Аутор Тема: Вукосављевићи, Лучиндан, Јежевица (Чачак) и Љепојевићи (Нова Варош)  (Прочитано 6927 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Тестирани Вукосављевићи из Јежевице са славом Лучиндан у овом селу бораве отприлике од 1878, односно ту су се населили непосредно након завршетка Српско-турског рата 1877-78. У Јежевицу су се доселили из Љепојевића, села које се данас налази у источном делу општине Нова Варош, испод планине Јавор. Наврдеда тестираног, Аврам Вукосављевић (1817-1897.) је у Јежевицу дошао са сином Миладином (1861-1941.); обојица су сахрањени на јежевичком сеоском гробљу. Из Љепојевића су избегли јер је било у центру ратних збивања (најважнија битка Јаворског рата, Битка на Калипољу, се одиграла у атару тог села), као и због тога што је мировним уговором остало у Турској (додуше на самој граници), а српско становништво тог краја је било проказано својим учешћем у српској војсци током рата. Аврам Вукосављевић из Љепојевића је забележен као приложник манастира Милешеве 1873. године, исте године и из истог села су уписани и следећи Вукосављевићи као приложници – Радојко, Радош и Лука; могуће је да су они били рођена браћа или браћа од стричева Авраму. Поред Јежевице, Вукосављевића са славом Лучиндан а пореклом из Љепојевића има и у селу Рогачи (општина Лучани, драгачевски крај, дошли у исто време у то село кад и преци тестираног у Јежевицу) и у Балуги Трнавској (дошли половином 19. века):

https://www.poreklo.rs/2013/04/09/poreklo-prezimena-selo-roga%C4%8Da-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/

https://www.poreklo.rs/2013/08/16/poreklo-prezimena-selo-baluga-trnavska-%C4%8Da%C4%8Dak/

Миладинов син, прадеда тестираног Милутин (1905-1982.) је имао брата Јована који је у периоду између два светска рата био учитељ у јежевичкој основној школи и брата Младена који је током Другог светског рата био активни сарадник НОП-а; ухваћен је од четника и предат Немцима 28.12.1941. који су га послали у бањички логор, а затим је пребачен у Норвешку на принудни рад 24.04.1942. где је преминуо у октобру 1943; посмртни остаци му се и даље налазе у Норвешкој. Милутин је рат провео у Немачкој у заробљеништву у које је допао током Априлског рата; током заробљеништва је боравио код сеоских домаћина на једној фарми. Милутинов син а деда тестираног Велиша (1931-1998.) се као младић, у првим послератним годинама, преселио за Београд заједно са братом Милошем. Иначе је чукундеда тестираног Миладин имао барем једног брата под именом Вујо, који је имао сина Танаска.

У чланку „Исељени Никшићи“ аутора Радоја М. Ускоковића из 1924. године се може наћи податак да су се Вукосављевићи у подјаворски крај доселили око 1690. године (током Прве сеобе Срба) из Лукова код Никшића и да им је раније презиме било Мариновић; Вукосављевићи су припадали знаменитом братству Војводића, из којег су се бирале војводе никшићког племена и који припадају подгрупи Никшића-Требјешана (по брду Требјеси код Никшића где су више векова били настањени):

https://www.poreklo.rs/2013/07/14/iseljeni-nik%C5%A1i%C4%87i/

Мариновићи су настањени у Љепојевићима и оближњем селу Буковик, што се види и по приложницима манастиру Милешеви из 1873. године – уписани су Петко Мариновић из Љепојевића и Милован, Милисав, Милинко и Нешко Мариновић из Буковика. Поред њих, сродници Вукосављевића би требало да буду и Нешовићи и Пјевчевићи из Љепојевића; Љубомир Павловић у својој необјављеној књизи „Стари Влах“ наводи Нешовиће са 4 куће у Љепојевићима (слава Лучиндан) и везује их са Пјевчевићима без навођења славе и броја кућа, док Вукосављевиће не спомиње иако они и дан-данас живе у Љепојевићима:

