Аутор Тема: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066  (Прочитано 45483 пута)

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« послато: Децембар 11, 2016, 03:33:49 пре подне »
Дакле ја сам Ракоњац. О нашем поријеклу има више предања. Често су то били Кучи (углавном Дрекаловићи), и Ракоњци славе никољдан, међутим ја сам увијек сумњао у ту везу и прије 4 године сам то рекао на сајту овдје. Прво што су Ракоњци засвједочено од јако давно на подручју данашњег Бијелог Поља, 1645. г. Спомиње се као ктитор цркве Св. Николе-Никољца  Паун Ракоњац, дакле он би морао бити син или унук Лала Дрекалова што је наравно немогуће. Има резултат Ракоњца из Бродарева на 17 маркера, који има јако необичне вриједности, и разликује се од Кучког.

13 24 13 10 17 17 14 13 11 29 16 14 20 11 17 11 22

Било ми је врло тешко наћи сличне типове. Гледајући ове необичне вриједности, дакле само два на пројекту од Е имају 13-29, само Ракоњци имају 14 на DYS439, 17-17 на 385 има опет десет, а 11 на јако спором маркеру DYS438 од V-13 имају само Ракоњци. Дакле за разлику од огромне већине других који ту имају 10 за нас је овај јако важан а и довољан је сам по себи да елиминише везу са скоро било ким, осим са неким јако блиским којих нема.:) Нпр студија о Албанцима (Тоск, Геге, Арбереши) од 93 E-V13 нема нико 11, затим ови из Тиране 31, плус 9 са фтдна. Дакле то је већ 132 Албанска  E-V13 са 0 са 11 на 438. И код Грка слично, код Бугара пар. Да скратим једина подграна која нема проблем с овим вриједностима је FGC11457, и на невгену она је далеко испред осталих с овим маркерима. Ко је најближи нама. На првом мјесту то је Хелон, снп потврђени  FGC11457- FGC11451
13 24 13 10 17 17 13 13 11 30 16 14 20 11 16 11 21

Анонимни Бугарин из Софије
13 24 13 10 16 17 13 13 11 29 16 14 20 13 17 11 22
И ево од неки дан још једног, првог са ових простора из ове студије из Тузле. Y033.
13 24 12 10 17 17 13 13 11 29 17 14 20 12 17 11 20 + 6 маркера  18 19 22 12 14 12


Овај Бугарин има за  FGC11457 врло проблематичних 13 на GATAH4 тако да мислим да је он прије S-7461. И наша разлика ту од 2 је проблем. Овај из Тузле и 12 је проблематично али не толико и због других вриједности он би могао бити  FGC11457. Углавном за наш рекао бих бр.1 сигурно FGC11457, ако то не онда S-7461 бр 2.

Хелон је на фтдна написао да је из Турске. Тип је Џорџ Хелон неки масон или шта већ па хоће да је потомак билбијског патријарха Хелона бен Зебулона који је „био“ из те локације коју је он уписао тамо (Padan-Aram / now Harran). Али он је етнички Пољак поријеклом из југоисточне Пољске, а своје поријекло веже са област Спиш, то је граница са Словачком и дубље источна Словачка а и да има везе са Лвивом. И постоји породица Гелона у Лвиву и нешто у Кијеву, у руском/украјинском ово Х регуларно постаје Г. Али он тврди да је и Скитског и Грчког поријекла. Ја сам прво тумачио његово презиме као могуће изведено од Алана, у британији неки аутори повезују таква презимена са њима међутим док је презиме Алан јако често оно је и келтско и раширено је у Шкотској, али постоји нпр ријетко презиме Helon, Hellon, Hallon баш у подручјима гдје су били Сармати у Британији, у каснијим посебно изворима су Алани често називани и Halani. Међутим од недавно сам промијенио мишљење да он ипак може да потиче од оних од којих он тврди да потиче и да вјероватно то јесте случај. 
194845  Sapalev који је R1a-Z94 негативан на Z2122 , мада изгледа тотално и по невгену као  Z94>Z2124>YP413  што је наравно Скитко-Сарматски ген а како се он презива Сапаљев?
Дакле потомак сарматског племена Спала, Спали јужно од Кијева као и он, или у најмању руку Сармата. Стога изгледа да његово презиме јесте јако старо па ако он може бити потомак Спала може и Хелон бити потомак Хелона/Гелона.


The Gelonians (or Geloni), also known as Helonians (or Heloni), are mentioned as a nation in northwestern Scythia by Herodotus.[1] Herodotus states that they were originally Hellenes who settled among the Budinoi, and that they are bilingual in Greek and the Scythian language.[2]
Their capital was called Gelonos or Helonos, originally a Greek market town. In his account of Scythia, Herodotus writes that the Gelonii were formerly Greeks, having settled away from the coastal emporia among the Budini, where they "use a tongue partly Scythian and partly Greek":

"The Budini for their part, being a large and numerous nation, is all mightily blue-eyed and ruddy. And a city among them has been built, a wooden city, and the name of the city is Gelonus. Of its wall then in size each side is of thirty stades and high and all wooden. And their homes are wooden and their shrines. For indeed there is in the very place Greek gods’ shrines adorned in the Greek way with statues, altars and wooden shrines and for triennial Dionysus festivals in honour of Dionysus...



Дакле Гелони/Хелони су Грци из обалних емпорија који су се населили међу Ските и постали дио њих. Посебно у посљедњих неколико годинана локалитету Биљска гдје се претпоставља да је био Хелонос, гдје постоје екстремно дуге фортификације какве је Херодот и описао, нађено је и грчке грчарије, оружја, светиште Дионизија ,само сам мањи дио прочитао.  То морају бити Грци из само најстаријих емпорија, углавном се ради о граду Милету као оснивачу и осталим са запада Мале Азије.
Гледајући грчке V13 хаплотипове са више маркера из Фокеје и Смирне запазио сам неке интересантне ствари. Сви на YGATAA10 имају високе вриједности од 15 пар и 16. Норма је иначе 13. Двије подгране  V13 код којих су веће вриједности честе су које?
FGC11457 и  S-7461 :)  Могуће и ова грана E-BY6175 Z5018>S2979 (Cimino) има ту неке везе.
Чини се и да има везе између грчких анадолских и кипарских V13, да ли можда од микенских колониста на Кипру и Милету..



Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #1 послато: Децембар 11, 2016, 03:36:05 пре подне »
Иначе код Осета постоји један кластер  V13 који изгледа највише као  S-7461, а знам да код Курда постоји потврђени  S-7461 само немам приступ његовом генотипу.


 Да се вратим Хелону, дакле већ је тај Лутак за кога знате говорио давно о својој вези са Хелоном, Лутак је поријеклом са подручја Ужхорода, па обојица може се рећи потичу с подручја централне генезе Срба и Хрвата. Постоји један врло једноставан начин да се потврди припадност FGC11457-FGC11451 а тоје вриједност 11 na DYS617, који имају сви потврђени  FGC11451 а стандардних 13 имају два  FGC11457 који су негативни на  FGC11451, према томе ко је  V13 а има ту 11 практично је 95% или 99 %  FGC11451. На тај начин сам лако нашао још доста  FGC11451 гдје има више и ових са 13-29 на DYS389.
 Уз овај кластер додао сам Казањцева који је на 17 један од ближих и има 11 на 438, Митина и Музику који има 13-15 на 389. Три од пет њих имају на DYS438 11, Митин је близак Лутку и остали имају везе међусобно, Хелон је даљи али је и по неким важним маркерима близак Лутку, нпр оба имају 111 маркера, а како се већи број рачуна приближавају се, није улуд Лутак себе везао за њега. Додао сам и Евдокимова и Жукова, од којих мислим потиче и маршал Жуков, они нису ту нужно али могу бити у даљој вези а занимљиво овај тузлак анонимни има на DYS533 високих 14 што је ријетко,12 је норма а Жуков и Евдокимов баш ту имају 13, исто он има 20 на 635, ови остали углавном 21 па је он ту добар мост са њима, и његових 18-19 на 576-570 у средини њихових.




 Онда од око 300 године Скитски роћаци Сармати потискују Ските ка југу, Хелони би били ту међу првим на удару, а мећу тим сарматским племенима били су и од Плинија Серби код Птолемеја Сербои а на њиховом језику Сарбани. :) Покушај Јиричека и било ког другог да му да словенску димензију може бити само узалудан. Ето деси се да сам ја баш познавалац неколико иранских језика, укључујући Осетски, на њему и свим иранским језицима је „сӕр” глава, а нпр сар (дуго а) је жена, а специфично на аланском је „бан“ дан, у Осетском је то „бон“. Дакле пуно лакше објашњавати него деретићевским методама. И Деретић је почео говорити о Сарматима.:)


 А да сад пређем на Ракоњце и етимологију. Постоји још предања о ракоњцима, нпр они из Г.Милановца Раци+коњи, а и ови из Сјенице разликују се али се провлачи опет то раци на коњима, као да су их турци тако називали, али исто не помињу се Кучи. Постоји предање других родова о ракоњцима да су Византинци, мада које не треба узети буквално, исто као што су по предању Сарајевом „владали грци“, као и „грчка гробља“ итд. Кад сам учио Осетски примјетио сам да се на осетском за копље каже „арц“ а на архаичном осетском дигору „арцӕ“, што је ако се рачуна да се у Ирон осетском ц изговара као с, истовјетно називу првобитном тврђаве Рас, Арса. Тако да ми је било очито да могу и тумачити Рац+коњ као копљаник на коњу. Дакле презиме се спомиње први пут 1645, и очито да се може везати за насење Ракоње које се налазе у непосредној близини Никољца чији је ктитор био Паун Ракоњац. Ракоњци су и имали свештеника (прије 200 г три се спомињу). У харачком попису казе Бихор из управо 1645 године се међутим не помињу Ракоње , што може лако значити да су добиле по Ракоњцима име а не обрнуто. Ракоњци су очито били богата породица, то стоји и у предањима њиховим, а и нема баш смисла да је ктиторска породица неки досељеник. Успут Лутовац је знао за причу о кучима па није ракоњце уврстио у Куче већ у старинце у књизи бихор и корита. Ако је старо можда има везу са врхом Ракоњ на граници Пољске и Словачке, или са малим родом Рачкулинец од Ужхорода.

 Па сам покушао у дефтеру призренском из 1571 да пронађем наш род. Пошао сам од етимологије имена чиме се волим бавити као што сте видјели код Угарака. Од родослова ракоњаца из Сјенице, а надам се да ћу видјети и остале, у 19. вијеку је био неки Парто Ракоњац.
Никад нисам видио овакво име на овим просторима а видио сам много у пописима. Парто је иранско име, у Ирану и мушко и женско више женско, и значи свјетлост, и на осетском значи слично. Има код пар Албанаца данас Партен али то је типично код њих модерни тренд давања имена по старим илирима или племенима, какви су и били Партени доста јужније. Нема овог имена у старим пописима код њих.
За која се подручја вежу Ракоњци у старини? Ракоње и Гранчарево, па и око Бродарева. Одмах јужно од Бијелог Поља су Припчићи, а дио Припчића су Љетине данас иако су 1571 други били пуно већи. Ту је била гомила хришћанских баштина у љетинама. И врло необично лично име Конда, оно може бити из грчког јер је било у старим пописима у Грчкој Кондиса, мада не могу занемарити да има везу с осетским јер конд значи рад, дјело дакле врло базична ријеч.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #2 послато: Децембар 11, 2016, 03:39:38 пре подне »
Ракоњце су из гранчарева овог западно од БП дигли Мехоњићи мислим у доба првог спрксог устанка, ту је био заселак Ракоњска који је био и дуго име села тек се назив Гранчарево колико ми је познато касније усталио, али оно није припапдало под Бихор, тражио сам га у Херцеговачком санџаку, босанском без успјеха, оно што мислим да је могуће је да су ракоњци ту дошли са подручја Грончарева код Бродарева и Бродарева те да су са собом донијели тај назив. 1571.г. у кази Бихор су била два (служећа) кнеза, очито не влашка дакле није било примићура. Гдје су били? У Припчићу код Ракоња, и у Копривни у непосредној близини горњег Гранчарева, Грнчар је тад била мезра а и ту су била два хришћанска земина, што није било баш често. Ту је још чудних имена. У Копривни Драко, а у Бродареву Дракула (и на другом мјесту он се зове Драко), отац Влада Тепеша је добио надимак Дракула по реду Дракона (Змаја) у којем је био, мислим да сам у дечанским хривосуљама нашао и Дрокун име, а могуће их још има. Но ово име а требало би да је исправно преведено са османског, јер су била и друга слова за к и г, нисам налазио нигдје, а могућа је асоцијација са сарматским Драком, дале њиховим ратним симболом који су носили. Идуће име у Бродареву је Аранид. Код Албанаца данас видим има Arianit, постојала је стара породица Аранити, међутим у старим пописима ја нисам нашао код Албанаца ово име, а и за породицу Аранити има једна од главних хипотеза да је то иранско име, а видим и из албанског извора о том имену
Aranit,-origjinë iraniane/persiane, përkthehet “fisnik” , дакле варијанта Аријана. Аранид се у попису помиње још три пута, и као баштина Аранић, Аранид син Пејчина у Призрену, Аранид син Грубе - Велики Раховац – Хоча, и Аранид Живко (Лабићева), и овај Аранид син Вука из Бродарева. Видим јавља се ово име у Казахстану на разним подручјима, а ту на југу близу Таџикистана има и концентрација „сарбанске“ етимологије. Тако да може имати сарматско-српску везу.

 У књизи Лутовца се каже да у Припчићу имају трагови цркве и старог становништва али једини становници тог села су били Хајдарпашићи и они који су они довели недавно. Зна се кад је Хајдар-паша дошао, мислим да је могуће он истјерао ракоњце одатле око 1700 г. након побуне у Бихору, а могуће и да су истјерани рад од горњег подручја Гранчарева, Комарне, па су тада отишли у ово гранчарево/ракоњску,. Пошто сам видио да су Кучи разбили у Бијелом Пољу Османлије, могуће да су тад се Ракоњци братимили с Кучима или нешто слично, па кад су изгубили свој ранији статус након пропасти побуне и великих сеоба, и кад је дошло до већих миграција из брда у Бихор, веза са Кучима би им добро дошла, можда је тад негдје се развило то предање о Кучима.



Такођер западно од Бијелог Поља према Гранчареву видим на google earth нешто као топоним „арфа“, па ако неко зна о томе да ми каже има ли неки заселак под тим именом. Арфа на осетском је захвалност, захваљивати је чинити арфу -  (арфӕ кӕнун).

У српским повељама више пута каже нпр Матеј Нинослав „Аз сам“, па и Лазар „Аз сам“, Ӕз (кратко а) је „ја“ на осетском, па би значило просто „ја сам“. Даље има код нас ријеч ватра а и у Албанском ријеч  vatër  (From Proto-Albanian *ōtar, perhaps borrowed from a Iranian language; cf. Avestan (ātarš) ("fire") or more likely from Sarmato-Alanic ).

На крају локација је погодна за постојање сарматских елемената.

Има још кандидата, Арсић E-V13 изгледа као L-241 и близак му је Рус, а Русу су блиски Карачај-балкари који имају изгледа доста сарматске генетике, плус неко спомену да је Аксићу R1a-М458  најближу исто Балкар? :)

Тражећи рођаке Ракоњаца нађох једног Gernona,  E-V13 који је норманског поријекла, и ту има више хаплогрупа, али има доказа да су се те разне генетике сматрали рођацима. И међу њима има и Garland R1b који ми изгледа близак осетском кластеру (посебно Дирогци), дакле то је степски  R1b , који није 11-11 и који је сигурно фигурирао као један од скитско-сарматских елемената, док ови 11-11 то су ови који су отишли на балкан, прото-Грци, прото-трачани.. А тај Гарланд ме довео назад до ове тројице Хрвата, Шкода, Шкевин и Љубић. Изгледа да би им могао бити близак 204505 Khan из Пакистана, који потиче из паштунског племена Сарбан, ту је и 239544  Mohmand , да ли су сарматски Хрвати били подгрупа сарматских Срба? Обзиром да су Сербои „верификовано“ сарматско племе а Хрвати нису то је могуће. Дакле само се у Танаису спомињу сарматска лична имена као Хробоатос, али то није племе, иако су неки покушавали да то изведу али контекст је очит.
Занимљиво и да Пољак Раца (Ratza,Raca) има степски  R1b.
И да додам у Астрахану има више језера и село Сарпа, и то отрпилике на локацији гдје је Птолемеј поставио „Serboi“ племе.


У сваком случају планирам снп наручити. Ја сам неко ко се бави Сарматима и везом са овдашњим народима и да има промил шансе да имам везе с њима помно ћу то да истражим а камоли ако је пуно више од тога.:)

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #3 послато: Децембар 11, 2016, 04:34:31 пре подне »
Bravo. Dobra analiza a pogotovo ove sheme koje pokazuju koja je prognoza u vezi zajedničkog pretka.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #4 послато: Децембар 11, 2016, 08:53:19 пре подне »
Zore царе! Zore Сармату!

Добро је што имаш воље да истражиш ту евентуалну везу. Реално, можда та веза најпре постоји код Г2а.

Кад је реч о R1b ова "наша" степска 13 11-11 верзија је увек испадала најзападнија верзија, по СНП-овима су са Балканцима заједно стајали неки Шпанци, чак и Шкоти. Или је знатно раније стигла на Балкан (ПраГрци, ПраТрачани) или у једном маху (ти Алани што су се прошетали Европом). Мени се чини да је први случај. Само настави с проучавањем па ће испасти из тога нешто.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #5 послато: Децембар 11, 2016, 09:59:51 пре подне »
Zore царе! Zore Сармату!

Добро је што имаш воље да истражиш ту евентуалну везу. Реално, можда та веза најпре постоји код Г2а.

Кад је реч о R1b ова "наша" степска 13 11-11 верзија је увек испадала најзападнија верзија, по СНП-овима су са Балканцима заједно стајали неки Шпанци, чак и Шкоти. Или је знатно раније стигла на Балкан (ПраГрци, ПраТрачани) или у једном маху (ти Алани што су се прошетали Европом). Мени се чини да је први случај. Само настави с проучавањем па ће испасти из тога нешто.

Негде сам начуо да су Шкоте са ових простора протерали Пироћанци, ваљда због расипништва, ко ће га знати  :) :) :)
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #6 послато: Децембар 12, 2016, 12:12:03 пре подне »
Zore царе! Zore Сармату!

Добро је што имаш воље да истражиш ту евентуалну везу. Реално, можда та веза најпре постоји код Г2а.

  :) Да имам ја занимљивих сазнања о вези Сармата са рецимо тим простором Бијеле Србије а и Бијеле Хрватске. G2a свакако али и ту постоји велика разуђеност, има више Алана који су G2a али ти су прије били L293. Грузини и Осети имају доста G2a али кад сам детаљније гледао мислим да је даљина између велике већине њихових G2a око 6000 година, што додатно говори у прилог томе да се та осетска може везати за Алане. Такођер имају и два кавкаска Сармата из 2-3 вијека који су били J1-M267 вјероватно тамошњи J1a3a Z1842+. У вези с тим има један Z1842 са вјероватно сарматским презименом, Барна, "фарн" је на осетком мир. 179794   Barno   Michael Barna Presovo   Slovakia. С тим да је он врло близак са 249110   Bata (око 600 г) 4/37, из Јасшага у Мађарској па вјероватно потичу од Јаса који су се населили у Мађарску у 13. вијеку приликом провале Монглола у Аланију и цијелу Европу.

Кад је реч о R1b ова "наша" степска 13 11-11 верзија је увек испадала најзападнија верзија, по СНП-овима су са Балканцима заједно стајали неки Шпанци, чак и Шкоти. Или је знатно раније стигла на Балкан (ПраГрци, ПраТрачани) или у једном маху (ти Алани што су се прошетали Европом). Мени се чини да је први случај. Само настави с проучавањем па ће испасти из тога нешто.

 Да за 11-11 да је раније дошла. Ја мислим првенствено на ове 12 11-14 који су се најдуже затржали у степама. Нпр Хаџифејзовић и Мушовић изгледају дефинитивно на ових 17 маркера као L584 који је био елеменат код иранских популација, и чини се веома присутан код Перзијанаца, па и Јермена, ту је потребна дубља анализа да се види јесу ли то Сармати или Перзијанци (у ком случају вјероватније дошљаци из османског периода) или Јермени (византијског).

 Даље род Морачана Богићеваца који са осетском групом R1b1a2a2c1 Z2105+, CTS9219+, Y5586+ има 5-6 разлика на 23 маркера. Теже је код њих процијенити грану.

 Наравно и ови Хрвати које сам споменуо.

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #7 послато: Децембар 12, 2016, 07:25:22 пре подне »
У вези с тим има један Z1842 са вјероватно сарматским презименом, Барна, "фарн" је на осетком мир. 179794   Barno   Michael Barna Presovo   Slovakia.
Само кратак коментар. Ово Барна на мађарском значи браон, тако да је то вероватније од сарматске етимологије.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #8 послато: Новембар 06, 2017, 02:18:06 пре подне »
Ејуп Мушовић је о Ракоњцима записао следеће:

РАКОЊЦИ

"Старина им је y Лимској долини, у селу Ракоњама, али се не зна да ли је село добило име по породицама или породица по селу. Ракоњци су врло стара породица (православна) јер се неки Паун Ракоњац помиње као ктитор цркве Св. Николе y Бијелом Пољу, 1645. године. После њега породице Ракоњаца су се раселиле (П. Влаховић, Бродарево..-, 109). Ракоњаца има у Бијелом Пољу, Ступу Вишњици, а од средине ХIХ века и y Ступу, код Сјенице. Од 1970. године две породице су у Новом Пазару (Срби)."

 Пишем на ову тему, и могу да дам одмах елаборат на тему Ракоња:
 Данашње Ракоње се спомињу 1485 г. у дефтеру Скадарског санџака. То је у књизи "Средње Полимље и Потарје" још 1979. примјетио Шћепановић:
"(субаша Ахмед уписан je у дефтер из 1468/69, и то накнадно, а према jедиоj напомени из дефтера Скадарског санџака из 1485. држао je у поcjеду и опустело село Никоља Цркве Споче, коje се друкчиje називало Ракоње). "

 У сумарном дефтеру из 1468. г. Ахмед-бег је држао већину села на Пештери, Комарану, па и Никшићка села.

 У дефтеру 1485. ради се о листи манастира из нахије Пећ, међутим у овом случају се не ради о манастиру на подручју Пећи већ Комарана/Бијелог Поља. Доказ у прилог томе је не само чињеница да манастир носи име Никоља Црква (по коме се и звала претеча Бијелог Поља Никоља Црква Пазар), те да се у посједу манастира налази мезра Споча, другим именом Ракон, која је у посједу овог субаше Ахмеда, већ је манастиру припадала и мезра Уљар, а то је данашње село Уљар око 7 километара западно од Бијелог Поља.

 Дакле првобитно име је било Споча, формулација "друго име" се среће често и представља печат новије групације која ту долази, дакле друго име је Ракон, што је или лично име неке особе/војнука из 15. вијека или неко племенско име. Чињеница да је Паун Ракоњац ктитор Никољца 160 година касније, а да земљиште Ракон припада истом манастиру 1485. не може бити случајност и упућује да су преци Ракоњаца били ктитори Никољца и 1485 г.

 Обзиром да је земљиште било у руци овог Ахмеда то значи да се ради вјероватно о војнуцима којима је био надређен и са којима је сигурно имао ближе везе.

 У дефтеру Босанског санџака 1604 г. на Пештери међу војнуцима села Чајковина (данашње Лопиже), помиње се да је баштина Цвитка сина Рајкуна/Рајкон ослобођена од пола филурије, или како је у то доба било чешће Цвтико Рајкон, даље помиње де баштина Радице Поповића. А у једном селу јужније према Бродареву од Лопижа у то доба помиње још једном презиме Поповић код старе баштине. Према предању Ракоњаца од Г.Милановца Ракоњци су се раније звали Поповићи. А и име Ракон је као такво екстремно ријетко, као и презимена, али овдје се срећу на овом подручју два таква презимена што је ријетко. Дакле Ракоњци се имају везати за војнуке Чајковине али и војнуке из оближњих села Горачићи, Кировче итд. са којима су ови били у вези. Плус са неким трећим.:) Иначе у Горачићима има један посебан огранак Ракоњаца који је ту у старини.

 Херак син Огнана је био старјешина те војнучке заједнице, он је 1530. био командант војнука Сјенице. На попису пред Мохачку битку 1526. је уписан као тимарник села Брвеница, које је исто било војнучко. Херак син Огнана је био у вези са више војнучких заједница којима је руковоодио кнез Вук син Радака. Међу његовим војнуцима били су и војнуци села Житнић и Чедово на Пештери, која су у попису Босанског Крајишта 1455. г. држали хришћани спахије Хранко, Тодор, Иван и Иваниш.

 Није мени занимљив само спомен Ракоња из 1485., наиме Никољац има другачију стилизацију уписа без празног простора испред имена код Пуљахе, а тај проостор постоји код свих осталих манастира, што мени указује да је Никољац другачије уписан у факсимилу јер се не налази код Пећи, већ у Бихору/Комарану, што значи да онда другачији упис индицира на то. Након Никољца у листи иде село Главича које јесте код Пећи, но прије Никољца са истом стилиизацијом уписа а то значи на простору Комарана у близини Никољца код Пуљахе стоји, тада у рушевном стању, манастир Нарта. :)
 Пуљаха је назначио да се због одсуства дијакритичких тачки може читати и као Јарта, Барта, Парта. Но, неки топоними са основом Нарт се јављају нпр. по Хрватској. Јарта нема смисла, а ова друга два се могу опет доводити у везу са иранским именима.
 Нарта је нешто што скоро сигурно происходи од иранских легенди раширених на Кавказу код разних народа. Ако се ради о манастиру тог имена било би симптоматично да иако смо ми куманско-булгарског поријекла наши преци дају овакво име манастиру. Не Тангра.:)
 Постоје неке рушевне црквине код Ракоњске у Комарану, можда овај манастир има везе с њима.

 Дакле наш род датира у бихорско-комаранско-пештерско-бродаревском крају у средњи вијек. И мислим да нема никакве историјске везе са неким јужнијим подручјем.



Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #9 послато: Новембар 06, 2017, 02:29:52 пре подне »
 Да се надовежем на резултате SNP тестирања, који су показали да су Ракоњци E-V13->Z17107, Z38456-  , грана Z38456 са високим вриједностима на dys458 је честа на балкану. Но код ове негативне на  Z38456 је нешто другачија ситуација.

 Хаплотипови у вези са нама:
-N4025   Schepak , Темрјук, Краснодар    CTS9320>Z17107>BY4467, он је радио Биг Ипсилон и има још СНП-ове, BY4468+, BY4469+, BY4470+, BY4471+, BY4472+, BY4473+, BY4474+, BY4475+, BY4476+, BY4477+
- Küzmös , Мађарска са YSEQ-а  Z17107, Z38456- , Кузмош је једно од сигурних куманских презимена у Мађарској.
-26069 Mineev, Ростов 17-18 вијек, Мињејев није радио СНП још али може се рећи 100 % припада Z17107>BY4467 јер је на 111 маркера у вези са Шепаком. А с друге стране је на 37 маркера ближи још Кузмошу. Видим да је на чувашком пројекту гдје стоји за њега да је „мерја“.
- E5882  Györfi , Карцаг Мађарска. Гјорфији су доста блиски Ракоњцима по маркерима, на 111 маркера је мало удаљенији од Мињејева Шепаку, али показује сличности са оба. Карцаг је било куманско мјесто, а овдје се ради о старој породици на подручју Дебрецена и Карцага, који су чини се изразити калвинисти, а то је подручје центар Калвинизма од 1567., изгледа да је овај род инволлвиран у то, а Кумани су били калвинисти. Ускоро би требао и од њих да добијем информације.

-196900  Stylos  амерички мигрант из Гревене, у сјеверној Грчкој. Гревена је “необична“ по томе што се ту око 1220 г. говорио Бугарски. Он се чини близак нама с тим што нема dys438=11. Можда има везе с Могленом. Јер код њих јесте било Кумана (и Печенега). А не мислим да их је ико тестирао.

 Иначе наш хаплотип је измијењен па на малом броју маркера изгледа чудно, али на dys385 наши блиски рођаци имају нпр 16-17, што значи да је 17 на dys385a нешто релативно скорашње.

Даље:

- анонимна студија, Клуж у Румунији хаплотип сродан Гјорфију. Клуж је пун Мађара (чак и данас).
- анонимна студија, град Софија хаплотип који сам раније навео, врло сродан Ракоњцима.
- из студије Србије по регијама, најближи овом из Софије, један из јужне регије која ту обухвата Косово и шире подручје Врања, Косово је добро обрађено овдје па није са Косова, онда је из Врања. Други ообзиром на сродност је вјероватно из ширег подручја Пирота. Уопште ме не би изненадило ако би један од њих био Бугарин етнички.

-116695  Добромил, Украјина, Z17107, Z38456- , он је нешто даљи од нас. Има уникатну вриједности GATAH4=12 + dys438=9 , те је с њим у некој вези један хаплотип од Узбека.
- 285844  Kamalov, Татар, је врло вјероватно  Z17107, али нисам сигуран је ли Z38456-, јер је можда у вези са Швеђанином који је трећа грана у односу на нас и балканске Z38456.
- N98124 Senturk је Помак, потенцијално је Z17107, Z38456- .
-258990   Megrelian, Мегрелијан из Грузије има више карактеристичних вриједности Z17107, као DYS464=14-16-17-18, велики размак на CDY (31-35).
-IR1_19   East Azeri , анонимна студија Азер из сјевероисточног Ирана, 37 маркера у сигурној вези са 258990
-258961     Megrelian, опет Мегрелиан, има више карактеристичних вриједности за Z17107 али није јако близак 258990, али јесте веома близак Кузмошу и Мињејеву који су и сами блиски
- 374758  Gogua , има само 12 маркера али за разлику од предходних има презиме. Поклапање на 12 укључујући специфичну вриједност dys391=11 са 258961.


 Видим да је фудбалер Гогита Гогуа из Чхороцкуа што је Мегрелијско подручје па и по томе изгледа да су у вези.

Занимљиво гледам многе од њих, ако су исти род али то је једино такво презиме на пројекту код њих, или су са истока (Мегрелија) или Тбилиси. Изгледа да имају фенотипску девијацију од грузијског просјека, неки познатији

фудбалер Гогита Гогуа


Нино Гогуа, режисерка


Нино Гогуа, балерина


Георг Гогуа, новинар



 Они су могуће Кумани, или су старији на том подручју, али изгледа да постоје 2 гране Z17107 на том подручју удаљене вјероватно око 2000 г., дакле разноврсност.


Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #10 послато: Новембар 06, 2017, 02:36:00 пре подне »
 Поријекло Ракоњаца је сигурно са подручја Шоплука, могуће и источније јер је само дио бугарских хаплотипова из студије од 808 доступан. На Пештеру у близини једно другог постоје и села Раждагиња (буг. "раждане" насупрот срб. "рађање"), данашње Крће а у старим дефтерима уписано као Кировче, као и село Бољаре. Да ме неко пита, а да не знам ништа о њима, гдје су села Раждагиња, Кировче и Бољаре ја бих рекао да су у Бугарској. Дакле посебно Раждагиња указује и на бугарофоност. Као што указују и бројна имена у старим дефтерима на пештеру укључујући тимарника Хранка. Блиски рођаци Ракоњаца са ширег подручја Рудника имају „бугароидно“ презиме које потенцијално асоцира и на једно подручје у Бугарској гдје има и више куманске ономастике.

 
 У селу Чајковина али не као војнук већ дербенџија ослобођених намета са баштином ослобођеном исто половине је био и поп Дорајица. :) Ово Дор је вјероватно куманска основа, као код имена Дорман и варијанти, а управо се на овом подручју среће и Дорман/Дрман.:)
У 16. вијеку село Крње Јеле на пештеру, стара баштина са именом Куман. Пар км источно од Бијелог Поља заселак Куновача. Десетак км сјеверозападно од Сјенице село Куманица. Наравно ту је и манастир Куманица, Куманичка клисура..

 Наш род је ктиторски за Никољац 1645, 1485 па што не би био и око 1390 кад је по археолошким налазима вјероватно подигнут. Исто може бити случај и за манастир Куманицу.
Да, ту је и породица Куманичић, дворјанин код Деспота 1422. који су поријеклом од бродаревског краја. Има још једна средњевјековна породица потенцијално у вези с нама, Шапрановић, који се спомињу као сокалници у селу Грмочел гдје се код њих јављају имена Шишман, Торник (бугарско име) , Демон. Мислим у Которском архиву има Шапрановић са њим се спомиње и неко с презименом Грнчар, који може бити у вези са селом Грнчар код Бродарева, а сјеверно од Бијелог Поља постоји топоним Шапран, као и два топонима Кулина, постоји и једна Кулина западно од БП. Виђао сам да се и име Кулин можда доводи у везу с Куманима.

 
 Овај Хелон, који је FGC11451 , чији хаплотип на мањем броју маркера изгледа слично нашем можда и јесте од Гелона, али ми јесмо скоро сигурно.:) Али не Алани, Сармати него Масагети/Маскути. :) Ако јесте и он, онда је могуће говорити о томе да „степски начин“ живота повећава шансу за мутацијом на спором dys438, јер осим нас ту је и Украјинац Z17107 из Добромила код кога је dys438=9. Као што R1a и R1b на њему имају 11, 12.


 Ово је само дио тога. Плус што постоје дефтери који су необјављени тог подручја (опширни Скадарски 1582, Босански 1489, 1530, 1570, Призрен 1550, 1591..) који садрже додатне податке. И био сам збуњен раздијељеношћу јурисдикције више санџака на оцом подручју, рекао сам раније да село Гранчарево у Комарану тад није постојало а јесте и то у 15 вијеку, само је припадало нахији Комаран, кази Бихор и Скадарском санџаку. С друге стране нахија Бихор у кази Бихор је припадала Призренском санџаку.
 Ја желим да погледам барем неке од тих дефтера. Врло скоро, надам се.:)
« Последња измена: Новембар 06, 2017, 02:39:12 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #11 послато: Новембар 06, 2017, 06:31:55 пре подне »
 Да споменем предања о Ракоњцима из извора "Књига о Ракоњцима" - Др. Вукајло Ракоњац Београд 2006. г.

Ракоњци, Горњи Милановац
„једна грана Ракоњаца доселили су се на подручје Горњег Милановца 6 појасева пре Првог српског устанка са подручја Сјенице. Њихово предање је да су се Ракоњци прво презивали Поповићи, па Милићевићи па, на крају, Ракоњци. Презиме Ракоњац је, како они кажу, настало на следећи начин. Ракоњци су били богата фамилија. Увек су имали велика стада оваца, коза, говеда и добрих коња. У турско време коњи су били веома важни. они су коришћени за пренос терета, за јахање, за ниво живљења и престижа. Срби нису могли, нису ни смели, да имају и јашу добре коње – седленике. Ракоњци, увек пркосни и достојанствени, нису се држали турских правила и закона. Гајили су добре коње и јахали добре коње, по сјеничко-пештерско-бјелопољским пољима. Турци и турске власти су их увек мотрили и јурили да им одузимају коње. Србе и претке Ракоњаца, Турци су звали Рацима. Говорили су: Рашани – Раши – Раци имају добре коње. Раци – коњаници и на крају добили су од Турака, а и других надимак Рас – Коњци – Ракоњци - Ракоњац“


Предање Ракоњаца из села Вишњице код Сјенице, њихов је недавно тестиран на днк дану.

"У монографији братства Ђинђића "Репа са кореном", писац монографије каже да су се Ђинђићи на подручје Сјенице доселили из Мораче негде у четвртој деценији 19. века. У селу Вишњице код Сјенице нашли су Ракоњце, а потом су их окумили. Ево како, једном прилико тече разговор између куме Радуне, родоначелника Ђинђића и кума Милована Ракоњца. "... Ми Ракоњци се овим презименом од скора презивамо. Деда ми је казивао да смо некада били Радмановићи. Но, Турци нам презиме тако дадоше. Не дадоше, већ га ми узесмо. Како?
Е овако. Зла и чуда они нам правише, али ни наши не бидоше лењи и они њима враћаше истом мером, а можда неки пут и пет пута више. Дедин стриц Вељо, беше јуначина каквога Србија не имаше. Чим нам Турчин штету направи, а он њима најмање две. Богами поплаше се Турци па кад би Вељо наилазио, међу собом би говорили "Ене, Раца на коњњу, бежите биће зла". А Рац на турском значи Србин, што би била напаст и невоља за остале Турке. Виде наши да се Турци плаше Раца, и ми се сви прекрстимо у Ракоњце па нека се сви Турци плаше освете и нанетог дуга""


 Прво предање је може се рећи тачно у основи обзиром да се презиме Поповић јавља код војнука Чајковине заједно са овим необичним именом Ракон/Рајкон. Уз то се презиме Поповић јавља у 16. вијеку и код старе баштине неког вјероватно војнука Поповића јужније према Бродареву.
 Друго предање је нетачно и по датуму јер по њему испада да је презиме настало пуно касније у 18. вијеку, но и у једном и другом предању се провлачи ова прича о коњима, што није нешто што сам видио код других предања. Прво предање се вјероватно боље очувало од осталих јер су ти Ракоњци давно напустили Пештер, 6 пасова прије 1804 може бити око 1650. Ја мислим да су они дошли ту и у 16. вијеку. Наравно ту постоји род из истраживања Тодоровића, који су поријеклом са подручја Сјенице, једино да није днк и презимена што спаја нас и њих је прича неких Ракоњаца код БП да су некад славили и Стевањдан.
 
 Ја кад сам видио те приче о коњима, то је оно што ме је први пут нагнало да помислим да Ракоњци имају везе с неким коњаничким народом. Па сам помислио на сарматске Србе и почео то истраживати. Изгледа да сам добио што сам хтио али на неки други начин. :)

 Исправка горе сам рекао Херак син Огнана, да он се помиње око 1600 године, али тај тимарник и командант војнука Сјенице је његов отац Огнан.

 Како је наш род доспио на ово подручје, овај догађај је мислим највјероватнија опција

 Из Историје Ћоровића
Цитат
На папској курији год. 1252. водила се права парница између обе архиепископије. Те године пада и први нападај Урошев на Дубровник. Доиста изненађује код иначе обазривих Дубровчана упорност у овом питању и јогунаста тежња да њихова црква добије првенство у једној држави која то одбија имајући своју цркву исте вере и са давном традицијом. Да постигну успех, Дубровчани у лето год. 1253. склопише савез са Бугарима, по којем су, у случају победе, тражили за себе слободу трговине по Бугарској, све раније повластице по Србији, извесно, невелико, проширење земљишта и врховно право своје цркве над католичким поданицима Србије. Идуће године придружио се том савезу и син кнеза Андрије, хумски жупан Радослав. Бугари су, у друштву са Дубровчанима, напали Србију можда већ год. 1253., а свакако год. 1254. Продрли су дубоко у Урошеву земљу, све до Лима, где су опљачкали манастир Св. Петра у Бијелом Пољу. Ми данас не знамо, ко је помогао Урошу да сузбије Бугаре, да ли Грци с истока, који су ове угрозили, или Мађари са севера, или је то успео да изврши он сам. Ја лично помишљам на Мађаре, и све ми се чини да је цена те помоћи било признавање врховне власти Мађара у Србији, за које имамо несумњиву чињеницу год. 1260., кад су рашки помоћни одреди, заједно са босанским, учествовали у мађарској војсци која се борила против Чеха. После бугарског повлачења Дубровачка Република имала је сама да издржи удар рашке војске. .

 Ракоњци су род који нема неких рођака на овом подручју а има у Бугарској, а Бугари јесу баш 1254 дошли до (данашњег) Бијелог Поља. Ова војнучка група извјесно је да има поријекловне везе са тимарницима са Пештера из 1455. а то обично значи кад су Османлије долазили задржвање стеченог стања од раније, дакле били су дио феудалног система Србије у средњем вијеку. Плус има могућа веза са овом породицом Куманичић. Тако да су изгледа како год скончали као дио српског система. Можда је Урош подмитио неке Бугаре, или их заробио..:)

 Због неких других доказа постоји нека могућност да Ракоњци имају неке везе и са Дарманом и Куделином.

 Али изворно наше презиме је нешто сасвим друго.:) Не могу све рећи сад јер и пишем на ту тему.:)

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #12 послато: Новембар 20, 2017, 08:10:52 пре подне »
 Да поменем рођаке из Америке,
503823 Elmore, E-Z17107+, Z38456- Елмор из Сјеверне Каролине, нисам нашао даље за његовог претка засад (рођен 1820-тих).
646573 Anderson E-Z17107+, Z38456- ,из Пенсилваније, нисам засад нашао даље од 1801.г.
 Дефинитивно требам пронаћи даље информације о њима.

 Елмор је изгледа радио панел на фтдна прије него је Щепак радио Биг Ипсилон. Он дијели са Азером из сјеверозападног Ирана и Мегрелијаном поклапање на dys19=14, и генерално се чини њима најближи, са Мегрелијаном има и dys389i=14. Азер је снп потврђен у тој студији Afghan Hindu Kush Where Eurasian Sub-Continent Gene Flows Converge као V13. Од V13 један Y19509 има  dys19=14 +  dys389i=14 али доста одудара на осталим маркерима, други је Елмор E-Z17107+, Z38456-. Тако да се чини врло вјероватним да је овај Мегрелиан Z17107+, Z38456-, уз Гогуу и још једног Мегрелиана којима су најближи Кузмош и Мињејев.

 59546  Hoover , чини се најближи Küzmös-у, с тим да има ову вриједност на dys438=11 , што би био још један случај мутације на овом маркеру код Z17107. Предак Хувера је Себастиан Хубер из Кобленца, Рајнланд. Занимљиво предак америчког предсједника Хувера (1929-1933) је Андреас Хубер из Елерштата Рајнланд што је 110 км југоистпчно. Има доста Хувера разних хаплогрупа, I-M223 из Холандије, R1a Z93-L657 Цирих Кантон итд. али овај је међу најближим изгледа па можда постоји веза.


