Подјела на сјевер и југ Црне Горе нема логике ни са једног становишта. Занимљиво је како Колашинце сматрају сјеверњацима, а Никшићане не (они су посебна категорија, не убрајају их ни у јужњаке ни у сјеверњаке). Никшићка општина је сјеверније позиционирана од неколико "сјеверњачких" општина.
Реалнија би била подјела на сјеверозападну и југоисточну половину. Та би подјела макар имала језикословно упориште.
Подела Сјевер / Југ ЦГ има поприлично историјског основа. Никшић спада у Сјевер, али, опет, као други по величини град и поприлично урбана средина, он не повлачи ту негативну "ирваску" конотацију Сјевера.
Та граница би се могла повући оном познатом Међом Вука Манитога, која полази од Рисна, па иде преко Рудина, тачно где је граница Старе Херцеговине (Грахово, Риђани) и Старе Црне Горе (Цуце), иде на Никшић, али јужно од њега, преко Острога и Маганика правцем југоисток, на кањон Мораче, тако да Ровца остају северно, а Пипери јужно, и спушта се на Медун у Кучима.
Ова линија заиста има и своје историјско упориште. Све северније од ње у позном средњем веку је било у саставу Рашке / Србије, Босне или Херцеговине, док се јужне области могу сматрати средњевековном Зетом, односно каснијом Црном Гором.
Становништво је било под различитим културним и политичким утицајима, што је, свакако, оставило траг. Јужне области су биле изложене дуготрајном млетачком утицају, а северне су више очувале средњевековни словенски карактер.