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2649.0

Ако неко има још неких информација о Вукосављевићима или њима сродним породицама, добродошао је да допринесе овој теми.  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 219
Одг: Вукосављевићи, Лучиндан, Јежевица (Чачак) и Љепојевићи (Нова Варош)
« Одговор #1 послато: Април 16, 2018, 10:05:07 пре подне »
Цитат
Љубомир Павловић у
својој необјављеној књизи „Стари Влах“

Извињавам се што је питање ван теме. Интересује ме где сте читали ову књигу (или рукопис, свеједно)?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Вукосављевићи, Лучиндан, Јежевица (Чачак) и Љепојевићи (Нова Варош)
« Одговор #2 послато: Април 16, 2018, 02:34:35 поподне »
Извињавам се што је питање ван теме. Интересује ме где сте читали ову књигу (или рукопис, свеједно)?

Нисам је читао, већ сам из ње добио информацију преко господина Зорана Малешића, проучаваоца старовлашког краја. Велика је штета што та студија није објављена, јер о том крају има врло мало података у доступној етнолошкој литератури.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 219
Одг: Вукосављевићи, Лучиндан, Јежевица (Чачак) и Љепојевићи (Нова Варош)
« Одговор #3 послато: Април 16, 2018, 08:27:35 поподне »
Нисам је читао, већ сам из ње добио информацију преко господина Зорана Малешића, проучаваоца старовлашког краја. Велика је штета што та студија није објављена, јер о том крају има врло мало података у доступној етнолошкој литератури.

Постоји ли шанса да то буде објављено од стране Службеног гласника у едицији 'Корени'?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Вукосављевићи, Лучиндан, Јежевица (Чачак) и Љепојевићи (Нова Варош)
« Одговор #4 послато: Април 16, 2018, 10:29:34 поподне »
Постоји ли шанса да то буде објављено од стране Службеног гласника у едицији 'Корени'?

Мислим да они само прештампавају већ објављена издања. Свакако би било корисно када би успели и да објаве неке корисне рукописе, као што је тај о Старом Влаху.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Вукосављевићи, Лучиндан, Јежевица (Чачак) и Љепојевићи (Нова Варош)
« Одговор #5 послато: Април 16, 2018, 11:06:00 поподне »
Значи Вукосављевићи, Нешовићи и Пjевчевићи су од Мариновића, који су од Војводића. Занимљиво је да се и Ерцези по предању, везују за требјешке Војводиће (Тромеђа ми је то раније рекао)...
« Последња измена: Април 16, 2018, 11:11:19 поподне ДушанВучко »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Вукосављевићи, Лучиндан, Јежевица (Чачак) и Љепојевићи (Нова Варош)
« Одговор #6 послато: Април 16, 2018, 11:29:10 поподне »
Значи Вукосављевићи, Нешовићи и Пjевчевићи су од Мариновића, који су од Војводића. Занимљиво је да се и Ерцези по предању, везују за требјешке Војводиће (Тромеђа ми је то раније рекао)...

Тако би требало да буде, по предањима забележеним у литератури. Користан би био резултат Војводића из Пиве, који су потврђени као директни потомци овог братства.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Вукосављевићи, Лучиндан, Јежевица (Чачак) и Љепојевићи (Нова Варош)
« Одговор #7 послато: Април 16, 2018, 11:36:24 поподне »
Тако би требало да буде, по предањима забележеним у литератури. Користан би био резултат Војводића из Пиве, који су потврђени као директни потомци овог братства.
С обзиром на величину братства и броја породица које потичу од Војводића, можда би било добро да у неком наредном периоду уђу у обзир за тестирање (ако опет буде прилике за неко планско тестирање као што је сад за родове из Црне Горе)...најбоље је кад се нађе нека "стожерна" породица , која би била "репер" за остале...а њих предање везује за Никшиног најстаријег сина и вероватно су једно од старијих презимена из рода Никшића...