 Овај Украјинац 116695 из Добромила има рођака у анонимној студији у Лвиву (иста област), са којим дијели те вриједности (GATAH4=12 + dys438=9), уз споменутог Узбека из Фергана подручја на тромеђи Узбекистана, Киргистана и Таџикистана из студије „The Connection of the Genetic, Cultural and Geographic Landscapes of Transoxiana 2017“, он је снп потврђен као E-M78 а испод  M78 нису радили снп-ове. Обзиром да је Украјинац једини не само V13 већ уопште E1b са тим вриједностима доста је вјероватно да Узбек припада његовом кластеру.


 И најважније, још рођака из Мађарске, Szinetar је врло близак Кузмошу и није далеко од њега географски. Други занимљив Мађар је:
178903  Kotics, он и са Щепаком и са Мињејевом има 7 разлика, од тога 6 на брзим маркерима, тако да је врло вјероватно BY4467. Он је на мађарском пројекту сврстан у групу Мађара са „немађарским презименом“, наставак -ич је изгледа очито словенски, но основа „Kot” је чини се куманска и мислим да је у могућој вези са куманским именом Köten. Видио сам у османским дефтерима код Карцага да се јавља Koti у истом мјесту гдје и Kun.
- потиче из села Zemplínske Kopčany на самом истоку Словачке, само 5 км сјеверно налази се село Komanica,
- 6 км западно постоји село Olšina , у Мађарској су се населила углавном четири куманска клана, на подручју Карцага је то био Олас клан, за којег се обично тврди да је у вези са куманским родом Улашевича, који се спомиње 1185., па то чини ми се индицира везу с тим кланом ових Мађара.
- можда нека веза око села Оборин које је 5 км југозападно, јер се код Бијелог Поља јавља Оброво, и сјеверно према Пештеру топоним Обер.

 Могуће да су још два румунска хаплотипа из у вези с нама, један из студије о Цинцарима из Плоештија, други изгледа њему сродан је из студије о југоисточној Румунији са оближњег подручја. Ту се нпр. поред села као нпр. Дарманешти јавља и село Comarnic за који је румунски историчар Андреј Оцетеа тврдио да је куманског поријекла. То ме асоцира на назив подручја западно од Бијелог Поља које је главно „упориште“ Ракоњаца – Комаран.:) Но то је дискутабилно.

 И обзиром на 4 топонима код Бијелог Поља са именом Кулина, враћам се и на оно презиме из Ужхорода Рачкулинець, да можда има везе с основом Ракон.
« Последња измена: Новембар 20, 2017, 08:12:56 пре подне Zor »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #13 послато: Новембар 22, 2017, 06:59:00 поподне »
Видим да на YHRD постоје два релативно блиска поклапања (-1) на оно битних маркера. Једно је у Србији, а друго на југу Русије (Калмици), што можда иде у прилог твојој теорији.

На мањем броју маркера постоје поклапања и на простору Леванта, али не знам колико се то уклапа у Z17107.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #14 послато: Новембар 23, 2017, 06:02:59 поподне »
Видим да на YHRD постоје два релативно блиска поклапања (-1) на оно битних маркера. Једно је у Србији, а друго на југу Русије (Калмици), што можда иде у прилог твојој теорији.

 Тај из Србије је из ове новије студије, имају два која сам спомињао. Мислим да су са подручја Врања и Пирота.

 Да, постоји тај занимљив хаплотип из Калмикије, једном давно сам га негдје споменуо. Он не дијели са нама dys438=11, али обзиром да постоји овај Американац из Гревене који изгледа у вези с нама такођер са стандардних dys438=10, чини се да та вриједност на овом хаплотипу није толико стара (можда 1000 година), сигурно млађа од ове 13-29 на 389, а Калмик има ту вриједност. Он могуће има везе са овим румунским:
За поређење на 17 маркера
Калмик            13 24 13 10 17-18 13 13 11 29 16 14 20 11 17 10 23
Румун, југоисток 13 24 13 10 16-18 12 13 11 29 16 14 20 11 18 10 23
Румун, Плоешти  13 24 13 10 16-18 12 13 11 29 ?? 14 ?? ?? ?? 10 ??, dys460=9
Стилос, Гревена 13 24 13 10 16-18 12 13 11 29 17 14 20 11 18 10 ??, dys460=9, он се уклапа у Z17107

 Док сам мислио да је за нас FGC11457 вјероватна опција овај Калмик има сличности са једним FGC11457>BY4789
Њулин    13 24 13 11 17-18 12 13 11 29 15 14 20 11 17 10 22

 Иако брз маркер dys458=16+ јесте индикатор за CTS9320, посебно у комбинацији са dys447 (Да има Калмик маркер 447 одмах би знао 100%. :)) Тако да његових 15 говори против.
 Конкурент је и њемачки S-7461, иначе та грана има највише ових 389=13-29
Фолер   13 24(25) 13 10 16-18 12 13 11 29 16 14 20 11 16 10 25
S-7461 обично на 458 је на 15 али овај кластер иде на 16. Но изгледа имају и чудних 635=25.
 Овај Румун се ту поклапа са Калмиком иако одступа од нас, мада и многи наши рођаци шетају на маркеру dys635.
Све у свему чини се да за Калмика заиста јесте најизгледније да је Z17107.

 Код њих доминира хг C, али имају неких других занимљивих хаплотипова, нпр. и један осетински G2a L293, R-2, R1b-M73 итд.

На мањем броју маркера постоје поклапања и на простору Леванта, али не знам колико се то уклапа у Z17107.

 Знам да на минималном хаплотипу овај има потпуно поклапање са два Кувајћана на YHRD, али ради се сигурно о кувајтском кластеру на фтдна који је V12>CTS9007.
 Има и један Саудијац са 16-17 na dys385, који је E-Z830.
 На том подручју постоје друге гране E-M35 које на минималном хаплотипу наликују овом.


 Пронашао сам нешто о овом Андерсону, близак рођак му је Џонсон, исто Американац а поријеклом је из Антрима у Сјеверној Ирској.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #15 послато: Март 20, 2018, 09:37:10 поподне »
 Татар Камалов припада ипак овој грани Швеђанина Z38456>BY4435. Утврдио сам да је кључан маркер за Z38456, dys444=13, док ови негативни имају уобичајених 12, он има 13 тако да спада изгледа у ову грану, уз DYS413.
 
 Постоји један анонимни хаплотип из Македоније који је повезан сигурно са нама. Он има dys389=14-30. Тако да генераллно ови хаплотипови из Врања, (вјероватно) Пирота, Софије и Македоније који су веома блиски, али разноврснији од Ракоњаца практично значе да иако се наш род може поуздано датирати у Б.П. у 15. вијек, не може бити ту присутан пуно прије тога.

 Постоји Рус 152863 Пономарев, који је нешто измутиран али је и он 100 % у вези са Щепаком на 111 маркера, негдје око 1900 година. Потиче из села Доронинское из Читинске области (раније се звало Закамень), и ту сам их нашау у 19. вијеку барем.

Коначно се и ова грана појавила на Yfull-у
 https://www.yfull.com/tree/E-Z17107/

 Кузмош има мислим 21 СНП. Щепак није послао свој БАМ фајл Yfull-у, ја знам за његових 11 СНП-ова, али сигурно их има могуће још толико. Нити један од ових 11 се поклапа са Кузмошових 21. Они су радили Big-Y код различитих компанија, Кузмош код YSEQ-а што не би требало да има неког утицаја. Вјероватно има неких поклапања на овим Щепаковим СНП-овима које не знам.

 Обзиром да више ових родова има 111 маркера радио сам поређења. Кузмош је најближи Русу Мињејеву, око 1900-2000 година по Невском (30 г. генерација). Припадник наше гране Гјорфи има 111 маркера и генерално чини се да се TMRCA свих креће од 2300 до 2500 година. Можда смо ми ближи Щепаку него Кузмошу због неких вриједности. Нпр. иако бржи маркер номинално Щепак дијели dys439=13 са Пономаревом од којег је удаљен 1900 година, а и наша грана има као модал ту вриједност.

 Ја сам тестирао 4 СНП-а од Кузмоша и 2 од Щепака и био сам негативан, наравно нема никаквог начина да знам који је СНП старији. Имам у плану Биг-Y и за нашу грану. Можда се до тад посрећи неки.:)

 Најисточнији хаплотип који изгледа сродан нашем је из Калмикије, и могу да кажем да постоје врло озбиљне индикације да он јесте Z17107, добро он има dys439=13, али нешто је друго у питању и то засад остаје тајна.:) Такођер има изгледа и један нпр. из Турске, област Мармара.


 Постоји и овај Украјинац из Добромила који има рођака у анонимној студији из Лавова, има међу њима вјероватно преко 1000 година. Он на 67 маркера има 9 мутација које одступају од модала само на спорим маркерима. Изгледа као да је удаљен од нас и 3000 година. Вјероватно има рођака и у Узбекистану. А постоји сродан хаплотип неког Колинса који није близак али има и он ту чудну вриједност dys438=9 тако да је она стара. Поента је да би овај хаплотип могао указивати да се ова грана налазила на истоку и прије 3000 година. Зашто је то релевантно, ови Скити Гелони који су по Херодоту грчког поријекла, су по мишљењу неких археолога вјероватније поријеклом Кимерци.



 На овој мапи постоји 5 тачака кимерских налазишта на управо подручју гдје се налазе ови Z17107*, dys438=9 хаплотипови.

 Гледао сам неке хаплотипове са истока, и има аргумената да се каже да постоји још неких грана "одлуталих" E-V13 који би лако могли имати везе с Трако-Кимерцима, гдје они улазе са трачке стране. И ова споменута грана Z17107>Z38456>BY4435 која се среће код једног Татара би могла бити дио тога.

 Тако да изгледа генетски може проћи и са грчке (балкански Z17107>Z38456 код Грка из Мале Азије који су главни колонизатори а сјеверу Црног мора) и трако-кимерске стране.

 Код Осета посотоји кластер R1b Z2103>Y5587 који је скоро сигурно изворно тракокимерског поријекла. Такођер има Осетин 312082 Бзиков који има чудан хаплотип, али могао би бити Z17107, dys447=25 (типично за CTS9320), GATAH4=12 је најчешће код Z17107. Ако јесте Z17107 и он је веома удаљен од осталих.
 Постоји код њих и кластер V13, који се среће и по анонимним студијама, и имају међусобно 9 разлика на 37 маркера што значи да је тај кластер већ дуго присутан код њих, вјероватно и бар 1500 година. Није СНП одређен али мислим да има најближа поклапања са Чехом Хруском који је изолована грана Z5108*>BY6220. Око 2500 година на 111 маркера, поклапање са специфичним вриједностима на dys643=14, dys413. Могао би и овај кластер имати слично поријекло.


Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #16 послато: Март 20, 2018, 09:42:27 поподне »
 Дакле постоји род из истраживања Тодоровића који је врло сродан Ракоњцима. Тај род би требао бити у вези с једним другим родом. У околини села Крња Јела гдје је постојала куманска топонимија и села Баљен, чије је име вјероватно изведено од куманског имена Балин/Балик, постоје топоними који јасно указују да су ти родови везани за њих.

 У војнучком селу Рогош (кучук Рогож) код Пловдива у Бугарској је у 16. вијеку забиљежено име Рајкун, у истом селу су тад убиљежена и имена Куман и Куско/Коско. Лично име Куман се среће пуно чешће али ово је једини случај јављања имена Коско, на бугарском сличан термин постоји за "кратак", међутим обзиром на јављање куманских имена на том подручју, вјероватније објашњење за њега је према мађарском аутору куманско име Коска ("ћелав"). У непосредној близини Рогоша у другим селима су убиљежена и два имена Кунбек (мислим једина у Бугарској), сложено име састављено од основе Кун и Бек које има исто значење као Беј/Бег у Огуз турском, али Бек је кипчак/куманска варијанта. Дакле постоји прецедент на том подручју сложеног имена у којима је један дио "Кун", а ту се јавља и ово наше име.
 Дакле моје објашњење имена Ракон, Рајкун јесте да се ради о сложеници од словенске Рај + Кун (Куман). Ј се изгубило на сличан начин као код имена Рајко/Рако, а -у је прешло у -о. Вјероватно неко племенско име јер скоро увијек наступа као друго име, тј. име оца. Односно да ово презиме јесте већ само по себи дијелом куманско.:)


 Тако да очекујем и на подручју Пловдива рођаке, могуће да се налазе међу недоступних 550 из студије Бугарске од 808. У Софији гдје постоје рођаци постоји велика концентрација куманске ономастике у турским пописима, а то се протеже и нпр. на подручје Врања, (вјероватно) Пирота гдје исто имамо рођаке у анонимној студији Србије. То су све хаплотипови који имају dys385=16-17.


 И да, почео сам налазити и везе Ракоњаца са средњевјековном породицом Куманичић из Рудника. 8) За њих се и од раније тврди да су поријеклом од бјелопољско-бродаревског краја. Новак Куманичић је био закупац царине у Руднику прије 1422., вјероватно је њих довео Стефан Лазаревић умјесто Николе Зојића након његовог неуспјешног покушаја побуне 1398. Зојић је био дотадашњи господар Рудника. И Радич Поступовић добија у Руднику посједе.

 У Дечанским Хривосуљама појављује се нека куманоидна популација која је мислим у вези с нама по више основа, а често су ту као сокалници. Могуће да је и кроз сокалничку службу служења манастирима и настала касније асоцијација овог рода са манастирима. Читао сам да су сокалници могуће потицали од заробљеника. То би упућивало на овај напад Бугара 1253/54 кад су дошли до Лима, или на Дармана и Куделина нешто касније. Та бугарска војска је била мјешана бугарско-куманска војска, међутим то би требало да је био успјешан упад и повлачење.

 С друге стране у тој заједници на Косову, као и могуће близу Бијелог Поља се помиње лично име Куделин. То је једини спомен тог имена уопште на балкану у неким пописима, док је Дарман/Дорман/Дрман много чешће. Мада могуће да је погрешно преведено у турским пописима нпр. Бугарске као неко друго име, зато сам рекао "изгледа" за ово једно име, јер није тако преведено али тај превод је могуће мање смислен. Спомен у Грмочелу је сигуран међутим. У сваком случају мени се чини да постоји веза са куманском заједницом из које су ови проистекли.
« Последња измена: Март 20, 2018, 09:44:38 поподне Zor »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #17 послато: Јул 18, 2018, 06:46:46 пре подне »
Тема је преименована у "Ракоњци E-V13>Z5017>BY4467" и премештена у секцију "Родови и њихове хаплогрупе".

симо

  • Гост
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #18 послато: Јул 18, 2018, 09:05:51 пре подне »
Тема је преименована у "Ракоњци E-V13>Z5017>BY4467" и премештена у секцију "Родови и њихове хаплогрупе".

Значи, Ракоњци су потврђени као BY4467+? То сам пропустио.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #19 послато: Јул 18, 2018, 10:33:37 пре подне »
Значи, Ракоњци су потврђени као BY4467+? То сам пропустио.

Не знам да ли је неко од Ракоњаца тестирао тај СНП, али на основу анализе коју је Zor поставио на овој теми не би требало да буде изненађења.

симо

  • Гост
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #20 послато: Јул 18, 2018, 10:52:53 пре подне »
Не знам да ли је неко од Ракоњаца тестирао тај СНП, али на основу анализе коју је Zor поставио на овој теми не би требало да буде изненађења.

BY4467 није присутан на стаблу YFulla,а ни на Е пројекту ФТДНА. На Yseq има један позитивно тестиран, претпостављам да је то Зор или неко од Ракоњаца. У сваком случају добро би било да се зна сигурно да ли се ради о СНП потврди.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #21 послато: Јул 18, 2018, 08:33:52 поподне »
Не знам да ли је неко од Ракоњаца тестирао тај СНП, али на основу анализе коју је Zor поставио на овој теми не би требало да буде изненађења.

  Споменуо сам да сам био негативан на два СНП-а од те гране а ти су BY4467 и BY4468. :)  Но то су само два. Међутим због неких STR вриједности које не дијеле са већином Z17107* као dys439, dys449, dys712 Ракоњци би ипак требали имати неку везу са групом BY4467-BY4477 (Щепак), Щепак је сигурно повезан са Пономаревим, а они дијеле између осталог и комбинацију dys385=15-18, dys439=13, dys635=23 само од Yfiler STR-ова, што чини те вриједности старијим јер они нису тако блиски међусобно. Такођер вјероватни припадник гране Ракоњаца који нема dys438=11 из Гревене нема dys635 али његов рођак из Калараша из Румуније (15/16 само 458 разлика, његова вриједност је немодална) има dys635=23, што може указати да је то била код Ракоњаца стара вриједност на dys635, те да би у том случају могло и ту бити везе са BY4467-BY4477, код dys635 постоји нека нестабилност код ове гране 389=13-29.

 https://www.yfull.com/tree/E-Y81971/

 Ова грана је ипак мислим паралелна са BY4467-BY4477, јер Щепак је изгледа давно радио Big-Y и то је тих 11 СНП-ова које је тад имао, од којих ниједан не дијели са E-Y81971. Такођер није било очитања на BY4425 (на који су мислим сви остали Z17107 позитивни), можда тад није ни било BY4425. С друге стране Швеђанин из гране Z17107>Z38456>BY4435 (-BY4454) је имао 20 СНП-ова.. 

 Др. Имре Башки (један од главних турколога из Мађарске) који је писао за презиме Küzmös да потиче од презимена Köszömös које је постојало у Карцагу, недавно је рекао на упит о томе да не мисли да је то тренутно добра идеја јер се не помиње ниједном у Великој и Малој Куманији у 18.-21. вијеку али се јавља 200 пута у осталим дијеловима Мађарске. Тако да овај коријен могуће је повезан са именом Кузма/Козма. 

 Такођер Küzmös-и су грко-католици. Као што је и један други Küzmös са сјевера Мађарске који је друга хаплогрупа. Могуће везе са Русинима постоје. 

 И у случају да Küzmös нема везе с Куманима, ја свеједно настављам својим путем јер сматрам да за то постоје довољни докази. 

 Постоји један мали узорак на YHRD на 9 маркера из Мале Куманије и то од групе која се данас сматра етничким "Куманима", и од 23 се нашао један R-Y14051, такођер и вјероватно један C2b1
https://www.yfull.com/tree/R-Y14051/

 R-M73 је пронађен у високом проценту код Кумандина са Алтаја (38 %, Сви осим једног R-Y14051), тако да нема сумње да се овдје ради о прото-Куманима. Код осталих Мађара  ја знам за само један R-Y14051 из Бодродкоза на узорку од 1000+, а овдје се јавља на узорку од само 23. Што се тиче V13 ту је био један V13, тешко је рећи која грана на 9 маркера. 

 Дакле на малом узорку из Мале Куманије постоје хаплотипови који се могу доводити у везу с Куманима, наших специфичних нема међутим за популације Нагикуншага и Кишкуншага се углавном говорило да имају различито поријекло, и ту су се досељавали различити кланови. У Малој Куманији је био доминантан Чертан/Чортан клан. Генерално се тврди за популацију Велике Куманије да јеј у већем проценту куманског поријекла. Гјорфији су засад једина породица с тог прстора која је тестирана, па на томе има да се ради.

 Да се вратим на Z17107 код 99 Калмика из Елисте осим овог V13 халотипа који изгледа слично нашим Z17107 dys389=13-29, 439=13 (повећана вриједност иако бржи маркер али је већином држе и ови наши хаплотипови као и BY4467-BY4477), 458=16 (CTS9320 имају 16+) он има и dys635=23, као и Румун из Калараша те вјероватно Стилос из Гревене (који нема dys635).

 Но, није само то необично код Калмика из ове студије, кад се одузму доминатни монголски хаплотипови добије се нешто интересантно:
 Уз кумански R-Y14051 (dys390=19) нађен је и један други удаљен M73, али који такођер постоји код Кумандина. Такођер ту су двије гране R1a Z93 које се обје могу доводити у везу са Куманима (што није једноставно ни за Z93), и обје постоје код етничких Бугара из Бугарске као што постоји и ова наша грана. Не ради се дакле само о том V13 хаплотипу већ и о неким другим хаплотиповима који се ту налазе а који упућују да су Калмики изгледа асимилирали неку куманску популацију ту, могуће заосталу од Астраханског каганата или нешто друго. Јавља се и један осетински „Ос-Багатар“ G-FGC719 хаплотип, која чини велики дио њихове генетике. 

 Тако да може да стоји за Ракоњце Z17107*, шта тачније сазнаћемо. Мене јако занима и 5 Грузина. Један Аџарин и један други (не знам одакле) изгледају у могућој вези са Щепаком иако имају само 12 маркера (имају спефифичне Щепак-Пономарев вриједности dys385a=15, dys439=13). Затим Гогуа и овај неименовани повезан с њим који чини се има афинитете са Минеевом и/или E-Y81971 граном, те још један Грузин који изгледа слично Елмору Z17107*, а има сигурно везе са V13 код Азера из Ирана. Дакле код Грузина би могле бити 3 гране Z17107*. Познато је да је било миграције Кумана у Грузију, и то специфично Тертера (за које се тврди обично да носе име по Тартар ријеци). Од генерално хаплотипова Грузина ја нисам видио неких добрих трагова тога, осим можда ових, посебно ови који личе Щепаку. Али не бих све ове доводио у везу с њима, посебно посљедње хаплотипове. 

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #22 послато: Јул 18, 2018, 08:49:48 поподне »
  Нашао сам још један хаплотип који је изгледа на 111 маркера дефинитивно Z17107*.
B246679  Чобану, село Nicoreni, Молдавија.
 Предак му је рођен 1748, видио сам пописе Молдавије из тог периода, можда се може пронаћи.

 И важно Чобану има дефинитивно најбоље поклапање са узорком Древне ДНК принца Галичке кнежевине Јарослава Осмомисла!! ;)

 Од 19 маркера поклапање на 16, два бржа (458, мање честих 17 те 576), један спорији, тај један је трострука истина, али је на маркеру dys635 код којег постоји очито нестабилност код Z17107* хаплотипова. Наравно важно он има GATAH4=12, што је јако честа вриједност код Z17107, мислим да је за многе гране модална, само због нестабилности често код многих хаплотипова Z17107* је вриједност стандардних 11.

 Наравно, и логички Чобану је из сјеверне Молдавије, што је и потпадало под јурисдикцију Галичке кнежевине. Што се мене тиче на основу СТР-а Яросла́в Осмомы́сл је вјероватни E-Z17107*. :)



 Породица Györffy (сигурно сродни Ракоњцима) су стара породица из Карцага, који су у 18. вијеку у Карцагу били међу најпроминентнијим калвинистима (за Кумане у Мађарској се рачуна да су Калвинсти), заједно са нпр. породицом Csőreg која би морала бити куманског поријекла (кум. "војник"). Ја сам нашао у турском дефтеру 1592. да се у Карцагу помиње 5 чланова породице Györffy и 4 Csőreg-а. Још неких „куманских“ презимена попут Борч (Borcs, и овај клан се населио у Мађарску), Алач.
 Такођер помиње се пар у Бихару, први спомен ове породице је из 1632. кад су добили титулу од Ракоција мислим око Бихара, тако да су били активни у то доба на том подручју у сукобима са Османлијама. Постоји више Györffy-ја у Мађарској (постоје и тестирани R1a са другог подручја) али само знам за једне у Карцагу. Сам Карцаг се први пут помиње 1506. Такођер је Györffy János био посједник Кунмадараша 1702. и био је један од четворице племића (заједно са посједницима Карцага (Tóth András), Туркевеа (Bodor Péter) и Кунхегјеша (Vad Mihály)) који су 1702. протестовали због одузимања куманских привилегија, које су враћене 1745. у познатом „искупљењу“ Јаса и Кумана. Како сам разумио једног од њих, они имају куманско поријекло. И наравно ако се може засвједочити нека породица у Карцагу у 16. вијеку то само по себи има вјероватне импликације.


 За овог Котича којег сам спомињао, ипак он није Z17107*, превидио сам његове очите везе са граном CTS9320>S19928>BY4518 која се јавља код Русина. Тако да су ови ономастички трагови попут тог села Команица вјероватно од неког другог.

 У сваком случају ови Z17107* су може се рећи разноврсни сјеверно од Дунава. Чак се проналазе код Секеља и припадници гране BY4461 веома раширене код Албанаца. Специфично код Секеља се јавља 111672  dys454=12 који су рјеђи хаплотипови код BY4461, уз један чудан хаплотип који је повезан са више Бугара којег предвиђају да је BY4461 на фтдна, иако још нема ту СНП потврде. Његова карактеристича вриједност је dys390=25.

 Размишљао сам да би могли Чортани бити R-Y14051 (по јављању у Малој Куманији и Чортан клану тамо), но презимена Чортан се јављају и овдје, мислим постоје неки Чортани из Крајине. А такођер се јављају таква презимена и у Македонији, и то мислим код Прилепа. Ја сам нашао у турском дефтеру из 16. вијека баш код Прилепа један једини спомен Чортана јужно од Дунава, тако да ту постоји нека веза изгледа. Но R-Y14051 могуће не постоји на Балкану (јужно од Дунава). Постоји у Румунској Молдавији, код Украјинаца из Молдавије. Из студије 808 Бугара, постоје 2 M73, али у другој студији о Ромима се јавио један бугарски M73, који изгледа повезан са западноевропским/италијанским хаплотиповима и нема везе с Куманима. Веома је упитно да ли постоје R-Y14051 код Бугара, с тим да локације M73 у студији 808 (Ловеч и Пловдив) ипак упућују да би се ту могао наћи R-Y14051.

 Но ипак мислим да постоји веза R-Y14051 - Чортан. Ја нисам у Бугарској нашао ономастичке трагове Чортана, осим презимена Чортанов.
« Последња измена: Јул 18, 2018, 08:53:17 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #23 послато: Јул 18, 2018, 09:02:19 поподне »
BY4467 није присутан на стаблу YFulla,а ни на Е пројекту ФТДНА. На Yseq има један позитивно тестиран, претпостављам да је то Зор или неко од Ракоњаца. У сваком случају добро би било да се зна сигурно да ли се ради о СНП потврди.

 Занимљиво, ја сам добио BY4467-. С друге стране, BY4467 постоји од не тако давно на YSeq-у јер је додат на моје тражење. :) Тако да ако је тај BY4467+, то је неко морао недавно радити тест на тај СНП. Једино да ми нису погрешно јавили (није ми се такво што дешавало). Тако да могуће да је то неко други, можда неки од ових које сам спомињао у овој теми. Можда овај Пономарев, или од ових Грузина, трећи.. Или можда неки Ракоњац који је испао + а да сам ја - ( мало вјероватно, мада се то дешава, ево недавно изгледа код R-Y33200).
« Последња измена: Јул 18, 2018, 09:04:55 поподне Zor »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #24 послато: Јул 18, 2018, 09:55:53 поподне »
Занимљиво, ја сам добио BY4467-.

У том случају ћемо ипак за сада Ракоњце наводити као Z17107*.

симо

  • Гост
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #25 послато: Јул 18, 2018, 11:10:34 поподне »
Занимљиво, ја сам добио BY4467-. С друге стране, BY4467 постоји од не тако давно на YSeq-у јер је додат на моје тражење. :) Тако да ако је тај BY4467+, то је неко морао недавно радити тест на тај СНП. Једино да ми нису погрешно јавили (није ми се такво што дешавало). Тако да могуће да је то неко други, можда неки од ових које сам спомињао у овој теми. Можда овај Пономарев, или од ових Грузина, трећи.. Или можда неки Ракоњац који је испао + а да сам ја - ( мало вјероватно, мада се то дешава, ево недавно изгледа код R-Y33200).

Не знам онда ко је тај један тестирани BY4467+ код YSeq, али је добро да смо ово разјаснили тј. да су Ракоњци ипак Z17107*, бар засад.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #26 послато: Новембар 03, 2018, 12:48:56 поподне »
 Овај Чобану из Молдавије је ипак испао као Z16988+, иако има неке типичне Z17107 вриједности као GATAH4=12, dys464cd=17-18, но није ионако изгледао блиско неким другим Z17107.

 Ја сам "на нож" отишао да тестирам све снипове ове двије гране и засад након половине немам +.:) Надао сам се једном позитивном, онда би то био најстарији СНП и покушао бих одмах тестирати на њега разне друге хаплотипове који нису СНП потврђени.. Но сасвим могуће или вјероватно да сам још једна грана испод Z17107 паралелна са осталим. Што чини изоловање СНП-а много тежим, наручићу Big-Y или WGS, надам се да ћу моћи доћи до неког Гјорфија за исто, овај који се подавно (по броју) тестирао не одговара, али могуће да неко други буде замјена. Биће сигурно са овим родом доста снипова које дијелимо и које не дијелимо.

 Ако смо ми четврта грана Z17107, како то утиче на куманску хипотезу, мислим опет не много, док год овај хаплотип из Калмикије није разјашњен даље источно поријекло је на столу, чак и ако није ја бих рекао да смо ми онда вјероватно неки род старински на сјеверу Дакије који је асимилиран од стране степске популације још прије Кумана, зашто то мислим би захтјевало подужи елаборат.. Не ради се ту само о Куманима..  ;) И нпр. код Карачаја постоји кластер I-Y31024 који је вјероватно ту доспио управо са Куманима, а имао сам проблема да разлучим који су то њихови кумански хаплотипови, нпр. њихов најбројнији R-Z93 кластер тешко да је кумански..

 Са генетске стране сви ови балкански, тј. боље речено шопски хаплотипови сродни са Ракоњцима имају немодалну повратну мутацију на 385b, што значи да постоји СНП који предтавља ту повратну мутацију којег сви дијеле а који не дијеле са овим Гјорфијем или анонимним рођаком из Клуж-Напоке. То може бити индикатор сеобе преко Дунава али са сјевера на југ.

 Занимљиво имамо новог рођака и из Печењевице, код тог села има село Чекмин, помиње се неки Куман са именом Чекман крајем 12 вијека.. ;)

 Треба рећи и да се јавља грана Z17107* 438=9 (за који знам поређењем са другим сродним хаплотипом на више маркера да је то старија вриједност код њих) код Украјинаца у Лавову (Федушка са фтдна и један из анонимне), можда је то још једна грана а можда преко ове потенцијалне нестабилности на иначе јако спором маркеру 438 (јер и код нас се ту десила мутација) постоји са њом нека веза.. Има још доста посла што се тиче Z17107 али обзиром на разноврсност на карпатском подручју (јер се у анонимној студији Лавова јавља и један BY4467-BY4477) мислим и да врло раширена код Албанаца грана E-Y92017 врло вјероватно има далеко поријекло са Карпата (можда још у жељезном добу).. Занимљиво код Секеља се јавља један 454=12 дакле BY4459/BY4461+ Y92017-.



 Ево натиписа о ктитору Никољца који је умро 1645. занимљиво на задњој страни сребром окованог Еванђеља, не знам је ли он предак свих Ракоњаца али је наравно сигурно био генетски припадник рода.


 Као што сам спомињао мезра Споча друго име Ракон која је 1485. припада Никољцу јасно индицира и старију везу нашег рода са Никољцем.
« Последња измена: Новембар 03, 2018, 12:56:07 поподне Zor »

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #27 послато: Новембар 03, 2018, 01:16:17 поподне »
Распитај се Zor-e, дал су Гјорффи у сродсву са племићким родом Rakonczay (1279. год. власници села Rakonca - јужна Словачка)

https://de.wikipedia.org/wiki/Rykynčice
« Последња измена: Новембар 03, 2018, 01:17:49 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #28 послато: Новембар 03, 2018, 02:37:49 поподне »
 Открићу нешто што сам запазио прије више од годину и седам мјесеци! :) Тек касније са проналаском рођака из Карцага, и разним другим паралелама сам развио куманску хипотезу.

1) Дефтер Скадарског санџака 1485. у тада нахији Бихор једно од четири војнучка села преведено као "Гуснова", "Гусно" се одмах може преведоти као "Госту", у препису изворника видим уписана је једна тачка код "н" али врло често су тако уписиване и двије тачке са једном мало дужом. Ово на крају је вјероватно "мим"-м јер се ово село спомиње у дефтерима са почетка 16. вијека и као Гостум, дакле овдје се ради сигурно о данашњем селу Гостун између Бијелог Поља и Бродарева.

2) У дефтеру призренског санџака из 1571. г. у село Крокочева помиње се извјесни Данчул Јован из села Јармен. Ова формулација "из села" значи углавном из оближњег села, 2,3 до 10 так километара што се види из сличних примјера. Татјана Катић је написала да је убикација непозната. Но обзиром да је Бихор обухватала подручје јужно, источно ово село није било у Бухору, није ни даље западно што је била јурисдикција Херцеговачког санџака, ово село је могло бити само у нахији Комаран која је припадала Скадарском санџаку још од 15. вијека. И заиста у поређењу са дефтером из 1485. у дефтеру Скадарског санџака из 1582. дошло је до великог пораста броја становника, а јавља се већи број нових села. Многа од јужних села удвостручују/утростручују број становника. Нисам лично видио странице овог дефтера још увијек, али морам дознати више о овом селу.

2.1) Лично име Јармен се јавља и једном у селу Горњи Страњани. Ово лично име је страно у овој форми (Јармен, нећу рачунати Еремије и сл. које се пише друкчије) на овом а и ширем подручју. У Београду један спомен, ван тога постоји велика концентрација личног имена Јармен на подручју око ријеке Ерме, данашња граница између Србије и Бугарске. У сусједном селу Доњи Страњани постојала је баштина под именом Андрија Поповић. По предању Ракоњаца из Горњег Милановца које сам спомињао носили су презиме Поповић, дакле овдје постоје два спомена овог презимена, код војнука Чајковине (из Рајкун као друго име) и у Д.Страњанима.
2.2. Ја сам рачунао само форму „Јармен“ или „Јармил“, јер постоји легитимни спор око етимологије свих сличних форми (Ерменин итд.)

3) У селу Гошева на ободу Пештера помиње се Тохољ син Вука. Има још разних Тохоља и ово име чини се има асоцијацију са неким подручјима (нпр. Код Крича, Дробњака) али ево јавља се и овдје.

4) У војнучком селу Гостун 1485. као један од јамака помиње се и Радул син Дулка. Мало сам био скептичан да ли је "лам" али не би Пуљаха више пута замјенио нижу форму "ј". Такођер у Тузини на Пештеру, такошер војнучјко село војнук Групко син Дулка и јамак Вуксан Дулко (могуће браћа иако Вуксан није јамак код овог војнука. Ту је и неки јамак Дулко син Вукше.

5) Занимљиво и уникатно име јавља се и у селу Црвско на ободу Пештера Селак Окур, може се читати и Окор. Једину сличну форму нашао сам у селу Курвин Град (код тврђаве) јужно од Ниша опет, Корсин.:) Ми у том неком ширем подручју имамо рођаке.


 Шта би ово могло да значи? 8)
Дакле: Гостун, Јармен, Тохољ, Дулко

https://en.wikipedia.org/wiki/Nominalia_of_the_Bulgarian_khans

Avitohol lived 300 years. His clan was Dulo and his year (of ascending to the throne) dilom tvirem.
Irnik lived 150 years. His clan Dulo and his year dilom tverim.
Gostun, the regent, 2 years. His clan Ermi and his year dokhs tvirem.
Kurt ruled 60 years. His clan Dulo and his year shegor vechem.


 Дакле Ави-тохол из клана Дуло и Гостун из клана Ерми. Ово неко познаје у 15./16. вијеку у бродаревско-бјелопољском крају елементе Номиналије Булгарских ханова? Документ из 9./10. вијека који је откривен 1861.:)

 Кратко да се вратим на Окора и Корсина - копан Окорсис/Корсис.:)
https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%B8%D1%81

 Ако овдје постоји каузалитет а мислим да постоји барем неки, ово није неко сјео да измишља приче о поријеклу, нико у то доба не зна за ово.

 Од посебне су занимљивости села Јармен и Гостун, дакле вјероватно сукцесивни настанак ових села, као да су некоме ови термини били важни. Гдје се они још јављају, дакле ријека Ерма, велики број личних имена Јармен, а не тако далеко у Благоевградској области постоји и село Гостун, које је засвједочено такођер барем у 16. вијеку. Старински род из Комарана су Ракоњци, а на подручју концентрације имена Јармен и недалеко од Гостуна ми већ имамо генетске рођаке.

 Такођер постоји (тј. старо име) још једно село Гостун пар километара од Гревене, одакле је овај Стилос који изгледа као припадник наше гране иако нема 438=11, то ми је уједно и јасна индикација да је та вриједност новија.

 Да споменем да се у селу Гостун 1485. спомињу и војнуци не јамаци Гроња син Кодина/Кудина и Михаил син Дрмана. Дрман/Дарман је куманско име а Кудин, мислио сам да би могао бити Куделин но и ако је Кудин то је опет име које је такођер дошло са источнословенског простора.
 Ракон је постојало 1485. тада али је била мезра, наш род је морао живјети негдје друго а не видим бољег кандидата од Гостуна као војнучког села, Ракоњци као проминентнији род у то доба и логично да има везе са војнуцима.


Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #29 послато: Новембар 03, 2018, 02:40:21 поподне »
 Тохоља као личних имена има још, но видио сам бугарске ауторе који Тохољ/Тохол форму доводе у везу са Авитохолом из Номиналије, као и за Гостун:
От старинен произход са няколко СИ. от типа Гостун: ГОСТУН, Благоевградско;ГОСТУН/ГОСТОМ, КожансКо, Гърция; ГОСТУН, оКр. Плевлье, Югославия. Иван Дуйчев е склонен да свърЖе СИ Гостун с прабългарски произход, имайки предвид ЛИ Гостун от рода Ерми, посочен в Именника на прабългарските ханове в Кубратова България през средата на VII в. 
 Чињеница је да се географски три села Гостун на Балкану налазе у релативној близини или непосредној близини  E-Z17107 389=13-29. Тј. Код два то је дословно на пар километара.. За Благоевградски Гостун то баш није засад непосредна блискост али није ни далеко.

У Руднику постоји село Јарменовци. Оно се помиње прво као Јарамази у дефтеру 1476. г. Затим почетком 16. вијека добија друго име Јарменовци, ово име превладава и стоји до дана данашњег. Мислим да се очигледно ради о присуству неке племенске групе која се звала Јарменовци, као што је и правило код ових „других имена“. Познато је да је властелин деспота Стефана Лазаревића Новак Куманичић био закупац царине Рудника почетком 15. вијека. Црква Светог Николе код села Јарменовци према Олги Зиројевић можда може да се инентификује са манастиром Рамаћа, односно Куманица. Дакле у том случају би била веза Јарменовци – Рамаћа/Куманица и Гостун/Јармен – Куманица код Бијелог Поља (Гостун је у непосредној близини Куманице), индицирајући као што је више историчара спомињало поријекло Куманичића од бродаресвског краја.

 Мислио сам да би можда ови Ракоњци који кажу да су дошли на подручје Г.Милановца 6 пасова прије Карађорђа такођер могли имати ту неке везе, јер они су били у праву за ово презиме Поповић, објашњење је ако су отишли са југа прије Бечког рата као што су морали по том предању онда се то предање боље очувало што очито није био случај за Ракоњце који су остали на матичном подручју.
 
 Да ли је можда породица Куманичић одговорна за име села Котража? (Котраг син Кубрата, или Кутригури).

А сад неки анонимни хаплотипови за које мислим да припадају нашој грани, ови са 438=11 су сигурни, ови са 438=10 по СТР изгледају као могући/вјероватни. А 11 је нека мутација која јесте новија од 389 мутације.
13 24 13 10 17-18 13 13 11 29 16 14 20 11 17 10 23  Elista, Russian Federation [Kalmykian]
13 23 17 11 11-14 10 14 11 32 16 14 20 11 16 11 23  Elista, Russian Federation [Kalmykian]


13 24 13 10 16-17 12 13 11 29 16 14 20 11 16 10 21 Ravenna, Italy [Italian]
481=22, 576=18, 549=13, 533=12, 570=20, 643=12
13 24 13 10 16-18 13 13 11 29 16 14 20 11 16 10 22 Modena, Italy [Italian]
13 23 17 11 11-14 ?? 14 11 32 ?? ?? ?? ?? ?? ?? ?? Rimini, Italy [Italian] 1/98


13 24 13 10 16-18 12 13 11 29 17 14 20 11 18 10 21 Stuttgart, Germany [German] 1 match of 2069
481=22, 576=17, 549=13, 533=12, 570=19, 643=12
13 23 17 11 11-14 10 14 11 32 16 14 20 11 16 11 23 Stuttgart, Germany [German] 1 match of 2069
481=24, 576=19, 549=12, 533=11, 570=20, 643=10


13 24 13 10 16-17 13 14 11 30 16 14 20 11 17 11 22 Macedonia [Macedonian]
13 23 17 11 11-14 10 13 11 31 16 14 20 11 16 11 24 Macedonia [Macedonian] YFiler Plus
449=31, 576=18, 570=21, 460=11, 481=23, 533=12

13 24 13 10 16-17 13 13 11 29 16 14 20 12 17 11 22 Sofiya city [Bulgarian]
13 23 17 11 11-14 10 13 11 31 16 14 20 11 15 11 23 Plovdiv [Bulgarian]


 Мађарска, имају комерцијално тестирани Гјорфи и кластер Секеља R-S10438.

Ово нису нешто чести хаплотипови, а ово је сигурно око четвртине свих S10438 из анонимних. Ради се о грани R-Z93>R-Z2124>R-Z2125>R-S23592>R-YP1558>R-S23201>R-S21872>R-YP5505>R-S10438

 Ако смо ми Јарменовци, шта је овај хаплотип? :) Код Башкира се очувало старо племенско име ове гране, ради се о клану Јурмати.
 Повезивање имена као Јармен/Ермо као и Јурматија са кланом Ерми је нешто уобичајено код више аутора. Но нпр. Имена Ерменчо, се доводе у везу са грчким коријеном. Зато сам се ограничио на јатизовану форму Јармен, она заиста се среће на подручју око ријеке Ерме. Неки бугарски аутори кажу да је логички Ермо западна верзија (по граници јата код њих) а Јармо источна но овдје се на западу, у Шоплуку јављају углавном Јармени. Присуство клана Ерми у Бугарској и Македонији јесте већ засвједочено кроз ове хаплотипове R-S10438, најближи њима изгледа један Молдавац.


