићи од којих је отац Милоша Обреновића). Кнез је у ствари Милош Теодоровић (Отац му се звао Теодор), Обреновић му је од очуха. Фан факт, ако је ово тачно онда му је Жарко Кораћ рођак  ;D
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: ДушанВучко Октобар 10, 2023, 01:17:39 пре подне
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2143.msg157290#msg157290
Св. Никола је крсна слава династије Обреновић
Наслов: Одг: Родослов Обреновића
Порука од: НиколаВук Октобар 10, 2023, 07:12:20 поподне
Поодавно је тестиран Чвркић из Рожаца код Чачка, који је од фамилије која је истог Y-ДНК порекла као и Милош Обреновић. Чвркић припада грани I2-Y3120>Z17855>A16413.