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Вукосављевићи, Лучиндан, Јежевица (Чачак) и Љепојевићи (Нова Варош)
« Одговор #8 послато: Април 16, 2018, 11:56:20 поподне »
С обзиром на величину братства и броја породица које потичу од Војводића, можда би било добро да у неком наредном периоду уђу у обзир за тестирање (ако опет буде прилике за неко планско тестирање као што је сад за родове из Црне Горе)...најбоље је кад се нађе нека "стожерна" породица , која би била "репер" за остале...а њих предање везује за Никшиног најстаријег сина и вероватно су једно од старијих презимена из рода Никшића...
Војводићи у Пиви носе још и презиме Никовић. Од Војводића су Ђоковићи у Жупи Никшићкој.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Вукосављевићи, Лучиндан, Јежевица (Чачак) и Љепојевићи (Нова Варош)
« Одговор #9 послато: Април 17, 2018, 12:06:54 пре подне »
Пивских Војводића има и на Жабљаку. Један од њих је директор основне школе "Душан Обрадовић".
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Вукосављевићи, Лучиндан, Јежевица (Чачак) и Љепојевићи (Нова Варош)
« Одговор #10 послато: Април 17, 2018, 12:15:23 пре подне »
Пронашао сам још једне могуће рођаке. У селу Врба код Краљева има неких Вукосављевића са славом Лучиндан који су се ту доселили током 18. века "од Пазара".

"Салашари (Вукосављевићи), Лучиндан, су „од Пазара“. Њихови преци, као и преци Мргића, су чували салаше сеоског спахије."

https://www.poreklo.rs/2015/06/29/poreklo-prezimena-selo-vrba-kraljevo/
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Вукосављевићи, Лучиндан, Јежевица (Чачак) и Љепојевићи (Нова Варош)
« Одговор #11 послато: Април 17, 2018, 12:28:13 пре подне »
Пронашао сам још једне могуће рођаке. У селу Врба код Краљева има неких Вукосављевића са славом Лучиндан који су се ту доселили током 18. века "од Пазара".

"Салашари (Вукосављевићи), Лучиндан, су „од Пазара“. Њихови преци, као и преци Мргића, су чували салаше сеоског спахије."

https://www.poreklo.rs/2015/06/29/poreklo-prezimena-selo-vrba-kraljevo/
Што се тиче могућих рођака, најближе би било сазнање (уколико нема тестирања), да ступиш у контакт са неком од породица, напр. са Вукосављевићима из Врбе и да се поклопи слава и преслава...То ми је сад пало на ум, пошто сам у списку породица из Врбе, који си поставио, видео једну која има "комбинацију" славе и преславе као и ја , Св. Лука , Св. Марко...а ти си ми поменуо да су Вукосављевићи Св. Лука , Петровдан...(Требјешани имају ту преславу,  а још један огранак има и Малу Госпојину)...мада народ данас слабије памти преславу, али има људи који знају...
« Последња измена: Април 17, 2018, 12:35:35 пре подне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Вукосављевићи, Лучиндан, Јежевица (Чачак) и Љепојевићи (Нова Варош)
« Одговор #12 послато: Април 17, 2018, 12:57:05 пре подне »
Иста слава и преслава може бити индикатор ближег сродства, али и даљег...(Шћепановић је пописао преко 200 родова који славе Св. Луку и Св. Марка, то је најчешћа комбинација код Ровчана, мада можда има и неких који нису Гојаковићи, већ од других Никшића, а имају ту славу и преславу)...Петровдан као преслава је карактеристична за Требјешане
« Последња измена: Април 17, 2018, 01:03:16 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Вукосављевићи, Лучиндан, Јежевица (Чачак) и Љепојевићи (Нова Варош)
« Одговор #13 послато: Април 17, 2018, 08:23:22 пре подне »
Војводићи у Пиви носе још и презиме Никовић. Од Војводића су Ђоковићи у Жупи Никшићкој.
Tačnije selo Jugovići, odmah kada se prođe jezero idući iz Nikšića.Imam jednog rođaka Đokovića tamo.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Вукосављевићи, Лучиндан, Јежевица (Чачак) и Љепојевићи (Нова Варош)
« Одговор #14 послато: Април 17, 2018, 08:37:13 пре подне »
Што се тиче могућих рођака, најближе би било сазнање (уколико нема тестирања), да ступиш у контакт са неком од породица, напр. са Вукосављевићима из Врбе и да се поклопи слава и преслава...То ми је сад пало на ум, пошто сам у списку породица из Врбе, који си поставио, видео једну која има "комбинацију" славе и преславе као и ја , Св. Лука , Св. Марко...а ти си ми поменуо да су Вукосављевићи Св. Лука , Петровдан...(Требјешани имају ту преславу,  а још један огранак има и Малу Госпојину)...мада народ данас слабије памти преславу, али има људи који знају...