 Са ким би клан Ерми имао везе и како се ту уклапа неки E-Z17107?
1) Једна специфична пракса је засвједочена код три степска народа/племена.
1.1 Булгари пију мјешавину коњске крви и млијека кобиле (Енодије рани 6. вијек)
1.2 Масагети пију мјешавину коњске крви и млијека кобиле  (Дионизије 2. вијек н.е. They drink (mares') milk coagulated with horses'blood )

Који Булгарски клан бу имао везу са Масагетима (Маскутима)

6. вијек: Аскил краљ Кармирхиона који су се звали Масагети, по Кузњецову и Лебединском ово су кавкаски Маскути (археолошки комплекс Паласа-Сирт) у процесу туркизације. И овдје се чини веза изгледном између форме Аскил и булгарског племена Есегел.

1.3. Скити Гелони пију мјешавину коњске крви и млијека (Вергилије 1. вијек п.н.е. Gelonian, when he flies to Rhodope, and to the deserts of the Getae, and drinks milk mixed with horse's blood), дакле баш Гелони (највјероватније археолошки трако-кимерског поријекла), од свих популација, не нека нпр. сарматска племена, и не изворно Масагети из Азије), ово није слијед који логички изгледа случајно..

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #30 послато: Новембар 03, 2018, 02:46:19 поподне »
  Успут одакле веза Ермија са Куманима? Један од првих поменутих куманских ханова је Сокал или Искал 1061., а његово име сам видио да се повезује са Есегелима (који су вјероватно у вези са Ерми), дакле то би могло значиити асимилацију дијела Есегел племена од придошлих Кумана, како изгледа да је Тертероба род у везу са том линијом, тј. за ту прву линију укључујући Искала сам видио да стоји често да су Тертероба.

 Ако овај хаплотип из Калмикије јесте  E-Z17107 онда Ракоњци заиста потичу од клана Ерми (па и онда Гостуна који се само спомиње у Номиналији, неки га доводе у везу са Бат-Органом), и ових популација. Проблем је што се на 17 маркера то не може гарантовати. Ово је засада једини хаплотип из анонимних студија на истоку који изгледа као могући или вјероватни припадник наше гране, но  R-S10438 Калмик је такођер једини  R-S10438 из анонимних студија на подручју Русије, па би и то могло посредно индицирати на неку везу. Комерцијално има Башкира, Татара и мислим један Чечен R-S10438.
 Код Башкира постоје кланови Јурмати и Јурми, које везују за Ерми, ту код њих нисам видио неке реликте Гостуна. Код Јурматија дакле осим овог R-S10438, још мислим 7 хаплотипова је нађено, један и E-V13 с тим да изгледа као припадник вјероватно гране FGC11450, Код Јурмија је само један тестиран род, и испао је уникатни G-FGC1160 дакле даља веза са Кавказом. Јурмати клан је већи од Јурмија, но дефинитивно мислим да је то нешто чиме ћу се позабавити, тестирање још Јурмија/Јурматија.  :)
« Последња измена: Новембар 03, 2018, 02:48:35 поподне Zor »

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #31 послато: Новембар 04, 2018, 04:14:08 пре подне »
Zor, носиоци твог СНП-еа се не шире истим правцем као Кумани, напротив, твоји биолошки преци су се задња два миленија ширили потпуно супротним правцем, од сјеверо-запада према југо-истоку. Према томе, твоји преци су могли доћи са Србима у раном Сребњем Вијеку али то није једина могућност.
Село Ракоње има врло специфичан положај, то је локација гдје се Лим, како тако, могао премостити. Друге двије локације погодне за премоштавање су Шудикова и Мурино, и ниђе више. Скоро су ту пронађени остаци моста из 15. вијека:
"Prvi pomeni mosta na Limu datiraju iz 15. vijeka. Na mjestu koje se zove Vidojevina, u blizini današnjeg naselja Rakonje, pronađeni su ostaci mosta preko kojega se odvijao karavanski put ka Nikolj–pazaru. Na tom mostu postojala je carina, koju su držali Pripčinovići, po kojima je najvjerovatnije i obližnje naselje dobilo naziv Pripčići. U jednom zapisu iz 1570. godine govori se da je velika voda odnijela most na Limu. Most na Limu imao je i vojni značaj, jer se na kraju mosta nalazila kapija za ulaz u Bijelo Polje iz pravca Sjenice i Novog Pazara. Stražara na mostu postojala je sve do novembra 1896. godine, kada je posle velikih poplava Lim odnio i most i stražaru. O ovoj poplavi list Carigradski glasnik (broj 44 iz 1896. g.) donosi vijest da je most na Limu u Bijelom Polju 11. novembra 1896. godine odnijela velika voda. Uzrok ovakvoj poplavi bila je kiša koja je padala 11 dana, pa su poplave ugrozile čitavo Polimlje. Nivo vode Lima, na ušću u Drinu, preko 15 km je bio iznad normalnog vodostaja. Nikoljac je tada bio odsječen od grada 40 dana sve dok se Lim nije povukao u svoje korito."
Да све буде јасније погледај сателитски снимак Ракоња и обрати пажњу на огромну стијену по сред Лима, између Ракоња и Припчића. С обзиром да су Ракоње на лијевој страни Лима, гдје и капија за улазак у град, вјероватно су Ракоњци имали неке везе са царином и мостарином, ето откуд им паре да буду ктитори ;) .
Ко може заузети тако важну локацију? Највероватније они који су умјели направити и одржават тај мост! У том правцу иди друг.
Наставит ћемо уз пиву. Назови!
 
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #32 послато: Новембар 04, 2018, 12:35:33 поподне »
Zor, носиоци твог СНП-еа се не шире истим правцем као Кумани, напротив, твоји биолошки преци су се задња два миленија ширили потпуно супротним правцем, од сјеверо-запада према југо-истоку. Према томе, твоји преци су могли доћи са Србима у раном Сребњем Вијеку али то није једина могућност.

Не могу се сложити с овим. Тамо гдје могу да прецизније локализујем рођаке на Балкану:
Ракоњци – Куманица, Куновача, два Дрмана...
Рођаци поријеклом са Пештера са презименима (необјављена студија) која имају основе које су јасно „шопске“, вјероватне њихове везе на Пештеру су Крња Јела, са баштином Куман, Баљен, могућа паралела са куманским градом Балин. Овако нешто не изгледа ни у ком случају као нешто што може бити случајност.
Дугејинци – Печењевица, код Чекмина (у попису ова села су и заједно пописана 1498), Куман Чекман Чагрович.
Софија, подручје града Софије – село Кубратово раније се звали Куманиче.

Дакле свугдје неке везе.


 И археолошки је засвједочено куманско присуство у Пернику, а то се може и ономастички видјети и погледом на дефтере тог подручја.

Сјеверније Гјорфи – Карцаг, сигурно и данас значајан проценат становништва Карцага има „право“ куманско поријекло. Дакле само један засад у Мађарској и то баш у најкуманскијем мјесту.

 Једноставно превише да би могло бити случајност..


Двојица анонимних из студије Србије, зона Југ, овај мора да је са подручја Врања (не вјерујем да ће се појавити на Косову). Из зоне центар мора бити вјероватно са ширег подручја Пирота, јер остали дијелови Србије су добро покривени. И код Пирота постоји село Куманово. Један рођак негдје у Македонији (по гравитацији осталим претпоставио бих источно/сјевероисточно), а наравно није проблем у Македонији наћи таквих трагова. Ту је и најпознатије Куманово на Балкану, али као што сам приказао има још села са том основом.

Са генетске стране, постоји погодна околност што ова грана има више за V13 немодалних вриједности управо на маркерима који се јављају у студијама, па се лако препознају, лоше је што их нема много. Чини се да су се Ракоњци одвојили од ове шопске групе са једном специфичном вриједношћу, који ови не дијеле, осим тога, нпр. са овим „врањским“ Ракоњци су на 21/23, та веза тешко може ићи даље од развијеног средњег вијека, а обзиром да су шопски хаплотипови више разноврсни ту нема дилеме ко је мигрирао одакле: Ракоњци су мигрирали из Шопа.

Да ли је било неке историјске везе Кумана из Шопа са овим подручјем? Видио сам да се овдје спомињу „Бугари“ али и „Бугари и Кумани“:
По-късно българи и кумани навлезли във вътрешнолта на Сърбия, чак до р. Лим, гдето разграбили манастира Св. Петър при Бело поле (1253 год.).
Овај догађај је укључивао савез Дубровчана са Бугарима, којима је приступио и хумски жупан Радослав, који се послије више не спомиње.

Размотрио би и долазак са Србима или нешто друго да нема гомиле индикација које упућују на нешто друго..


Село Ракоње има врло специфичан положај, то је локација гдје се Лим, како тако, могао премостити. Друге двије локације погодне за премоштавање су Шудикова и Мурино, и ниђе више. Скоро су ту пронађени остаци моста из 15. вијека:
"Prvi pomeni mosta na Limu datiraju iz 15. vijeka. Na mjestu koje se zove Vidojevina, u blizini današnjeg naselja Rakonje, pronađeni su ostaci mosta preko kojega se odvijao karavanski put ka Nikolj–pazaru. Na tom mostu postojala je carina, koju su držali Pripčinovići, po kojima je najvjerovatnije i obližnje naselje dobilo naziv Pripčići. U jednom zapisu iz 1570. godine govori se da je velika voda odnijela most na Limu. Most na Limu imao je i vojni značaj, jer se na kraju mosta nalazila kapija za ulaz u Bijelo Polje iz pravca Sjenice i Novog Pazara. Stražara na mostu postojala je sve do novembra 1896. godine, kada je posle velikih poplava Lim odnio i most i stražaru. O ovoj poplavi list Carigradski glasnik (broj 44 iz 1896. g.) donosi vijest da je most na Limu u Bijelom Polju 11. novembra 1896. godine odnijela velika voda. Uzrok ovakvoj poplavi bila je kiša koja je padala 11 dana, pa su poplave ugrozile čitavo Polimlje. Nivo vode Lima, na ušću u Drinu, preko 15 km je bio iznad normalnog vodostaja. Nikoljac je tada bio odsječen od grada 40 dana sve dok se Lim nije povukao u svoje korito."
Да све буде јасније погледај сателитски снимак Ракоња и обрати пажњу на огромну стијену по сред Лима, између Ракоња и Припчића. С обзиром да су Ракоње на лијевој страни Лима, гдје и капија за улазак у град, вјероватно су Ракоњци имали неке везе са царином и мостарином, ето откуд им паре да буду ктитори ;) .
Ко може заузети тако важну локацију? Највероватније они који су умјели направити и одржават тај мост! У том правцу иди друг.
Наставит ћемо уз пиву. Назови!

 Нисам знао за ово о царини! :) Користан податак, генерално ме занимају неке чињенице из 16. вијека, ту добро дођу дефтери, којих има још необјављених.. Нпр. За нахију Бихор, осим дефтера из 1571, постоје и дефтери из 1550. и 1591. Баш се може видјети у дефтеру 1571. да неки дијелови очито потичу из дефтера 1550.
Нпр: Село Горња Трубина, припада Бихору
баштина Радоња држи је Ахмед према старом дефтеру;
баштина Радисав држао је Хаџи а сада Јусуф б. Искендер

 Ово „држао“ мора бити из дефтера 1550.

 Ту за ово подручје постоји једна ситуација која нема паралеле: нахија Бихор у Призренском санџаку, нахија Љубовиђа у Херцеговачком. Нахија Комаран (у кази Бихор) у Скадарском, нахија Сјеница Босанском санџаку.

 Што се царине тиче и ови Куманичићи су били закупци царине.;)

 Занимљива ми је ова Куновача до Уневине (гдје знам да има Ракоњаца), и то је може се рећи Комаран а не Бихор.
 



Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #33 послато: Новембар 04, 2018, 01:47:08 поподне »
Распитај се Zor-e, дал су Гјорффи у сродсву са племићким родом Rakonczay (1279. год. власници села Rakonca - јужна Словачка)

https://de.wikipedia.org/wiki/Rykynčice

 Врло занимљиво Сол! :) Дефинитивно вриједи истражити.

 Гјорфији јесу племићки род и добили су титулу од Ђерђа I. Ракоција 7. Октобра 1632. у тада пограничном подручју са Османлијама, то је било повезано вјероватно са пограничним конфликтима. Чини се око Бихара. Има још других Гјорфија по Мађарској, због етимологије (син Гјора), но у Карцагу 1592. се помиње и ово презиме. Гјорфи Јанош као посједник Кунмадараша 1702. и као један од оних који су протестовали због одузимања куманских привилегија је чини се добар знак да Гјорфији из 1632. јесу ови из 1592.

 У 18. вијеку сам нашао њих као калвинистичке кураторе:
1777  Reformata Szent Ekklésia Curatora Nts Györfi Mihály
Az 1780dik Esztendőre Kardszagi Reformata Szent Ekklésia Curatora Nzts Csöreg

 Јесу чини се изразити калвинисти. Ту се јављају и ови Чореги, који морају бити куманског поријекла (Чорег=кум. војник). Занимљиво, у анонимној студији Клужа гдје се јавља један сигурни припадник наше специфичне гране јавља се и презиме Csoregi
https://www.itftennis.com/procircuit/players/player/profile.aspx?playerid=100165835

 А нашао сам их још, па сам помислио да можда ово јесте Чореги.:) Јер дио хаплотипова (мислим четвртина/петина) из анонимне студије Клужа се наслања јасно на Мађаре, тако да и таква могућност постоји..

 У сваком случају направио сам селекцију неких родова који морају бити куманског поријекла, покушавамо једног тестирати.:) Пошто само један има из Карцага (Гјорфи), а и из неких других мјеста нема никога, ту има доста простора..

 Rakonczay је занимљив јер изгледа да ова основа код нас може бити старија. Мислим да барем дио Ракоњаца јесте носио презиме Поповић у 16. вијеку, али мислим да је основа презимена сигурно старија.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #35 послато: Новембар 04, 2018, 08:57:47 поподне »
Не могу се сложити с овим. Тамо гдје могу да прецизније локализујем рођаке на Балкану:
Ракоњци – Куманица, Куновача, два Дрмана...
Рођаци поријеклом са Пештера са презименима (необјављена студија) која имају основе које су јасно „шопске“, вјероватне њихове везе на Пештеру су Крња Јела, са баштином Куман, Баљен, могућа паралела са куманским градом Балин. Овако нешто не изгледа ни у ком случају као нешто што може бити случајност.
Дугејинци – Печењевица, код Чекмина (у попису ова села су и заједно пописана 1498), Куман Чекман Чагрович.
Софија, подручје града Софије – село Кубратово раније се звали Куманиче.

Дакле свугдје неке везе.


 И археолошки је засвједочено куманско присуство у Пернику, а то се може и ономастички видјети и погледом на дефтере тог подручја.

Сјеверније Гјорфи – Карцаг, сигурно и данас значајан проценат становништва Карцага има „право“ куманско поријекло. Дакле само један засад у Мађарској и то баш у најкуманскијем мјесту.

 Једноставно превише да би могло бити случајност..


Двојица анонимних из студије Србије, зона Југ, овај мора да је са подручја Врања (не вјерујем да ће се појавити на Косову). Из зоне центар мора бити вјероватно са ширег подручја Пирота, јер остали дијелови Србије су добро покривени. И код Пирота постоји село Куманово. Један рођак негдје у Македонији (по гравитацији осталим претпоставио бих источно/сјевероисточно), а наравно није проблем у Македонији наћи таквих трагова. Ту је и најпознатије Куманово на Балкану, али као што сам приказао има још села са том основом.

Са генетске стране, постоји погодна околност што ова грана има више за V13 немодалних вриједности управо на маркерима који се јављају у студијама, па се лако препознају, лоше је што их нема много. Чини се да су се Ракоњци одвојили од ове шопске групе са једном специфичном вриједношћу, који ови не дијеле, осим тога, нпр. са овим „врањским“ Ракоњци су на 21/23, та веза тешко може ићи даље од развијеног средњег вијека, а обзиром да су шопски хаплотипови више разноврсни ту нема дилеме ко је мигрирао одакле: Ракоњци су мигрирали из Шопа.

Да ли је било неке историјске везе Кумана из Шопа са овим подручјем? Видио сам да се овдје спомињу „Бугари“ али и „Бугари и Кумани“:
По-късно българи и кумани навлезли във вътрешнолта на Сърбия, чак до р. Лим, гдето разграбили манастира Св. Петър при Бело поле (1253 год.).
Овај догађај је укључивао савез Дубровчана са Бугарима, којима је приступио и хумски жупан Радослав, који се послије више не спомиње.

Размотрио би и долазак са Србима или нешто друго да нема гомиле индикација које упућују на нешто друго..


 Нисам знао за ово о царини! :) Користан податак, генерално ме занимају неке чињенице из 16. вијека, ту добро дођу дефтери, којих има још необјављених.. Нпр. За нахију Бихор, осим дефтера из 1571, постоје и дефтери из 1550. и 1591. Баш се може видјети у дефтеру 1571. да неки дијелови очито потичу из дефтера 1550.
Нпр: Село Горња Трубина, припада Бихору
баштина Радоња држи је Ахмед према старом дефтеру;
баштина Радисав држао је Хаџи а сада Јусуф б. Искендер

 Ово „држао“ мора бити из дефтера 1550.

 Ту за ово подручје постоји једна ситуација која нема паралеле: нахија Бихор у Призренском санџаку, нахија Љубовиђа у Херцеговачком. Нахија Комаран (у кази Бихор) у Скадарском, нахија Сјеница Босанском санџаку.

 Што се царине тиче и ови Куманичићи су били закупци царине.;)

 Занимљива ми је ова Куновача до Уневине (гдје знам да има Ракоњаца), и то је може се рећи Комаран а не Бихор.

У вези насеобина прото- Бугара у Србији пре 10. столећа, је било речи на теми "загонетне шарже у грбу Санковића".

Александар Лома, Шудиковски камен

... more imaginable is a relatively small Proto-Bulgarian pagan enclave within the Old Serbian territory, arosen at the end of the 9th century, after the pagan reaction in Bulgaria under the khan Vladimir Rasate had been crushed in 893 A.D. and fifty of his noble followers (boili) killed together with their families, an outcome of events that must have incited many others to flee in the neighbouring countries. The semi-christianized Serbia of that time should have been tolerant enough and also politically interested to recieve some Bulgarian refugies of Turkic stock and give them a place to live in accordance with their native customs, including the possibility of erecting monuments of those pagan cults whose preservation was the very reason of their exile. The existence of such an enclave can hardly have lasted over thirty years and survived the destroying conquest of Serbia by
Bulgarian Christian ruler Symeon in 924. ....

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1309.msg19460#msg19460
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #36 послато: Децембар 11, 2018, 04:54:17 поподне »
 Наручен WGS! :) Чини се нема везе са овом граном E-Y81971 мада нису на YSEQ хтјели додати тај СНП као ни Y113390, такођер збуњује SK1322 СНП који постоји код неке J2a гране. Од Щепакових именованих 11, није било плуса, мада он има сигурно још приватних и неименованих СНП-ова, надам се да ћу их открити за поређење и да ћу га наћи да пошаље БАМ филе YFull-у. Очекивано је BY4425+.
 
 Имају још два албанска резултата E-Y97307 из Мирдита и Дибра TMRCA је остао на 1650 г. и ту ће отприлике остати. Такођер још један мислим Лакић. А YF16494 је Синетар. С друге стране што се тиче разноврсности у студији Mielnik-Sikorska M et al. из Лавова као што сам спомињао бр. 6 15/17 са Щепаком уз 4 старије немодалне вриједности које он дијели са Пономаревом што значи 100 % рођак Щепака, с друге стране бр.8 из Лавова је 100 % рођак Федушке другог потврђеног Z17107* хаплотипа који је нешто јужније од Лавова а који сасвим могуће испод Z17107 и BY4425 везе нема са Щепаком. Тако да Лавов има већу разноврсност и за 1000 већу старост Z17107 од цијеле Албаније гдје BY4461 достиже и око 6% популације гледајући на албански пројект и анонимне студије. Штета што још увијек није објављена регионална студија Украјине од преко 1100 хаплотипова, сигуран сам да ту има Z17107.
 
 Што се тиче Гелона, Гелон је по мишљењу већине археолога Биљск, а Гелони су житељи западног утврђења, док су житељи источног утврђења вјероватно Будини, који се археолошки наслањају на исток, док Гелони, нека кимерска популација, се наслањају на запад, археолошки је потврђено да се радило о двије различите популације које су ипак биле у извјесној симбиози

цитирам мишљење Дарагана
"В конце IX — самом начале VIII в. до н. э. жизнь на старых поселениях чернолесской культуры постепенно затухает, и возникают новые, более крупные поселения чернолесской культуры — так называемого жаботинского этапа. Так же в этот период в чернолесскую культуру вливаются мигранты с запада — группа населения культурного комплекса Басарабь из региона Среднего Подунавья и культуры поздняя Сахарна из южной части Среднеднестровского региона. "

 Дакле дошло је до прилива припадника Басараби културе, ако се погледа добро распоред и TMRCA неких CTS9320* грана дође се до идеалног поклапања са Басараби културом, која јесте имала кимерске елементе и која се такођер од многих везује за Трибале.

 
 Још нешто занимљиво што ми је промакло код села Печењевце гдје имамо рођаке.:) Сусједно село Чекмин које је пописано заједно са Печењевицом 1498. алудира на једину особу под именом Чекман, једног од синова Чагровича који се спомиње 1169. но ту постоји спор око њих, док сам видио да су "половци" што онда мало збуњује јер јесу ли Кумани или Печенези, но према другима Чекман је био Черни Клобук који јесу имали Печенеге међу собом, али један од четири њихова четири дијела су и Берендеи уз Торкиле и Ковуи. Видио сам мишљења да су Чагровичи Берендеи. У Бугарској постоје два села под именом Беренде и по мишљењу Ане Чолове у вези са Берендеима, оба та села се налазе између ријеке Ерме и Софије и Перника. Тако да изгледа да се ради о "интелигентној" ономастици која не може бити случајност. Такођер се ту налази и село Каштавар које изгледа има неку туркијску позадину (дословно може се превести са модерног турског "има на обрвама - каш-та-вар"), нисам додуше сигуран кад се помиње први пут. И у селу Чекмин постоји земља "Каштаварке".

 Пита ме Сол за Ђорфија (сад знам да је "гј" у ствари звук као "гј" у албанском), једини којег засад индиректно знам је скулптор Шандор. TMRCA Ракоњаца и Ђорфија је рекао бих прије 1200-1300 година дакле преко било какве везе са основом нашег презимена. Обзиром да је он направио куманске статуе из Карцага и да је имао чин куманског капетана мислим да смо на сличним таласним дужинама.
 Ево га у овом видеу турске телевизије о Куманима у Мађарској :)
<a href="https://www.youtube.com/v/RiJSkL3E5oc" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/RiJSkL3E5oc</a>

 На крају Имре Башки спомену ово презиме Косомош као кипчак да је мајка Ђула Немета имала то презиме, раније је био мишљења да је у вези са Küzmös тестираним E-Y81971, но недавно је рекао да му ово презиме "кумански" распоред, с друге стране ја нисам видио да постоје припадници с тим презименом данас. Можда ипак јесте у вези, јер ако је основа стандардно Козма/Кузма, таква презимена постоје већ, овај има предње самогласнике и "ш" на крају па збуњује.
 
 Господин Чертан из Мађарске је прихватио да се тестира.:) Мислио сам да би могли бити R-Y14051 и то ми је и даље највјероватније. Примјетио сам да код Г.Милановца (дакле близу Рудника гдје су били активни ови Куманичићи) постоји брдо Чортан као и неки поток Чортан, негдје сам видио да је Чортан и врста Шарана, углавном нема ова етимологија много опција. Могуће буде и нешто друго..
 У селу Киевка код Новоузенска постоји породица Райкунов, а ту у близини је и мала ријека чертанла.:) Чертан/Чортан је "копље" и данас на татарском. Вриједи пробати тестирати Райкунове или Райкуне, јер мислим да ово јесте изворна основа овог презимена, а и у попису 1604. је тако код Ханџића на Пештеру, уз Райкуна код Пловдива. Плус управо у подручју Перника и Пирота 6 других имена "Райк'н", а само једно име носиоца (поп), видио сам изворни факсимил и стоји "к'н" (код Райкуна из Пловдива стоји јасно "кун"/"кон") што је преведено као "кин"/Райкин, али можда ипак јесте овдје о/у. Обзиром да на том подручју постоје рођаци то повећава шансу да јесу.
 
« Последња измена: Децембар 11, 2018, 04:57:30 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #37 послато: Децембар 30, 2018, 02:38:11 пре подне »
 Да прокоментаришем присуство Ракоњаца у Шалипуровићевом попису сјеничке казе из 1912. г.

1. У Штављу се помињу четворица као главе породица са укупно 105 припадника рода.
Сви су они потомци Мирка рођеног 1760. г.
2. У Ступу један са 25, потиче од Милоша рођ. 1763. г.
3. У Богутима двојица са 32, обојица потичу од Величка рођ. 1765

 Мирко, Милош и Величко су синови Живка Ракоњца рођ 1730. г. они би пар генерација прије требали бити повезани са мојом граном, на маркерима је исти хаплотип на првих 18 мада има једна разлика касније на 481.
 Сви ови у Штављу, Ступу и Богутима имају даље поријекло из Ракоњске у Комарану.

 Они који су мени занимљиви
4. У Лопижама један Ракоњац са 15-оро.
5. У Горњим и Доњим Горачићима четворо Ракоњаца са 24 мушких и женских чланова.
6. У Гробницама један са 3.

 Ови Ракоњци нису генеолошки повезани са Ракоњцима из Штавља, Ступа и Богута и не потичу од претка рођ. 1730. У књизи Влаховића о Бродареву се спомињу 3 куће Ракоњаца у Гробницама те да су дошли из Горачића 1935., у Бродареву једна кућа и стоји да су дошли управо из Гробница и да не знају вријеме досељавања. Такођер двије куће у Равче Пољу код Бродарева, не знају вријеме досељавања и да су дошли ту из Куча (што данас знамо нису :)). Књига је писана 1968. па претпостављам да је тачан овај податак да су Ракоњци из Гробница дошли 1935. из Горачића но ту је било Ракоњаца у Гробницама и 1912., могуће су то ови из Бродарева.
 Један тестиран из Бродарева на 17 маркера има специфичну јако високу вриједност на dys439, и то такођер упућује да су ови Ракоњци мало удаљенији генетски од моје гране поријеклом из Ракоња и ових пештерских поријеклом из Ракоњске.

 Ракоњци су једини род у попису 1912. који је имао припаднике и у Горачићима и у Лопижама, нити један други род у овим селима се не јавља у оба села.
 Која је веза између ових села? Управо као што сам спомињао неколико војнучких заједница:
1. У селу Миладовина друго име Горачићи 1604. се спомињу војнуци села Младовина који су у исто вријеме били и дербенџије. Њих је предводио кнез Вук син Радака, његова баштина је била ослобођена пристојби а звала се Скрадин, постоји и данас -Скрадин. Џемату Вука сина Радака су припадали и војнуци села Чедово и Житнић, као и бивши војнуци села Доња Вапа.

2. У селу Чајковина друго име Лопиже војнуке је предводио кнез Херак син Огнана. Управо у тој заједници се спомиње баштина Цвитко Рајкун ослобођена половине као и баштина Радица Поповић, Рајкун очито треба бити нека референца за род а ови Ракоњци из Г.Милановца који су према предању ту дошли "6 пасова прије Карађорђа" спомињу управо и Поповић презиме.

2.1. Дербенџије села Лопиже одвојени од војнука Лопижа, ту је дио баштине имао "кнез Вукић". Овај "кнез Вукић" мора бити кнез Вук син Радака, посебно што међу дербенџијама Лопижа нема кнеза, а баштину држи у том моменту неки кнез, а једини кнез Вук/Вукић на цијелом том ширем подручју јесте управо он. Дакле кнез Вук син Радака јесте држао баштину и у Лопижама и чини се да то индицира неку везу између кнезова Вука и Херака, обојица су присутни у Лопижама. Ту је и занимљиво име попа: Дорајица (са изгледном основом "дор" као код имена Дорман).

 Дакле обзиром да су Ракоњци једини род у оба села 1912., да нису блиским у везама са осталим гранама што се чини и са генетске стране изгледним ако је тестирани из Бродарева више наслоњен на њих што је вјероватно, да се спомињу ту презиме Поповић као и друго име Рајкун мени изгледа врло вјероватно и логично да су ови Ракоњци управо остатак ових војнучких заједница који је остао ту.

 То се чини изгледним и код личног имена Ракоњца ктитора Никоњца: Паун. Ово лично име је било скоро непостојеће нпр. на подручју Бихора. Јавља се 1571. само у селу Пећници и у Врху (то је већ близу Пештера).
 У комаранско-пештерском подручју:
Слатина код Бродарева,
Точилово, Пештер
Доњи Страњани (гдје се јавља и баштина Андрија Поповић)
Младовина- Горачићи управо у џемату кнеза Вука два пута, један син Пауна је и лагатор
Кировче/Крће, Пештер
Дувац, Сјеница
Дунишић
Горња Вапа
Дражевиће
Врх Сјеница/Сјеница

 Јавља се доста често и другдје посебно у војнучко-дербенџијским заједницама у влашком статусу (Барче, Бирче, Бања).
 
 Такођер може се видјети ту разлика код нахија: нахија Комаран је потпуно у влашком статусу. Нахија Бихор није, али јесу нека села у нахији Бихор 1571:
Равна/Равни у куманичкој клисури сјеверно од Гостуна
Блато на улазу у клисуру
Точилова, опет
Врбница, опет код куманичке клисуре, ту се налазила баштина Куман Арханђел која је припадала манастиру Куманица
Височка, сјеверно од ушћа Бистрице у Лим
Добракова, југоисточно од Бродарева

 Дакле практично сва села у влашком статусу у нахији Бихор се наслањају на нахију Комаран. Једини изузетак Другошевина. Наравно као и у Комарану, влашки статус је био јако заступљен на Пештеру, мада не искључиво, у Комарану су сва села била у влашком статусу.
 Дакле поента је да су Ракоњци као род упадали доминантно у тај контекст, и да су оригинално комаранско-бродаревско-пештерски род, не бихорски.
 
 Иначе 1566. након смрти кнеза Радака, новопазарски кадија је био против тога да га наслиједи његов син, који наводно није био способан да врши кнежевску дужност, па је кадија предложио његовог брата Ђуру, босански санџакбег Бешарет-бег се сложио и издао му је тескеру на основу које је то уписано у дефтер и добијен берат у Порти те је уживао кнежевску баштину и ресумате тројице ратаја. Но ипак, касније у дефтеру 1604. г. се види да син Радака јесте постао кнез, не знам да ли је то неки његов други син.
 
 Отац кнеза Херака, Огнан је био кнез војнука влаха Сјенице 1530. и он се помиње у попису војске пред битку на Мохач 1526. г. као један од оних који су "остали да бране вилајет Босну", гдје је имао као тимар село Брвеница, друго име Рајчић.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #38 послато: Децембар 30, 2018, 03:34:25 пре подне »
 Урадио сам малу анализу узимајучи у обзир маркере YFiler који су постоје код свих ових 100 % рођака са 438=11. 17 маркера није много али што више хаплотипова постоји то калкулација и на мање маркера постаје тачнија. Дакле ту су укључени Ђорфи, Клуж RU281, Ракоњци, Софијанац/Дугејинци, Македонац, ID194 вјероватно Врање, и ID43 вјероватно Пирот/Ниш, Y033 Тузла.

 6 балканских хаплотипова просјечно имају међу собом 2.47 разлика и имају 4 уникатне мутације које не дијеле са другим хаплотиповима.
 Ђорфи и Клуж RU281 имају просјечно 5.0 (4.5 и 5.5) разлика са балканским хаплотиповима, 4 разлике међу собом и имају 4-5 мутација које не дијеле са другим хаплотипом.
 Сви балкански хаплотипови дијеле повратну мутацију dys385b=17 што са јасно мањом просјечном разликом значи да су "founder effect" који се раширио у шопском подручју.

 Клуж RU281 сигурно није ближи балканским хаплотиповима од Ђорфија (рани средњи вијек), и при томе изгледа сигурно да је TMRCA њега и Ђорфија већи од TMRCA цијеле шопско-балканске групе, ако не вјероватније и паралелна грана одвојена од њега кад и балкански.

 Размишљао сам да не рачунам код RU281 његов 385b који је стари/модалан но и без тога су 4 уникатне мутација на 2 сјеверна хаплотипа и 4 уникатне мутације на 6 балканских хаплотипова. Дакле супротни омјери уз 5.0 разлика сјеверних са балканским, насупрот само 2.47 разлика балканских хаплотипова међусобно.

 Закључак је јасан: ова грана је дошла у Шоп миграцијом доста сјеверно од Дунава (Нађ Куншаг - С.Трансилванија), онда су Ракоњци и други са новом мутацијом на dys385а мигрирали западно.

 То се чини већ сад сигурним чисто са генетске стране. Обично је овакво закључивање тешко на мање маркера али ова грана има више старијих немодалних вриједности управо на YFiler маркерима и дозвољава такво што. Дакле само 2 сјевернија хаплотипа ове гране показују више разноврсности од свих балканских.

 Кад се то комбинује са негенетским индикацијама за природу те миграције, мислим да је већ јасно о каквим се миграцијама у Шоп ту ради.:)

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #39 послато: Јануар 01, 2019, 03:02:55 поподне »
Др. Имре Башки (један од главних турколога из Мађарске) који је писао за презиме Küzmös да потиче од презимена Köszömös које је постојало у Карцагу, недавно је рекао на упит о томе да не мисли да је то тренутно добра идеја јер се не помиње ниједном у Великој и Малој Куманији у 18.-21. вијеку али се јавља 200 пута у осталим дијеловима Мађарске. Тако да овај коријен могуће је повезан са именом Кузма/Козма.

 Такођер Küzmös-и су грко-католици. Као што је и један други Küzmös са сјевера Мађарске који је друга хаплогрупа. Могуће везе са Русинима постоје.

 И у случају да Küzmös нема везе с Куманима, ја свеједно настављам својим путем јер сматрам да за то постоје довољни докази.

  :) Опет је дао неки турколог мишљење о туркијском коријену презимена Küzmös, па ме је то понукало да се вратим на ово.

 Köszömös презиме се помиње у Карцагу, мада га нигдје нисам нашао у тој форми, и према Башкију изводи се из küsemiş које се јавља у дјелу Kutadgu Bilig из 11. вијека и преставља антропоним али и означава чежњу, јаку жељу. Kutadgu Bilig је писан средњим турским, који спада у карлушку групу туркијских језика.

 Карачај-Балкарски уз Кумикски су најближи куманском језику, уз неке друге попут кримско-татарског који имају јаче стране утицаје.

 У Карачај-Балкарском постоји један придјев који сам видио да се јавља само у једној фрази нисам видио да се икако користи данас. Из рјечника Тенишева:
къызмыш ишге болургъа - имати велику жељу (охоту на рус.) за радом. Дакле у језику најближем куманском код küsemiş ријечи десила се промјена из "с" у "з", као и губитак средњег самогласника, и по томе къызмыш је идентичан са Küzmös, разлика су само самогласници "ы" односно затворени задњи нелабијализовани самогласник којег нема у Мађарском, ту су присутни ü и ö по мађарској хармонији самогласника. И није проблем извести Küzmös од къызмыш.

 Küzmös изгледа ближе къызмыш него Köszömös, а ако је ова ријеч преживјела у Карачај-Балкарском у фрази то значи да мора бити и старија па и те промјене у односу на küsemiş.

 Изгледа да Küzmös има кумански коријен, то значи да су двије гране без ближе везе биле присутне у тој популацији, такво што код Кумана већ има прецедент:
R-Y14051 се јавља код Кумандина као и у Малој Куманији, али се код Кумандина и Татара јавља и грана R-Y20747 која има са R-Y14051 TMRCA од 7000 година. Обје се такођер јављају на узорку у Калмикији. Код Карачај-Балкара постоји кластер R-Y20750*, који нема неких рођака па би на прву се помислило да је домаћи на том подручју али су они ближи R-Y20747 са TMRCA од 5300 г., ако је већ очито да се може и R-Y20747 повезати са Куманима а њој је R-Y14051 удаљена 7000 година онда и Карачај-Балкарски кластер треба бити куманског поријекла. Постоји и један Ногај од те гране. Поента је да је могуће у степским популацијама да и удаљене гране имају сличне путеве усљед изолације.

 Мислим да цијела грана Z17107 има вјероватно трако-кимерско поријекло, јер балкански Z38456>BY4461 има тренутно TMRCA од 1850 г. и не изгледа да може прећи 2000. Већ сам спомињао да CTS9320 мислим има везе са Басараби културом, која јесте имала такве утицаје, само ова грана је могуће била доста више кимеризована од осталих. Знам да постоје и Гласинац-Мати гробови са таквим источнијим утицајем, нпр. Атеница Чачак.

 E-Y81971 има прилично модалан хаплотип и немогуће је на мање маркера нешто закључивати, могуће везе за њу на више маркера су Рус Минеев и Гогуа у Грузији. Грана BY4467 изгледа има везе са Грузијом, а грана dys438=9 са Узбекистаном. За нашу грану постоји овај занимљиви хаплотип у Калмикији.

 Вријеме је да се тестира на нешто ниже овај Татар Камалов  :), појавио се још један грузијски занимљив хаплотип, као да могуће има везе са овим Осетином Бзиковом.

 За Синетара YF16494 је готова анализа, 550 година са Küzmös-ем, видим да се појавио још један СНП BY87052 који прије није био изолован, само БАМ фајлови могу дати финални одговор на питање релација између ових удаљених грана Z17107.
 Такођер појавио се и нови Лакић, који је изоловао грану E-Y161798 коју дефинише 454=12, постоји мислим и удаљени Хрват од те гране са истог подручја, али јављају се и два Талијана, мислим 4-5 Албанаца као и један Секељ.

 
« Последња измена: Јануар 01, 2019, 03:04:59 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #40 послато: Јануар 03, 2019, 12:37:11 пре подне »
  :) Опет је дао неки турколог мишљење о туркијском коријену презимена Küzmös, па ме је то понукало да се вратим на ово.

 Преводилац коме је матерњи турски, његова је била сугестија придјев kızmış што је идентично као карачајска ријеч, али значи "љут", сложеница од глагола љутити се и једне форме прошлог времена. Но карачај-балкарски kızmış има друго значење идентично са формом küsemiş, и чини се судећи по томе да је то куманска варијанта, што је била ионако изворно поставка за ово презиме, тако да мислим да је моја верзија пуно вјероватнија. Генерално обзиром да турски "ı" не постоји у мађарском форма која најближе звучи kızmış је Küzmös или Közmös, а не нпр. Kuzmos са задњим самогласницима.

 Ипак има грана E-Y81971 неке занимљиве вриједности као нпр. повећан 481, па и 533..
 Иисам погледао раније хаплотип Синетара, али он је један од само два мађарска (други је Секељ из Румуније) фтдна V13 хаплотипа који има потпуно поклапање са V13 хаплотипом из Мале Куманије са YHRD на 9 маркера.:) У анонимној из Бодрогкоз регије постоји један, с тим да изгледа као могући E-Y81971. На том малом узорку гдје постоји "кумандински" R-Y14051 има још занимљиивих хаплотипова.

 Иначе постоји занимљив хаплотип који има поклапање на 9 маркера са овим шопским хаплотиповима сродним Ракоњцима али је на само 9 маркера, да је PowerPlex Y тј да има само још 3 маркера било би јасно је ли припада овој грани или не. То је литвански хаплотип из Бјалостока у сјевероисточној Пољској, ту су из тог мјеста још тестирани Татари, Пољаци и Старовјерци, па је и са тог аспекта занимљив јер се ту налази више група укључујући Татаре, а постоји међу Литванцима један "кумандински" хаплотип гране R-Y20747.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #41 послато: Јануар 17, 2019, 03:14:40 поподне »
 Има занимљив хаплотип у студији Battaglia et al. из 2009, V13+ из Коње у Турској само 12 STR-ова без неких важних као dys385, dys438, dys458 али има dys389b=16 као и dys439=13 које су важне вриједности за ову грану. Те комбинације су ријетке код V13. Може још бити S7461, али је занимљив у контексту јављања неких топонима са основом "Улаш" по Турској, као и неких племенских популација које су имале такво име, а Олас јесте био управо клан који је заузимао Карцаг.

 Појавио се Доган из Самсона који је CTS9320+, изгледа на мање маркера да има добра поклапања са Кизмешом (Кузмош на овом језику је неисправно :)) E-Y81971, ради Big-Y, ако буде Y81971 онда бисмо били у прилици да потврдимо његове приче о свом "правом турском" поријеклу. :)

 Ови хаплотипови из Штутгарта и Сјеверне Италије који су могући припадници гране Ракоњаца а које сам наводио да се јављају по анонимним базама са R-Z93>S10438. Од старта имам јасну намјеру око њих: да су то Хуно-Маскути потврђени у армији Велизара (Италија), и Хуни (Штутгарт). Ови S10438 који имају карактеристичне вриједности па се и на мање маркера могу предвидјети би требали бити управо то обзиром на неспорне везе Јурми/Ерми са Маскутима. Везе између то двоје су немогуће за порећи, а то је потврђено и преко овог "крвопијства" :). Јер Булгарима је ова пракса могла доћи једино од Маскута а једино Ерми имају легитимну везу са Маскутима од Булгара. Па ако је повезивање преко ове праксе легитимно овај пут а јесте, онда што не би било легитимно још једном до хронолошки оригинатора праксе Гелона. S10438 тешко могу потицати од Гелона, неки други Z93 можда, а наравно V13 итекако могу као и Z2103. Знам шта су Маскути били археолошки у 1. вијеку н.е. и гдје су били и намјера ми је да откријем њихово даље поријекло.

 Занимљиво да у анонимном узорку из Загреба постоји један S10438. Изгледа да је ово племе имало уплива код прото-Хрвата који постоје јер постоји један G-L293 који изгледа прото-хрватски, или могуће веза са Аварима, јер су управо Ерми доводили у везу с њима и због имена аварског вође у опсади Солуна (Ермич). Изворно Ермихиони нису Авари јер су дјеловали против њих и прије аварског доласка у Панонију, али могуће да су асимилирани касније. Ермихиони - значи Ерми/Кармин из Перзијског "црвен" дакле "Црвени Хуни".

 Нисам још завршио али припремам мапу распросрињања личног имена Јармен из великог броја дефтера, али могу рећи да изгледа да се невјероватно поклапа са распоредом потврђених и вјероватних локација Z17107* dys389b=16, dys438=11, dys439=13. :) Посебно је чудно зашто се јавља далеко највише у Шопу око ријеке Ерме, не јављају се лична имена "Моравко" око Мораве или "Дринко" око Дрине, нити "Вардарко" око Вардара. Очигледно се ради о некој племенској популацији.

 Питао сам се гдје би могао бити овај рођак који је вјероватно негдје око Врања. Код манастира Куманице постоји планина или брдо Шапран, а видим код Врања постоји село Шапранце у којем се налазе неки родови који су повезани а "непознатог порекла": Сатанци и Текерци. Текер је точак на турском, но ово "Сатан" изгледа у дефинитивној вези са куманским именом Сотан/Сатан, један од канова је био и Козел Сотанович. Вјероватно ти родови немају данас та презимена. Видим да је та "шапран" основа јеврејска у презименима источно, то могуће вуче на Хазаре, јер би логична била веза нас са Кара Булгар или Црним Булгарима и гледајући овај хаплотип из Калмикије. У Дечанској хрисовуљи у Грмочелу се јавља и "Шапрановић" презиме уз нека поменута занимљива имена као Шиша, Торник (лесто на истоку), Куделин..

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #42 послато: Јануар 17, 2019, 04:08:02 поподне »
 Имам јасну потврду из извора да Ђерфи породица из Карцага од којих су етнолог Иштван Ђерфи, његов син историчар и куманолог Ђерђ Ђерфи, као и историчар Лајош Ђерфи из Тиркевеа потиче од овог Јаноша Ђерфија, посједника Кунмадараша из 1702. г. Он је син Јаноша, а неки Ђерфији потичу и од његовог брата Михаља потичу неки Ђерфији насељени у Фелдешу и Сакалу у близини. Отац њихов је "старији" Јанош који је 1628 г. добио грб од Габора Бетлена, касније су добили нешто и 1632. од Ракоција. Јанош III је крајем 17. вијека био војни командант код Бетлена и били су у Балмазујварошу. Након враћања Карцага од Османлија враћају се у Куманију, занимљиво и да је ту под њим био присутан и Иштван Черег, предак Черега.

 У дефтеру 1592. г. као један од Ђерфија се спомиње и Јанош Ђерфи, па се чини вјероватним да би то могао бити управо Јанош који је добио грб 1628. (или још један Јанош кад имају 3 заредом већ у линији) а логично зашто би се враћали у Карцаг 1698. ако немају коријена ту даљих. За Черега је јасно, та породица је само у Карцагу засвједочена, али било је и раније њихових припадника око Дебрецина.

 У Надурвару код Карцага постоји још једна породица Ђерфи која се касније расељвала даље, али њихов предак Ђерђ је исто добио грб од Бетлена само 1613. а у Карцагу се 1592. помињу и двојица Ђерђ Ђерфија, који се наводе као брађа Јаноша Ђерфија па ми могла и ова Ђерфи породица бити истог поријекла.

 У Дебрецину се само помињу још једни Ђерфији 1567. и то Јанош и Петар синови Ђерђеља Ђерфија и то је нека друга породица, али они су престари да буду у вези са овима, а Ђерфији у Карцагу не постоје у то доба под тим презименом.

 Но шта је поријекло Ђерфија. Дошао сам до дефтера из 1571. којег је превео наш рођак Лајош Ђерфи, и 1571. у Карцагу нема презимена Ђерфи, а види се у попису из 1592. да имају форму "Ђерфиа" са алифом што индицира да се тек то презиме тад формирало. Ђерфи је "син Ђерђа", ово "ђ" се ради лакшег изговора изгуби. 1571. у Карцагу су пописана само двојица Ђерђа, из двије породице:

1) Ђерђ Ковач, 1571. имају двије породице Ковача као и 1592. такођер 2.
 
2) Други је Ђерђ Черег.:) 1571. у Карцагу имају 3 куђе Черега, а 1592. само 2.:) Гдје се изгубио трећи Черег? Његови су изгледа постали Ђерфији. :) Дакле изгледа ми вјероватно на основу овога да Ђерфији из Карцага потичу од Ђерђа Черега. Нема сумње да се смањује за један број кућа Черега а у исто вријеме се појављују Ђерфији. Ђерђ Черег се помиње и 1550. Черег спадају у ред породица 100 % куманског поријекла. А и свакако у 16. вијеку су вјероватно сви или велика већина становника Карцага куманског поријекла, и 1506. кад се први пут помиње они су означени јасно као "Кумани".

 И Ђерфији и Череги су очито ишли сјеверније око Дебрецина гдје су служили принцу Трансилваније, који је и ратовао али и имао често и подршку Османлија, и обоје су били базирани у Хајдухадхазу, Череги су били тамо а Јанош други Ђерфи је такођер био у Хајдухадхазу. Занимљиво да имају 3 заредом Јаноша у линији Ћерфија, и три Иштвана Черега, и остало је записано да је Јанош Ђерфи 1714. поступио по савјету Иштвана Черега. Тад се посљедњи пут помиње Јанош (3) Ђерфи (први пут 1696. сам га нашао). Касније се помињу обје као калвинистички куратори што сам наводио већ.

 Мислим да ово јасно индицира куманско поријекло за њих а и за све ове балканске млађе хаплотипове.:) Обзиром на TMRCA од бар 1300 г. то онда аутоматски индицира "номадско" поријекло и 3-4 вијека прије Кумана, ту долазимо до Ермија, Окора итд.:) Код Карцага се помиње два пута и презиме "Ђирми", управо разни мађарски аутори везују Јурми/Јурмате са Ђармат у мађарској, Ђармат је колонија такођер но овдје се јављају и два презимена "Ђирми". Изгледа да су се Кумани који су након убиства Котена кренули из Мађарске да уништавају по Балкану масовно населили у Шоп, те се зато ту данас проналази свакакве ономастике, а и генетике, нпр. у Софији осим нашег рођака се јавља још више чудних хаплотипова. Два изгледају као могуће неки Z93. У провинцији Софија се среће и једини вјероватни бугарски Q-L713 (Q-M25* из студије 808). Присуство Кумана у Пернику је и археолошки потврђено.
« Последња измена: Јануар 17, 2019, 04:13:34 поподне Zor »

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #43 послато: Јануар 17, 2019, 05:13:37 поподне »
У вези са овим, постоји и село Јарменовци код Рудника и племе Сотонићи у Црмници.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #44 послато: Јануар 17, 2019, 06:38:45 поподне »
У вези са овим, постоји и село Јарменовци код Рудника и племе Сотонићи у Црмници.

 Да поменуо сам Јарменовце раније, они су ми били спона између Бијелог Поља и Рудника, јер се за ове Куманичиће од Рудника говорило да могуће потичу из Полимља због Куманице првенствено. Ти Јарменовци добијају то име око 1530. прије тога су били Јарамази у дефтеру 1476.
 Спомињао сам у дефтеру Призренског санџака из 1571. у Крокочеву се налази Данчул Јован из села Јармен. У контексту дефтера то "из села" обично значи пар километара, ја сам баш и радио просјек километара мислим да је било око 4. С друге стране у истом дефтеру облик "доселац из села.." обично значи већу удаљеност.

 Дакле ово село Јармен није било источно, сјеверно нити јужно, логично је једино да је било у Комарану западно а и само Крокочево може се рећи да је Комаран. Постоји дефтер Скадарског санџака из 1582. г. коме је Комаран припадао, и знам неке информације из тог необјављеног дефтера, знам да је настало доста нових села, а посебно јужнокомаранска села удвостручују или утростручују број становника. У односу на дефтер 1485. број становника је 1582. био већи само рачунајући дио села из 1582. С друге стране на Пештеру је било стагнације популације.

 Дакле то би био сигурно једини случај постојања села Гостун и Јармен у непосредној близини једно другог, а овај Гостун је једина личност у номиналији из клана Ерми.  :)

 Па ми се то учинило као један добар моменат за потврду полимског поријекла рудничких Куманичића: Јарменовци уз манастир Куманицу у Руднику, према Олги Зиројевић тај манастир Свети Никола код Јарменоваца можда може да се индентификује као Рамаћа (односно Куманица).
 Рудник  - Јарменовци, + Рамаћа/Куманица
 Полимље -  Јармен + Куманица

 Оба ова села настају у 16. вијеку изгледа, у Горњим Страњанима се јавља и једном лично име Јармен, а у Доњим Страњанима презиме Поповић, ту сам се везао на предање Ракоњаца из Г.Милановца за које стоји у књизи да су ту дошли "6 пасова прије Карађорђа", у њиховом предању се спомиње презиме Поповић, и то је једино предање неких Ракоњаца да се спомиње то презиме. А Поповић презиме се спомиње и код војнука Чајковине/Лопижа 1604., уз друго име Рајкун. Тако да се то добро увезује, презимена на овим подручјима у дефтерима нису била честа.

 Као што рекох ова форма "Рајкун" се јавља и у селу Кучук Рогож код Пловдива, а у том истом селу постоји и лично име "Куман" као и лично име "Куско". Код Рајкуна види се да јесте "кун" на арапском, дакле није што се често дешава да се самогласник испусти, нпр. код форме Рајкин како је преведено које се јављају код Пирота стоји "к'н" нема самогласника и не могу да тврдим да јесте "кун/кон". За "Коска" мађарски аутори изводе куманско поријекло, а мислим једно такво име и да је у Куманији засвједочено. Генетика Z17107* 389б=16 није присутна у Пловдиву, мада могуће да би се нашла да је свих 808 хаплотипова доступно. Но јавља се један овај S10438 у Пловдиву. Ту у близини у неким селима се јавља и име "Кунбек" које је исто више специфично. На бугарском днк пројекту тренутно нема ових хаплотипова. Али постоји нпр. један други удаљени S23592.

 Једно презиме које постоји у Карцагу 1571. је и Дорман. Оно се јавља и у селу Гостун 1485. (преведено код Пуљахе као "Гуснова" но дефинитивно изгледа да се ради о вом селу, ово село је често било пописано као "Гостум" нпр 1530, и не само ово већ и истоимено село из Бугарске). Презимена тад у Мађарској јесу била већ формирана, но дешавале су се и промјене, нпр. осим нових Ђерфија 1592. су и Андраши у Карцагу постали Амбруш.

 Такођер 1476. у Руднику јавља се "Дудман", вјероватно је Аличић "р" замјенио са дал "д" па се ради о имену Дорман, такођер "Крлуг" што може бити у вези са "Карлук", па "Саплар", у селу Сараново у 16. вијеку "син Карагира" могуће у вези са Булгарским кланом "Киригир". Дакле јавља се и у Руднику неких занимњивих имена. Уз то наравно је отворено поријекло села Котража, мада постоји још таквих села.

 Код Сотонића, очито постоји и варијанта да је коријен "Сотона", ови Сатанци из Шапранаца имају баш изворну куманску форму "Сатан" јер сам читао код украјинског аутора да је то изворна форма овог куманског патронимика "Сотанович".
 

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #45 послато: Јануар 17, 2019, 06:56:06 поподне »
 На подручју Пирота јавља се у више наврата лично име "Турто", које је вјероватно у вези са куманским именом Törtel које је засвједочено код Кумана у Мађарској, а и у самом Карцагу 1571. је постојало презиме Törtel. Осим Пирота јавља се на још неким мјестима источније гдје је било куманског присутва у Бугарској.

 За куманског хана Сокала/Искала се наводи да је био од Тертероба рода. Ако се веже његово име као што су неки радили за Есегел племе, онда би се могла успоставити веза између Тертероба и Есегела/Јурми, односно могло би се радити о томе да управо Тертери потичу од ове групације односно да су Z93>S10438 или Z17107*. :) Јер за ове постоје везе генетске између Бугарске и Мађарске, док нпр. за кумандински хаплотип R1b-M73 ја нисам нашао ту везу у Бугарској, иако постоје у Мађарској а и Румунији. Јављају се 2 у студији 808, у другој студији се јавља један али је неки трећи M73.

 Уз то да додам нешто занимљиво. Баш је рођак Ђерђ Ђерфи писао о томе. Наиме он је поријекло Секеља извео управо од основе Есегел/Аскил. И заиста код Секеља постоји кластер Z93>S10438 само што не изгледа нешто блиско овим башкирским. Постоји још један мађарски вјероватни S10438 али не знам одакле је тачно.
 

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #46 послато: Јануар 20, 2019, 12:29:51 пре подне »
 Доган из Самсона је на 111 маркера најближи Кизмешу и Синетару E-Y81971 20/111 i 21/111. Испод Z16988  E-BY4590 24/111, Ciobanu, 24/111, YF14234 25/111, E-Y133830 24/111.
 Испод E-PH1173 YF15987  24/111, E-PH1173 439=9 26/111, E-YP223 24/111, E-Y21945 26/111
 Испод Z37530 Laszczynski најближи са 22/111, остали 30, 25, 24 разлике. Са Z16988 се не уклапа и по неким вриједностима карактеристичним за ту грану.

 Могућа индикација везе са E-Y81971 јесте и поклапање на 481, на 533 који је такођер битан за E-Y81971 (533 се не поклапа али има чудну немодалну вриједност. Но примјетио сам нешто што нисам прије а што би се могло испоставити врло важним, на DYS513 модал за CTS9320 је 13, понеки имају друге вриједности, нпр. Бјелопавлићи 12 али је та вриједност код њих новија. И код Z17107 она је присутна осим код E-Y81971 који имају сви DYS513=12, што има и Доган, али има и Ђерфи тј. наша грана, ја нисам тестирао овај маркер (јесам око 70) али добићу вриједност ускоро свакако, вјероватно је иста. Док руски Z17107>BY4467 имају стандардних 13,  DYS513=12 има и Рус Мињејев којег сам спомињао као кандидата за Z17107. Иако сам тестирао индивидуално више снипова као -, могуће да ће Ракоњци ипак бити испод E-Y81971, добро што ће ту бити и два WGS резултата да не би било неких проблема као код PH908 са BigY. Изгледа да је за Догана Z17107 најизгледнији, видјећемо релативно скоро, и могао би DYS513=12 дефинисати грану испод Z17107 у коју би упадали Кизмеш/Синетар, Ракоњци/Ђерфи, Доган, Мињејев. Спор је маркер тако да је сасвим могуће.

 Иначе Догани по породичном предању су дошли негдје са сјеверне стране Кавказа као муслимани, али не знају тачно од ког народа (има и неки помен "Хазара" :) ). Јавља се ту неких сличних хаплотипова као овај Гогуа, па ће бити врло занимљиво ако заиста јесте Z17107. Сад ми се чини и Мињејев приоритетом у сваком случају. Ова друга потврђена Z17107* грана у Украјини, нема 111 маркера па не знам како стоје на DYS513.
« Последња измена: Јануар 20, 2019, 12:37:09 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #47 послато: Фебруар 21, 2019, 11:51:39 поподне »
 YSEQ WGS је готов.:) Нема везе са Y81971, али зато Y30991 A+, Y30991 је био на нивоу Z38456 на који сам негативан као и на остале на том нивоу. Дакле испод Z17107 Y81971 и Y30991 су паралелне гране, а онда тек испод Y30991 је Z38456. Испод Y30991 имам чак 28 новел SNP-ова, почев од A24048 до A24075.

 Помало неочекиван Y30991+, међутим постоје неке видљиве разлике у хаплотиповима између Y81971 и Y30991, нпр преко dys464c-d, код Y81971 је 16-17, код Y30991 је већином 17-18. DYS513=12 може се испоставити важном за Y81971, можда је код наше гране то засебна мутација. Такођер је GATAH4=12 доминантан код Y30991.

 Y30991 је тек недавно изолиран и Щепак нема очитовања на њега. При томе је имао само 11 снипова, уз 4 неименована (3 у непоузданој зони). Нисам код Американаца примјетио такођер нешто битно, дакле Z17107+ и Z38456- су:
Ракоњац (Z17107+, Y30991+, Z38456-) и E5882 Ђерфи који су 14/67, сигурно повезани преко више маркера, упоредићу и на 111.
N4025 Щепак (Z17107+, Y30991 ?, Z38456-) и 152863 Пономарев 21/111, скоро сигурно повезани преко више маркера
646573 Андерсон и 503823 Елмор 15/67 (оба Z17107+, Y30991 ?, Z38456-), сигурно дијеле СНП преко DYS511=9 + dys389=14-31.

 Што је занимљиво сви ови хаплотипови иако и међусобно удаљени имају dys439=13, то јесте бржи СТР и дешавају се мутације (чак и код Ракоњаца, један има 14 а један у анонимној студији ЦГ има 12) али изгледа сигурно да је код ових Z17107+, Z38456- хаплотипова dys439=13 доста стара, те обзиром да је немодална за V13 (12 је модал) то тешко може бити случајност те очекујем не само да ће бити позитивни на Y30991 већ и дијелити СНП испод Y30991 који представља ту мутацију. Задње двије гране имају у Грузији добре кандидате да им се придруже.
 Такођер би ме занимало да ли би Украјинац Федушка био позитиван на Y30991, још један необичан хаплотип који је потврђен као Z17107+, Z38456-.

 Дакле чини се да Y30991 отвара могућности и да ће морати бити укључен у FTDNA SNP pack.

 Дакле СНП одређење за Ракоњце је:
E-V13>Z1057>CTS1273>Z5017>Z5016>Y3762>CTS6377>CTS9320>Z17107>Y30991>A24048-A24075, тако да се може то додати и у наслов (може бити засад A24048, већ ће се утврдити који су најстарији).

 Наручио сам анализу од YFull-а. Вјероватно ће скочити TMRCA за Y30991 на 2900 г. са оволико снипова, ово су снипови које је издвојио YSEQ и сигурно ће велика већина остати. Овај грана изгледа доста измутирано па сам и очекивао више снипова. TMRCA за Z38456 ће остати исти док се не појави на YFull-у Швеђанин који има 20 снипова испод Z38456.

 Занимљиво да је мој mtdna ријетка грана I1a1a, за коју сам нашао да је учестала у Финској и Сибиру, има је и код Пољака, Руса, а и у Британији. Најдаље што знам је да је моја чукуннана од Буквића, Бугојно, Доњи Вакуф даље поријекло. Они су Бошњаци муслимани. Најближи ми је узорак KF146236.1 из Пољске.

« Последња измена: Фебруар 21, 2019, 11:58:29 поподне Zor »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #48 послато: Фебруар 22, 2019, 12:02:04 пре подне »
Честитам на резултату! Ово је битан помак ка утврђивању порекла Ракоњаца.
Преименовао сам тему као што си предложио.

симо

  • Гост
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #49 послато: Фебруар 22, 2019, 12:06:06 пре подне »
YSEQ WGS је готов.:) Нема везе са Y81971, али зато Y30991 A+, Y30991 је био на нивоу Z38456 на који сам негативан као и на остале на том нивоу. Дакле испод Z17107 Y81971 и Y30991 су паралелне гране, а онда тек испод Y30991 је Z38456. Испод Y30991 имам чак 28 новел SNP-ова, почев од A24048 до A24075.

Занимљиво. Значи с твојим резултатом цијепа се досадашњи Z38456 ниво и имамо Ракоњце Y30991 као једну грану и Z38456 као другу грану која обједињује Лакиће из Далмације и Мирдите.

Наручио сам анализу од YFull-а. Вјероватно ће скочити TMRCA за Y30991 на 2900 г. са оволико снипова, ово су снипови које је издвојио YSEQ и сигурно ће велика већина остати. Овај грана изгледа доста измутирано па сам и очекивао више снипова. TMRCA за Z38456 ће остати исти док се не појави на YFull-у Швеђанин који има 20 снипова испод Z38456.

Претпостављам д аје овај повећан број SNP-ова посљедица веће покривености YSEQ WGS у односу на BigY, тако да је сасвим могуће да се старост значајно и не промјени. Логично би ми било да на YFullu ускладе ова два различит анивоа покривености.
« Последња измена: Фебруар 22, 2019, 12:10:00 пре подне симо »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #50 послато: Фебруар 22, 2019, 02:03:29 пре подне »
Честитам на резултату! Ово је битан помак ка утврђивању порекла Ракоњаца.
Преименовао сам тему као што си предложио.

 Хвала! Да, свакако значајан помак за нашу грану, свакако да планирам још резултата, Ђерфи би био јако користан..

Занимљиво. Значи с твојим резултатом цијепа се досадашњи Z38456 ниво и имамо Ракоњце Y30991 као једну грану и Z38456 као другу грану која обједињује Лакиће из Далмације и Мирдите.

 Да, мислим да су на YFull-у издвојили Y30991 први пут јер нисам видио овај SNP на FTDNA. Осим Лакића у Далмацији ту је и Радалић који би требало да је њихова грана иако нису блиски. Њихов DYS454=12 је изгледа одређујући STR за Y161798, има и неких Албанаца у тој групи. И грана Z38456 има већ једно потврђено рано одвајање, као говорник шведског потражим овог Јансона/Енгелина и тражићу да пошаље резултат YFull-у.:)

Претпостављам д аје овај повећан број SNP-ова посљедица веће покривености YSEQ WGS у односу на BigY, тако да је сасвим могуће да се старост значајно и не промјени. Логично би ми било да на YFullu ускладе ова два различит анивоа покривености.

 Наравно да јесте, мада не претјерано. Нпр. YF11315 Küzmös са YSEQ WGS је имао 23 SNP-а, од којих су 20 остали, други Küzmös (заједнички предак из 18. в.) BigY (YF13045) неколико мање. YFull је изоловао додатне SNP-ове (попут Y113390). Претпостављам да је нови Big Y-700 доста пришао WGS-у јер има сад и бољу покривеност. То је и био главни разлог што сам изабрао WGS, а нуде и аутозомални и мтдна у пакету. Али куповина и FTDNA налога није проблем јер је база пуно већа.

 Тако да опет имам 5 SNP-ова више од Küzmös-а и на WGS, вјероватно бих и на BigY имао бар неких 23.. 
« Последња измена: Фебруар 22, 2019, 02:05:58 пре подне Zor »

симо

  • Гост
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #51 послато: Фебруар 22, 2019, 02:43:49 поподне »
Покушао сам на основу стабала на YFull и FTDNA нацртати  збирно стабло за хаплогрупу Z17017.



Нисам убацио старости грана, јер постоји одређено размимоилажење између YFulla и FTDNA. Старост је код FTDNA већа, мада је у питању ту увијек број поузданих и непоузданих новел новел варијанти. Иначе, формула за израчунавање старости код YFulla узима у обзир покривеност узорка. Најбоље би било ипак да YFull обради Зоров узорак.

Генерално гледано, грана Y30991 дјелује прилично балкански. Са таквом разноврсношћу тешко да  се могла на неком другом мјесту развијати. Постоји један Швеђанин који је Z38456* који искаче из овог балканског контекста, али ни његово постојање не потире балканску разноврсност ове подгране.

Узводније гране, тј. хаплогрупа Z17107 у цјелини, показује везу балканско-карпатског простора. Рекао бих да је она у том погледу територијално доста компактнија од неких других подграна хаплогрупе E-V13.

Иначе, постоје два узорка која нисам могао идентификовати.

Први је неко ко је Y81971* , близак двојици Мађара ( присутан на YFull стаблу, а нема га на FTDNA стаблу)

И други је тестирани из Србије под шифром E14619, који је сврстан у Z17107>Z38456>BY4459 ( не знам да ли је и СНП потврђен). Да ли неко зна о коме се ради?

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #52 послато: Фебруар 22, 2019, 03:13:26 поподне »

И други је тестирани из Србије под шифром E14619, који је сврстан у Z17107>Z38456>BY4459 ( не знам да ли је и СНП потврђен). Да ли неко зна о коме се ради?

Требало би да је Мунћанов (Muncanov). Презиме вуче ка источној Србији.

симо

  • Гост
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #53 послато: Фебруар 22, 2019, 03:19:07 поподне »
Требало би да је Мунћанов (Muncanov). Презиме вуче ка источној Србији.

У праву си, он је. Нисам га ставио на стабло, јер на FTDNA нема СНП потврду. Једино, ако није тестиран у YSeq или су га администратори по неком другом основу сврстали у Z17107>Z38456>BY4459.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #54 послато: Фебруар 22, 2019, 05:02:21 поподне »
Генерално гледано, грана Y30991 дјелује прилично балкански. Са таквом разноврсношћу тешко да  се могла на неком другом мјесту развијати.

 Тачно по тренутним СНП одређењима да је Y30991 балкански. Међутим тренутна слика је ван контекста. Грана A24048 итекако има везе са подручјем сјеверно од Дунава, хаплотип ове гране је толико специфичан да се може тврдити и на мање маркера када је неко сигурно припадник овог кластера:

шопски "Founder Effect"
13 24 13 10 17-17 13 13 11 29 16 14 20 11 17 11 22 Ракоњци
13 24 13 10 17-17 13 13 11 29 17 14 20 11 17 11 20 Y033 Тузла Кантон
13 24 13 10 16-17 13 13 11 29 16 14 20 12 17 11 22 Софијанац+Дугејинци
13 24 13 10 16-17 13 14 11 30 16 14 20 11 17 11 22 Македонац
13 24 13 10 16-17 13 13 11 29 16 14 20 11 17 11 22 ID194 Serbia [Serbian] South (Врање вјероватно)
13 24 13 10 16-17 13 13 11 29 15 14 20 11 18 11 22 ID43  Serbia [Serbian] Center (Пирот ?)

сјеверно од Дунава раније одвојени
14 24 13 10 16-18 13 13 11 29 18 14 20 12 18 11 22 RU281 Клуж
13 24 13 10 16-19 13 13 11 29 16 14 20 12 18 11 21 E5882 Györfi

1. На западном Балкану јављају се искључиво хаплотипови 385=17-17, чак и на анонимном узорку Црне Горе од 404 јављају се два A24048 385=17-17, дакле Ракоњци и нема 385=16-17.

2. У шопском подручју постоји разноврсност хаплотипова са 385=16-17, обзиром да је утврђена ранија вриједност још старијих хаплотипова 385=16-18, модал за V13, кристално је јасно да су Ракоњци издвојена грана коју дефинише 385a=17, могуће још неки попут 533, али ова мутација је сигурна.

3. Сви балкански хаплотипови гране A24048, (dys389=13-29, dys438=11, dys439=13) имају 385b=17, што је такођер новија мутација која није модална (стара вриједност је 385=16-18 како показују сјевернији хаплотипови). Дакле сви балкански A24048 су Founder Effect.

4. У Карцагу, Куманија и Клужу се јављају хаплотипови који су удаљенији балканским али који јесу сигурно у вези са њима. Дакле шансе да ови хаплотипови нису у вези са Ракоњцима су 0 %, а да јесу су 100 %. Нема никакве шансе да Györfi не припадају истој грани као Ракоњци и да не дијеле доста снипова. При томе сви балкански A24048 су ближи један другом него је и један од њих близак хаплотиповима из Карцага и Клужа. (385b=17:)

5. Што се тиче распореда A24048, зашто им је распоред овакав?
А). Ракоњци - у близини манастир Куманица, неки засеок Куновача, Дорман у селу Гостун 1485., Јармен...
Б). род поријеклом са Пештера, сасвим је легитимно везати овај род по траговима са селом Крња Јела гдје је забиљежена баштина "Куман" 1571.
Ц). Дугејинци, Печењевце, одмах до тог села је и Чекмин (Чекман Чагрович ?)
Д). Софијанац, из центра Софије, због тога што је са подручја града Софије могу га додати иако је анониман јер је прецизније убициран, и ту се налазило село Куманиче. Иначе би требало да ипак има разлика са Дугејинцима због неких њихових неообичних вриједности.
Е). Györfi из Карцага, Куманија. Већ сам говорио о томе да је њихов предак према мађарској литератури посједник Кунмадараша након враћања Карцага од Османлија, да је његов дјед Јанош, а да се 1592. у Карцагу спомиње и Јанош Ђерфи, с тим да се Ђерфији не јављају у попису из 1571. у Карцагу, а да су 1571. једина два Ђерђа од којег имена се изводи ово презиме Ковач и Черег, а да у два пописа број кућа Ковача је исти а да се број Черега смањује за један. То су чињенице, ако Ђерфији потичу од Черега онда су сигурно куманског поријекла, чак и ако нису по самом присуству у Карцагу којег су основали 1506. Кумани вјероватно јесу.

6. Један Ђерфи каже да јесу куманског пројекла.

7. Американци, Украјинац, Рус Z17107+, Z38456- нису тестирани на Y30991. За Руса могуће у његовом БАМ фајлу постоји та информација, али док његов узорак не буде анализиран не можемо знати. Међутим и поред тога чињеница је да је вриједност 439=13 стара код наше гране, код гране BY4467 као и код Американаца Z17107*, обзиром да то за V13 није модална вриједност а да је ови Z17107* Z38456- имају то сугерише на Y30991+.

8. Ако јесу Y30991+ онда то мијења комплетно слику базалне разноврсности за ову грану. Сви балкански Z38456>BY4461 имају TMRCA од 1800 г. који тешко да ће икада прећи 2000 година. Самим тим су са становишта изворишта Z17107 потпуно ирелевантни, јер је у Мађарској највећа разноврсност Z17107: Y81971, Y30991, а код Секеља се налази и један Y161798 (dys454=12).

9. Из моје мале анализе доступних 100 % сигурних A24048 (dys389=13-29, dys438=11, dys439=13..) очигледно да је сјеверно од Дунава већа разноврсност него јужније, мало маркера јесте али калкулације су тачне. За Ракоњце може се утврдити миграторни пут Куманија/Сј. Трансилванија->Шоп->Полимље.

10. Овакав миграторни пут је кознистентан са доласком Кумана у Мађарску 1238., 1241. убиством Котена, те одласком дијела на Балкан, у овом случају Шоп/Перник гдје постоје разни докази томе у прилог те миграцији Ракоњаца 1253. у Полимље. При томе сигурни предкумански TMRCA Ракоњаца и Ђерфија јасно указује да нису могли доћи Кумани на то подручје и у кратком року асимилирати неког локалца који би отишао онда на Балкан, то се одиграло јако брзо. Треба имати у виду да је пропорционално броју становника много мање тестираних Украјинаца од Срба нпр.

 Тако да се око поставке да је Y30991 потекао на Балкану могу само сложити да се тотално не слажем.:) Млади BY4461 има присуство на Балкану од бар 1800 г. и то је то. Мислим да је сигурно предак Z17107 био негдје у Карпатима. Разноврсност Z17107 јасно указује на такво што.

 Узимајући у обзир негенетске доказе и индикације, мислим да веза са средњевјековним номадима постоји. Напосљетку код Ракоњаца се јављају у двије одвојене традиције приче о коњима, што није нешто што сам видио код других родова, то је оно што ме је и прије генетике понукало да размишљам о томе.
« Последња измена: Фебруар 22, 2019, 05:13:40 поподне Zor »

симо

  • Гост
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #55 послато: Фебруар 22, 2019, 05:41:28 поподне »

 Узимајући у обзир негенетске доказе и индикације, мислим да веза са средњевјековним номадима постоји. Напосљетку код Ракоњаца се јављају у двије одвојене традиције приче о коњима, што није нешто што сам видио код других родова, то је оно што ме је и прије генетике понукало да размишљам о томе.

Зор, и моји преци су вољели коње и чак трговали њима, али то не значи да водимо поријекло од Јахача Рохана.

Тако да се око поставке да је Y30991 потекао на Балкану могу само сложити да се тотално не слажем.:) Млади BY4461 има присуство на Балкану од бар 1800 г. и то је то. Мислим да је сигурно предак Z17107 био негдје у Карпатима. Разноврсност Z17107 јасно указује на такво што.

Већ сам и раније писао да се са твојим начином извођења закључака на основу кратких хаплотипова и проглашавањем најобичнијих промјена на маркерима кључним мутацијама,  не слажем, па не бих улазио у ту врсту полемике око хаплотипова. Мислим да је стабло које сам поставио довољно рјечито. Ово са Куманима, Мађарима, Карцагима, Ђерфијима, не могу да читам, требало би ми читаво једно поподне да испратим твоју линију мисли. А мислим да није ни релевантно, јер ми овдје расправљамао о гранама старим неколико хиљада година,а ти пишеш о средњовјековним сеобама.

Американци и Украјинци су негативни на Y30991, то нисам ја смислио већ тако стоји на BigY страници FTDNA. Сви подаци који су дати на стаблу су провјерени и можеш их сматрати тачним.

Жао ми је што и поред сјајних помака за грану Z17107 коју је пружила ова твоја SNP анализа, и даље остајеш на нивоу пребирања по маркерима и бајки о Куманима.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #56 послато: Фебруар 22, 2019, 06:13:55 поподне »

Први је неко ко је Y81971* , близак двојици Мађара ( присутан на YFull стаблу, а нема га на FTDNA стаблу)


Y81971* је изгледа 337647 Senetar...

Ван мреже Bane

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 977
  • E-Z16988+BY99620+
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #57 послато: Фебруар 22, 2019, 06:59:12 поподне »
Y81971* је изгледа 337647 Senetar...

Јесте. И он је Мађар.

Ван мреже Bane

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 977
  • E-Z16988+BY99620+
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #58 послато: Фебруар 22, 2019, 07:00:23 поподне »
YSEQ WGS је готов.:) Нема везе са Y81971, али зато Y30991 A+

Честитам!

симо

  • Гост
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #59 послато: Фебруар 22, 2019, 07:04:15 поподне »
Y81971* је изгледа 337647 Senetar...

Нема ко други бити. Значи грана Y81971/A19235 засад искључиво мађарска.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #60 послато: Фебруар 22, 2019, 07:42:29 поподне »
Већ сам и раније писао да се са твојим начином извођења закључака на основу кратких хаплотипова и проглашавањем најобичнијих промјена на маркерима кључним мутацијама,  не слажем, па не бих улазио у ту врсту полемике око хаплотипова.

 И ја се слажем са тим да се јаки закључци на ниским резолуцијама у просјеку не могу извлачити. Ситуација са A24048 излази из тог просјека. Дакле постоји једна комбинација немодалних вриједности на углавном споријим маркерима, dys389b=16 (модал 17), dys439=13 (модал 12), dys438=11 (модал 10) код ове гране уз неке додатне вриједности попут GATAH4=12 (јако честа код Z17107), углавном dys458=16 (модал за CTS9320 насупрот 15 за већину V13). Дакле могу, требају и морају се опредијелити сви хаплотипови које сам побројао у претходном посту да су сигурни рођаци Ракоњаца.
 Наравно било би идеално да има више тестираних на више маркера али то је трнутна ситуација.

 Моје извођење мутација по тим маркерима је такођер сасвим оправдано, у овом случају A24048 су "имали среће", па су се очигледно битне мутације десиле управо на маркерима присутним у YFiler/Yfiler Plus сетовима.
 Слична ситуација постоји код гране Z17264>PH1173 и познатог хаплотипа 439=9, ову грану такођер карактерише 448=19, чак грана A24048 има јаче аргументе да се на YFiler/Yfiler Plus сетовима извлачи припадност њој него ова грана.

Мислим да је стабло које сам поставио довољно рјечито. Ово са Куманима, Мађарима, Карцагима, Ђерфијима, не могу да читам, требало би ми читаво једно поподне да испратим твоју линију мисли. А мислим да није ни релевантно, јер ми овдје расправљамао о гранама старим неколико хиљада година,а ти пишеш о средњовјековним сеобама.

 Колико видим, ти доводиш у сумњу да су Ђерфији и Ракоњци рођаци, што је обзиром на хаплотипове тешко изводиво боље речено немогуће је. Ракоњци и Ђерфији су 8/37, 14/67, једна од разлика у сету 38-67 је моја приватна мутација у односу на друге Ракоњце, а већина осталих разлика су такођер неке врло необичне  приватне мутације. Ђерфији у сету 38-67 има 1/30 са овим Русом Z17107* нпр. Ђерфији имају такођер GATAH4=12 (још један аргумент за Z17107), 447=25 (модал за CTS9320). 458=16 (модал за CTS9320). Са Ракоњцима дијеле 438=11, 389=13-29, 439=13, уз још разне маркере који индицирају везу. Наша грана је једина грана E-V13 са таквим вриједностима.
 Ја сам се спреман кладити са сваким у то да ми јесмо рођаци до СНП потврде тога. :)

Американци и Украјинци су негативни на Y30991, то нисам ја смислио већ тако стоји на BigY страници FTDNA. Сви подаци који су дати на стаблу су провјерени и можеш их сматрати тачним.

 Американци колико је мени познато а види се на СНП странама пројеката гдје су чланови нису тестирани на Y30991, нису радили BigY. Стоји само да су Z17107+, Z38456-. Ако у тој табели стоји да су негативни то може бити само зато јер је до мог резултата Y30991 био испод Z38456 па се претпоставља да су негативни. Ако јесу радили BigY, прихватам да су негативни на Y30991, али се види на листи њихових снипова да су радили SNP Pack. Слично видим и за Украјинца. У ствари на не видим Y30991 нигдје на фтдна, је ли под другим именом?

Жао ми је што и поред сјајних помака за грану Z17107 коју је пружила ова твоја SNP анализа, и даље остајеш на нивоу пребирања по маркерима и бајки о Куманима.

 Као што споменух моје пребирање по маркерима у случају ове гране јесте утемељено. Ако је бајка о Куманима онда зашто се на свим специфичним локалитетима проналаска ових хаплотипова налазе неки трагови о Куманима а и неким другим популацијама. Манастир Куманица је добио име по коме? Село Печењевце код Лесковца није добило име по Печенезима? Такве поставке већ постоје код признатих историчара, и никаква ово није топла вода. Шта ће бити вјероватна варијанта етимологија села Печењевце и Чекмин, народна по којој  "У Печењевцу су пекли и јели печење а у Чекмину чекали дивљач, ловили је, па је по томе село добило име Чекмин."
 Или да Печењевце јесте изведено од Печенега, а Чекмин од Чекмана, а Чекман Чагрович јесте био Берендеи а Берендеи јесу били Черни Клобуци уз неке друге елементе попут преосталих печенешких.
 Наравно да је ова народна традиција бизарна и нетачна, као и у многим другим случајевима.

 У ствари у спрези са разним негенетским доказима довољан је један само један СНП који повезује ову грану са истоком да то и докаже.

симо

  • Гост
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #61 послато: Фебруар 22, 2019, 08:10:29 поподне »
Колико видим, ти доводиш у сумњу да су Ђерфији и Ракоњци рођаци, што је обзиром на хаплотипове тешко изводиво боље речено немогуће је.
Зор, не доводим ја то у сумњу, јер то уопште нисам ни читао. Већ сам написао да је бесмислено са тако јасним СНП одређењем читаве ове групе, правити неке конструкције на основу 17-маркерни хаплотипова. Те дијелове једноставно прескачем.

Американци колико је мени познато а види се на СНП странама пројеката гдје су чланови нису тестирани на Y30991, нису радили BigY. Стоји само да су Z17107+, Z38456-. Ако у тој табели стоји да су негативни то може бити само зато јер је до мог резултата Y30991 био испод Z38456 па се претпоставља да су негативни. Ако јесу радили BigY, прихватам да су негативни на Y30991, али се види на листи њихових снипова да су радили SNP Pack. Слично видим и за Украјинца. У ствари на не видим Y30991 нигдје на фтдна, је ли под другим именом?

Ево по трећи пут ћу ти написати: Американци(двојица), Рус и Украјинац су урадили BigY, тестирани су позитивно на Z17107, а негативни на све остале откривене SNP-ове, укључујући и Y30991, који се налази на ФТДНА стаблу. Све ово видим на опцији Big Y Block Tree на ФТДНА. Уколико мени не вјерујеш ( а очигледно не вјерујеш), замоли неког са BigY FTDNA нека ти провјери. 

У ствари у спрези са разним негенетским доказима довољан је један само један СНП који повезује ову грану са истоком да то и докаже.

Свакако, јави кад се то деси.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #62 послато: Фебруар 22, 2019, 09:29:11 поподне »
Зор, не доводим ја то у сумњу, јер то уопште нисам ни читао. Већ сам написао да је бесмислено са тако јасним СНП одређењем читаве ове групе, правити неке конструкције на основу 17-маркерни хаплотипова. Те дијелове једноставно прескачем.

 Нема тренутно ближег СНП одређења групе којој припадају Ракоњци, A24048 су удаљени од балканских хаплотипова гране сигурно којих 2700 г. Не могу се прескакати хаплотипови који су очигледно због врло специфичног сета СТР вриједности сигурно A24048, и ирелевантно од тога читао ти или било ко други то или не, сви побројани хаплотипови јесу може се рећи чак и 100% у ближој историјској (за разлику од везе са Z38456 која је праисторијска) вези са Ракоњцима, и они су тренутно све што је битно ако се говори о старини на неком подручју или неким историјским миграцијама ове гране.
 Ова грана није домицилна у ЦГ, јесте у Шопу, а по Founder Effect-у тамошњих хаплотипова, и удаљенијим хаплотиповима сјеверније матица јој је вјероватно подручје близу Карпата као што је случај са осталим базалним Z17107.

Ево по трећи пут ћу ти написати: Американци(двојица), Рус и Украјинац су урадили BigY, тестирани су позитивно на Z17107, а негативни на све остале откривене SNP-ове, укључујући и Y30991, који се налази на ФТДНА стаблу. Све ово видим на опцији Big Y Block Tree на ФТДНА. Уколико мени не вјерујеш ( а очигледно не вјерујеш), замоли неког са BigY FTDNA нека ти провјери. 