"Радовићи први, Лучиндан – прекада Марковдан, су „од Пазара“.

Ови Радовићи би могли бити исти они из Прекопуца, који су из Пазара преко Крњина досeлили  у Топлицу.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Вукосављевићи, Лучиндан, Јежевица (Чачак) и Љепојевићи (Нова Варош)
« Одговор #15 послато: Април 17, 2018, 10:56:59 пре подне »
Што се тиче могућих рођака, најближе би било сазнање (уколико нема тестирања), да ступиш у контакт са неком од породица, напр. са Вукосављевићима из Врбе и да се поклопи слава и преслава...То ми је сад пало на ум, пошто сам у списку породица из Врбе, који си поставио, видео једну која има "комбинацију" славе и преславе као и ја , Св. Лука , Св. Марко...а ти си ми поменуо да су Вукосављевићи Св. Лука , Петровдан...(Требјешани имају ту преславу,  а још један огранак има и Малу Госпојину)...мада народ данас слабије памти преславу, али има људи који знају...

Ако су Вукосављевићи имали преславу, а вероватно су је раније имали, она је заборављена и више се не слави, тако да не могу да тврдим да ли је у питању био Петровдан, Мала Госпојина или нека друга слава.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Вукосављевићи, Лучиндан, Јежевица (Чачак) и Љепојевићи (Нова Варош)
« Одговор #16 послато: Април 17, 2018, 11:19:08 пре подне »
 Ево нeких родова Лучинштака у Ибру, Надибру И Подибру, значи доњи ток Ибра, којe јe Милован прикупио... Ту има и "ваших" и "мојих" :)

ВРБА
Дошљаци (Мисолопољци), Лучиндан, су из Мислопоља у Ибру. Изумрли су.
Салашари (Вукосављевићи), Лучиндан, су „од Пазара“. Њихови преци, као и преци Мргића, су чували салаше сеоског спахије. Досељени и 18. веку.
Радовићи први, Лучиндан – прекада Марковдан, су „од Пазара“.

АДРАНИ
Барлови – 1 кућа, славе Лучиндан, досељени из Луке код Ивањице.
Ерчевићи – 11 кућа, славе Лучиндан, староседеоци.
Маринковићи- 4 куће, славе Лучиндан, досељени из Толишнице
Несторовићи -2 куће, славе Лучиндан, није забележено порекло
Терзићи - 3 куће, славе Лучиндан, староседеоци

БОГУТОВАЦ
Алексићи–1 кућа, славе  Лучиндан, досељени из Бресника
Бањани -7 кућа, славе Лучиндан,  из Бањана – Црна Гора
Јаковљевићи-5 кућа, славе Лучиндан, грана Бањана

БРЕЗОВА (засеок Гуштерица)
Барлови, Лучиндан. Има их само једна кућа. Досељени су скоро из Клековице у Старој Србији.

БРЕЗОВА (засеок Бели поток)
Савићи, Лучиндан. Има их само једна кућа. Не зна им се порекло.

ВИТАНОВАЦ
Засеок Церовачка коса
Јовановићи (Бељовићи) су од Бељовића из Милавчића. Славе Лучиндан.
Засеок Шумарице
Милићи (Мелајци). Доселили се из села Мелаја на Пештеру; шесто колено до сада. Славе Лучиндан.
Радовановићи (старо презиме Луковићи). Прадед се доселио иу Старог Влаха. Славе Лучиндан.

ВИТКОВАЦ
Засеок Томићска махала
Радовановићи (Васковићи). Доселио се предед Васко, али се не зна одакле. Стари су имали кумове у Новом Селу (Морава). Славе Лучиндан.
Засеок Кусовац
Барлови су од исте фамилије са Барловима у Вучковици. Славе Лучиндан.
Радовановићи (Васковићи) су од исте фамилије са истоименим фамилијама из Томићске Махале.
Засеок Мареновска махала
Мареновићи. Ово је једна од најстаријих фамилија у селу. Пореклом су из села Плешина под Голијом, где их је пре неколико година било још три куће. Од ове фамилије их има у Новом Селу (Морава). Славе Лучиндан.

ВРДИЛА
Бојовићи -10 кућа, славе Лучиндан, староседеоци

ГЛЕДИЋ
Засеок Атнађевица
Костићи. Овде памте три колена, за даље не знају. Славе Лучиндан.

ГОДАЧИЦА
Засеоци Пањевац, Брду и Старом Селу
Лукићи. Прадед се доселио од Новог Пазара. Славе Лучиндан.
Ђуровићи су фамилија са Лукићима, славе, као и они, Лучиндан.

ГОКЧАНИЦА
Миловановићи, Лучиндан, су дошли од Новог Пазара. Иселили су се у Крушевицу.

ГРДИЦА
Боговци друго презиме Богавци – 4 куће, славе Лучиндан, пореклом из Поноре

ДОЛАЦ
Сретеновићи, Лучиндан. Има их само једна кућа. Доселили су е пре 25-30 година из Усиња, срез моравички, на реци Студеници.

ДРАГОСИЊЦИ
Булатовићи (Св. Лука) су из Роваца. Овде су се доселили из Конарева у Надибру. Изумрли су.
Глувчани (1 к, Св. Лука) су из Јошаничке Бање у Ибру. Досељени од 1850 до 1918.
Варевци ( 2 к, Лучиндан) су из Варева у Ибру. Досељени од 1850 до 1918.

ДРАКЧИЋИ
Петровићи – 1 кућа, славе Лучиндан, досељени из Прањана
Розгићи  – 1 кућа, славе Лучиндан,  дошли из Рудине.
Стевовићи – 1 кућа, славе Лучиндан, дошли са Косова

ГОТОВАЦ
Јовановићи први (Јовићевићи и Миловановићи други), Лучиндан, су „из Дежеве“, досељени у периоду од 1850. до 1918. године
Ерци, Лучиндан, су до Ераца из Ушћа у Ибру, досељени у периоду од 1850. до 1918. године

КРУШЕВИЦА
Перовићи, Лучиндан, су се иселили у Гружу.
Петровићи први, Лучиндан, су од Новог Пазара, досељени у 18. веку
Танасковићи други, Лучиндан, су род Танасковићима у Ковачима, досељени између 1851 и 1918.

ЗАКЛОПАЧА
Луковићи, Лучиндан – прекада Марковдан, су из Азана у Бихору. Најпре су се населили у Суводолу на Пештеру а отуда овамо 1809. године.
Радовићи, Лучиндан – прекада Марковдан, су род Радовићима првим у Врби, досељени после 1851. године
Никићи, Лучиндан, су се доселили из Тобоца у Трстеничком срезу „на масу“ Радовића, досељени после 1851. Године.

ЈАРЧУЈАК
Башчаревићи  – 1 Лучиндан,  Косовска Мнтровица
Бојовићи – 2 Лучиндан, Врдила
Маринковићи – 2 Лучиндан, Толишница
Розгићи – 4 Лучиндан, Осаоница
Стевановићи – 1 Лучиндан, Лазац