 У реду, дакле сви су они паралелни испод Z17107, то опет значи да је предак Z17107 морао бити у карпатском подручју. Ако су то ови Американци које сам поменуо очекивао бих и да су повезани међусобно (иако нису блиски).

Свакако, јави кад се то деси.

 Већ се десило да се Y30991>A24048* налази сјеверно од Дунава, као што се налазе у ширем Капратском подручју и остали Z17107, стога везано за ову грану све остаје исто Сј.Трансилванија->Шоп->Полимље. :)
 
 Такођер од утицаја би био проналазак неког базалног Z38456* сјеверно од Дунава или источније.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #63 послато: Фебруар 22, 2019, 09:45:17 поподне »
Не знам зашто се занемарује Дибри клан, који је, рекао бих, битан за целу грану, а на том подручју је врло стар. Видимо да грана Y97307 је ексклузивно "албанска", са старошћу од 1650 год. Ако причамо о неком хот-споту за Z17107, то може бити централни Балкан, а припадници ове хг неко влашко становништво раног средњег века, које се раширило у свим правцима. Да ли су неки асимиловани од стране Кумана и Печенега у неком периоду? Могуће. Али оно што примећујем је да је грана балканска у својој бити.

симо

  • Гост
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #64 послато: Фебруар 22, 2019, 10:13:19 поподне »
У реду, дакле сви су они паралелни испод Z17107, то опет значи да је предак Z17107 морао бити у карпатском подручју. Ако су то ови Американци које сам поменуо очекивао бих и да су повезани међусобно (иако нису блиски).

Бане ми је скренуо пажњу да на BigY Block Tree стављају и тестиране који нису урадили BigY, већ и оне који су радили SNP Pack-ове и појединачне SNP-ове. Из увида који има као администратор једног од E пројеката, потврдио је да Американци ипак нису радили BigY, али да Рус (Украјинац) јесте. Колико сам успио да видим други Украјинац није радио BigY. Али чак и да се  неким случајем покаже да је Украјинац позитиван на Y30991 то опет не доводи у питање старост и разноврсност гране Y30991 на Балкану, која је очигледна. Старију везу балканско-карпатског простора нисам ни спорио. При томе овдје говоримо о везама старим преко 2500 година.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #65 послато: Фебруар 23, 2019, 12:31:36 пре подне »
Не знам зашто се занемарује Дибри клан, који је, рекао бих, битан за целу грану, а на том подручју је врло стар. Видимо да грана Y97307 је ексклузивно "албанска", са старошћу од 1650 год. Ако причамо о неком хот-споту за Z17107, то може бити централни Балкан, а припадници ове хг неко влашко становништво раног средњег века, које се раширило у свим правцима. Да ли су неки асимиловани од стране Кумана и Печенега у неком периоду? Могуће. Али оно што примећујем је да је грана балканска у својој бити.

 Свакако да Дибри има велику старину на том подручју, Y97307 је веома раширена код Албанаца и представља значајан дио албанске генетике, тренутно на албанском пројекту 5.8 %. За даље поријекло те гране вјероватно је најкорисније гледати на распоред E-Y161798, она се релативно лако може пратити помоћу маркера 454=12.

 Ја се могу сложити да је Z17107>Z38456>BY4461 изразито балканска у опсегу тог свог TMRCA, да сасвим могуће представља миграцију у жељезном добу. Но сам Z17107 нема извориште на балкану и једноставно га не може имати. И поред све бројности BY4461>Y97307 код Албанаца, та грана је прије 1800 г. само један човјек. С друге стране имамо Z17107* из Русије и Украјине, двије гране без икакве ближе везе који су 19/67! у анонимној студији Лавова изгледа да се налазе такођер два хаплотипа сродни њима. Дакле ја могу рећи и бити у праву да Лавов има већу разноврсност Z17107 од Албаније.

 Што се тиче наше гране, једини комерцијално тестирани припадници ове гране налазе у Комарану/БП гдје постоји Куманица итд., у Печењевцима, и у Карцагу и ја не могу да прихватим логички да такво што може бити случајност. Дакле да се у свим случајевима нађе нека "номадска" веза.

 СТР (које ће сигурно бити преточено и у СНП) гранање ове гране је такво да индицира миграцију из Шопа сигурно, а по споменутом Founder Effect-у и СТР-овима и миграцију из Куманије/С.Трансилваније. Оно што је мени такођер врло изгледна варијанта јесте да је неки локални дачки елемент асимилиран од стране номада, могуће већ од Авара. Авари јесу највјероватније асмилирали и Ерми елементе. (Аварски вођа Ермич)

 Питање је шта су "власи", по теорији миграције Влаха на сјевер, прије Влаха у Дакији су били и Печенези и Кумани. Генерално мислим да сва Z17107 изнад BY4461 упућује на старину у Дакији. Ако се прихвати теорија миграције Влаха са југа, онда наравно Власи нису Дачани, али Дачани постоје и велика је непознаница шта се са њиховим потомцима дешавало, и у какве су они све процесе улазили, што може укључивати интеграцију са номадским групама, словенским групама итд.


Бане ми је скренуо пажњу да на BigY Block Tree стављају и тестиране који нису урадили BigY, већ и оне који су радили SNP Pack-ове и појединачне SNP-ове. Из увида који има као администратор једног од E пројеката, потврдио је да Американци ипак нису радили BigY, али да Рус (Украјинац) јесте. Колико сам успио да видим други Украјинац није радио BigY. Али чак и да се  неким случајем покаже да је Украјинац позитиван на Y30991 то опет не доводи у питање старост и разноврсност гране Y30991 на Балкану, која је очигледна. Старију везу балканско-карпатског простора нисам ни спорио. При томе овдје говоримо о везама старим преко 2500 година.

 Знам да кад неку уради BigY да му се одмах у листи снипова излиста велики број, имам у евиденцији њихове SNP-ове. Рус или Украјинац Щепак је подавно радио BigY, са ниским бројем SNP-ова, без очитовања на неке битне (попут BY4425 на нивоу Z17107), да ли је тад покривеност била још лошија него је задњих година, не знам. Но морам да видим код њега ишчитано у БАМ-у Y30991- да бих вјеровао у то, да није претпостављени -. Нисам сигуран да то раде на FTDNA, сигурно не на нивоу на којем је YFull. Тај корисник чини се више није активан, али надам се некој замјени..

 Што се тиче Y30991, видјећемо ко је све позитиван на њега.:)

 Ја нашу грану због:
1) јављања припадника на мјестима са куманско-печенешким-булгарским траговима на балкану
2) очитог Founder Effect-а истих
3) јављања у Куманији сјеверно, као и у Клужу
4) већој логичности асимилације у Дакији него на Балкану од номадских елемената
5) гравитацији га осталим базалним Z17107 у карпатском подручју
6) већој удаљености сјеверних хаплотипова од балканских
7) раносредњевјековним TMRCA са балканским који у случају асоцијације са номадима асоцира на ранији аварско-булгарски период и изгледним постојањем таквих трагова (Јармен, Гостун, Окор...)
...

 не сматрам да је стриктно говорећи балканска већ у најмању руку дачка.

 Балкански кластер стар 1800 г. је можда доспио јужније у жељезном добу. Али морам подвући да Ракоњци никакве ближе везе немају с њима, ови Швеђани су им ближи, и да се морају миграторни путеви наше гране посматрати потпуно независно, а то је могуће само преко ближих рођака.

 Шведски кластер могао је лако доспјети у Шведску на исти начин како су и двије удаљене одвојене гране E-BY4526 доспјеле у Шведску. E-BY4526 је такођер грана која показује сличне карпатске везе попут Z17107, ту је русински кластер, као и Бугарин. Дакле мислим да су могуће шведски E-BY4526 и E-Z38456 заједно мигрирали.


 Такођер морам рећи да ми се не допада тенденција многих да кад год се спомене хг. E-V13 једино што се зна рећи јесте "балканска", "старо становништво", "неолит", и друге безличне ознаке. Чињенице међутим говоре да је E-V13 у неолиту била минорна хг. а да је након бронзаног доба имала више успјеха од било које друге неолитске хг. и такво што је дошло да прихватањем мача као парадигме. И мој "посао" је да рушим те поставке и да се гране ове хг. везују за конкретне културе, из моје перспективе што ратоборнија култура то боље.:)

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #66 послато: Март 06, 2019, 05:03:48 поподне »
  YFull је издвојио 32 SNP-а најбољег квалитета као и 7 прихватљивог, очекивано у односу на YSEQ, они су издвојили нове SNP-ове. Уз то могу да гарантујем да дијељећи и DYS587=19 која је врло ријетка код V13 уз остале вриједности 100 % припадају Ђерфи A24048. Могла би веза ићи и до касне антике, што је одлично јер помјера номадство аутоматски даље, бумо видјели. Још увијек нису узети моји SNP-ови код прорачуна, али свеједно требали би узети већи број јер их имам највише.

 Ја потпуно стојим иза тога да ће гране Американаца и Руса бити позитивни на Y30991 као и на још барем један SNP (439=13), и радим на томе. Такођер изгледа да ће (хазарски:)) Турчин из Самсуна бити дио гране E-Y81971, и по то ме што са њима дијели неуобичајени DYS485=16..

 Шта рече рођак Шандор у оном видеу о увођењу праксе бирања старјешина градова у Куманији? :) 34:19
<a href="https://www.youtube.com/v/2T4ebmmNPfY" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/2T4ebmmNPfY</a>
bu atalarımız’a bir sorumlumuzdu , - ово је била наша (потомака Кумана) дужност према нашим (куманским) прецима.:)

 Иначе аутосомално, од српских-бошњачких 50+ узорака које сам видио, ја имам највећи афинитет у Eurogenes K36 ка археолошким локалитетима Малта, Афонтово Гора, Карелија, Самара гдје се развијала хг R. Чак и у односу на муслимане из Средње Босне који су више сјеверно позиционирани, и који су на томе добили мало блискости тим локалитетима. У самом сам врху код блискости према Андроново и Карасук културама посебно кад се упореди са другим локалитетима.
« Последња измена: Март 06, 2019, 05:06:20 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #67 послато: Март 06, 2019, 05:08:59 поподне »
 Због овога потоњег добијам ово у MDLP K23b  8)

European_Hunters_Gatherers 38.21 Pct
Caucasian 32.50 Pct
European_Early_Farmers 15.75 Pct
South_Central_Asian 3.73 Pct
Near_East 3.26 Pct
Ancestral_Altaic 2.12 Pct
South_Indian 1.07 Pct
North_African 1.01 Pct
Austronesian 0.91 Pct
Arctic 0.79 Pct
Amerindian 0.25 Pct
Paleo_Siberian 0.19 Pct
Archaic_African 0.10 Pct
Archaic_Human 0.06 Pct
African_Pygmy 0.04


#
Population (source)
Distance
1 Bosnian ( ) 2.32
2 Serb_BH ( ) 2.77
3 Croat_BH ( ) 2.85
4 Croat ( ) 3.01
5 Montenegrian ( ) 4.86
6 Serb_Serbia ( ) 4.91
7 Hungarian_Budapest ( ) 6.52
8 Macedonian ( ) 6.7
9 Bulgarian ( ) 6.75
10 Czech ( ) 7.54
11 Slovenian ( ) 7.6
12 Ukrainian_West ( ) 7.83
13 Hungarian ( ) 8.08
14 Slovak ( ) 8.25
15 Romanian ( ) 9.02
16 Ukrainian_Center ( ) 9.85
17 Kashub ( ) 10.07
18 Ukrainian_East ( ) 10.35
19 Sorb ( ) 10.47
20 Belarusian_West ( ) 11.29

Population Sharing:
#
 
Primary Population (source)
Secondary Population (source)
Distance
1 93% Serb_BH ( ) + 7% Tajik_Yagnobi ( ) @ 1.02
2 92.5% Croat ( ) + 7.5% Tajik_Yagnobi ( ) @ 1.13
3 94.4% Serb_BH ( ) + 5.6% Tajik_Pomiri_Shugnan ( ) @ 1.17
4 94% Serb_BH ( ) + 6% Tajik_Pomiri_Rushan ( ) @ 1.19
5 50.3% Russian_South ( ) + 49.7% Greek_Northwest ( )@ 1.25
6 94.6% Bosnian ( ) + 5.4% Tajik_Yagnobi ( ) @ 1.28
7 94.9% Serb_BH ( ) + 5.1% Tajik_Pomiri_Ishkashim ( ) @ 1.3
8 93.6% Croat ( ) + 6.4% Tajik_Pomiri_Rushan ( ) @ 1.31
9 94% Croat ( ) + 6% Tajik_Pomiri_Shugnan ( ) @1.33
10 79.4% Hungarian_Budapest ( ) + 20.6% Crimean_Tatar_Coast ( ) @ 1.33
11 53.8% Greek_Northwest ( ) + 46.2% Belarusian_South ( )@ 1.34
12 95.4% Bosnian ( ) + 4.6% Tajik_Pomiri_Rushan ( ) @ 1.35
13 95.7% Bosnian ( ) + 4.3% Tajik_Pomiri_Shugnan ( ) @1.35
14 51.6% Belarusian-East ( ) + 48.4% Greek_Northwest ( ) @ 1.37
15 95.1% Serb_BH ( ) + 4.9% Pashtun_Afghani ( ) @ 1.38
16 65.7% Kashub ( ) + 34.3% Greek_Athens ( )@ 1.38
17 55.7% Ukrainian_Center ( ) + 44.3% Greek_Northwest ( ) @ 1.39
18 53% Russian_South ( ) + 47% Kosovar ( ) @ 1.39
19 54.5% Ukrainian_East ( ) + 45.5% Greek_Northwest ( ) @ 1.41
20 94.5% Croat ( ) + 5.5% Tajik_Pomiri_Ishkashim ( ) @ 1.43


Using 4 populations approximation:
++++
1 Crimean_Tatar_Coast_ + Hungarian_ + Pole_ + South_German_ @ 1.165675
2 Belarusian-East_ + Belarusian_South_ + Greek_Northwest_ + Greek_Northwest_ @ 1.188049
3 Crimean_Tatar_Coast_ + Croat_BH_ + English_ + Pole_ @ 1.204579
4 Crimean_Tatar_Coast_ + Croat_ + North_German_ + Sorb_ @ 1.206079
5 Austrian_ + Crimean_Tatar_Coast_ + Slovenian_ + Sorb_ @ 1.207398
6 Crimean_Tatar_Coast_ + Croat_BH_ + English_Kent_GBR_ + Mixed_East_Slav_ @ 1.209378
7 Belarusian_Russian_ + Crimean_Tatar_Coast_ + Croat_BH_ + English_Kent_GBR_ @ 1.214662
8 Bulgarian_ + Greek_Northwest_ + Russian_South_ + Ukrainian_West_ @ 1.233659
9 Crimean_Tatar_Coast_ + Croat_BH_ + North_European_ + Pole_ @ 1.233775
10 Greek_Northwest_ + Greek_Northwest_ + Pole_ + Russian-West_ @ 1.236720
11 Bosnian_ + Crimean_Tatar_Coast_ + North_German_ + Sorb_ @ 1.242020
12 Crimean_Tatar_Coast_ + Croat_BH_ + North_German_ + Sorb_ @ 1.249457
13 Crimean_Tatar_Coast_ + Pole_ + Slovenian_ + South_German_ @ 1.250867
14 Belarusian_South_ + Greek_Northwest_ + Greek_Northwest_ + Russian_South_ @ 1.255644
15 Austrian_ + Crimean_Tatar_Coast_ + Kashub_ + Slovenian_ @ 1.257333
16 Austrian_ + Crimean_Tatar_Coast_ + Czech_ + Kashub_ @ 1.260701
17 Crimean_Tatar_Coast_ + Italian_Bergamo_ + Latvian_ + Ukrainian_ @ 1.262993
18 Austrian_ + Crimean_Tatar_Coast_ + Hungarian_ + Sorb_ @ 1.263633
19 Crimean_Tatar_Coast_ + North_German_ + Serb_BH_ + Sorb_ @ 1.266108
20 Bosnian_ + Crimean_Tatar_Coast_ + English_Kent_GBR_ + Mixed_East_Slav_ @ 1.269273


 Оба Оракла са врло добрим поклапањима (1.02 до 1.43 највише). Уживанција видјети Јагнобинце и друге Памирце, Паштуне и наравно Кримске Татаре који дијелом потичу од Кумана како искачу! :) На Гедмечу ми је убједљиво најближи неки Американац, иако не дијелим веће сегменте, али може бити нека далека веза јер занимљиво он изгледа као 1/5 Кримски Татар или Балкар а њему је неки рођак и неко поријеклом из Мађарске са презименом Терек (Турчин).
 Нису оваква поклапања честа нашао сам их само код Личанина са којима никакве везе немам, и једног не знам је ли Санџаклија (изгледа генетски више тако и гдје везе имам посредно преко Ракоњаца :)) или је из Цазинске Крајине са којима везе немам никакве.
 
 Води мене и аутосомална генетика у истраживању.:) Ја јесам мало сјеверније генетски за просјек али ја имам јаку источњачку компоненту. Јагнобинци потичу од Согдијанаца и овакав резултат Србин + 7 % јагноби значи ово што говорим екстра степска генетика јер они су народ код којег се највише очувала изворна иранска генетика.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #68 послато: Април 02, 2019, 01:33:08 пре подне »


 Био сам у некој дискусији са вама познатим Демом, који је покушао инсинуирати да су Ракоњци албанског поријекла... Боље направити корисну схему (ала YFull) и просто представити чињенице нека говоре саме за себе умјесто убјеђивања са особама које, шансе су добре, и немају биолошки капацитет да процесуирају неке чињенице.

 Е па ево црно на бијело какав је реалан однос снага код гране E-Z17107. Ту су и неке STR вриједности од значаја за поређење.

 Балканска E-BY4461 је једна потпуно ирелевантна грана са становишта поријекла E-Z17107. А не бих превише да тролујем али грана Лакића E-161798 има припадника Секеља, а ако хаплотипови који се јављају код Бугара и Румуна а којих нема међу Албанцима а које админи превиђају тако, испадну базални E-BY4461, то је крај било какве идеје да ова грана има везе са Илирима.

 Али спомињати ову грану у контексту поријекла Ракоњаца је врло непримјерено или тролерски кад је већ грана Ракоњаца тако добро одређена STR вриједностима, може се скоро рећи боље него иједна друга E-V13 грана те врло удаљена.

 Што се тиче мишљења Симе да се овдје ради о "обичним мутацијама": оно нема основе јер је dys385 спор STR и шансе вишеструких засебних мутација на њему нису добре, а осим тога балкански хаплотипови сви дијеле повратну мутацију на 385b, а она се савршено надопуњује са додатним STR мутацијама, чак и географски. С тога и миграциони пут изгледа савршено и не оставља шансу да поријекло није из Шопа као што се види на више степеница. Сими није проблем да нон стоп спомиње STR вриједности код своје хг, а када то неко чини код друге и то са основом онда је то "закључивање на кратким хаплотиповима".. Јесте, и има основу у овом случају. Испомоћ је свакако и хаплотип на 111 маркера из Мађарске. Балкански двоструки, троструки стандарди..  ;)

 Ако је нека насумична влашка миграција онда би та миграција имала једнаку шансу да заврши и у Колашину, Крушевцу, Митровици, свуда, а завршила је баш у мјесту које има историју доласка шопске популације 1253. г. (логично да би били из западног дијела ове источнобалканске државе), као и и то што су припадници ван матичног простора врло ријетки. Од таквих нпр. хаплотип из Тузланског кантона изгледа мало удаљенији али је опет само 3/23 и 4/23 са Ракоњцима, удаљенији другима и дијели све ове новије мутације. Просто мало више измутирани Ракоњац. Осим тога он има мутацију на маркеру 533 као и Ракоњац са Пештери коју ја немам. Иако немају исту вриједност могуће да нека веза постоји преко те нестабилности јер нисам видио код других на том маркеру мутацију.

 Такођер у анонимном истраживању ЦГ од 404 хаплотипа јављају се два хаплотипа A24048 и што је битно оба имају 385=17-17 дакле опет потврђују искључиво јављање 385=17-17 хаплотипова на западу Балкана. Ових источних 16-17 нема. Дакле ту постоји једна кристално јасна подвојеност.

 Овај 619 хаплотип је потврђен као E-M78+ и није било тестирања на ниже SNP-ове али заиста се ради о 95-99 % припаднику те гране јер такве СТР вриједности не постоје код било које друге гране E-M78, па чак и M35 кад сам гледао.. Ту је да боде очи поборницима балканства ове гране.  8)

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #69 послато: Април 02, 2019, 09:38:51 пре подне »
Možda ću ispasti pristrastan što ću javno pohavliti Zora koji mi je prijatelj, mada ne mislim da to utiče na moj sud o njegovom neospornom znanju i sa druge strane kritikovati očigledno neznanje toga Arnautaša iz Žegrove ili odkuda je već. Najsmešnije ot svega je da ta' Arnautaš određuje ko je porijeklom Albanac a ko nije, a u njegovu kuću do 1750 sigurno nijesu znali ni jednu riječ albanskog.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #70 послато: Април 02, 2019, 01:42:38 поподне »
Ракоњци су стари рашани без икакве сумње, далеки предак им долази са сјевера, можда из области Бихор/Бихар:
https://phylogeographer.com/mygrations/?hg=E&clade=Z17107
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #71 послато: Април 04, 2019, 02:43:35 поподне »
Možda ću ispasti pristrastan što ću javno pohavliti Zora koji mi je prijatelj, mada ne mislim da to utiče na moj sud o njegovom neospornom znanju i sa druge strane kritikovati očigledno neznanje toga Arnautaša iz Žegrove ili odkuda je već. Najsmešnije ot svega je da ta' Arnautaš određuje ko je porijeklom Albanac a ko nije, a u njegovu kuću do 1750 sigurno nijesu znali ni jednu riječ albanskog.

 Хвала, поставио сам неку своју детаљну анализу грчких E-V13 што досад нико није урадио, а што су Албанци и поставили на фољеји, но то се Деми није свидјело и почео је одмах да напада, изгледа да има неки комплекс кад Албанци поштују неког не-Албанца.:) Нисам ја њему остао дужан, на крају је ипак признао да није видио овог из Мађарске што има доста маркера..

можда из области Бихор/Бихар:
https://phylogeographer.com/mygrations/?hg=E&clade=Z17107

 Може бит земљак, јер је Бихар на средини између Клужа и Карцага гдје се ови удаљенији сјевернији рођаци налазе. Има један узорак Румуна (а и неких других) баш из Бихара на 12 маркера али ту није било ових хаплотипова.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #72 послато: Април 04, 2019, 02:54:03 поподне »
 Рани аварски период
MM/227 и DK/701 су R-Z94+, предвиђени као Z2124 испод којег је S23592 као и S10438 нађен код Јурмати Башкира.

 Средњи-касни Аварски период, из друге половине или треће четвртине 7. вијека је гроб.
SzK/239 E1b1b1a1b1a V13+.. Székkutas-Kápolnadülő

 На њиховом рудиментарном аутосомалном плоту је Еуразиан али по антрополошкој анализи SzK/239 фрагментована лобања има монголидске карактеристике..

 Као што сам спомињао вођа аварске опсаде Константинопоља је био Ермич, и ја мислим да овдје итекако постоји шанса да се ради о S10438  и Z17107.., јер балкански хаплотипови A24048 се јављају заиста на мјестима концентрације ових "јармен" ономастичких трагова. Плус наравно присутсво S10438 у Македонији, Пловдиву, а и Загребу (потоње је могуће индикација за Аваре) по анонимним базама. Јављају се код Секеља, а и један Мађар из мале Куманије врло вјероватно је S10438 (други кластер).

 Надам се да ће бити дубље анализе ових узорака, или барем да се могу видјети STR..
« Последња измена: Април 04, 2019, 03:00:05 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #73 послато: Април 04, 2019, 03:38:39 поподне »
су Љетине данас иако су 1571 други били пуно већи. Ту је била гомила хришћанских баштина у љетинама. И врло необично лично име Конда, оно може бити из грчког јер је било у старим пописима у Грчкој Кондиса, мада не могу занемарити да има везу с осетским јер конд значи рад, дјело дакле врло базична ријеч.

 Иако је грчка варијанта наравно вјероватнија (мада ово је генерално ријетко име у дефтерима) није на одмет споменути аварског изасланика Кандиха. ;)

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #74 послато: Мај 22, 2019, 01:36:43 пре подне »
и 1571. у Карцагу нема презимена Ђерфи... 1571. у Карцагу су пописана само двојица Ђерђа, из двије породице:

1) Ђерђ Ковач, 1571. имају двије породице Ковача као и 1592.
 
2) Други је Ђерђ Черег.:)

 Черег или Ковач ипак није толико релевантно. :D Наиме, друго презиме Ковача из Карцага под којим су се јављали је Копчог (варијанта од Кипчак) и за њих се рачуна такођер да морају бити куманског поријекла.. 8)

и обоје су били базирани у Хајдухадхазу, 


 Током Дугог рата 1591/1593-1606 дошло је до депопулације тог пограничног подручја, и изгледа да су бројни елементи становништва ступили у Хајду ирегуларне јединице (које се први пут јављају на тим просторима и имају етимолошку мађарску везу, њихово јављање углавном почев од 18. вијека на нашим просторима је нешто друго). Тако и Череги се спомињу током 17. вијека само у Хајдухадхазу, но јасно је да су у 16. вијеку из пописа били у Карцагу.  Карцаг је био у 17. вијеку поприлично депопулисан. И породица Мандоки (куманско друго презиме Конгур) је 1695. из Надудвара прешла у Карцаг након што су Османлије изгубили то подручје..
 
 Што се тиче комаранског села "Јармен" из дефтера 1571. ,нисам ,100 % сигуран, али то село "Јармен" из 1571. које јесте било у Комарану је ипак вјероватно село Брвине западно од Бродарева. Јер се то село у Комарану јавља и 1485. јавља се у дефтеру 1530, а у дефтеру Скадарског санџака 1571 преведено је као "Первин". Сличне форме, изгледа да нема првог самогласника, а у османском писму разлика у почетној форми између "ј", "б", "п" је само у тачкама. "в" и "м" у почетној форми су могли бити замјењени од татјане Катић у дефтеру 1571. Но спомен личног имена Јармен у Страњанима остаје сигурно.

 Ракоњци имају још једног рођака, Драговић, слава Аранђеловдан из Брезовца код Тополе. Он је сигурно у некој вези са Македонцем из нашег кластера но обзиром да тај има само 17 маркера може лако бити и удаљен од њега..

 Мислим да Драговићи вјероватно јесу миграторно бити повезани са Ракоњцима, посебно у случају да јесу поријеклом са Пештера као по предању. Но долазак у доба Карађорђа такођер ту пада и у вријеме кад су Климетни већ ту били присутни, што мени ипак сугерише некако ранији долазак..

 То доводи другу славу у овај кластер код Срба, мало збуњујуће и сугерисало би неку историјску неповезаност док нисам уочио неке ситнице:
1. Спомињао сам село Јарменовци на подручју Рудника се у 16. вијеку па сам то доводио у везу са "селом Јармен"/личним именом Јармен у Страњанима. Такођер од интереса ми је земин под именом Шотрић у Љетинама близу Ракоња који етимолошки може бити у вези са Шаторњом у Руднику.

2. Осим што су близу Шаторња и Јарменовци дијеле нешто: концентрацију од 5 манастира у 16. вијеку. Не ради се само о локацији већ у дефтерима и експлицитно да су везани са овим селима:

А) Свети Никола код Јарменоваца, Олга Зиројевић га доводи у везу са Рамаћом/Куманицом.
Б) Свети Никола код Шаторње - Ђурине Ћелије - Манојловци, ту је укопан и неки спахија Јован 1633., овај манастир се налазио у тимару неких хришћанских спахија и 1516.
Ц) Манастир други Свети Никола, у којем становници Шаторња и Рудника имају своје винограде које обрађују.
Д) Свети Архангел којег држе из Јарменоваца и Рашкова , према О.Зиројевић могуће Петковица у Страгарима (са накнадном промјеном патрона).
Е) Свети Архангел, други назив (у дефтерима) Рашанчић/Рахибчић код села Шаторња. Опед под читањем Рахибчић (рахиб - калуђер) се доводи у везу са манастиром Брезовац од Олге Зиројевић.

 Ако Драговић није са Пештера онда вјероватно има директну везу са овим посљедњим јер села Брезовца нема у 16. вијеку и очито је припадало Шаторњи.

 Дакле свих 5 ових манастира у вези са овим селима је посвећено истим патронима: Св. Архангелу и Св. Николи што су и славе Ракоњаца и Драговића.

 Код два српска манастира са именом Куманица опет исто:
1. Куманица у Полимљу, још се 1571. помиње баштина Куман Арханђел
2. Куманица (Рамаћа) у Руднику - Св. Никола

 Рудничка Куманица/Рамаћа у 16. вијеку има директну везу са популацијом Јарменоваца, с друге стране Гостун (са војнуком са куманским именом 1485.) је географски јако близу Куманици.. Јармен у Г. Страњанима и презиме Поповић у Д. Страњанима (Ракоњци из Г. Милановца спомињу ово презиме а они тврде да су тамо од 17. вијека барем), као и Поповић + Рајкун у Лопижама 1604..

 Малу сам грешку направио кад сам спомињао везу са "власима Сјенице". Не, Ракоњци са том групом не могу имати везе, ту се ради о власима Барче тј. власима Сјенице из 1455., 1468 о власима Сјенице друго име Барча, касније Барча.. Ове војнучке заједнице у влашком статусу из Лопижа, Горачића и других села немају везе са власима Барче, они могу имати везе са хришћанским тимарницима из 1455. из села Чедово и Житнић јер су та села припадала старјешини те војнучке групе и 1604.г. као и раније..
 
 Ово мени изгледају као више опипљиве индикације везе рудничких Куманичића (који морају бити у вези са Рамаћом) са Полимљем (што су спомињали неки аутори) као и је ли везаност истих за овај генетски кластер. :)

 Такођер мислим да јављање A24048 у Клужу може лако бити у вези са паљењем Колошвара 1068. г. од Печенега.. За кластер који показује потенцијалне дуалне везе (Кумани и Печенези) мора бити од значаја 11. вијек кад су коегзистирали као фактори обје групе до 1092 г...

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #75 послато: Мај 22, 2019, 01:45:04 пре подне »
 За Турчина из Самсуна се испоставило да је PH1173 а не E-Y81971, што није необично за ту грану обзиром да се јавља већ у Малој Азији код Грка итд.. Није никоме близак.. Грана E-Y81971 има доста модалан хаплотип и врло је тешко предвиђање. Због тога нпр. један Португалац који има само 5/67 са њима није испао E-Y81971. Но опет E-Y81971 није грана која се јавља у Куманији у Мађарској као што се јавља ова. Но код A24048 на 111 маркера ситуација је дијаметрално супротна што се тиче предвиђања, гдје постоје чак 3 сигурно одређујуће вриједности на само 17/23 маркера, плус неке млађе мутације..

 Постоје неки занимљиви хаплотипови, и радим на њиховом тестирању на Z17107 те ако су +, биће сигурно BigY-а да се утврди постоји ли барем преко 439=13 СНП веза.. Шансе су барем солидне је да постоји јер се ради о за E-V13 немодалној вриједности и што је много битније чија се велика старост може потврдити код три различите гране које су Z17107+ а Z38456-.. Да је у питању спорији маркер то би било много лакше тврдити, но и бржи маркери одређују разне гране (439=9 код E-PH1173>BY4281, 456=18 код E-BY20093) а већа старост 439=13 код ових грана јесте барем добрим дијелом компензатор за већу брзину маркера..

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #76 послато: Мај 29, 2019, 12:49:12 пре подне »
 Позабавио сам се најранијим познатим претком породице Ђерфи, и морам рећи да сам врло пријатно изнађен!

 Прије 400 година ово је презиме било ријеђе, и у дефтеру Солнок санџ. из 1592. само је убиљежено у Карцагу, Похалому југозападно на ободу Куманије и у Губердиу селу (као и сусједном али се ради о миграцији из споменутог), Румунија. Мало је чешће на неким другим подручјима било. Ђерфији из Губердиуа су убиљежени још 1501. као "Ђерђфи", и мало су ваздушном линијом ближи него Карцаг.

 Јанош Ђерфи је први пут поменут у Мезешашу гдје је добио титулу и грб од Бетлена Габора у 22.8.1628. заједно са 48 других хајду коњаника. Спомиње се нека друга диплома 1631. у вези са Ђерфијима из Туркевеа, али обзиром да је власник оригинала ове из 1628. Елек Ђерфи из Туркевеа, ту се мора радити о истима.

 Дошао сам до свих имена хајдука из 1628., иначе прије тога је Мезешаш/Шаш у 16. в. био у посједу Шаш фамилије, а и на претходном попису хајду војника из 1618. још увијек се спомињу они. Попис из 1618. је занимљив јер садржи имена 23 коњаника плус неких официра..
 Када се уради анализа презимена која су више специфична, не јако честа типа Нађ, Сабо, Киш, Ковач код којих је тешко утврдити поријекло, види се да су 1618. већина хајдуа била махом локална, нпр.
Беде - оближњи Беретјоуфалу
Молнош - 1592. Чекме село.
Вереш - 1592. Ојираз.

 Од даљих један Камути из Камута, један Колошвари, чак и Кулин.

 Ситуација се мијења 1628. уз већину споменутих ту је дошљака. Иако се још среће локалаца и најближа новајлије су мало јужније
Гомбош - Котеђан
Ловас - код Мехкерека
Варју - Кишјено

 У ближој околини Мезешаша
Вег - Ујираз
Шаркези (Sárközi :) ) - Дарваш

 Од можда даљих један Боршоди, и један "Секељ" које се јављало ту и тамо.

 Примјетно нема никога ближе од 20 км Губердиу одакле је друга Ђерфи породица.

 Но шта је 1628. трећи и мени далеко најзанимљивији елемент, који се јавља такођер први пут заједно са Јаношом Ђерфијем? Једна лепеза тада неуобичајених презимена:
1. Харасти, данас чешће презиме али тада га нема у близини Шаша. Најближе: Охад, Колбаз (куманска насеобина), Кун Хеђеш (куманска насеобина).
2. Томори, двојица из овог рода, тада врло ријетко презиме, најближи је Сентамаш код куманске насеобине Чорбе.
3. Адам, на први поглед често име или презиме, али не баш тада на том подручју, у цијелом дефтеру само четворица носиоца имена/презимена: тројица у Кишујсалашу (куманска насеобина), и 1 из споменутог Сентамаша.
4. Бече - ријетко презиме не ради се о варијанти "Бечеј" (која је у вези са племићком породицом по којој Бечеј носи име). локације, Пушкокладан источно од Карцага, и Какат између куманских Кунхеђеша и Кишујсаласа.
5. Ферес (Fürész), данас чешће али тада скоро непостојеће презиме, сродна форма код двојице особа се среће само у селу Мештор Салаш југозападније. У Мештор Салашу су убиљежене 4 особе са презименом Кара "црн". За бољу импресију о етничком афинитету ово су локације 3 од 4 преостала јављања овог презимена: Мориц, Колбас, Туркеве, листом куманске насеобине.
6. Тормаш - скоро непостојеће презиме тада у радијусу од 50-100 км, осим у селу Киш Тургоња, данас не постији било је у близини Карцага, још једне куманске насеобине. Чак 9 припадника рода Тормаш су убиљежена, присуство разних туркијских имена овдје..

 Дакле од 14 нових хајду коњаника са презименима која имају утврдиво поријекло, њих пола не да су из Куманије, него су по контесту јављања могуће већином етнички Кумани. Уз то нови команданти Шаша су Харасти и Томори дакле из ове "куманске" групе, што значи да су они били носиоци Шаша тада..
 И одакле је Јанош Ђерфи који је дошао с овом групом,
1. у близини гдје нема тог презимена
2. Губердиу одакле нису регрутовани хајдуи. И гдје нема доказа за миграцију популације према Шашу (као што има код неких других презимена за Куманију нпр.).
3. Из Карцага, гдје се спомиње укупно 5 припадника рода, од којих један са истим именом, и то обзиром да су пописивани синови у дефтеру, Јанош Ђерфи је један од три брата 1592. без синова, што ће рећи вјероватно су млађи, дакле и поред 36 година разлике може се радити о истој особи.

 Очигледно је да факти убједљиво говоре у прилог 3. опције. Уз наравно чињеницу да је унук Јаноша из 1628. такођер Јанош који је 1702. био посједник Кунмадараша и протестник против одлуке о одузимању куманских и јасских привилегија.

 Почев од Дугог рата Карцаг и остала насеља В.Куманије су испражњена, нпр. Карцаг са 48 кућа 1592. је 1618. поменут као испражњен. И многе од ових старих насеобина никад нису оживјеле. Очигледно су ови кумански елементи ступили у редове хајду формација, многи од њих су се након Бечког рата вратили натраг, нпр. Черег из Хајдухадхаза, гдје су дошли и Ђерфији након Шаша.
 Први пут се спомињу 1605. у Шашу као команданти исти ови поручник 1. класе Харасти (његов отац) и поручник Томори али су се у међувремену 1618. и 1624. изгубили, не знам имена њихових војника 1605. али могуће да је и овај Јанош био активан тада..
« Последња измена: Мај 29, 2019, 12:58:13 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #77 послато: Мај 29, 2019, 12:54:33 пре подне »
 Лимит знакова..:)
 Дакле сума сумарум не видим како овај род није старински ту а и правог куманског поријекла обзиром на је ли презимена изгледних прогенитора Черег и Капчог (Ковач друго презиме). Једино ако тестирани је неки други Ђерфи (мада би и у том случају био ту гдје је :) ), нисам му нашао детаљан родослов због недостатка неких архива, али му предак носи име које је било често код ових Ђерфија, и није ми познато да неки други род постоји ту, иако сам тражио а и не изгледа ни превише бројан данас..
Они су се јаче населили у сами Карцаг у 18. вијеку и имали су своју четврт, но били су присутни у оближњим мјестима уз њихова стара упоришта са Хајду префиксима сјевероисточно, слично као и Череги и многи други.. А наравно они су негативни на СНП који дијеле њихови рођаци на балкану, па може се рећи аутоматски повлаче и балканце иако такво закључивање није потребно обзиром на разне Куманице, Печењевце итд... 8)
 
 Гдје има дима има и ватре, желио сам више о овом Јаношу, нашао сам одмах неке мале миграције према Шашу, али нисам очекивао да ће пола хајду новалија из 1628. у односу на 1618. са утврдивим поријеклом потицати из Куманије.:) Имам сад и више самопоуздања у будуће "повољне" генетске резултате.

 Видим и у дефтеру 1571. име "Чокман" у данас напуштеној Мариа Лака код Кишујсалаша, поменух раније "Чекмин" код Печењевце ,дакле постоји ту и може се рећи генетска веза код овог ријетког имена..  ;)
« Последња измена: Мај 29, 2019, 01:00:46 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #78 послато: Мај 30, 2019, 02:32:25 пре подне »
Иако је грчка варијанта наравно вјероватнија (мада ово је генерално ријетко име у дефтерима) није на одмет споменути аварског изасланика Кандиха. ;)

 Јављало се код Кумана у Мађарској име "Кондам", 1215 један Куман Кондам из Кор клана.., но опет због сродних имена ван тог контекста јужније изискује много анализе да би се могло повезивати.

 Мало о етимологији овог презимена. Једно од давних објашњења које сам подавно видио негдје јесте пежоративно, дакле Рак-> Ракоња, и заиста наставак оња иде код сличних случајева (главоња...). Понека лична имена такођер имају наставак -оња, нпр. лично име Радоња које је било често и у турским дефтерима. Но ту постоји проблем, у дефтеру 1485. данашње Ракоње су "мезра Споча друго име Ракон/Ракун", без "а", а ово "а" на крају је било биљежено тад. Слично имео Раикун/Раикон код Пловдива је сигурно завршавало са "н".. (види се у оригиналу).

 Говорио сам о ријеткости наставка -ун а посебно -он на имена на овим подручјима.

 Повезивао сам са неком дијелом куманском етимологијом (кун/кон), но недавно сам дошао до друге идеје:

 Ракоњ/Ракон/Ракун минус словенска метатеза ликвида = Аркоњ/Аркон/Аркун

 Самоназивање Авара је било Вархони/Варкуни/Уархони/Уаркуни. Већ код раних помена Авара, Гоктуркски принц Турксант 576. их назива Varchonites

 У Мађарској се јавља више топонима Варкоњ, и врло је заступљено њихово довођење у везу са Аварима. Један од њих словачки Vrakúň је наравно имао метатезу ликвида са мађарског várkony.
 Комбинација Вар/Уар + Хун. При метатези ликвида ће наравно várkony прећи у Vrakúň са задржавањем „v", но ако је ово „w" гласни веларни апроксимант (we, way у енглеском нпр.) „w" ће се изгубити при метатези ликвида.. Вјероватно „w" има више основа код изворне форме обзиром да се народ с којим се ова сложеница доводи у везу зове „Уари“ (war).
 
  Модерно презиме várkony се обично тумачи да се изводи од самог мјеста, и не повлачи неку аварску везу, јер сигурно има више случајева настајања данашњих презимена Варкоњ по локалитету.
  Но, у мађарским списима из доба Арпада неколико пута код краљевих људи, властеле се срећу имена Arkun, Archun, Urkun, Urchon.. Према мађарској лингвисткињи Анити Рац ова имена јесу у могућој вези са изворним аварским топонимима..

 Не знам је ли то примјетила али у повељи 1264. гдје се спомиње први пут (поуздано) и сам данашњи Vrakúň је управо означен као земља „Warkun” (са „w„ не „v”), а онда иста земља 3 пута као „Arkun”. Изгледа да је упрошћавање са изузимањем „w„ ту забиљежено. Вјероватно и имена Urkun представљају уписивање VRKVN, онда се требају читати као „W(a)rkun/W(a)rkon” без „а“.

 Дакле Nyékvárkony јесте био називан 1264. „Warkun” али и „Arkun”, и у словачкој верзији он јесте одмах прошао кроз метатезу ликвида у Vrakúň, а то је једино што је моја теза, само једна метатеза ликвида.. :D

 Ту су и помоћне смјернице које воде у том смјеру које сам спомињао раније, да не буде да се само "играм са словима":
Јармен (Страњани - лично име + концентрација у Шопу гдје има мало више и E-A24048)/Јарменовци (село) – „Thereupon an Avar chieftain named Ermitzis approached one of the gates„
Гостун (село) -  цитат од бугарског историчара и филолога Веселина Бешевлиева:
"Гостун(од рода Ерми) не може да е бил наместник на български владетел, понеже българите са били преди Кубрат под аварска власт. Затова предположението на Ст. Рънсиман," че той е бил може би наместник на аварския каган, ще да отговаря на истината. Аварски наместник е бил първоначално и неговият наследник Кубрат (Курт в Именника), за когото Никифор съобщава изрично, че бил началник на аварската войска, която имал от аварския каган."

 Тренутна сигурна генетска ситуација око E-A24048 не омогућује потомство од Ермихиона лоцираних сјеверно од Кавказа (али могуће да хоће ако разни Z17107-олики хаплотипови укључујући и ову америчку грану са тог подручја буду дијелили СНП са E-A24048), али дозвољава (због присуства поуздано старијих хаплотипова E-A24048 од балканских као и разноврсности базалних Z17107 на сјеверозападном дачком подручју) придруживање неких Карподака Аварима и позније неким новијим групама, на крају крајева у посљедњој информацији о Слободним Дачанима 381 од Зосимуса, "Карподаки" су се управо придружили хунско-скирској коалицији... ;)
« Последња измена: Мај 30, 2019, 02:34:31 пре подне Zor »

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #79 послато: Мај 30, 2019, 12:02:36 поподне »
Само да напоменем да је словенска метатеза ликвида карактеристична само за раније раздобље и да је та појава трајала најкасније до средине или краја 9. века.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #80 послато: Мај 30, 2019, 04:03:28 поподне »
Само да напоменем да је словенска метатеза ликвида карактеристична само за раније раздобље и да је та појава трајала најкасније до средине или краја 9. века.

 Познато ми је то за 9. вијек, но вјероватно није у свим словенским подручјима имала једнако трајање.. Нпр. питање је код словачког Вракуна када се десила промјена, и чији је назив старији, мађарски или словачки? Први поуздани помен је из 1264. (ово 1015 што пише по википедији по споменутој Анити Рац се односи на друго мјесто у Барањи). Стриктно по документима, сви ранији помени су са "вар" формом, прва словенска је 1948. кад су Словаци промијенили у Vrakuň, и Нијемци га спомињу 1786. као „Warkony".

 Но мало западније постоји друго село Vrakuňa (бивши Vereknye, први пут 1290: Verekne) а 1784 њемачки Wrackendorf. Ако се руководити њемачким онда се код овог села десила промјена (претпоставимо словенска), док код првог није.

 Ако јесте словенска верзија Vereknye-а ранија, онда је ли то повлачи руководећи се 9. вијеком да је назив врло стар. У исто вријеме у том случају треба се утврдити да су Мађари словенске "ра/ла" враћали у "ар/ал".:) Уколико пак мађарска јесте старија онда је то прецедент да се ипак и након 9. вијека могла дешавати та промјена у неком словенском окружењу..  Знам и за неке новије промјене на овим подручјима типа губљења почетних а/о (Ранитовић<- Аранитовић итд.).
 Наравно постоји и варијанта код неких аутора да је код Vereknye-а Vrakuňa старословенски и изворни назив.. Код Nyékvárkony-а то не изгледа да може бити случај.

 Мало ћу простудирати о овоме, мислио сам до прије него сам примјетио ова имена Аркун да је "в" проблем овдје, но свакако и могућност таквих промјена у неком просторном/временском контексту јесте други проблем.:)


4. Бече - ријетко презиме не ради се о варијанти "Бечеј" (која је у вези са племићком породицом по којој Бечеј носи име). локације, Пушкокладан источно од Карцага, и Какат између куманских Кунхеђеша и Кишујсаласа.
[/u]

 Пишпекладањ није 1506. куманско већ мађарско насеље, али зато Какат јесте кумански од барем 14. вијека. Видио сам да се ова форма доводи у везу са "Бек" именом/титулом, што је изгледно јер је у једном ранијем дефтеру изгледа иста форма преведена са "к", а и јављају се поменута имена као Кунбек по Бугарској.
« Последња измена: Мај 30, 2019, 04:10:43 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #81 послато: Мај 31, 2019, 12:31:45 пре подне »
Дакле од 14 нових хајду коњаника са презименима која имају утврдиво поријекло, њих пола не да су из Куманије, него су по контесту јављања могуће већином етнички Кумани. Уз то нови команданти Шаша су Харасти и Томори дакле из ове "куманске" групе, што значи да су они били носиоци Шаша тада..
 И одакле је Јанош Ђерфи који је дошао с овом групом,
1. у близини гдје нема тог презимена
2. Губердиу одакле нису регрутовани хајдуи. И гдје нема доказа за миграцију популације према Шашу (као што има код неких других презимена за Куманију нпр.).
3. Из Карцага, гдје се спомиње укупно 5 припадника рода, од којих један са истим именом, и то обзиром да су пописивани синови у дефтеру,

 Врло тешко може бити из Гербеда (Gurbediu), постоји попис од 123 хајду војника регрутованих у Тинки 1610. пар километара источно од овог села. И нема Ђерфија ту, кад није нико регрутован пар километара тешко ће бити скоро 40 км даље у Шашу, с друге стране иако је ту удаљеност и мало већа у просјеку за хајдуке Шаша 1628. постоје јасне индикације да су добрим дијелом из В.Куманије, уз одсуство индикација да су од Гербеда/Тинке, логично очито је то било друго подручје за регрутацију по овом попису.. Споменуто презиме Харасти се у Солнок и Ђула санџаку у скоро 500 мјеста помиње само у два споменута (било је чешће даље око Будима), Томори 3 (1 у Ђула и то га нема 1579. а има 1567).. Ђерфи у Солноку постоји у 4 од 254 села, Ђула санџаку 5/244 мјеста.. Овај попис Тинке показује да има мало веза са Шашом, једно 3 презимена заједничка и са пописом из 1628. и 1618., више везе са 1618. због мањег узорка. И ту има више хајдука из удаљенијих крајева.

 Постоји тај попис хајдука Шаша из 1605. које су исто предводили Харасти и Томори, само није доступан. Но тада их је регрутовао Иштван Бочкај за своје потребе, па вјероватно зато се они не јављају 1618. кад су главни ту опет из Шаш породице, и 1624. када је командант неки Пап Лоринц, и такођер везано за 1628. стоји да су Бочкајеве "инсталације" у  Шашу од 1605. уништене јер ова група са својим новцем наново оснива град. А то да је било затајења активности у Шашу између присуства ове групе од Харастија показује и број војника/коњаника. 1605. - 59, 1618 само 23, а 1628. 49. Но Шаш је напуштен иза 1660. опет и није био насељен до око 1740.
 А занимљиво у попису Кабе код Пишпекладња 1692. стоји да ту живе и 14 становника одавно напуштеног Шаша, а међу њима су и два Ђерфија, Јанош (можда овај из 1702. иако би требало да је он у Хатхазу тада), као и један Haraszti, Becse.


Знам и за неке новије промјене на овим подручјима типа губљења почетних а/о (Ранитовић<- Аранитовић итд.).
 

 Овуда постоје и промјене типа Мратиндан <- Мартиндан, село Мратиње у Пиви, па онај кнез Шимрак (алб. Шин Марк), у дефтеру Херцеговине 1477. неки "Мракул", на Пељешцу:
Mratin Ivanov i Nikola Ivanov, bez naznačenog prezimena, posjedovali su 1664. godine kuće u Donjem Pijavičinu, u zaseoku prozvanom Piskulići.
али могуће да су те појаве биле више локализоване, нешто убједљивије би било неко страно средњвјековно име које сигурно није могло доћи у 9. вијеку, нпр. Балдовин->Бладовин али такво што нисам видио..

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #82 послато: Мај 31, 2019, 09:55:48 поподне »
 Дакле постоји информација да је Карцаг 1618. напуштен, а хајду коњаника из подручја В. Куманије нема 1618. а ни 1624. кад Пап комамдује у Шашу. Зашто би се онда појавили баш 1628?

 26. маја 1624. је исти Бетлен Габор додјелио диплому Куманима (из Велике Куманије) којом потврђује на неодређено њихове раније привилегије које им је 1539. додјелио Јанош Запоља краљ Османлијеске Угарске. Ова је прва у низу сличних диплома које током 17. вијека потврђују њихове привилегије. Представљена је у Карцагу 20.5.1717 на конгрегацији В.Куманије, сигурно у контексту потребе да се врате привилегије које су 1702. одузете.

 Ту се као изасланик из Кун-Хеђеша појављује се и Михаљ Ђерфи, који би требао бити по родослову праунук Јаноша Ђерфија који је добио титулу 1628. управо од Бетлена Габора. :) Уз његово присуство ту, сад постоји и инсентив за неког Ђерфија из Куманије 1592. да се нађе у Шашу 1628. а који не постоји за друге Ђерфије.. 8)

 Дакле Кумани успостављају сарадњу са Бетленом Габором 4 г. раније, а може се рећи и да постоји логично објашњење зашто би се нашли баш у Шашу а не другим мјестима: овај спомен истих презимена (и једне исте особе) као команданата у Шашу 1605. означава да су вјероватно имали неку привремену сарадњу са Бочкајем, али су тада сигурно стекли знање о том подручју и изгледа логично да би им због тога био додијељен 1628. Као што сам споменуо они и тад наново оснивају Шаш дакле нису одатле, што презимена махом потврђују (уз неке војнике присутне од раније 1618., 1624.)..

 Успут ово јављање Ђерфија 1717. у Кун-Хеђешу потврђује јављање неког Ђерфија из управо Кунхеђеша 1705. на листи затвореника у Саболчу. Дакле предак Иштвана Ђерфија Самуел је 1768. дошао у Карцаг, 1776/7 Михаљ је калвинистички куратор у Карцагу, он би могао бити син овог из 1717 (по родослову). А и тај Самуел по мађарској литератури експлицитно потиче од овог Јаноша из 1702. Дакле ова породица јесте се задржала у Хајду насељима сјеверније али очито иако су у Карцагу од 1768. Слична ситуација је и код Черега. Јанош 1702. је у посједу Кунмадараша а очито се његови већ тад насељавају и  Кунхеђеш, који су такођер изворно кумански а и имају оба изасланике у Карцагу 1717. као и Туркеве, дакле та 4. мјеста чине језгру Куманије након Бечког рата.

 Дакле, не постоји у дипломи 1628. код Јаноша Ђерфија "de Karcag/Cumania" (као ни ознака поријекла за остале), али се то да утврдити (уз много посла због ратова у 17. вијеку) други путем. 8)

 Успут ово је грб који је додијељен 1628. хајдучким коњаницима и он је изгледа колективни за све тако да се исти грб налази код информација за многе од родова који потичу од тих 49.
« Последња измена: Мај 31, 2019, 11:02:18 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #83 послато: Јун 15, 2019, 10:32:17 поподне »
 Спомињао сам да је субаша Ахмед држао мезру Споча др. именом Ракон која је припадала манастиру Никољац, и да се сигурно ради о данашњим Ракоњама.
 Је ли „субаша Ахмед“ из 1485. „Ахмед-бег“ из 1468/9? Јесте. У дефтеру смедеревског санџака из 1476. исти Ахмед-бег који је држао и тад нахију Никшиће (као и 1468) је означен „субашом“, а Никољац је одмах тик до његових посједа.

 Спомињао сам војнуке из Чајковине, гдје се јавља као друго име „Рајкун“ 1604., уз презиме Поповић, као и да на том подручју постоји једна грана Ракоњаца која је нешто удаљенија.

 Такођер сам спомињао род из необјављеног истраживања од Г.Милановца који је у ближој вези с Ракоњцима а поријеклом је са Пештера. Раждагиња се спомиње но из оправданих етимолошких разлога може се индицирати да имају везу са селима Крња Јела и Баљен.

 У дефтеру Скадарског санџака из 1530. је Ракон такођер мезра, дакле ненасељен је само нема другог имена, погрешно је преведен као „Закут“, но налази се опет до Никољца у нахији Пећ гдје су били и 1485., „р“ и „з“ без дијактритика су исто слово, док је т у финалној форми слично н.
Дакле важна информација јесте да у Ракоњама нико није живио ни 1530.

 Војнуци села Чајковине из 1604. нису старинци на том подручју. Велики број војнука држи баштине људи са којима није у вези. Питање одакле су, очигледно из села Брвеница друго име Ричић које је 1526. и 1530. као свој тимар држао кнез Огнан отац кнеза Херака који води војнуке Чајковине (Лопижа) 1604.

 За још неке војнучке групе из 1604. се може рећи да нису старинци, војнуке села Распоганче и Дубница.

 Кнез Огнан се у попису спахија пред Мохачку битку помиње као у низу тројице хришћанских спахија, што углавном значи да су у вези или са сличног подручја, као и на другим мјестима. Но, 1526. код села Брвеница није било ознаке нахије којој припада док су остала била у Расу. Мало прије у попису је и Хасан који у тимару држи Крће и Дугу Пољану, такођер нема ознаке нахије, дакле као и Брвеница.
 Други кнезови су кнез Радосав који држи село Корутан, и кнез Димитри из села „Баљево“, највјероватније Аличић је погрешно превео исто слове без дијакритика, „Балнево“, односно Баленова како се тад звало данашње село Баљен. У дефтеру из 1571. у селу Баљен баштине носе име Димитри и Вук Димитри, обзиром да такве старије баштине озаначавју угледније особе из села сигурно се ради управо о кнезу Димитрију.
 Хасан је највјероватније директно надређен овим кнезовима, јер је у то вријеме држао и баштину у селу Корутан које је било војнучко село..
 Кнез Огнан је имао титулу „кнеза војнука сјеничких влаха“ 1530., што је занимљиво јер је вођа војнука обично био муслиман са титулом сераскера. И ово село Корутан које је 1526. припадало Расу је пребачено у нахију Сјеница 1530. г. И овдје се види очигледна веза као и то да је командовао осталим кнезовима.

 А директна веза преко личности Хасана (челебије) између њих постоји и по томе што је син Хасана-челебије Мехмед челебија био посјеник пет сада већ бивших војнучких баштина у селу Брвеница-друго име Ричић 1604.

 Уз то Хасан, Мехмед и његов унук Махмуд имају посједе у селу Раждагиња. А Мехмед је био спахија и држао је у тимару село Крња Јела. Да илуструјем да они немају ни близу везе са "свим":
 Мехмед-челебија има тимар у Крњој Јели, Војнову, Бабрежу, посједе у Јанчи, Корутану, Бревници, Раждагињи, Подбјељу. Дакле овај род обједињује сва ова села која могу имати везу са родом који је рођачки Ракоњцима.:)
 Уз то што је Баљен тимарски 1530. село Крња Јела је упосано у дефтер Скадарског санџака као „Кербала“ очигледно се ради о кривом преводу Пуљахе, што је поновио код више села нахије Трговиште. „н“ и „ј“ се разликују у само једном дијакритику, а „Кербала“ је онда одмах „Керјала“, може се читати и као „Кернала“, једино слично је наравно Крња Јела, и опет битно то је војнучко село 1485. г.

 Зашто ја ово причам?
 Хасан челебија је нико други до син Ахмеда субаше који држи Ракон 1485. г.  :D :D

 Дакле Ракон мезра 1485., 1530., али може се претпоставити насељен крајем 16. или почетком 17. вијека од Ракоњаца. Први предак носи име Паун, лично име Паун/Павун је у другој половини 16. в. било изразито пештерско. У нахији Бихор 7 носилаца 1571. од тога 3 око Бродарева. У нахији Сјеница 1604. 7 носилаца. У нахији Трговиште на пештеру чак 27 се спомиње од тога, чак 22 са именом носиоца а само 5 са именом оца, (Сјеница 1-6), што значи да је ово име из неког разлога постало често на Пештеру у другој половини 16. в. Унук Ахмед-бега узима село Брвеницу, а војнуци (код којих се једино јавља Ракон) одлазе у Чајковину, док Паун и још неки одлазе у Ракон са којим имају везе још 1485. а које је држао његов дјед.

 Поврх тога у селу Баленова је 1571 уписана старија баштина са именом Ахмед коју држе монаси манастриа Света Тројица. Такођер у селу Доњи Страњани гдје се помиње баштина Андрија Поповић се такођер јавља баштина Ахмед.
 Тимарник села Баљен је 1571. био Махмуд сераскер који је припадао једном другом моћном роду који је био у вези са породицом Ахмеда.
 Припадник кластера 385=17-17 јављ а се и у кантону Тузла, а Синан-бег један од главних припадника тог рода је био Санџакбег Зворничког санџака.
 Дословно везе са породицом силахдара Ахмед-бега обједињују сву ову генетику E-A24049 dys385=17-17. При томе да напоменем Ахмед-бег и потомци немају неке везе са било којим другим војнучким групама!

 У селу Точилова између села Крња Јела и Баленова се 1571. помиње и Туган син Милка, и његови синови Драгаш и Сава. Катић доводи ово име у везу са „Тугимир“ што је мало вјероватно, јер се ово име јавља у Македонији и Бугарској у близини куманских имена, а Туган/Тоган (јер је свако „о“ и „у“ у османском писму) има више туркијских етимологија.

 Не треба ми више ни манастир Куманица итд. због легитимних веза са потесом: (стара) баштина Куман (Крња Јела)-Тоган (Точилова)-Баленова (Баљен) у низу.  8)

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #84 послато: Јун 15, 2019, 11:58:04 поподне »
 Овај Ахмед је наравно силахтар Ахмед-бег по коме се зове месџид у Новом Пазару који се помиње први пут 1516. 1468. је био сербеваб Иса-бега Исхаковића, а први пут се помиње 1463. такођер са титулом силахтара код Качаника. Имао је синове Хасан-челебију, затим Мехмед-бега челебију и Мустафу-бега, њих тројица су држала тимаре пред Мохачку битку укупно у вриједности од 49394 акче, ово је и почетком 16. в. врло моћан род.

 Уз то његова унука Фатима била је удата за војводу Фаика који је 1526. био пратилац санџакбега, касније су њени потомци наслиједили неку имовину по том основу.

 Други род, са којим је род Ахмед-бега силахтара у вези су потомци Јакуб-бега из Новог Пазара:
1) Искендер-челебија/бег дугогодишњи дефтердар Османског царства
https://en.wikipedia.org/wiki/%C4%B0skender_%C3%87elebi

 Има га и у познатој турској серији Muhteşem Yüzyıl  :)
<a href="https://www.youtube.com/v/SLEQTwlKCw8&amp;t=" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/SLEQTwlKCw8&amp;t=</a>

2) Тимур-бег, чији син Џафер-бег је био и војнучки сераскер, као и његов син Махмуд који је држао у тимар и село Баљен. А изгледа да је син Џафера Хасан имао у тимару и село Жупа у Трговишту гдје се такођер јавља "баштина Туган". Иначе у махали у Призрену се јавља баштина Туган, а све остале су хришћанске
 И Тимур-бег је имао зеамет 1533. у зворничком санџаку.

3) Синан-бег
је умро као Ћехаја Румелије, Зворнички санџакбег 1514-1517, 1526. , медреса, имарет у Новом Пазару. Он је посједовао и чифлук код Сјенице.
Његов син Дервиш-Мехмед-бег је био санџакбег Панкоте у Мађарској.

 Некад, код неких од ових стоји "рођак" Јакуба, али веза постоји сигурно.

 Директне везе између потомака Ахмед-бега и Јакуб-бега су, чифлук Синан-бега б. Јакуба у споменутом селу Корутан, и то војнучке њиве је онда био у посједу Мехмеда челебије сина Ахмед-бега, да би га онда управо наслиједио споменути Мехмед син хасана сина Ахмед-бега који је држао баштине у селу Брвеница. У селу Доња Подастина је земљу споменутог Хасана и Хусеина синова Ахмед-бега преузео пидар Али челебија, син Џафера, потомак Тимура.
 Укупно сам идентификовао 15 потомака Ахмед-бега (укључујући и 4 по женској) и 19 потомака Јакуб-бега. Код практично свих могу гарантовати 100 % сродство. Само код потомака Тимур-бега, не спомиње се то изричито али произилази из свих чињеница (насљеђивање његове имовине, један потомак је био исто дефтердар као и он). Што је најважније за мене овдје Хасан-челебија јесте 100 % син особе која држи Ракон 1485. г. ;)

 1463. се у Качанику јављају прво пут истог дана као тимарциници силахтар Ахмед и рикабдар Јакуб, можда су они ипак били у некој вези. Овај рикабдар Јакуб је имао махалу у Призрену. Јакуб је био рикабдар султана Мехмеда Освајача, а могуће и да је Ахмед био његов силахтар (мачоноша), јер се та титула на крају задржала код њега. Јер 1469. он је "сербеваб" - капуџибаша Иса-бега Исхаковића.
 
 Дакле E-A24048 су по свему судећи били "приватни" војнуци Ахмед-бега и његових потомака. У спрези са са потомцима Јакуб-бега, овдје се ради о неким од најмоћнијих људи у Османском царству у то вријеме. Изгледа да је силахтар Ахмед био и покровитељ неких манастира попут Никољца и Свете Тројице.
Зато не изгледа чудно да се ктитор Паун 1645. налази на полеђини Јеванђеља "окованог у сребро", као и да се неко може населити у 16./17. б. у Ракон код Никољ Пазара, очигледно везе током више генерација са потомцима Ахмед-бега морају ту бити пресудне. Као можда и то што нема E-A24048 у Војводини (сеоба са Чарнојевићем). Као што споменух овакво што се уклапа и у присуство рођака у Тузланском кантону, због јаких веза потомака Јакуб-бега са Зворничким санџаком, а доста тог подручја је потпадало у Зворнички санџак.

 Оно што ми није јасно јесте да ли су ови војнуци са Пештера искористили Ахмед-бега да прошире утицај много јужније на Никољац или је он постојао и прије њега. Вјероватно ово друго, јер ипак постоји и 1485. у ком случају је могуће прв ктитор Никољца био од истог рода. Нема дилеме да је "друго име Ракон" као и обично печат неке организоване групе која долази на то подручје као и у многим другим случајевима.

 У сваком случају унакрсне везе A24048 са Ахмед-бегом и његовим потомцима чине круг који објашњава многе ствари.. 8)

 И плус за мене дакле 3 рода која се могу директно везати за неке куманске трагове (+1 печенешке), дакле 100 %, и није само да се ради о случајности географских локалитета (која и сама по себи није вјероватна). 8)
« Последња измена: Јун 16, 2019, 12:05:43 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #85 послато: Јун 20, 2019, 06:07:50 поподне »
А директна веза преко личности Хасана (челебије) између њих постоји и по томе што је син Хасана-челебије Мехмед челебија био посјеник пет сада већ бивших војнучких баштина у селу Брвеница-друго име Ричић 1604.

 Село Брвеница друго име "Рајчић" из 1526. је сигурно село Зајечиће, 1.5 км сјеверозападно од села Крће.. И у дефтеру 1530. је преведено као "Karye-i Brveninçe nam-ı diğer Zayeçik". Опет "р" и "з" и дијакритици.. А Крће су у тимару Хасана сина Ахмед-бега 1526. и 1530. :) Сигурно постоји веза између Хасана и кнеза Огнана.

 Кад видим неке старије земље које имају асоцијацију са Ахмед-бегом силахтаром, које он непосредно држи или има везу:
Мезра Ракон код Никољца 1485
Чифлук у селу Крће (тимар сина и близу Зајечића, тимара Огнана гдје се јавља и "Рајкун", војнук тимарник 1526.)
Чифлук у селу Јанча - једна од "база" овог рода
Чифлук у селу Корутан (војнучко село, данас заселак Јанче) , војнук тимарник 1526.
Баштина Ахмед у селу Баљен - војнук тимарник 1526. (из групе Зајечић, Корутан)
Баштина Ахмед у селу Д. Страњане - (баштина Андрија Поповић 1571., а у Г.Страњанима се јавља лично име "Јармен")

 Доминирају индикације за везу са E-A24048..

 Највјероватније су ови војнуци села Корутан такођер имали везу са E-A24048, само и ту 1604. више није било војнука. У односу на 15. вијек нпр. кад је у нахији Трговиште 1485. било 162 војнука, а 1469. у нахији Сјеница само 31, 100 година касније ситуација је била сасвим другачија и 1571. на подручју Трговишта није било војнука, док их је било поприлично у нахији Сјеница, тако да је могуће дошло и до миграције у подручје гдје се могао очувати војнучки статус, села Крња Јела и Баљен јесу имала везу с војнуцима, но средином 16. вијека на цијелом подручју Трговишта није било војнука. Док се у нахији Сјеница број повећао и то очито и миграцијом неких група попут војнука Чајковине, Дубнице, Распоганче.

 Кад се то уклопи са тада пештерским личним именом првог познатог Ракоњца, и "мезром Ракон", мислим да нема ни 0.1 % шансе да E-A24048 није врло повезан, па и искључиво за ове тимарнике/војнуке Зајечића, Корутана и Баљена из 1526.. Сигурно да има још занимљивог материјала..
« Последња измена: Јун 20, 2019, 06:11:33 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #86 послато: Јун 29, 2019, 01:34:05 пре подне »
У дефтеру Скадарског санџака из 1530. је Ракон такођер мезра, дакле ненасељен је само нема другог имена, погрешно је преведен као „Закут“, но налази се опет до Никољца у нахији Пећ гдје су били и 1485., „р“ и „з“ без дијактритика су исто слово, док је т у финалној форми слично н.

 Да 100 % је ово случај, у дефтеру Призренског санџака из 1530. је село Закут сјеверно од Подујева преведено алтернативно као "Ракун".:) Аутор тог дефтера је често стављао и алтернативну верзију док то није био случај код аутора који је радио на дефтеру Скадарског санџака из 1530. Дакле чисто ствар дијакритика.

 Такођер у дефтеру Призренског санџака из 1571. обратио сам пажњу на ове баштине које "држе становници села" за које сам претпостављао да су старије. И то јесте случај јер се у великој већини генеолошки најстарији становници села у 1571. (махом рођени вјероватно око 1500 или 1480-1500 по неким мојим процјенама), не могу везати за такве баштине. Тако да баштина Ахмед у селу Баленова (Баљен) датира највјероватније у почетак 16. или крај 15. в. када је живио Ахмед-бег, обзиром на везе његовог сина са кнезом тимарником села Баљен 1526./1530. и да иста особа већ има патронат над земљом која припада манастиру Никољац (Ракон/Ракоње), док је ова у руци монаха манастира Света Тројица, мислим да се скоро 100 % ради о њему.. То опет индицира да је исто случај са баштином Ахмед у Доњим Страњанима гдје се јавља презиме Поповић (које се јавља код војнука Лопижа заједно са "Рајкун/Раикон"-ом).

 Још један занимљив османски заим са везама са војнуцима, Касим-бег, његов син Мехмед-бег који је држао села у нахији Трговиште. Али занимљиво и са селом Точилова између Крње Јеле и Баљена.

 Оно што је мени заиста невјероватно јесте овакво поклапање чињеница и да баш обухвате не само Ракоњце већ и рођаке. Такођер што се тиче баштине "Куман" у селу Крња Јела, ради се о особи са именом Куман рођеној око 1470-1480 или о још старијој баштини. У сваком случају јесте стара. Из наравно разлога одбране моје хипотезе ја сам "нациљао" ова села али нисам очекивао да постоје овакве индикације које потврђују оно о чему сам говорио раније.:) Наравно ово је само из објављене грађе, а више има необјављене.:) Мислим да би тај потес од Крње Јеле према Баљену могао бити изворно матица за наш кластер. Изворно крајем 15. вијека западни пештерски дио нахије Трговиште је имао робусно присуство војнука но пар деценија касније то је замрло а источније на Пештеру у нахији Сјеница се биљежи све јаче војнучко присуство, а у тим помјерањима (јер нека војнучка села су толико демографски ојачала да је то немогуће рприродним путем уз тотално неподударање имена дошљака са старинцима) су важну улогу имали управо османски родови које сам поменуо..

 Занима ме до када су Ракоње биле мезра, постоје неки необјављени извори у којима то стоји.. Наравно ко би се могао населити ту, можда војнуци генерацијама у служби исте фамилије која држи Ракоње и 1485. код којих се јавља та форма. :) Наравно и овај спомен Ракоња 1485. је јављање јер се звала "Споча друго име Ракон", дакле 1485. ово "Ракон" има индикације неке племенске групе која је нешто имала с том земљом, као што је било много сличних случајева.. Наравно ту долазимо до ктитора Никољца који је умро 1645., дакле сигурно је био активан и прије и који има кристално јасно (у то доба пештерско) лично име. Логички ктитори у то доба на таквом подручју су углавном и били из војнучког сталежа или трговци..
« Последња измена: Јун 29, 2019, 01:44:00 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #87 послато: Септембар 01, 2019, 06:58:21 поподне »
-196900  Stylos  амерички мигрант из Гревене, у сјеверној Грчкој. Гревена је “необична“ по томе што се ту око 1220 г. говорио Бугарски. Он се чини близак нама с тим што нема dys438=11.

 Мислим да није Z17107 већ E-BY4404+ јер има комбинацију маркера карактеристичну за BY4404, 458=17+449=31+456=18 и само је 4/37 са Американцем BY4404. Ту се од јучер нашао и Бугарин који нема 456=18 али је вјероватно мутирао или је нека старија грана.

 Тако да бих рекао да врло вјероватно Ђерфи и RU281 из Клужа формирају грану по маркеру dys456=18 и да нису јако блиски (1000+ г.).

 Уз помоћ администратора тестирао сам неке Z17107 кандидате проблем је што су многи са Y12, Кумик из Дагестана Z17107- (са малим проширењем маркера је очито V12). Једног грузијског кандидата који је V13 на којег прије нисам обратио пажњу опет Z17107-, а наручени су тестови за још два Грузина који личе на једну Z17107 грану са 439=13 иако имају само Y12 али унутар тих су два маркера која су битна. Такођер V13 Азер који је можда повезан са Грузином који је Z17107- (могао би бити CTS9320>BY4526 или Z16661) али су 9/37 и он има 439=13 за разлику од Грузина, можда ипак буде он рођак ове америчке гране, и гдје се сличан хаплотип јавља и код Калмика у новијој студији (из раније студије постоји један који изгледа као A24048 кандидат без 438=11).

 Ђерфи има што нисам споменуо и DYS712=20 што је један од одређујућих маркера на Z17107 нивоу, тако да јесте наравно 100% припадник ове гране на A24048 нивоу, нашао сам 4 маркера која су сигурно веза но ова грана је изгледа више склона мутацијама. На сличној покривености и од исте компаније имао сам пуно више мутација од E-Y81971 а то се види и на маркерима. И на 4 маркера занимљиво не дијелимо вриједности али ниједна вриједност није модална за Z17107, што је више него сам нашао код других грана на 111 маркера. И вјероватно су и ту неки SNP-ови на овом сету.

 Нашао сам и овог BiGY Z17107>BY4467, надам се да ће наручити упгрејд на Y700, јер очито покривеност му није била добра.

 Такођер надам се да ускоро новим рођацима од нетестираних родова. ;) Занимљиво да је Клуж и то подручје око Турде припадао Аварима од почетка њихове владавине, у каснијем периоду то је постао и један од главних центара касних Авара, и једно од подручја гдје су засвједочени најпознији Авари, као и долазак словенског елемента који је примио разне елементе аварске културе. Може бити занимљиво за моју хипотезу (Ракон-Аркон).

 Дакле постоје два главна кластера засад: dys456=18 "карпатски" и dys385ii=17 "шопско-полимски" са могућношћу препознавања и на мањем броју маркера (што је нетипично за V13). Полимски је млађа подграна шопског што је јасно видљиво из редосљеда мутација. Једино питање је гдје је старија база, dys456=18 се јавља у Куманији а dys385ii=17 у Печењевцу а и дијелу Пештера са таквим траговима. Никаква миграција из Шопа и Полимља у В. Куманију није засвједочена, с друге стране јесте миграција из Куманије у "Бугарску" засвједочена, односно по доступним траговима (посебно јужни) Шоплук је била вјероватно и главна дестинација.

  Једна занимљива грана може бити и I-Y125026. Видио сам тезе о вези са дако-келтским Анартима и каснијем ширењу са Словенима ове гране. И слажем се са тим но могуће да се није само са Словенима ширила ова грана: Грци I-Y128714 су из Меглена и то са TMRCA од 600 г.везани за село гдје се 1568. помиње нпр. лично име "Гоцман", које ми изгледа са туркијском етимологијом. А Меглен јесте насељаван таквим становништвом, посебно Печенезима.

 Неке потенцијалне сличности са E-A24048:
1) у Шопу код Босилеграда има и Бугарин I-Y125026.
2) у Алби јужно од Клужа се јавља Румун Y125026*, а још јужније на подручју Должа има чак 5 I-Y125026 из студије који формрају неки кластер.
3) У узорку Кумана из Мале Куманије се јавља и један I-Y125026. Тестирани су неки који се сматрају Куманима и среће се ту врло необичних хаплотипова за Мађаре као R-M73 "Кумандин" и врло вјероватно R-Z93.. На узорку од 23 поприлично разлика са Мађарима, а више везе са Секељима и источнијим подручјем Трансилваније што говори да јесу мигранти ту. Ту нема A24048 али их има у В. Куманији.
4) Ако су I-Y128714 Анарти, E-A24048 dys456=18 подјећају на неко дачко племе а ако су у пару са E-Y81971, и још два Z17107* око Лвова подсјећају Костобоке и Липица културу. Ово у случају да нема неких још источнијих веза.
« Последња измена: Септембар 01, 2019, 07:06:42 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #88 послато: Септембар 30, 2019, 12:52:40 пре подне »
 Бојовић из Чичкова је дакле нови припадник "A24048" (ово може бити и неки новији СНП наравно). Не уклапа се у досадашње но треба рећи да на 107 маркера Ракоњци и Ђерфији имају 26 разлика, отприлике исто као нпр. са граном BY4467. Иако се уочавају барем 4 мутације које су специфичне ова грана изгледа доста "измутирано", тако да ми није лако рећи који би био TMRCA чак и на већем броју маркера али вјерујем да се креће у неком опсегу од око 1700-2200 г. То је оно што сам добијао поредећи колико неке друге гране дијеле мутација на 111 сету. Обзиром на очекивану дистанцу ако сам у праву требало би да на том подручју да нађем и припадника кластера 385b=17.

  Други Рус којег сам помињао због непосједовања неких битних вриједности као 712=20 као и 540=12 (врло битно за CTS6377) није ни близу тако сигуран рођак овог Руса BY4467 као што сам мислио. Као и неке вриједности за које сам мислио да су старе код њега. Овај Грузин Z17107- којег сам тестирао обзиром на 540=12 мора бити неки CTS9320, вјероватно BY4526 гдје има нека добра поклапања.

 Иначе уколико овај Рус BY4467 јесте негативан на Y30991 онда постоје на Z17107 нивоу:
Z17107>Y81971    GATAH4=11
Z17107>BY4467    GATAH4=11

Y30991>A24048   GATAH4=12 (изворно, код Ракоњаца је очито новија мутација),
Z38456>BY4435   GATAH4=12
Z38456>BY4461>Y161798,   GATAH4=12
Z38456>BY4461>Y97307      GATAH4=12.

 Импликација је јасна: да је GATAH4=12 одређујућа мутација на Y30991 нивоу. Јер је то на Z38456 нивоу DYS444=13. Сви Z38456+ имају 13, сви Z38456- имају 12.

 Што значи да ова украјинска грана гдје сви припадници кластера имају GATAH4=12 јесте у том случају врло вјероватно Y30991+. На 67 маркера не може се видјети нека веза са нашом граном. Но индикација неке везе може бити нестабилност на маркеру DYS438 који је врло спор и врло је ријетко да се унутар неке подгране дешавају мутације на том маркеру. Наша грана има 11 та грана има 9. Друга сличност је измутираност. Тестирани са FTDNA има сигурног рођака из анонимног узорка Лвова (слично подручје) али има 3 на 16 маркера шт означи да имају неку старост ту. За другог тестираног са FTDNA који је сродан Украјинцу не знам одакле је но барем је добра индикација о старости 438=9. Како Украјинац има врло специфично презиме које се јавља чини се углавном на том подручју шансе су солидне да је сваки носилац тог презимена припадник тог кластера (као и Ракоњци очигледно) што је од користи.

 Обзиром на ово око GATAH4=12, овај један осетски V13 Y37 хаплотип је дефинтивно вриједан тестирања на Z17107. Изгледа врло чудно, но има 447=25 + 458=16 (уобичајене CTS9320+ индикације), као и H4=12. Има 449=32 што је модал за CTS9320, но није за Z16988 и PH1173 које имају повратне мутације на 449, па је то могућа индикација да је Z16988-, PH1173- као и за албанске E-Y84585, но не и за њемачке, но друга индикација за E-Y84585 је 456=18 коју такођер нема, дакле то оставља Z25461 и BY4526 код којих нема H4=12 као ни код неких CTS9320* које знам.
« Последња измена: Септембар 30, 2019, 12:54:28 пре подне Zor »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1360
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #89 послато: Октобар 03, 2019, 08:45:44 пре подне »
Бојовић из Чичкова је дакле нови припадник "A24048" (ово може бити и неки новији СНП наравно). Не уклапа се у досадашње но треба рећи да на 107 маркера Ракоњци и Ђерфији имају 26 разлика, отприлике исто као нпр. са граном BY4467.
Једна радосна вест, Бојовић ће урадити BigY, у плану му је да до краја године пошаље узорак на FTDNA.  :)

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #90 послато: Октобар 03, 2019, 11:13:18 пре подне »
Једна радосна вест, Бојовић ће урадити BigY, у плану му је да до краја године пошаље узорак на FTDNA.  :)

 Одлично!! :) То ће сигурно дати неке одговоре, и проширити знање о овој грани. Код већине и кад се почне са неким основним тестоовима на крају се дође до BigY свакако, па је и уштеда одмах наручити. :) Мислим да у новембру има неки попуст, а и око Нове године их буде. Овај Рус што је подавно радио BigY није ми одговорио досад везано за слање на YFull, једини начин да се види да ли ишта дијели са овом граном је BigY на FTDNA. Нпр. на YFull-у Бугари YF14857 и YF12550 (овај је из Грчке) су BY3880* али немају очитовање на важне SNP-ове као Z5017, Z5018 због мање покривености. Међутим и поред тога први је Z5017+ а други Z5018+, јер на FTDNA постоје њихови рођаци са којима дијеле SNP-ове, па се зна да иако немају очитовања су уствари позитивни на Z5017 и Z5018, да су њихови рођаци послали резултат YFull-у то би било видљиво. Овај Рус није имао добру покривеност али можда се нађе неки SNP као веза, ако не онда ће бити заиста GATAH4=12 индикација за Y30991+ а не за Z17107+, односно овај Украјинац који је Z17107+, Z38456- је вјероватно Y30991+, тако да ћу покушати од те гране добити бар један BigY. Такођер очекујем BigY од ове породице из Мађарске у догледно вријеме, као и тестирање разних других родова са тог подручја јер сам стекао познанике који су из Нађкуншага и који познају људе са тог подручја.

 На 23 маркера није могуће рећи гдје се Бојовић уклапа. Сви досадашњи хаплотипови на Балкану изгледају генерално блиско на мањем броју маркера и вјероватно да им је TMRCA око којих 1000 г.. Можда је највјероватније да је он са нама у групи само нешто мало даљи. Такођер резултат Бојовића потврђује да је 576=18 мутација код Ракоњаца важна новија мутација, старија од 385а=17, тако да редосљед наших најближих генетских рођака је Врање, Македонац/Драговић, (вјероватно) Пирот, и Дугејинци/Живковићи и Софијанац, а овај из Тузланског кантона обзиром да има 385=17-17 + 576=18 и поред неких немодалних вриједности мора да је у ближој вези са Ракоњцима и поред неких неуобичајених вриједности на 635 и 458.

 Испадоше још два Грузина Z17107- (што сам некако очекивао кад сам видио да други Рус није баш сигуран рођак овог првог), они су само Y12 и могу бити свашта, није исплатљиво проширивати маркере из моје перспективе, бољи је одмах SNP тест. Има још два хаплотипа одатле који су изгледа CTS9320+ али се не уклапају добро у било које гране.
« Последња измена: Октобар 03, 2019, 11:17:19 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #91 послато: Октобар 13, 2019, 01:50:22 пре подне »
 Промакло ми је да се ипак се јавља овај кластер и у Војводини (Veselinovic et al. 2008), припада старијој GATAH4=12 групи унутар dys385b=17 кластера, тако да није близак Ракоњцима. Ови хаплотипови изгледају исто на 17 маркера но врло могуће да на више маркера има више разлика. Нпр. Дугејинци врло вјероватно се разликују у односу на Софијанца на 576 и 570 на Y23.
 Такођер у старијој студији Бугарске (Zaharova et al 2001) се јавља на 9 маркера један dys385=16-17 + dys389=13-29, једини такав хаплотип у Бугарској је овај из Софије тако да су шансе солидне да је припадник овог кластера, има необичних dys391=11, вјероватно приватна.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #92 послато: Новембар 01, 2019, 01:50:47 пре подне »
 Овај узорак из Војводине по хаплотипу није поријеклом из Крајине, Полимља, само из Шоплука (одакле Војвођани баш и не потичу често) но обзиром да се у истој студији налази подоста хаплотипова који су очито етнички Мађари, Роми, Румуни, могуће да је и Румун из Баната или Мађар.