КАМЕНИЦА
Пановићи, Лучиндан – прекада Марковдан, досељени у 18. веку

КОВАНЛУК
Брестовци, Лучиндан, су из Брестовца у Гружи. Иселили су се у Коваче
Пантовићи, Лучиндан, су „од Пазара“. Изумрли су око 1900. године.
Чкодрићи (Шкодрићи), Лучиндан, су „од Пазара“, неки кажу „од Скадра“. Иселили су се. Успомена на њих сачувала се у називу потока – Чкодровоац.
Стојановићи, Лучиндан, су грана Пантовића. Изумрли су пре 50 година. Њихово земљиште су купили Милошевићи (Радивојевићи) од Милошевића из Метикоша.
« Последња измена: Септембар 14, 2020, 03:58:08 поподне Милош »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Вукосављевићи, Лучиндан, Јежевица (Чачак) и Љепојевићи (Нова Варош)
« Одговор #17 послато: Април 17, 2018, 11:22:21 пре подне »
КОВАЧИ
Новаковићи, Лучиндан, су изумрли. Њихово земљиште су наследили Крушевци, њихови „усињеници“, досељени из Рвата у Ибру.
Танасковићи, Лучиндан, су из Метикоша. Они су на купљеном имању Германовића. Старином су од Сјенице., досељени после 1850.
Брестовци, Лучиндан, су се иселили из Кованлука око 1870. године а старином су из Брестовца у Гружи.
Аксентијевићи и Трнавци, Лучиндан, су из Трнаве у Дежевском срезу, доселили се око 1870. године.
Крушевци, Лучиндан је поочимова слава – своју славу Никољдан прекађују, доселили су се из Рвата у Ибру а старином су из Крушевца у Пећком срезу.

КОНАРЕВО
Алексићи – 5 Лучиндан, Бресник
Бањанци  – 1 Лучиндан, Богутовац
Башчаревићи – 1 Лучиндаи, Косовска  Митровица
Богавци – 4 Лучиндан, Поноре  – Савово
Богљевићи – 1 Лучиндан, Студеница
Божовићи– 1 Лучиндан, Придворица
Бошковићи – 1 Лучиндан
Булатовићи – 1 Лучиндан, Бијело Поље
Веселиновићи -2 Лучиндан,  Орља Глава – Мланча
Еровићи – 14 Лучиндан, Савово, Главочи
Маринковићи – 7 Лучиндан, Пекчаница, Толишница, Никшић
Милутиновићи – 1 Лучиндан, Горњи Дубац
Мирковићи – 1 Лучаниндан,  Дивљака код Новог Пазара
Розгићи – 6 Лучиндан, Осаоница
Тулумбићи – 1 Лучиндан, Савово
Усиљани – 24 Лучиндан, Савово, Оља Глава

ЛАЗАЦ
Илићи – 4 Лучиндан,  Староседеоци
Спасојевићи – 2 Лучиндан
Стевановићи – 4 Лучиндан, Староседеоци

ЛЕШЕВО
Марковићи. Прадед Јовица дошао из Новог Пазара. Славе Лучиндан.

ЛОПАТНИЦА
Бањанин – 1 Лучиндан, Богутовац
Сретеновићи – 2 Лучиндан

МАТАРУГЕ
Тошићи, Лучиндан, су из Гуче у Драгачеву, досељени после 1850. Године

МЕЉАНИЦА
Пановићи, Лучиндан – прекада Марковдан, су од Пановића из Каменице, досељени после 1850. године

МЕТИКОШИ
Булатовићи, Лучиндан, су били род Булатовићима у Драгосинцима. Изумрли су.
Танасковићи, Лучиндан, су од Сјенице. Иселили су се у Крушевицу.
Јовићевићи, Лучиндан – прекада Маркован, су из Црчева у Сјеничком срезу, досељени после 1850. Године

МИЛАВЧИЋИ
Бељовићи су прешли пре 60 година из Витановца а на знају одакле су дошли у Витановац. Славе Лучиндан.
Перовићи. Дед досељен из Жиче. славе Лучиндан.

МИЛАКОВАЦ
Давидовићи су фамилија са Игњатовићима (Барлови) у Губеревцу, према чему су и ови из Лука. Славе Лучиндан.

МЛАНЧА
Милутиновићи – 2 Лучнндан

МРСАЋ
Јовановићи – 8 Лучиндан
Павловићи – 6 Лучиндан, Староседеоци
Пејовићи  – 1 Лучиндан, Брезовицв–Чачак
Станићи – 1 Лучиндан, Осаоница

МУСИНА РЕКА
Маринковићи – 3 Лучиндан, Горњи Дубац

ПЕКЧАНИЦА
Маринковићи – 1 Лучиндан, Толишница
Пиловићи – 1 Лучиндан, Дедевци –Дежева

ПЕТРОПОЉЕ
Хасановићи су досељени „из Турске“; пето или шесто колено до сада. Друга су фамилија по старини. Славе Лучиндан.