 Уз помоћ мађарског админа коначно ми се јавио неко од овог рода који је тестиран из Карцага. Сродник тестираног, каже да они нису повезани са овим Ђерфијима које сам спомињао, да ти Ђерфији потичу из Трансилваније (већ сам спомињао око службе њихове код Принца Трансилваније но бавио сам се тим раним претком), а да су овај тестирани род Кумани. :D Требало би да није проблем да овдје добијем пар BigY као и да се тестира још родова.:) Кизмеш ми је помињао да у његовом малом мјесту Њирбатору има троје различитих Ђерфија. Мало је вјероватно да би се једна врло ријетка грана случајно налазила у Карцагу, Печењевцу, и код Куманице или баштине "Куман"..
« Последња измена: Новембар 01, 2019, 01:57:39 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #93 послато: Новембар 25, 2019, 10:11:27 поподне »
 Ђерфи је наручио BigY-700. :) Тестирани ми је такођер рекао да су куманског поријекла, а да ови други познатији Ђерфији нису, и споменуо ми је да је породица његове мајке такођер куманска, и да се спомињу прије више од 400 г. тамо. Иако деценијама не живи тамо, прадјед му је имао доста земље и животиња у Карцагу у 19. в. Надам се да ће се неки родови тестирати и прије него посјетим то подручје. Сва логика каже да ће бити још фамилија од овог кластера, и да ће бити још занимљивих хаплогрупа.

 Према Рафу Кестермансу, администратору E-M35 пројекта који се највише бави E-V13, N4025 Рус Щепак, Темрюк, Z17107>BY4467 нема очитовање на Y30991, и није могуће тренутно дознати његов статус код овог SNP-а. Ја сам му слао поруку али је није видио, па ћу му вјероватно послати другу преко другог медија. Видим да је Амеркинац Smith N155373 можда радио BigY (или је неки трансфер), он има неке сличности са N4025. H4=12 опет може бити одређујући за Y30991, али треба још резултата. У сваком случају је или на том или на Z17107 нивоу. Два нова снипа на том нивоу BY34290, Z17395 вјероватно нису битни јер их је YSEQ одбио а једног има и код друге хаплогрупе.

 Слао сам поруку Украјинцу, да је сад вријеме за надоградњу његовог Y67 на BigY, ваљда ће некад одговорити, буде тих попуста.

 Наручио сам преко осетинског администратора SNP pack за Бзыкова. Овај пут није само индивидуални SNP тако да ће бити профилисан други V13 хаплотип код Осетина, што може бити од користи за E-V13. Ако није Z17107 надам се да је барем CTS9320. Ако му H4=12 није недавна мутација шансе су добре да је Z17107, многи немодали на спорим маркерима смањују шансу да је недавна, но видјећемо.

 Драговић, који је у кластеру с С.Македонцем према предању је из Бороштице на Пештеру. Могло би бити тачно јер су кумови Радоњића из села Баре, Кнић.
-Вукадиновићи и Радоњићи. Дошла браћа Милован, који је погинуо на Чачку, од њега су Вукадиновићи и Вуксан од кога су Радоњићи. Дошли су из Боровштице. Одржавају кумство са Драговићима у Горњој Трешњевици, засеок Пријане, славе Никољдан.

 Боро(в)штица се помиње 1571. Необична је тад у том селу била баштина Варван. Ово је нешто што је страно ономастикону јужнословенских подручја, и генерално. Изгледа да потиче са сјевероистока. Презиме Варванович нпр. Има више теза о поријеклу овог презимена:

Фамилия Варванович образовалась от прозвища Варван. Скорее всего, оно ведет свое начало от диалектного слова «варва», которое в некоторых говорах употребляется в значении «нечисть, остатки от битого скота на бойне». Поэтому можно предположить, что основатель рода Варванович работал на скотобойне.

Возможно также, что прозвище связано с другим значением существительного «варва» - «клевета». В таком случае Варваном могли прозвать нечестного человека, часто прибегавшего ко лжи, либо наоборот, слишком доверчивого, часто подвергавшегося клевете.

Существует еще одна гипотеза, согласно которой, фамилия Варванович восходит к финскому слову varvas - "палец (ноги)". Соответственно, прозвище Варван мог получить человек с большим или поврежденным пальцем ноги.


 Дефинитивно са њим, 100 % постоји нека старина на "пред-климентском" Пештеру.

 Питах о овим Бојовићима из Чичкове, да им нису рођаци Бојовићи из сусједне Високе са истом славом, требало би да нису, но ко зна и у Чичкови не вјерујем да су очекивали 3 хг. код истог презимена. У Високој се помиње баштина Шишман у првој половини 16 в.. ;D

 Нашао сам неке Бугаре са презименом Куманов код Пловдива па их покушавам наговорити да се тестирају. Има један Куманов на бугарском пријекту са другог подручја и он је R-L260>YP1337  YP1341- нема рођака на Балкану, не изгледа у вези са хрватским R-Y132940. То јесте за Бугарску необична грана M458.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #94 послато: Децембар 05, 2019, 04:22:32 поподне »
 Појави се YF67778 на YFull-у! Бошњак из Босне и од овог је кластера, али не упада у 385=16-17 подграну. Занимљиво обзиром да се у Тузли јавља рођак из студије, опет скоро сигурно Бошњак и неповезан са овим. Ова грана је по досадањеим резултатима непостојећа код Срба из БиХ, Хрвата (што је тестирано) а постоји код Бошњака.

 Углавном, кад заврши Ђерфијев BigY, ова грана ће се наћи и на FTDNA, а три резултата ће дати неке одговоре. Ја сам једини од гране dys385b=17 који су најчешћи тако да би они требали бити сви са мном у подграни.

 Хм, видим да је на Бошњачком пројекту.. Предак Мустафа Демир р. 1795, Буковље, Какањ. Дознаћу ја о овом роду што се може дознати..

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #95 послато: Децембар 05, 2019, 05:14:44 поподне »
 Изгледа да је BP20841/YF67778 ближи Ракоњцима него Ђерфију. Иако не дијелимо 587=19, дијели на врло спорим маркерима са мном комбинацију dys446=11 + dys510=18. + dys650=19, ја имам на YFull-у dys650=18.а, мислим да се могуће може рачунати то као 19, Ђерфи има 20, модал за V13 је 21. И dys715=23, ја имам 22 (модал 24). Опет изгледа измутирано, па очекујем да ће имати такођер доста новела, видјећемо колико ће дијелити.. Обзиром на измутираност (Ђерфију је на 111 ближи Шчепак него Ракоњац иако су Ракоњци сигурно ближи).
 На мање маркера најближи му је RU281 из Клуж округа, СЗ Румунија 3/19 (Басараби студија). Дијели с њим dys393=14, такођер има повишен dys458=17 (модал 16), RU281 има чак 18. RU281 дијели са Ђерфијем 456=18 но то је и бржи маркер. Ђерфи и RU281 су 4/19, и изгледа веза преко спорог dys393 јача него преко dys456.

 Чудно презиме за Босну, Демир = тур. жељезо. Често презиме у Турској.
<a href="https://youtu.be/mwRtYnPrw0E?t=247" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtu.be/mwRtYnPrw0E?t=247</a>

 Ђерфи је из Карцага гдје се населио клан Олас за који се претпоставља да је био хетероген и као што се види на видеу чији претпостављени трагови постоје широм Анадолије. Не може се искључити анадолијска веза (таква предања постоје често по Босни, мада нису утемељена већином, но негдје јесу). Оно што је битно, овај не-385b=17 је мени ближи него рођаку из Карцага и могуће да је рођак овог са сјевера Трансилваније. 3 разлике, 2 на бржим, може бити и развијени средњи вијек.
 Било је наравно доста мађарско-средњобосанских веза (тј. мађарских упада) у том периоду..
« Последња измена: Децембар 05, 2019, 05:27:53 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #96 послато: Децембар 06, 2019, 01:44:30 пре подне »
 Демири из Буковља се спомињу у Височкој нахији, да су "дошли из Осјечана код Добоја". Међутим тамо нема муслимана, једини тестирани је PH908. Тестирани ми рече да се ради о грешки и да се ту ради о Осјечанима код Возуће гдје имају Демировићи који су дошли од Какња. Обзиром да ове гране нема код Срба из БиХ на добром узорку, врло сам скептичан да ће је и бити. Постоје докази о претку који је држао у Буковљу 1866. земљу, рођен вјер. око 1795.

 У дефтеру 1604. г. се спомиње село "Буковчевина" које је по Аличићу вјероватно данашње Буковље. Муслимана 46, немуслимана само 4. Занимљиво од тих немуслимана, што уочавам за то подручје а по чему се оно издваја од неких других. Ту су Михал и Остоја синови Гашпара. Видим на том подручју је чудна учесталост тог имена. Гашпар син Јанка је осим у Буковчевини имао баштину и у удаљеном селу Локвине, па се може радити и о потомку "неког рода". Гашпар је наравно мађарско име, ово мора бити мађарски утицај на том подручју.

 И то је нешто што одваја Бошњаке од Срба у Босни генетски. Већ присутне ријетке гране нпр. R-U106>Z326 која би могла бити посљедица мађарског утицаја.
Мађарски утицај је био јак у средњевјековној Босни, не рачунајући позније миграције. Ако ова грана има везе са номадима у Мађарској што налаз у Куншагу индицира, одмах је аутоматски "покретљивија" и то јој даје додатну шансу да буде дио таквог утицаја, јер осим Мађара, су и Печенези, Кумани били често у њиховој служби. Само лично име бана Кулина је нађено у Жичкој Хрисовуљи у влашком катуну поред три особе са именом Куман нпр. Етимолошки није проблем нађи туркијску позадину за ово име.

 Такођер ако са генетске стране као што изгледа Ђерфи је степеницу више изнад нас, а Демир има везе са RU281 из Клужа што је више вјероватно него да је RU281 ближи Ђерфију, онда су RU281 и Ђерфи прилично удаљени и нека њихова заједничја миграција са Балкана нема смисла, ни у ком случају у склопу неке влашке сеобе преко Дунава (која се претпоставља за претке прото-Румуна од стране многих). За Ракоњце ови шопски хаплотипови остају ближи.

 Биће занимљиво видјети колико дијелимо мутација. Дистанца 25/111 у просјеку је 2500+ г. међутим очито по свим хаплотиповима на 111 да ова грана више мутира. Па се на тој дистанци може уочити 5,6,7 мутација. Имало би смисла да ја и Демир дијелимо преко 10 SNP-ова обзиром да се 6-7 може уочити на само 111 маркера, а наравно додатне су на 700..  Одмах ми Федушка постаје занимљивији јер и та грана изгледа више мутира, плус мутација на 438, само -1 за разлику од нас +1 надам се да ће се појавити неко од те гране.
« Последња измена: Децембар 06, 2019, 01:51:17 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #97 послато: Децембар 06, 2019, 07:59:38 поподне »
 Ипак може се рећи да ће остати грана "A24048" тј. 12099736 C to A! ;) Из листе новела ми је нестало 13 SNP-ова најбољег квалитета као и 3 прихватљивог од 31 и 7 колико сам прије имао. Анализа је у току али се очито ради о SNP-овима које дијеле Ракоњац и Демир. Ово су они најбољег квалитета:
A24066, A24074, BY92519, A24048, A24051, A24052, A24054, A24057, A24058, A24069, A24070, A24064, Y167028

 Још их немам у листи да их дијелим са Демиром, али обзиром да су нестали из новел листе сасвим сигурно да их дијелимо. Као што сам и претпостављао, без обзира на већу разлику у маркерима дијелимо поприлично SNP-ова, јер се на 111 може уочити више дијељених немодала него је то уобичајено за 21/111 разлику.

 TMRCA, не знам иду ли прихватљиви, овиси колико он има приватних итд.. YFull је нешто спорији у задње вријеме па не очекујем ту скорије коначан исход јер и још се нпр. воде код R-Z2705 неке нове гране као паралелни.. Могло би бити у нижем опсегу онога што сам рачунао за ове даље рођаке 1500-1800.. У том случају се иде само по 100 г. по мутацији (144 је на YFull-у).
« Последња измена: Децембар 06, 2019, 08:03:41 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #98 послато: Децембар 06, 2019, 09:20:21 поподне »
 У Буковљу се спомиње и баптина Хасана сина Галина сина Цвитка. Име Галин је врло нетипично за ова подручја, среће се тај коријен Гал више по Банату, Бачкој. У Мађарској је често презиме Gál а среће се видим често и по пописима и као лично име осим презимена. Од њега се изводи Галош. У пописима у 16. в. Гал је било чешће од Галош. Има довођења у везу са лат. Gallus. Тако још један занимљив траг ту који је био пуно рјеђи од Гашпара. Источно, код Руса се јавља Галин, обчно се доводи у везу са грким коријеном, јаља се и код Татара, ту неко друго објашњење.

 Такођер у селу Буковље се јавља земља Шарган. У Србији је то врста змије, у Босни "планинска шарка", у Хрватској "планински жутокруг" :D. Топонима има ту и тамо, презимена оваквих само у Цазинској Крајини (Шаргановић), источно су врло честа етимологије иду од руских то туркијских. Према мишљењу руског/казахског синолога и турколога Јурија Зујева име куманског хана Шарукана је изведено од Шарган - "змај". :)

 Код Демира има неке приче о Анадолији, дијелом због форме презимена без -ић, у том селу по Филиповићу, један род је из Мале Азије.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #99 послато: Децембар 06, 2019, 10:04:12 поподне »
и на мађарском је sárkány -> змај
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #100 послато: Децембар 06, 2019, 11:31:23 поподне »
и на мађарском је sárkány -> змај

 Да, добро си то запазио. :) У мађарском sárkány је туркијског поријекла. Куманска форма је sazagan, но претпоставља се да мађ. sárkány потиче од огурског језика (аварско-булгарског), *šarakan "змај". Онда се претпоставља да је Шарукан имао огурско име. Друга варијанта која се спомиње је Шари - кан, кан Шарија, народа који је чинио дио Кумана.

 Логично је и да спрски "шарган" има исти коријен обзиром да се такођер односи на рептила.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #101 послато: Децембар 06, 2019, 11:57:32 поподне »
Да, добро си то запазио. :) У мађарском sárkány је туркијског поријекла. Куманска форма је sazagan, но претпоставља се да мађ. sárkány потиче од огурског језика (аварско-булгарског), *šarakan "змај". Онда се претпоставља да је Шарукан имао огурско име. Друга варијанта која се спомиње је Шари - кан, кан Шарија, народа који је чинио дио Кумана.

 Логично је и да спрски "шарган" има исти коријен обзиром да се такођер односи на рептила.

Можда чак и српско "шаран" са тим има везе, с обзиром да по народним легендама код Срба, можда и још неких словенских народа, змај настаје од шарана који је напунио одређени број година (најчешће 40).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #102 послато: Децембар 07, 2019, 02:46:12 поподне »
Можда чак и српско "шаран" са тим има везе, с обзиром да по народним легендама код Срба, можда и још неких словенских народа, змај настаје од шарана који је напунио одређени број година (најчешће 40).

 Можда, занимљиво како сам помињао да се ситнија врста шарана у Србији назива "чортан"и код Г.Милановца постоје брдо и поток с тим именом.


 Иначе гледам ову рачуницу за одређивање TMRCA код YFull-а, она узима у обзир само новеле, а не дијељене снипове на неком нивоу, што је у реду ако нема превише SNP-ова, али је проблем ако их има пуно. Што значи ако узмем својих 31 најбољег квалитета, одузмем 13 које дијелим са Демиром (зато су отишли из новел листе јер више нису новел), 18 приватних унсесем у формулу, добијем да је наша грана стара 2804 године. Што значи 18 SNP-ова иду по 155.5 г. по генерацији а 13 SNP-ова на нивоу нове гране би имали мутацију свако 15.4 година што је смијешно а и немогуће. Са већом покривеношћу се јавља проблем већег броја SNP-ова, TMRCA преко 2000 г. са Демиром нема смисла кад видим омјер новела и дијељених.

 Ипак мени у рачуници никад нису рачунали 31 већ само 27 SNP-ова, а сад су то смањили на 25. Тако да изгледа обраћају пажњу на то. И са ових 25 старост по мојој линији износи 3871 г. што је доста преко TMRCA за CTS9320 од 3000 г. Прије мене старост Z17107 је била око 2700-2800.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #103 послато: Децембар 25, 2019, 02:26:58 поподне »
 Видим да је издвојена наша грана на YFull-у. Само нема никог у њој.:)
https://www.yfull.com/tree/E-A24066/

 Ова старост је "одређена" по 14 SNP-ова које дијелимо ја и Демир, а ти су ови које сам побројао +ZS73. Како ми је у листи ипак A24066 био први како сам и овдје написао изгледа да ће то бити име гране. Нису рачунати новели мене и Демира овдје. Биће занимљиво видјети колико он има новела, колико се рачуна, а и кад заврши надам се ускоро Ђерфијев BigY колико их он има, и очекујем да не дијели неке од ових 14 обзиром на dys446=11 + dys510=18 комбинацију коју дијелимо Демир и ја.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #104 послато: Децембар 27, 2019, 12:38:34 поподне »
Ова старост је "одређена" по 14 SNP-ова које дијелимо ја и Демир, а ти су ови које сам побројао +ZS73.

 Ипак не, сад кад смо обојица у грани, старост је одрђена по 14 мојих новела најбољег квалитета. Дијелимо 14, 12 најбољег квалитета и 2 прихватљивог квалитета. Ја сам имао и 4 прихватљивог квалитета. Дакле рачунају се само новели најбољег квалитета, мислим да сам видио да се рачунају и новели прихватљивог у многим случајевима, очито овдје виде да би резултат био неприхватљив због великог броја мутација ако би се и они рачунали. Ових мојих 14 чини 2200 г., а мојих 26 најбољег квалитета у калкулацији за старост Y30991 даје и сад 4000 г (сви остали имају 3000 и мање). На E-A24066 нивоу 14 је излистано али се 12 рачуна.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #105 послато: Јануар 05, 2020, 11:47:18 поподне »
Спомињао сам да је субаша Ахмед држао мезру Споча др. именом Ракон која је припадала манастиру Никољац, и да се сигурно ради о данашњим Ракоњама.
 Је ли „субаша Ахмед“ из 1485. „Ахмед-бег“ из 1468/9? Јесте. У дефтеру смедеревског санџака из 1476. исти Ахмед-бег који је држао и тад нахију Никшиће (као и 1468) је означен „субашом“, а Никољац је одмах тик до његових посједа.

 Војнуци села Чајковине из 1604. нису старинци на том подручју. Велики број војнука држи баштине људи са којима није у вези. Питање одакле су, очигледно из села Брвеница друго име Ричић које је 1526. и 1530. као свој тимар држао кнез Огнан отац кнеза Херака који води војнуке Чајковине (Лопижа) 1604.

 Још двије информације.
1) Ахмед-бег силахтар је прије 1463. био шахинџија на двору султана Мехмеда Фатиха, онда силахтар (вјероватно његов а не Иса-бега Исаковића), а према биљежби код једног његовог сина са почетка 16. вијека он је био капиџибаша односно командант дворске страже на двору султана Мехмеда Фатиха. Он је то постао око 1467. кад више није држао тимар у Качанику.

2) Село Брвеница, друго име Зајечиће није постојало у дефтеру 1485.

 То значи ово: Ахмед-бег је био на врло моћној позицији кад је дошао на Пештер, он је одговарао султану Мехмеду а не било коме другом у цијелом Босанском санџаку. Само је у то доба била једна позиција капиџибаше на двору султана.

 Ова војнучка група из Лопижа која је ту дошла из Зајечића, није старином из зајечића јер то село није ни постојало раније. Значи поријеклом је оданде одакле су други тимарници из те групе: Корутан (Јанча) и Баљен. То значи оно што у правилу и произилази кад у дефтеру сукцесивно иду тимарници неког подручја, дакле племенско-генетску повезаност, а посебно код овако мање заједнице. Кристално је јасно да су војнуци кнеза Огнана били под дирекцијом сина Ахмед-бега Хасана Челебије, а исто важи и за војнуке Корутана и Баљена. Корутан је главна база ове турске породице.

 Ови E-A24066, један предање Раждагиња, а сигурно везе са Крњом Јелом, други "пештер" сигурно веза с Баљеном.
1) Син Ахмед бега имао лични посјед у Раждагињи
2) унук Ахмед-бега имао у тимару Крњу Јелу
3) син Ахмед-бега водио и војнуке Баљена

 Значи логички војнуци Лопижа (са овим Рајкун/Рајкон именом) су E-A24066.

 Ради се о томе да војнучка организација није могла да преживи на источном Пештеру који је био под Призренским санџаком али јесте на западном који је био у босанском. Тако да су се помјерили. Ту упада и аквизиција у Раждагињи, одакле су се ови E-A24066 помјерили од Крње Јеле/Баљена јер је Раждањига била у босанском санџаку а Баљен/Крња Јела у призренском. Сам хасан се такођер помјерио јер је узео земље у сјеничкој нахији у босанском санџкаку Крће, Раждагињу..

 Није исто имати села у тимару и имати приватни посјек дакле чифлук. Ахмед-бег је имао у тимару доста села Лимских Никшића, али једина земља коју је на том простору лично држао су Ракоње.
 Ракоњци, само презиме је локативно су се могли населити у Ракоње само у другој половини 16. в или почетком 17 в. Идеја да се на земљу у личном посједу команданта дворске страже султана Мехмеда и његове породице (зато синови имају титулу Челеби) могу населити било хришћани било муслимани без неке везе са овим родом је лудост. А једини са итекаквом везом са овим родом јесу пештерски E-A24066. Ктитор Паун носи пештерско име за то вријеме. Дакле Ракоњци су дошли са Пештера у Ракоње.

 Потес Крња Јела (Куман) - Точилово (Тоган) - Баљен (Балин). :)

 Без наравно Драговића који је из Бороштице са Пештера мигрирао, а који је нешто даље генетски повезан с Ракоњцима.

 Но обзиром да су се Ракоње звале Споча да је ово друго име изгледа да је била већ нека веза и 1485. да ли су тек са Ахмед-бегом ту проширили утицај (можда тад и узели славу Никољдан) или је прије постојао је тешко рећи.

 Додатни резултати потврђују да је исправна моја поставка о још неким маркерима које имају Ракоњци, њихова не само битност већ и редосљед мутација који сам износио. Маркер 576=18 обзиром да сви ови даљи хаплотипови имају 17 (осим пар ових са својим приватним мутацијама ту), јесте битан
1. dys385b=17
2. GATAH4=11
3. dys576=18
4. dys385a=17


 То су неки само од маркера који су видљиви на PowerPlex сету.

 Ипак, што се тиче рачунања снипова како ми Фљор рече ту улазе они који су у combBED regions били најбољег или прихватљивог квалитета.

 Већ је говорено о вези са власима Барче разних R-Z2705 што је изгледно, овдје постоје много јаче индикације код ових заједница за E-A24066, ове заједнице су биле много мање и аутоматски далеко већа шанса за генетску униформност плус наравно њихове јасне везе са породицом капиџибаше Ахмеда. Практично је немогуће заобићи их.
« Последња измена: Јануар 05, 2020, 11:53:51 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #106 послато: Јануар 06, 2020, 06:55:42 поподне »
 Заборавих истаћи такођер чињеницу да су Ракоње 1485. манастирска земља, тако да неки сет чињеница:

1) Ракоње земља која припада манастиру Никољац
2) Паун Ракоњац, ктитор Никољца
3) Ракоње земља у посједу капиџибаше Ахмеда
4) Ахмедови синови управљају војнуцима који су врло вјероватно E-A24066.
5) Име Паун пештерско (у то доба)
6) Ракоње, првобитно мезра

 Такођер спомињао сам Синан-бега, Ћехају Румелије који је имао чифлук у истом селу гдје је била база Ахмед-бега: Корутан. И то војнучке њиве, што значи да је и он имао везу са овим војнуцима Ахмед-бега, а био је двапут Зворнички санџакбег. Па овај рођак из Тузланског кантона који јесте сродан Ракоњцима је могао врло лако тад доћи с њим (тај простор је припадао Зворничком а не Босанском санџаку, и ове гране нема код Срба у Босни). И то јесте индикација и да су војнуци из Корутана такођер били E-A24066+!! Јер каснији попис из 1604. у Корутану спомиње пар војнука али њих тада очито више није било у значајном броју и тешко да постоје њихови генетски потомци. Гледајући родове из Јанче (Корутан је данас заселак) то су све скори досељеници, и муслимански и православни родови, и ту сигурно нема потомака било тих војнука било ове породице Ахмед-бега.

 Упада у очи још нешто, 1485. је у селу Тузина на Пештеру било преко 70 војнука пописаних, док 1571. у селу Тузина има мање од 60 домова, рачунајући и новонастало село Мала Тузина. кад се виде имена очева види се да је такођер нарасло село унутар једне генерације за преко 50 % што значи да је у односу на крај 15. в. Тузина имала велики пад становништва. И наравно војнуци нису постојали више као и другдје у Призренском санџаку. Вјероватно сугерише неки одлив на запад, уз вјероватно губитак неких војнука у ратовима.

 Овај кнез Огнан као што сам спомињао је 1530. био на позицији која је мени непозната. Наиме војнучке групе су имале свога старјешину нижег ранга који је био хришћанин - лагатора, и то не све већ само веће групе, док је виши старјешина војнука био черибаша или сераскер и био је увијек муслиман који је предводио све војнуке из једне нахије. Кнез Огнан је био "кнез војнука" што нисам видио другдје и 1530. г. он је био тај који је предводио војнуке из нахије Сјеница, укупно је под њим било 980 војнука нахије Сјеница (могуће још нахија јер је то некако велики број за ову нахију), само 3 муслимана. Било је неких "војвода" који су били "кнезови влаха" односно предводили су више влашких џемата, али то није дио војнучког система. Нема сумње да је Огнан/Огњен дошао до ове позиције због везе са овим моћним родом од Ахмед-бега, а могуће и да је ово "кнез војнука" нека ад-хок титула еквивалент сераскеру, јер је нисам видио другдје.

 Село Зајечиће које му је било тимар је такођер касније настало, а обзиром да је одмах до њега село Крће у коме је још Ахмед-бег имао чифлук, и настанак самог села Зајечиће је онда повезан са помјерањем ових његових војнука на запад.

 Видим да је у Бороштици један сераскер Хизир имао нешто, можда је и то село било некад дио војнучког система. 1485. у нахији Трговиште су војнуци углавном били у селима Тузина, Крња Јела, Буђева, Расно и Жабрен. Сва се практично наслањају једно на друго. 86 г. касније није било војнука у Трговиште нахији али их јесте још увијек било у нахији Сјеница.

 Опет да подвучем породица Ахмед-бега има јасне везе са овом војнучком заједницом коју сам спомињао, било је њих још и то још већих попут војнука из Дубнице са којима овај род нема везе.
« Последња измена: Јануар 06, 2020, 07:02:42 поподне Zor »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1360
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #107 послато: Јануар 06, 2020, 10:27:06 поподне »
Упада у очи још нешто, 1485. је у селу Тузина на Пештеру било преко 70 војнука пописаних, док 1571. у селу Тузина има мање од 60 домова, рачунајући и новонастало село Мала Тузина. кад се виде имена очева види се да је такођер нарасло село унутар једне генерације за преко 50 % што значи да је у односу на крај 15. в. Тузина имала велики пад становништва. И наравно војнуци нису постојали више као и другдје у Призренском санџаку. Вјероватно сугерише неки одлив на запад, уз вјероватно губитак неких војнука у ратовима.
Не мора да значи да је дошло до губитка становништва. Оваква нелогичност највероватније је била последица преласка на прикупљање дажбина по кући (становници нису више опорезивани појединачно већ одсеком по кући), што је утицало на укрупњавање домаћинстава и стварања породичних задруга у већини нахија из тог периода (такви примери се могу пронаћи у селима нахија Моравица, Барче, Бобољ, Остатија које ових дана истражујем, у пописима из друге половине 16. века), чиме је смањиван број пореских обвезника али не и укупан број житеља. Постоји и могућност да због неких специфичности у попису хаса за село Тузине нека лица нису била убележена ако су поседовала само окућнице, које тада можда нису биле предмет опорезивања.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #108 послато: Јануар 21, 2020, 10:13:40 поподне »
 Мислио да ће нови BigY од ове гране бити готов но морао је слати узорак поново Ђерфи јер га је први пут слао прије више од 10 година, а то очито није довољно добро за BigY700.

 Демиру је готова анализа но његови новели се не рачунају још увијек.

 Да обратим пажњу на неке гране
1) YF16494 Синетар је етнички Русин поријеклом. Предак рођен у селу Мала́ Бийгань. А ако је то иста особа коју сам нашао на том подручју почетком 20. в. имала је и патронимик -ич. Генерално ово је русинско презиме и нађе се доста носилаца са словенским именима.

 Имају нека објашњења.
Фамилия Синетар ведет свое начало от прозвища Синетар. Прозвище Синетар происходит от слова «синета», которое в переводе с украинского означает «темный лес». Вероятно, что предок получил такое прозвище по причине своей профессиональной деятельности. Скорее всего, он работал лесорубом или лесничим.
 
 Мени се чини изгледном да има везе са рум. sinețar, застарјели назив за оружара, али могуће и за припадника формација наоружаних са sineáță-ом, примитивном пушком са кременом. Вјероватно 16.-17. в. Ово се презиме не јавља код Румуна, само Русина.

 2) Хаплотип 6 из Лавова, на 17 маркера је врло сличан E-Z17107>BY4467, 2 разлике. Што се тиче V13, он не може бити ништа друго до BY4467, но једна од његових разлика, 390=23 га приближава неким V12 гранама.

А) Е-V12-CTS3346>Y29594>BY15912   
 На Y29594 нивоу 389ii=18 (31) је одређујућа што 6 нема, а испод BY15912 долази до 390=23, но 385 код ове гране је 15-15, 15-16, и ни са једним није на GD ближим од 4.

Б) Е-CTS6667
 dys390=23 је одређујући, но уз то и GATAH4=10 + dys456=16, а 6 одудара на задња два, врло тешко може бити аутоматски CTS6667.

Ц) V12>BY8673
 Јавља се уз 390=23 и 438=11 што 6 нема и немогуће је да овдје спада.

д) E-PF3198
 390=23 један од одређујућих, овдје је највећи проблем врло различит 385: 16-19, 17-19, 17-21 у односу на 15-18.Такођер је и 439=11 одређујући, а 6 има 13.

 Генерално је модал за V12 635=21, а 6 има 23 што дијели са Шчепаком E-Z17107>BY4467, уз још 3 његове специфичне мутације, тако да скоро сигурно је 6 BY4467, а ови V12 кад се добро погледа нису добри кандидати. Наравно у истом узорку из Лвива се јавља гомила других E-CTS9320.

 С њим у Лавову постоје 4 гране E-Z17107, Z38456- у ареалу блиском Липица култури, и њеној насљедници познијој Култури карпатских кургана јужније, и нема нити једне друге V13 или друге гране (која реално може имати везу са тим популацијама) која на том простору има такву разноврсност, а и гране се срећу код Украјинаца, Русина и Кумана из Мађарске. ;)

 Код Z38456>BY4461, ова грана је честа код Гега, Дибри посебно. Но у студији Арбереша се јавља и код Тоска у солидном проценту, 1 од 6. Што значи да њено присуство унутар албанског корпуса предатира Тоске-Геге раздвајање. И нови узорак E-Y161799* је из Пермета.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #109 послато: Јануар 24, 2020, 12:31:31 пре подне »
 Изгледа да имамо новог у кластеру. :)

Y-DNA Бошњака Херцеговине:
Е1b
E1b-V13
Вилић (Билећа)

 Знам од раније са 23andme за овај резултат (нисам нешто тражио даље тад кад сам видио да нису Вилићи из Ускопља  :D), по STR је A24066 како чујем а и видим на мапи.

 Спомиње се поријекло од Пљеваља.

 Постоје Вилићи код Билеће, спомиње се да су од Грачанице код Гацка (Дедијер), и стоји да су исти род са Крвавцима. Крвавци према предању су бар близу 400 г. тамо.

 Из Дубровачког архива 1610. (или 1611.):
Радоје Радичев Вилић из Грачанице био је сramaro della caravana који је за једног Дубровчанина у Скопље пренео разног новца у осам врећа и 48 бала сукна.

 Што се тиче Вилића из Пљеваља, оно што сам нашао (Etnologija sjeveroistočne Bosne, Salih Kulenović) је:
Početkom XX vijeka doseljavaju se u Tuzlu i muslimanske porodice. Tada su se doselili Alibalići iz Podgorice, a nešto kasnije Vilići iz Pljevalja.

 Са montenegrina.net
Vilić, iz okoline Pljevalja preselili se u Kablar (Užice); Brajićevi (Gacko), odeseljeni u Malinsko i Strug (Žabljak); Bezuje (Piva)
« Последња измена: Јануар 24, 2020, 12:35:15 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #110 послато: Јануар 24, 2020, 04:02:46 поподне »
 Ипак постоји село Вилићи јужно од Пљеваља. Могуће да је веза с тим селом.

 Нисам говорио о томе, ја сам запазио једну миграцију/везу у 16. са бродаревско-комаранским крајем села Козник према Пљевљима.

 У дефтеру 1571. се помиње као држалац баштине у Кознику Хератак (Херак ?) Будрак из Бродарева. Будраци су тестирани као PH908 мада имају неки чудан хаплотип. Осим њега држалац баштине је и Данчул син Доброкова. Код ових имена итекако постоји веза са пештерско-комаранским предјелом. Посебно име Добрак/Доброк је чини се тад било често ту и вјероватно се ради о некој популацији код којих је било у оптицају. Слично и Данчул, којег је мада осим на пештерско-комаранском подручју било и другдје (Барче, Бирче итд).

 Занимљиво да Будрак држи баштину у Кознику која се зове Радич Тохор. Поставља се питање етимологије ових имена, Будрак се може довести у везу са ријеком Бодрак на Кирму, а Тохор може са чувашким. А има и варијанта као алетрнатив од Тохол (Ави-Тохол).

 Гледајући ово име Добрак, запазио сам да су људи краља Милутина Добрак и Драгулин били постављени да буду сокалници манастира Св. Ђорђа на Серави код Скопља. Нашао сам овог имена и тамо.

 Но лично име Драгулин је етнички право бугарско. Основа је изгледа румунска са честим бугарским -ин. Било је често у Бугарској, ишло је и заједно са именом Балин.

 Постојало је село Драгулин на ободу Пештера источно од села Корита.

 И село Бороштица одакле је Драговић има бугарску везу. Слично као Раждагиња, и Бороштица/Борощица (жд и шт умјесто ђ и ћ):
https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%89%D0%B8%D1%86%D0%B0

 Ту је и ријека Борощица код Тарнова.

 Пештер носи име по селу Пештер, којег данас нема а налазило се између села Карајукића Бунари и Угао. Дакле у непосредној близини Бороштице. Само Пештера је опет бугарски назив за пећину (опет шт - ћ), и има село Пещера у Пернику, Пещера јужно од Пазарџика.

 Јасно је да на том дијелу Пештера постоји концентрација бугароидних топонима, ту се убраја и село Бољаре које опет има паралела по Бугарској.

 Мислим да ово није најзачаније, него што се они сви налазе око планине Жилиндар (1616 м.). Близу је нижи врх Змијина глава. :)

 Што се мене тиче јасна је етимологија, а и овај врх указује на њу: жыландар
 змија у казахском, киргиском, очита разлика у односу на турско yılan, типична кипчак промјена ј - ж.  8) Дакле овај топоним изгледа кипчак/кумански, ово није неки генерички назив, овакве ствари не долазе случајно. Читам да многе пештерске ријеке изгледају као змије, можда тако изгледају са висине, а наравно змија има тамо, како сам чуо и великих.

 Ако је Жилиндар жыландар (понегдје користе и жылындар) а не видим како може бити да није, били су Кумани из Бугарске на Пештеру. А историја каже да јесу баш дошли на ово подручје 1253.

  А наравно пештерски A24066 имају везе са Раждагињом, Борощица, а етимолошки јасно и са поменутим Крња Јела (баштина Куман), Баљен, Бољаре, Драгулин, могуће и Дујке..

 Ко има везу са Бугарском и Куманијом? Карачанак студија показује једног Бугарина, а једини тестирани из Нађкуншага досад је E-A24066 (и при томе је нема код других комерцијално тестираних Мађара). Видјећемо каква ће бити слика са више десетина тестираних, статистички више заступљени први искачу. ;)
« Последња измена: Јануар 24, 2020, 04:08:14 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #111 послато: Март 05, 2020, 11:34:04 поподне »
 Нови далеки рођак, Мађар Apró из Жомбоља код Темишвара. Урадио је BigY Y30991+, Z38456-, изгледа да не дијели са Демиром засад неки SNP, преко STR вриједности је удаљен од A24066, не показује везе осим могуће маркера dys510=18 који дијели са Ракоњцима и Демирима, модал за Z17107 је 17, док Ђерфи чији се резултат чека има 16, можда је то код њега приватна.. И ако буде имао везе са A24066 биће удаљен.

 Углавном ово је већ трећа грана Z17107+, Z38456- код Мађара. Такођер има GATAH4=12 тако да ако је Шчепак Y30991-, онда је Федушка скоро сигурно Y30991+.

 Демиру су урачунати новели и има их 9 тако да је сад TMRCA пуно више реалистичних 1800 година. Већ сам на основу 111 маркера уочио да ће вјероватно имати мање новела од мене, док Ђерфи изгледа између.

 Тако да и Y30991 има већу разноврсност сјеверно од Дунава. ;)

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #112 послато: Март 07, 2020, 01:00:11 пре подне »
 Причао сам с њим и послат ће ускоро резултат YFull-у.

 Занимљиво у mtdna студији регија Румуније, у Клуж округу гдје се јавља E-A24066 (Басараби студија) примјетан је повећан азијски утицај. На узорку од 13 се јављају хаплогрупе D1f, A1a. Ово за D1f је нека грешка обзиром да се ова грана јавља у Америци, али јесте нека D. D је нађена у студији код Кумана из Куншага (гдје је само mtdna рађена), а и код Авара. Нису честе, A1a 3/714, D 2/714, али се обје јављају у том округу.

 Занимљиво да једини преостали D на узорку од 714 Румуна је из Констанце, а код Румуна из Констанце се јавља једини досад регистровани припадник прото-аварске N-Y16220 и изгледа да неки Авари јесу преживјели тамо.
« Последња измена: Март 07, 2020, 01:03:07 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #113 послато: Март 09, 2020, 04:01:58 поподне »
 Демир и Вилић ће сигурно формирати грану, моја процјена је 600-1000 година распон, а оно што одређује ову грану су исте тенденције као код RU281, тако да ће сигурно ући и RU281 из Клужа/Коложвара у ту грану. Чини се да ова грана прати неку тенденцију генетике са подручја Мађарске која се јавља у Босни као прото-мађарска N-M2019, затим G-U1>PH1780 која се јавља код Јаса, дакле гдје постоје и изгледне номадске конотације.

 Ово итекако повећава шансу да је ово генетика бегова Вилића јер има генетске везе са средњом Босном. тако да дефинитивно треба тестирати њихове потомке (Тескереџићи) као и још неке Вилиће.

 Постоје у селу Слап код Жепе Вилићи који само знају да су ту стари, али се јавља ту и кула Вилића, дакле био је неки угледнији род. Могуће да се ради о ширењу неке гране Вилића на то подручје, а могуће да је то случај и са селом Вилићи код Пљеваља.

 Родоначелник Вилића је Алија Вилић, но прво јављање је у Врхбосни, Јусуф Вилић 1468. Обзиром на неке посједе Вилића у Сарајеву чини се прилично сигурним и да је Јусуф Вилић сродник или брат Алије Вилића, јер су његови синови држали посједе заједно са потомцима Алије Вилића, а нема јасног доказа да је тај Јусуф син Алије. Иако један аутор га наводи као "новог сина Алије којег је нашао", вјероватно водећи се "Јусуф син Вилића", међутим то може бити син Алије али и родовско име, а за овог Јусуфа као код других синова Алије нема доказа да је његов син. Мислим да је овај Јусуф управо Јусуф Вилић из Врхбосне 1468. 

 Лукаревић наводи да су Вук Вилић и Чубран Будисалић дигли босанско племство након смрти бана Стјепана I Котроманића, против његовог сина и натјерали њега и његову мајку да побјегне из Босне у Дубровник. Исти извор наводи касније Томаса Вилића као и долазак неких Вилића у Дубровник по паду Босне. ја не знам откуд њему извор за ово прво, али чини се сигурним да су Вилићи локална властела Босне, као и да ипак потичу прије из Врхбосне него из Ускопља оригинално. Ако је тачно то што наводи Лукаревић онда су Вилићи били врло моћан род у Босни.

 С тим у вези кћерка родоначелника Алије Вилића била је удата за Мурата Сабанчића, потомка властелинске босанске куће Сабанчић. Они су посједе имали у Врхбосни, Високом.. Иако је Јиречек њих сматрао огранком Котроманића не бих био баш сигуран у то. Прво етимологија је необична, најближа је чини се татарски "сабан" - плуг. 1447 се спомиње у служби Павловића и Бућак Сабанчић, Бучак/Буџак итекако има сличне конотације. Било је везе између најстаријих Вилића и Сабанчића, нека генетска веза није искљуечана, не мислим да постоје потомци Сабанчића. У ствари потомци Мурата Сабанчића су задње што сам нашао, мислим да су они имали такођер везе са Вилићима.

 Постоје Виле из Тошћанице чији је предак дошао из Бијелог Поља код Мостара они су I2a (23andme), њих неки доводе потенцијално у везу са овим Вилићима из Грачанице.

 Тако да као што сам и мислио Ђерфи из Карцага и RU281 из Клужа нису блиски.
« Последња измена: Март 09, 2020, 04:09:06 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #114 послато: Март 10, 2020, 12:49:20 поподне »
 Apró је послао резултат YFull-у и већ је означен да припада E-A24066. 8) На "i", "E-Y30991*, E-A24066"  Слично и нови Татарин YF71989 "E-Z25461*, E-BY20074", он је већ на FTDNA E-BY20073. Изгледа на FTDNA да им треба мало дуже за анализу јер овдје су одмах идентификовали неки SNP на A24066 нивоу. Вјероватно dys510=18 (на 111), онда је то старија мутација и нисам сигуран коме ће Ђерфи бити ближи мени или Демиру, јер они дијеле немодал на dys525, но ипак дао бих предност томе што ја и Демир дијелимо повратну на dys446.