ПЕЧЕНОГ
Саковићи су досељени нешто посе Васиљевића из села Гладница у Старом Влаху. Славе Лучиндан.
Гладничићи су досељени из села Гладинаца у Старом Влаху. Фамилија су са Саковићима. Славе Лучиндан.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Вукосављевићи, Лучиндан, Јежевица (Чачак) и Љепојевићи (Нова Варош)
« Одговор #18 послато: Април 17, 2018, 11:22:47 пре подне »
ПРОГОРЕЛИЦА
Бањанци – 3 Лучиндан, Богутовац
Богавци – 3 Лучиндан, Понори–Сјеница
Божовићи – 1 Лучиндан, Батиниће Голија
Маринковићи – 1 Лучиндан, Толишница -Никшић
Петровићи – 1 Лучиндан, Сирча– Краљево
Филиповићи – 1 Лучиндан, Мланча
Засеок Петревци
Розгићи – 1 Лучиндан, Мланча
Сретеновићи – 1 Лучиндан, Горња Лопатница

РАТИНА
Јовићевићи, Лучиндан, су дошли као слуге из Црчева у Сјеничком, срезу. Старином су из Роваца.

РИБНИЦА
-Макојевићи (Карличићи и Шћеповићи, „Бежанци“, Радовановићи), Лучиндан, су из Роваца. Овамо су се доселили од Пазара.Досељени од 1850 до 1918. године

РОЋЕВИЋИ
Даниловићи – 4 Лучиндан

РУДЊАК
Богићевићи, Лучиндан, су били такође у Мирашима. Доселили су се „од Пазара“. Одавде су се неки иселили у Готовац и у Крушевицу и тамо се зову Миловановићи. Последњи потомак је умро 1929. године.

САВОВО
Засеок Понори
Богавци, Лучиндан. Досељени су од Сјенице. Причају да су им преци били трговци.
Засеок Главоче
Еровићи, Лучиндан. Досељени су из Ерске од Голије
Засеок Калудре
Алексићи, Лучиндан. Доселили су се из Бискупића у Старој Србији.

САМАИЛА
Богавци – 3 Лучиндан, Поноре
Станићи – 4 Лучиндан, Осаоница

СИБНИЦА
Ђорђевићи су дошли из Гледића пре 25 година. Славе Лучиндан.

СТУБАЛ
Павловићи. Отац дошао пре 11 година из Лободера у фамилију Полугића. У Лободеру су им фамилија Миленковићи, чији је дед дошао из Подунаваца у Подибру. Славе Лучиндан.
Засеок Лучица
Сагонићи. Прадед дошао од Новог Пазара – дошао на мираз. Славе Лучиндан.
Петковићи. Дед дошао из Угљарева. Славе Лучиндан.
Вуловићи. Отац се доселио из Трстеника. Славе Лучиндан.

ТАДЕЊЕ
Засеок Сенци
Барлови (Павловићи), Лучиндан. Досељени су из Клековице у Старој Србији.

ТОЛИШНИЦА
Жојићи – 2 Лучиндан, Никшић
Маринковићи – 9 Лучиндан,  Лепојевиће – Никшић

УШЋЕ
Пауновићи, Лучиндан. Старином су из Херцеговине, те их због тога зову и „Ерци“.

СУПЊЕ
Вељовићи, 2 куће, су од Ровчана у Грачанима код Сопоћана; у Супњу узели земљу од аге „под руку“, тј. на веру онако како су се усмено договорили. Старином су „од Будимље“. Имају крвне рођаке у Батинићу, Панојевићу, Орахову, Плавкову, Слатини и у Радошићу под Копаоником.

ПАНОЈЕВИЋЕ
Вељовићи, 2 куће, Св. Лука, су Ровчани досељени из Бијеле Цркве код Рожаја око 1880. године; од њих су Матовићи и Ратковићи у Орахову.

ПЛАВКОВО
Вељовићи, Илићи, 3 куће, су од Ровчана Мирковића у Корутанама, отац се тамо родио; по предању они су „од Будимље“.

ОРАХОВО
Ратковићи, 2 куће, Младеновић, 1 кућа, Мановић, 1 кућа, су од Ровчана Вељовића у Панојевићу, овамо дошли од Рожаја.

НОСОЉИН
Маџуновић, 1 кућа, Св. Лука, Ровчанин, дед дошао из Колашина на Тари.

РАШКА
Радојевић, Лучиндан, шофер, из Црвена на Рогозни, одселио се 1913. године у Нови Пазар.
Барлови, Лучиндан, један столар, други опанчар, су из Рудна у пределу Брвеници.

БАЉЕВАЦ
Засеок Лучице
Стевановићи, Лучиндан. Досељени су са границе.

РАДОШИЋЕ
Коларевићи, Лучиндан. Доселили су се из Драмића. Свега их је једна кућа.

ГРАДАЦ
Шеговићи, Лучиндан. Доселили су се из Голица у Старој Србији. Има их 6 кућа.
Вуловићи, Лучиндан. Доводак из Ушћа. Свега их је једна кућа.

КРУШЕВИЦА
Засеок Малешево
Бошковићи, Лучиндан. Ово је једина породица у овом засеоку. Један део породице се одселио у заселак Гладнице код Ушћа



Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Вукосављевићи, Лучиндан, Јежевица (Чачак) и Љепојевићи (Нова Варош)
« Одговор #19 послато: Април 20, 2018, 03:17:31 поподне »
Добио сам нове податке о мојим Вукосављевићима од господина Бошка Копуновића из Ужица, истраживача подјаворског краја, иначе родом из Буковика, села суседног Љепојевићима. Преносим овде део мејла који ми је послао а који се односи на ову тематику (са мојим подвлачењима):

"...моје сазнање да су Вукосављевићи  један род са Нешовићима и Пјевчевићима којих и данас има у нововарошком селу Љепојевићи. Сви славе крсну славу Св. апостола и јеванђелисту Луку (Лучиндан) и по томе би требали да су старином од племена Никшића испод Требјесе. Најзад, све три фамилије у Љепојевићима живе једна поред друге у једном џемату (засеоку) тик уз сами Јанков врх на Јавору (1489 м).Приповеда се да су старином били сви Нешовићи, али су због турске одмазде за неко непочинство, крвни деликт, променили презимена, па само једна грана остала на старом презимену, а друге двије се прозвале Вукосављевићи (по Вукосаву ) и Пјевчевићи (по надимку трећег брата "пијевац"). За Мариновиће, којих такође и данас има у овом дијелу Старога Влаха, првенствено у селу Буковику, нисам сигуран да имају какву везу са Вукосављевићима, мада је не би требало одбацити. Јер, и Мариновићи славе Св. Луку, поријеклом су од Никшића и некада их је било и у Љепојевићима, на сјеверним падинама  брда Јастријебац које се издиже као каква вулканска купа из обравњасте љепојевичке висоравни. Испод Мариновића су били и Петковићи, старином од Никшића (како то наводи проф. Радоје Ускоковић у раду "Исељени Никшићи", али те фамилије у овоме селу одавно нема. Мислим да је последњи њен изданак преминуо још у вријеме или уочи Првог  свјетског рата и мислим да се звао Лука Петковић. Од Петковића су се исељавали у Србију, Драгачево и чачански крај, а они који су горе остали, брзо су се отањили и изумрли, јер нису имали мушких потомака. Мушка чељад им се нису "дала" или су гинула у ратовима и суковима са Турцима или умирала од болештина. Најзад, остале су само три кћери. Те Петковића одиве су се поудавале у околне фамилије, Нешовиће, Иванковиће, Новковиће и др.Као миразуше, без браће, наслеђивале су имовину и односиле у нови род те отуда данас њихову земљу звану "Петковина" зирате поменуте љепојевичке фамилије.Од Петковића куће данас се једва познају дуварине."
Чињеницама против самоувереног незнања.