 Овај Татарин није онај који изгледа као кандидат за Z17107.
« Последња измена: Март 10, 2020, 12:55:26 поподне Zor »

Ван мреже Bane

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 977
  • E-Z16988+BY99620+
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #115 послато: Март 10, 2020, 04:03:44 поподне »
Apró је послао резултат YFull-у и већ је означен да припада E-A24066. 8) На "i", "E-Y30991*, E-A24066"  Слично и нови Татарин YF71989 "E-Z25461*, E-BY20074", он је већ на FTDNA E-BY20073.

Машала  :)

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #116 послато: Март 12, 2020, 05:39:26 поподне »
Машала  :)

 Вала баш. :) На FTDNA су издвојени Демир и Апро у E-Y167028. Y167028 је већ био на A24066 нивоу. Можда још који подијели али наравно Ђерфи ће дијелити са нама пуно више SNP-ова, његов нови узорак је стигао (мислим у јануару) и рече ми данас да чека резултат.

 По базалној разноврсности а и траговима које сам спомињао E-Y167028 није поријеклом са Балкана и нема везе са Словенима (можда који попут Бојовића мада и ту у сусједном селу се јавља баштина Шишман), Ромејима, Арбанасима, Германима.. 8) Слободни Дачани/Костобоци/Дако-сармати у позном античком контексту, номади позније.. Треба BigY од ове украјинске гране 438=9, GATAH4=12, обзиром да тренутно H4=12 јесте индикација за Y30991+, они дијеле нестабилност на спором маркеру 438, само мутације у супротном смјеру, но могуће да је случај као са Ђерфијем изгледа на 510 маркеру 510=18->16, и могуће да та грана буде ближа нама него Апро. Штета што немају 510, слао сам већ једном поруку, има још један од те гране, добро би било барем да прошири на 111. Шчепак има модал на 510. Ако је негативан тј. има очитовање она то повећава шансу да је Y30991-.

 Није ни 111 маркера увијек сасвим поуздано што се тиче рачунања удаљености, нпр. Лакић и Хрват Радалић су 20/111 али Радалић је сигурно Y161798+, а по неким маркерима ће извјесно дијелити неки SNP на E-Y48420 нивоу и бити до којих 800 година од Лакића, ту Албанац са само 3 новела нешто спушта TMRCA.

 Постоји иначе и Секељ Антал који ће сигурно бити E-Y161799+ само без дубљег теста се не може знати његова удаљеност. Слично као и Мунцанов. Мунцанов је Y161799- (или на том нивоу, X 454=12).
« Последња измена: Март 12, 2020, 05:43:51 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #117 послато: Март 24, 2020, 09:15:45 поподне »
 Апро дијели са нама још један SNP: A24070. Он је из Жомбоља а даљи предак рођ. 1842 је из Нове Црње (Magyarcsernye). Нажалост неки документи су нестали за то подручје из 1849. али скоро сигурно да потиче даљим поријеклом са подручја округа Чонград или Чанад, јер сва та мађарска села на том подручју су насељена крајем 18. в. Мађарима из Чонграда и Чанада, а у један Апро из Нове Црње који би лако могао бити повезан са његовим је рођен у Чонграду, док је у сусједној Тоби један Апро с почетка 19.в. је рођен у Палоти (Чанад). И у Палоти а посебно у Миндсенту (Чонград) постоје бројни родови Апро па би могао бити с њима у вези.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #118 послато: Април 01, 2020, 04:55:36 поподне »
 Utrolig! :D Коначно заврши јучер BigY Ђерфија и јесте CTS9320+ али Z25461>BY4507. Никад не бих очекивао на 111 маркера да ће Апро прије припадати A24066 него он. Јер на 111 маркера оно што одређује (нови) A24066 ниво су управо 439=13 +389=13-29 + 438=11 а то све Ђерфи има, плус H4=12 што је одређујући маркер на Z17107/Y30991 нивоу а до сад га нити један Z25461 није имао, уз то као и ми снижен 650. Такођер врло удаљен од других BY4507 26/111, 30/111, 33/111. Проблем код гране Z25461 је што нема никакве маркере који је поуздано одређују на поретку од 111, осим можда 712=20 (што дијели са Z17107) иако на YFull-у рачунају да имају 19.

 Изгледа онда да је овај 510 био кључан, A24066 имају 18, а он 16, 715 могуће имамо снижен (24->22/23, но има и овај Шчепак па као да нема везе ту (иако је лоша покривеност код њега).

 Очекивао сам 12-15 дијељених SNP-ова но изгледа да је нека конвергенција, и то баш на маркерима који одређују нашу подграну на 111. Немогуће је било предвидјети ово јер је скоро немогуће на 111 маркера предвидјети припадност грани Z25461 (осим ако је неко јако близак).
 Американац из гране S7461 је дуго "менаџирао" његовог акоунт, и његова грана такођер има ове неке вриједности као 439=13, 389=13-29, H4=12, па је он мислио да је његов рођак, међутим као што сам му напоменуо било је очито да је CTS9320+ због 447+458+540 комбинације. Само ме чуди што није радио СНП толико дуго.

 Помислио сам на маркере овог старог узорка да ли су исти као код новог узорка, Фљор ми рече да кад их једном исчитају на FTDNA неће их поново осим ако је прво читање било лоше но ако се уплоадује на YFull тамо хоће поново исчитати STR из BAM-a. Ако уплоадује тамо чисто да елиминишем и ту опцију, но изгледа велика конвергензија овдје. Како разликовати ове гране? Мислим путем ових подкластера које сам идентификовао. То код Ракоњаца и још доста хаплотипова значи 385b + H4 + 576 + 385a; Код гране Демира обзиром на то да је јасно да ће бити сродан Вилићу преко 393 + 458.

 Бојовић из Чичкове већ није поуздано A24066 и може бити лако и BY4507 јер је њему и најближи чисто по маркерима.

 Тако да ће ипак бити пуно прије поријекло са Балкана, само питање регије. RU281 из Клужа опет мислим сигурно ће бити у кластеру са Демиром јер ако 389, 438, 439, H4 оману 393 + 458 неће скоро сигурно. Али могао је ту доспјети на разне начине, али и бити опет неки траг присуства A24066 тамо па и ширења. Мало је узорака из те регије.. Не бих искључио и даље неку печенешку опцију (Печењевце, миграција 1253 у БП) но без узорка из Карцага потпуно друга ситуација..

 Видим нови апдејт стабла, сад је Апро додат. Он има само 15 новела и је нормализовао TMRCA код наше гране.

 Чини се да Ђерфи ником није близак, као и да ће могуће подијелити стабло BY4518 јер не видим ту очитовање, па вјерујем да има куманску конекцију обзиром да је та грана стара на том подручју (источна Словачка, па ЈИ Пољска један). Лично као неко ко се и прије него сам доспио овдје бавио номадима (посебно Сарматима) логично да ја тјерам воду на свој млин (и ако има простора увијек ћу је покушати истјерати). За разлику од вас мене Словени, већином и Палеобалканци (осим Спартанаца наравно ;)) генерално никад нису занимали..

 Појавише се ниоткуд неочекивани резултати у задње вријеме, Демир, Апро и овај од друге гране. Барем сам исправно погодио за CTS9320+. Ко зна гдје се још појаве.;D (опет бих радо видио узорке са неких подручја). Невјероватно да маркер 438 који је јако спор показује други пут непоузданост, јер прије СНП теста FGC11451 подграна се чинила јако блиском овом хаплотипу. Још овдје праћен са споријим 389, H4.. Наравно питање је код Ђерфија колико су те неке вриједности старе, то се само може знати тестирањем неког мало удаљенијег.

 Спомињао сам ја овдје већ грану Z25461, код једног Мађара којег сам мороа рекласификовати јер је сигурно ту а не са E-Y81971. Такођер кад се појавио тестирани Бешењи из Бачке Паланке, мислио сам да би могао бити лако BY4518 (далеко од поузданог), нема никакве везе са овим, чак мислим 8-9/23.
« Последња измена: Април 01, 2020, 05:03:52 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #119 послато: Април 03, 2020, 12:10:52 пре подне »
само питање регије.

 1) Шоп (трибалско), као мјесто несловенског клина који је раздвојио источнојужнословенску од западнојужнословенске зоне. Ту се и јавља ове гране. Што је занимљиво на студији Србије од 203, јављају се два A24066, 387=16-17, и то није нико ко је досад тестиран, и то скоро сигурно оба у овим слабије истраженим подручјима југоисточне Србије. И овај Румун из Клужа онда може бити мигрант са осталим прото-Румунима. Свакако треба очекивати на овом подручју још A24066.

2) Запад (илирско), па је каснијим догађајима доспио и Шоп (експанзија Немањића на исток итд.). Има је и у Босни, но они имају неку везу с овим Румуном, и ваљало би видјети каква је та веза, постоји и Трансилванија пројекат и можда преко тог пријекта боље ићи него слабог румунског. Овај анонимни из Тузле опет јесте у вези са Ракоњцима, али у смисли да се одвојио од полимске групе, а не да она потиче од њега. Бојовић би могао упућивати у том смјеру али за њега без SNP теста се не може рећи да припада A24066.

3) Печењевце :D, ако овдје има корелације (а мислим да још увијек постоји солидна шанса за то) онда ће се наћи на неким мјестима попут села Беренде у Бугарској, и мађарских Бешењија. Видио сам недавно на 23andme неко из села Печеног је био E-V13 (осим да је L241- што је једини СНП који нажалост имају засад на 23andme не може се више рећи). И по STR још увијек испада да Ракоњци јесу дошли из Шопа. Обзиром да се и даље јавља грана у Трансилванији (додатно 393 + 458 ипак морају гарантовати да није овај конвергентни E-BY4507, посебно 393 који врло често дефинише гране), као и Војводини тј. јамачно неко удаљен и 1000 г. од Ракоњаца, Драговића. И наравно опет јесте се десио бугарски упад у Бијело Поље 1253. г. Дакле: Беренде и слична села у Шопу + Бешењи. Као наравно и још родова из села Печењевце (могу ту придодати села која су 1498. била с тим селом попут Чекмина посебно из рубрике "непознатог порекла" код Ј. Јовановића (1977)), Печеног, сигуран сам 90+ % да Дугејинци ту имају још рођака.. Јесу баш они насељени дословно у потесу Ниш-Софија гдје се јавља изгледа највише A24066 385b=17, а и код Клужа и у близини има доста њихових археолошких трагова. Ово је просто модификација моје раније теорије, а и није природно да неко има везе и са Куманима и са Печенезима. Успут ово име Дорман које се јавља и код БП јесте печењешко изворно. "Формално-правно", може се рећи да грана E-A24070 још увијек има највећу разноврсност сјеверно од Дунава (Клуж, Апро, "Нови Сад" - студија Војводине).

4) Кучи. Да споменем и ово, никаква веза не постоји и чисто сумњам да ће икад постојати. Ракоњци не знају да су им сродни родови који су поријеклом са Пештера и који су им блиски, а "знају" за Куче. Ти родови не спомињу Куче. Очито да је то предање недавно природато, усљед прилива Куча у Полимље, мора да има 10 хаплогрупа на том подручју који су од Куча. И да наравно, не знају ни за ктитора Никољца од прије 400 г., да није натписа на којем се помиње не би ни знали.:D Кредибилно предање би морало знати за ову особу. То је и Лутовац уочио и зато је написао за Ракоњце да су "старинци".

 Иначе у Кишкуншагу јавља се хаплотип са 385=16-19 као и овај E-BY4507, нема 389=13-29 но питам се је ли ипак повезан с њим и је ли то знак да 29 није стар код њега, и овако је невјероватно да се поклопе ови STR са нама који јесу стари и важни код A24066, а већ је математички скоро немогуће да су сви они стари код њега такођер, ту од ова 4 (која су сви и у YFiler) мора бити недавнијих мутација.
« Последња измена: Април 03, 2020, 12:18:15 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #120 послато: Април 18, 2020, 02:22:15 пре подне »
 Нови E-Z17107* дијели са Y81971 граном један SNP: A19247. Има мало мање SNP-ова па је тренутно 2300 г. Иначе је Албанац под контролом новог албанског пројекта који држи све њихове Dante резултате (а и чини се нешто са FTDNA), један E-Y161799 је избрисан. Штета што на YFull-у врло споро читају маркере са Dante-а. Но можда је тестиран прије тога у YSEQ-у, занима ме H4, ако је 11 онда заиста 12 одређује Y30991 по свему судећи. Може бити разних овдје веза, трибалска, панонска. Албанци су чак нашли и припадника гране коју сам спомињао (S10438) тј мало узводно сада R-Y155382. Њихов Dante пројекат је изгледа права фабрика. :D

 Има један Мађар кандидат за Z17107/Y30991 па ћемо видјети шта испадне. Бешењија има велики број по Мађарској разнородних, али знам неке који знају разне Бешењије па могуће буде још њихових резултата (досад 2, један овдје тестиран и необични су, немају неких поклапања). Ова имена што се јављају код БП/Пештера као "Тоган", "Дорман" су прије у вези са Печенезима, посебно прво, а и друго се јавља код њихових насеобина. Но јавља се и "Куманица" итд па може бити у вези са овим егзотичним хг које се близу јављају.

 Чујем да имају неки илирски узорци из средње Босне, па могла би ова грана бити пронађена јер се од E-V13 нађених досад ту највише уклапа, а по карактеру гране морало би се радити о панонском племену а Деситијати ту спадају иако знам да су вршили инхумацију на почетку (што није панонски). Али наравно иако се не види на YFull-у још ова грана има и везе са Шопом а босански и са Трансилванијом па су разне опције могуће без још узорака.
« Последња измена: Април 18, 2020, 02:26:22 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #121 послато: Април 21, 2020, 02:53:28 поподне »
Тако да ће ипак бити пуно прије поријекло са Балкана, само питање регије.

 Мислим да ипак неће..

 Објективно обзиром на локације јављања овог кластера на Пештеру, он се не може везати са Стари Влах и тамошње заједнице (могуће доминантно R-Z2705) који су прави историјски "власи Сјенице" из 1455., већ гравитира "бугароидном" дијелу а има и директне везе са њима.

Потес Крња Јела (Куман) - Точилово (Тоган) - Баљен (Балин). :)

Ракоњ/Ракон/Ракун минус словенска метатеза ликвида = Аркоњ/Аркон/Аркун

 Самоназивање Авара је било Вархони/Варкуни/Уархони/Уаркуни. Већ код раних помена Авара, Гоктуркски принц Турксант 576. их назива Varchonites

 У Мађарској се јавља више топонима Варкоњ, и врло је заступљено њихово довођење у везу са Аварима. Један од њих словачки Vrakúň је наравно имао метатезу ликвида са мађарског várkony.

 Не мора бити метатеза, ова имена се јављају и у форми Wrkun, Wrkund, Örkény, Eurken... може само бити и губитак предњег самогласника/полусамогласника.

 1324. у једној мађарској исправи се помиње заједница Печенега гдје се помиње и Миклош Бешењи и његов син "Вркунд", а у истој заједници се помиње и "Тиван" којег изводе од печењешке промјене ğ>w,  towan<toğan. ğ је између "х" и "г" и углавном је њиме било биљежено "г" у дефтерима. Могло се изговарати и као ğ. Ово име се јавља и код Бугара у пописима, у Македонији.

 Уркунд се помиње код Печенега у 10 в. Ова имена долазе са и без "д" на крају. Такођер се јављају више пута на подручју гдје су засвједочени позни Авари.

 Дакле Печенези у Мађарској - Wrkun, Towan; A24066 - Rakon, Togan, Печењевце. + Raykun/Tomir : у истом селу у Бугарској у 16 в. гдје се јавља "Рајкун" се јавља и "Томир". Томир се јавља код Печенега почетком 11 в. Ова имена се не јављају код Кумана већ код Печенега.. У турским дефтерима село Печењевце се јавља заједно са Чекмином што значи да јесте сигурно изведено од Печенега због очите сличности потоњег са именом једног њиховог вође. "Рајкун" се помиње и 1604. код пештерских војнука поменутих, мислим да је сигурно сродно са овом Ракон основом.

 Требао сам раније обратити већу пажњу на Печенеге. Осети су ми рекли да се јављају у Нарт сагама, а јавља се и Аурген. Ова имена највјероватније и имају везу са Аварима али могуће и са Органом (иста особа из Нарт сага) којег неки поистовјећју са Гостуном. Ту је близу село Гостун као и Дормана у њему 1485. Као и других изгледних огурских трагова у близини.

 Што се тиче Босне, овај кластер као што рекох може се гарантовати да има неку релативно ближу везу са округом Клуж. Није само ово што сам спомињао око Сабанчић рода. Бан Кулин је носио печенешко име Кулин.

 Овај кандидат из Мађарске за Z17107/Y30991 је из печењешког села, иако он није близак може бити у вези са једном граном Z17107/Y30991, било би добро да јесте онда то значи профилацију и њих. Мислим да та грана лако може дијелити и снипове на нивоу A24066.

 Такођер Апро, обзиром да се у његовом селу јавља Апро рођен у Чонграду, а то је једини род био у том селу с тим презименом, мислим да је највјероватније у вези са Миндсентом (округ Чонград), и тамошњим бројим родом Апро. Дио Миндсента је и Апор, могуће у вези са мађарским поглавицом Апором. У сваком случају како ми неки кажу ово презиме јесте "изразито мађарско". Чини се то презиме тамо како ми кажу има везе са Апором а не да је придјев "мали". Апро се помињу тамо 1715. досад најранији помен што сам нашао.
https://en.wikipedia.org/wiki/Apor_(chieftain)

 Пуно Бешењија има али посебна пажња иде на соменуте..

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #122 послато: Април 22, 2020, 09:52:47 поподне »
 Дотакао сам се студије Згоњанина гдје се јављају два ова хаплотипа да помогнем Британцу из гране E-Z25461 који ту има рођака.

 Примјетио сам ова студија као YFiler Plus има неке маркере који нису међу Y111 са FTDNA. Важан је овдје DYS627. На A24066 ми ту имамо троструку повратну мутацију DYS627=19 (са 22) а ID43 и ID194 из ове студије имају ову специфичну вриједност тако може се рећи јесу 100 % A24066 али и као што сам претпостављао да постоји 100 % кластер испод A24066 којег дефинише dys385b=17, и који је чешћи од кластера Демира. Највјероватније ови нису предалеко од Печењеваца, јер се ту јавља овај кластер и у С.Македонији и Софији.
 
 Занимљиво овај кандидат за Z17107/Y30991 је из практично истог мјеста одакле је и тестирани Бешењи са FTDNA, а и неко рјеђе презиме, други тестирани носилац тог презимена има азијску (скитско-хунску) хг па може и због тога бити занимљив. Но не може се рећи без теста са сигурношћу шта је, има још разних опција.

 Бешењи је I-Y125026, грана која се јавља код Грка са сјевера и то у селу са неким туркијским траговима, а јавља се и у Кишкуншагу али овај не изгледа некоме близак.

 Код ових имена типа Wrkun, Wrkund, Urkund итд, око "nd" и "n" ту нема разлике "нд" варијанта је мађарски додатак, слично као и Dormánd, дакле изворно је без д.

 Бешењија има посвуда по Мађарској, тако да их има доста несродних са разним хг.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #123 послато: Април 23, 2020, 04:09:55 пре подне »
 Да би неки Urkun дошао до Rakon, може ли у српском име које почиње са: самогласник - консонантки кластер -> консонант - самогласник- консонант? Може, примјер код М. Грковић Арсеније -> Реса/Ресан , типично као код многих самогласник отпада, али онда треба за почетни изговор да се кластер разбије самогласником. Код неких због њихове природе не треба (нпр Игњат -> Гњацо) али полињати са "рк" неизбјежно води додатку самогласника као и код "рс"..

 Занимљиво име у селу Црвско на Пештеру, гдје се јавља и "Окур/Окор": Копун. Може се читати и као Копон. Презимена Копуновић има по Хрватској, Војводини потиче од Копун - уштогљени пијетао <- тал. Cappone. Ово може имати смисла за презимена људи који су се бавили таквим пословима па се и налази код презимена. Но што би неки Ђуро (отац му) са Пештера у 16 в. давао сину име по уштогљеном пијетлу? ??? Једнако "Бернард Геталдић, Ловро Вителић, Амброз Гучетић и Стјепан Градић у 18. веку" , Вителићи су се бавили телади (теле - ит. Vitello), но не видим личног имена Вител. У спрским хрисовуљама нема "Копуна" колико видим. Углавном ова имена одају италијански утицај а тај утицај је далеко од Пештера.. Уз то се јавља гдје и Окур/Окор.

 У Бороштици (одакле је Драговић коме је вјероватно најближи С.Македонац) осим баштине Варван (најближе рус. ворвань) се срећу још нека необична имена: Петашин, Стожин, ово потоње се може наћи на овим просторима али и у Русији, прво колико видим Русија иако су ријетка.

 Код Црвског је и Бољаре које иако се није раније спомињало у 16 в. је морало настати по неком топониму који јесте постојао. Већ сам спомињао да је ово "Окур" изгледно огурско. Шта би могао бити "Копун" или "Копон"? Док сам се бавио Куманима имао сам идеју око овог имена да је "Кутен" али то није ишло никако јер овај дефтер из 1571. је имао дијактритичке тачке а "п" има 3 испод док "т" има двије изнад. Уз наравно и други самогласник "у/о".

 Дакле?
Pechenegs consisted of eight main tribes and forty little branches. The names of the main tribes were: Irtim, Chor, Yula, Kulpey (Kol Beg), Kari Bay, Talmat, Kopun and Chopan.

По греческой форме наименования племен восстановлены их тюркские варианты: Йазы Копон, Кабукшин Йула («йула цвета древесной коры»), Кара Бэй («черный господин») и Йабды Эрдим («отличающееся заслугами»).

 Оркон/Ракон, Тоган, Копун/Копон, може се и рећи за сад у Бугарској по пописима једини "Рајкун" се налази у истом селу гдје и једини "Томир". Значи требамо имати генетске рођаке у селима Влаховци, Арбанаси, Бугари, Буњевци... FAIL шта ови антропоними имају са споменутим.. ;D А, они су Печењевцима, то већ има смисла..

 Йазы Копон/Хопон је са Кабукшин Йул-ом било најзападније печењешко племе, заузимало је Влашку, Кабукшин Йула Молдавију, они су били ти који су држали у обручу Мађарску. Било је и у Трансилванији доста археолошких трагова, псоебно нпр. Клуж (гдје имамо A24066 близак Демиру, Вилићу). Баш се питам шта је етницитет овог из Војводине, даљи нам сигурно је генетски од Драговића, ID43, ID194, С.Македонца..

 Као што рекох и у Босни је био неки страни утицај, Сабанчић, Кулин (печенег Кулин син Кегена).. Није чудно онда да на 400-500 тестираних Срба из Херцеговина нема A24066.
« Последња измена: Април 23, 2020, 04:13:36 пре подне Zor »

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #124 послато: Април 23, 2020, 01:46:48 поподне »
"Томир" асоцира на предео Томор / Томорица / Tomorrica
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #125 послато: Април 23, 2020, 05:38:13 поподне »
"Томир" асоцира на предео Томор / Томорица / Tomorrica

 Та планина, највјероватније је нека палеобалканска етимологија на први поглед обзиром на околину, има и овај наставак -ор .Ово име из бугарског војнучког дефтера нема наставак -ор који се по правилу уочљиво биљежи са "вав", и идентично је печенешком имену из 1004. Уз то ту се јавља још турскијских имена у том селу (Куман) и у неподредној околини. Значење овог имена је аналогно демир - челик.
 За влашког војводу се спомиње Ток-темир уз Тихомир.
https://en.wikipedia.org/wiki/Thocomerius

 Нисам сигуран да има ових имена код Кумана, неки чингисид је Toktomer.

 Тај назив Томорица је из бугарског јер су они имали ту неко старије присуство.

 Видим што се тиче имена Петашин, оно је дефинитивно руско, само сам пробао са варијантом "Петошин" јер се у руском неакцентовано о изговара ближе а у овом језику, и одмах више резултата. Први помен засад 1717. Преживјели Печенези (Црни Клобуци) јесу били у служби русинских и кијевских кнезова и то често против Кумана.

 Занимљиво има више ових топонима изведених од Беренде по Румунији. Roşiorii de Vede одакле је:
https://en.wikipedia.org/wiki/Anton_Berindei

 Berindei село у Олту, изгледа углавном су на подручју Копон племена. У Шопу ту су два села Беренде а изгледа и Печењевце преко повезаног Чекмина имају везу с њима (Чекман Чагрович, берендеи 12 в.).

https://en.wikipedia.org/wiki/Dan_Berindei
https://ro.wikipedia.org/wiki/Ion_D._Berindey

 Има прилично Румуна са овим презименом, мора да има разних хг ту.. :)

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #126 послато: Април 23, 2020, 06:09:49 поподне »
Занимљиво име у селу Црвско на Пештеру, гдје се јавља и "Окур/Окор": Копун. Може се читати и као Копон.

 Катић доста познаје антропонимију, занимљиво да се ова имена нађу у истом селу... Према Солнцеву име печењешког племена је изведено од капан (~ кабан) дивља свиња. Међутим код Баскакова и Ђуле Немета етимологија овог назива је у титули "копон". Јази је име старјешине тадашњег. Ја нисам нашао ових имена нигдје друго. Као да и овдје Печенези одају огурски утицај јер је то њихова титула. Неће бити да је ово баш случајно. Занимљиво 11 км јужно од Ниша, а слично сјеверније од Печењеваца/Чекмина у селу Курвин Град тј тврђава Копријан се 1498. помиње и неки "Корсин". То је прије Велбужда било под Бугарском колико видим, источно од Лесковца има и неко село Бољаре, најближе овом.

 1253. г. су Бугари дошли у Бијело Поље јер их је Дубровник позвао упомоћ током рата са Урошем. Урош је наводно сузбио Бугаре уз помоћ Мађарског краља и потписао мир и при томе је признао његову врховну власт. Обзиром на ове многе јасно "бугароидне" топониме изгледа да је могуће њему тад октроисано присуство овдје некога.. :) Као што сам спомињао Ракоњци су врло стар род, и ктитор Никољца прије 400+ г., њихово село је припадало самом манастиру и 1485. и носило је то име још тада (друго име Ракон), шансе су високе да је веза и из 15 в. А показао сам и ко је држао Ракоње тад, род силахтара Ахмед-бега, и да се ту није могао населити било ко, већ логично његови војнуци са Пештера који се поклапају са блиским генетским рођацима Ракоњаца са Пештера. Дословно пратећи Ахмед-бега и његове потомке се нађе лако веза са A24066.

 Натраг на Копон/Копун, Окор/Окур из села са Пештера.. :)

 Војсковођа Омуртага који се удавио у Дњепру:
копан Окорсис

 8) 8) 8)

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #127 послато: Април 29, 2020, 04:23:22 пре подне »
 Црвско: постоји само један Окорсис као забиљежен у историји и само један носилац титуле копан а то је копан Окорсис. Неки ауторитети управо изводе име овог племена од те титуле, што има смисла обзиром да су Печенези били чини се хетерогени.. Такођер се ту јавља нпр. име "Парокин", Порокин је опет чини се руско име. А Копон јесте печенешко племе и нисам заиста нигдје нашао носиоца тог имена, што и нема смисла је ли обзиром на значење (Копун - уштогљени пијетао), посебно кад се упари са овим другим. :)

 1645. у дефтеру џизје нема још Ракоња, или нису потпадале под Бихор (као што нису раније), но врло могуће да је Ракоњац старије презиме, свакако јављање у овом војнучкој групи са Пештера јесте индикација везе са њом као што је чињеница да је та група дошла управо из смјера Чаровине/Баљена.

 Руса, Украјинаца нема толико тестирано кад се узме број колико има Срба ни близу. А и треба BigY од ове украјинске гране, гледајући остале подргане само ми и они имамо повећану тенденцију ка мутацији, а и обоје смо мутирали на 438, нестабилност на маркеру код разних грана је чињеница. У међувремену има још један занимљив CTS9320.. Немогуће рећи шта је испод јер нема маркера, но могао би мислим бити у вези с нама због нечег другог. Има јако пуно Бериндеја у Румунији, чак и у Клужу велики број.

 Чини да је овај из Војводине вјероватно "нешто" базално у нашој грани или није Србин или је неки старинац. Једини ко му може бити близак јесу ови старији шопски хаплотипови, а заиста нисам видио да је било таквих миграција тј. да је "Лала" недавно дошао из Шопа. То због тога што наш подкластер има срећу да има додатне новије мутације на YFiler 17. Код ових базалних шопских ту срећа већ измиче и потребно је доста више мамркера.

 DYS627=25 (са 28) мала грешка, додаје се 6 у тој студији.

 Такођер ми је занимљиво да је овај E-V13 из села Печеног у Гружи дошао из Сјенице, а да се то село нигдје не спомиње у пописима од прије Бечког рата. Ако га нема, онда је новијег датума, тј. као што се каже да је основано прије мало више оод 200 г. Ко му је дао то име?? Ту имамо у селу Печеног махалу досељеника из Сјенице 1809. међу њима и дошљаци из Раждагиње која има везу са A24066.. Можда је био додуше неки топоним од раније по коме се назвало, али овог села заиста нигдје нема у старим пописима, чак ни као мезра.


 Ракоњцима сигурно јесу блиски и Чаровићи поријеклом са Пештера. Већ сам спомињао мезру Чаровина поред села Баљен. Основа "Чар" не јавља се нити у једном личном имену из средњег вијека на српском подручју. Јавља се по Бугарској пар пута у 16. в. лично име "Чарин", а има и данас неких сличних презимена. Основа личног имена Чагр код Берендеја јесте Çağrı - "соко"! Али ово "г" слично као код "Тоган" јесте ğ - ɣ, веларни фрикатив који је врло флуидан, у модерном турском се не изговара.. па Çağr врло лако иде у -> Çar. Може се рећи да је веза са Чаровића/Чаровине са A24066 генетска чињеница. Као што је и A24066 из Печењеваца. Одмах поред Печењеваца је Чекмин. 1498. Чекмин, Печењевце, Брајановце и Липовице које су заједно пописане али само њихов приход, и била су мала тада но због овог пописивања заједно може се рећи да су и генетски повезана по свему судећи. Била су у синору Тополнице преко ријеке.

 И дакле 1167. се спомињу три брата Берендејца а међу њима и Чекман Ча(ɣ)рович.

 Ове основе су толико ријетке да су скоро непостојеће. А комбинација поготово. 8) Већ смо стар род, но шта ако смо још старији.. ;)

 Као и код Ракоњаца нека друга значења кад се изводе и немају смисла неког "Ракоња" - "ракаст" (особина + -оња је типично код других гдје има смисла типа Главоња, Шапоња) онда "Ракоња <- пандан "Радоња" ако јесте зашто нема нигдје таквих форми? Још ако изворно село није имало самогласник на крају како је уписано 1485. онда ова објашњења нису могућа... Основа "Чар" је врло ријетка..
« Последња измена: Април 29, 2020, 04:31:20 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #128 послато: Април 29, 2020, 08:44:46 поподне »
Основа личног имена Чагр код Берендеја јесте Çağrı - "соко"! Али ово "г" слично као код "Тоган" јесте ğ - ɣ, веларни фрикатив који је врло флуидан, у модерном турском се не изговара.. па Çağr врло лако иде у -> Çar.

 Наравно да ови "х-олики" фонеми имају тенденцију нестајања посебно у западнојужнословенским језицима (Ерцеговина, Рват, Ажда'а, оћу, ајмо) но ипак чини се постоји случај ретенције ове оригиналне форме гдје је ğ -> g: Чагровац, само 17 км СЗ од Печењеваца. 8) Дакле не мора се ни спекулисати о присуству Берендеја, били су ту, а шансе су високе и сами Чагровичи, вјероватно су били ту неки локални магнати у 13 в. Изгледа да се присуство Берендеја датира позније, прва половина 13 в. Печењевце, Чекмин, Чагровац, Беренде 1, Беренде 2: Чекман Чагрович Берендеи, дио савеза са остацима Печенега и Уза (сами Берендеи се први пут помињу тек 1097.). Ови топоними чине међусобно комплементарну цијелину, и сами себе надопуњују.
 На лесковачкој тачки (Печењевце/Чекмин/Брејановце) A24066 385b=17, род са сличним презименом (са минорном разликом), Полимље такођер A24066 385b=17..

 Можда може бити везе између брда Чаровић на Пељешцу и чињенице да је велики број полимских села приложен манастиру Стонске Богородице (иако су касније враћени у Полимље). Спомиње се да је можда постојао неки род с тим именом тамо, који је изумро иако није засвједочен у исправама. Мезра Чаровина је ту 1571., не видим је 1530. но назначено је 1571. да је ван старог дефтера, тако да је постојала и раније. Самим тим што је мезра значи да назив има старину, и да припада/је припадала роду по ком носи назив. Поред ове мезре, назив села Баљен одн. тад Баленова има могуће туркијску основу, видим Катић спомиње и латинску (Valentius). Оваква лична имена су генерално страна на овом подручју, а честа су била по Бугарској, тамо има више варијације па се јављају нпр. Балука и сл. balik је град на туркијским, но јавља се изгледа и као лично име у том контексту.
https://en.wikipedia.org/wiki/Balik_(ruler)

 Баљен као село тимарника кнеза Димитрија 1526. који је опет дио исте групе са кнезом Огнаном (гдје се јавља и неки "Раикон" као друго име) и Радославом из Корутана, а који опет су под потомцима Ахмед-бега, баштина Ахмед у селу Баљен, Ахмед држи Ракон 1485. Све се то међусобно надовезује како документарним тако и генетским везама. И сгируно није случајно да је Баљен који је иначе дио нахије Трговиште (Призренски санџак) тад изузет и стављен у нахију Рас (Босански санџак) управо зато што је био генетски повезан са друга два. Чини се да је војнучка организација почела врло јако управо у Трговишту у 15 в. али је ту изумрла у првој половини 16.в. а наставила је постојати западно у нахији Сјеница бар до почетка 17 в.

 Углавном кажу ми Румуни да је често Berindei презиме, посебно Трансилванија, запад Влашке, па се надам да ћу наћи неке за тестирање. Постоје нека мјеста којима гравитирају.
« Последња измена: Април 29, 2020, 08:50:00 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #129 послато: Април 29, 2020, 10:08:10 поподне »
Наравно да ови "х-олики" фонеми имају тенденцију нестајања посебно у западнојужнословенским језицима (Ерцеговина, Рват, Ажда'а, оћу, ајмо) но ипак чини се постоји случај ретенције ове оригиналне форме гдје је ğ -> g: Чагровац, само 17 км СЗ од Печењеваца.

 Омашка. Сјеверисточно.:)

Можда може бити везе између брда Чаровић на Пељешцу и чињенице да је велики број полимских села приложен манастиру Стонске Богородице (иако су касније враћени у Полимље). Спомиње се да је можда постојао неки род с тим именом тамо, који је изумро иако није засвједочен у исправама.

 Да додам неко виђење ако овдје нешто има, ако има нешто могло би ово бити врло старо презиме.. Мислим да је могуће краљ слао људе из Полимља на Пељешац да помажу око пребацивања сједишта Хумске епархије у Полимље. Ова грана нема никаквих поклапања са југом Хрватске (нити било којим другим подручјем у Хрватској досад), но неко други има:  Тарски Никшићи , I-Y56203 11/220 југ Хрватске анонимна студија, чак 5 % I-Y56203. Управо се и уклапа миграција I-Y56203 из Хума са овим, о чему се говорило на другим темама.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #130 послато: Мај 21, 2020, 11:34:28 поподне »
 Појавио се и Вилић на YFull-у што је врло користан резултат. Тек код наредног апдејта се може очекивати да стабло изгледа како треба. На FTDNA са Демиром дијели велики број SNP-ова, међу њима FT192275, FT192037, FT192813, FT193934, FT193935 итд. које ја не дијелим са њима (21 укупно). Тако да ће формирати своју подграну што је било очекивано по STR вриједностима. На 37 393, 449, 458. Биће заниммљиво видјети старост, очекивао бих развијени или позни средњи вијек. А и у мало боља времена биће рада на Тескереџићима, потомцима бегова Вилића.

 Због специфичне комбинације а и GD њима свакако најближи је RU281 из округа Клуж који такођер има 393=14, 458=18, не 17 као они али опет повишена је вриједност и прије ће на 18 са 17 него са 16. 393=14 је свакако битна индикација.
 
 Дао сам се на то да покушам дознати нешто о овим анонимним рођацима, што је врло тешко но барем мислим да бих могао доћи до неке екстра информације.

 Што се тиче овог из Војводине који је припадник гране 385b=17 испод A24066, ипак треба напоменути да он по маркерима како јесте већ сада нема везе са скоро свим припадницима ове гране, врло тешко да са Бугарином има, дакле нема поуздано везе ни са великом већином "шопских" хаплотипова (осим једног), па је свакако занимљив, ако није Србин онда још више.

 1207. г. Иван Асен II је након убиства Калојана изгубио у битци за бугарски трон од Борила и отишао у изгнанство код руских кнежева, да ли у Галицију или Кијев. Десет година касније вратио се са "руским олошем" уз чију је помоћ 1218. свргнуо Борила. Ко је овај "олош", историчари кажу да се ради о Бродницима, прецима Козака, који се и сами дијелом везују за Берендеје.

 Неке чињенице јасно говоре о коме се ради. У селу Беренде се налази стара црква Светог Петра чији је ктитор био Иван Асен II. Дакле јесте довео Берендеје са собом, а дао им је и бољарски статус, а по врло специфичној ономастици (нема другог Чекмана, и има само још један Чагр у средњем вијеку - Селџук) изгледа да је Чекман Чагрович кан Берендеја или вјероватније неки његов насљедник био у тој групи Берендеја које је довео Иван Асен II. Изгледа да су управо око данашњег Лесковца имали упориште и посједе. Син Ивана Асена II, Михаил II Асен је био тај који је 1253./1254. повео експедицију у Бијело Поље. Иван Асен II је доста дуговао Бродницима/Берендејцима па су сигурно имали тад повлаштен статус.

 Некој изгледној туркијској вези на Пештеру се може придодати и село Девреч, у коме је као први у селу 1571. записан Милко син Догана, једини хришћанин Доган у цијелом дефтеру, иако се јављало код неких муслимана тад у овом дефтеру није. За Девреч се ионако тврди да је турцизам од Девир - период (арапског поријекла), но прије би могло имати везе са козачком рјечју туркијског поријекла Деврек.

 На Пештеру осим бугароидне, печенегоидне се јавља и русоидна етимологија, што заиста сугерише на Асенове бољаре Берендејце, ту је чак и село Бољаре. :D Мислим једино такво на овом ширем подручју. Наближе идуће село Бољаре је источно од Лесковца управо.

 Берендеји се спомињу тек 1097. г. неки их повезују са Бајандурима но историјски подаци говоре о томе да се ради о једном роду унутар групе Црних Клобука који је постао јак, по археолошким доказима Берендеји су практично истовјетни са Печенезима, а разликују се од Уза. Печенези се много мање спомињу од Берендеја у 12. в. и најновија теза јесте да су Берендеи једноставно Печенези. Занимљиво управо у прилог томе изгледа иде ова ономастика код Лесковца: Печењевце, Чекмин, Чагровац. Чекман Чагрович као кан Берендеја, а села Чекмин и Печењевце због заједничког статуса још 1498. значе врло вјероватно и неку генетску везу. И сам Чагровац је помиње још 1498. Узи (сјеверни огранак Селџука) и Печенези изворно непријатељи су заједно живјели у тој групи, приписује се јачи монголоидни утицај Узима, а доста слабији Печенезима.

 Ово име Уркун по Мађарској, о њему је већ доста писано од мађарских аутора. У ствари већина носиоца тог имена у историјским изворима су Печенези почев од Тонузобе и његовог сина Уркунда из 10 в. Етимологија се најчешће везује за "еркин" титулу код Гоктурка, углавном сматра се да је Уркун/Оркен итд. сигурно печенешко име. Постоји стари мађарски властелински клан Томај који потиче од Тонузобе, и код овог рода се ово име јављало више пута до и 14 в. Њихови потомци су углавном концентрисани у Клужу. Банфијима, огранку Томаја је припадала Банфи палата из Клужа. Било би заниммљиво наћи неког Томаја.

 Занимљиво и код Румуна из Војводине постоји једна заниммљива група. У селу Јанков Мост већина становника носи презиме "Besu" и досељени су из села Бешенова у данашњој Словачкој у 18 в. Углавном чекајући на Румуне и њихов пројекат да се тестирају без неке акције неће ови Бериндеи нити Бесу бити тестирани ни за 30 г.. ;D У сваком случају Berindei презимена због познијег и више специфичног поријекла, а и непостојања таквих личних имена имају сигурно доста више везе са правим Берендејима него нпр. презиме Коману има везе са Куманима, јер се Coman јављало често по Румунији као лично име у 17 в.
« Последња измена: Мај 21, 2020, 11:42:32 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #131 послато: Јун 04, 2020, 11:05:42 поподне »
 Ево сад је и на YFull-у изолована грана E-FT192275 испод A24066, само на Демировим новелима њихов TMRCA је 800. Кад сам видио хаплотип Вилића први пут рекао сам да ће формирати грану и да ће им TMRCA бити између 600 и 1000 г., тако да сам чини се ту прилично погодио.
 Добро да се јавила E-FT192275 јер захваљујући тим резултатима се може рећи да им је сигурно сродан и RU281. И E-A24066>FT192275 и A24066>A24049 (мој први новел) имају ближе везе из развијеног средњег вијека са истоком и сјевероистоком тако да је тренутна слика A24066 на YFull-у само дио и морамо добити и од ових NGS резултате.

 Тескереџићи који потичу од бегова Вилића ако буду сродни овим Вилићима, то би значило да је њихова матица сигурно у средњој Босни, и тренутно бих дао предност средњој Босни јер није било ове гране од великог броја тестираних херцеговачких родова.

Ван мреже ZoranV

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #132 послато: Јун 10, 2020, 03:55:50 пре подне »
Спомињао сам да је субаша Ахмед држао мезру Споча др. именом Ракон која је припадала манастиру Никољац, и да се сигурно ради о данашњим Ракоњама.
 Је ли „субаша Ахмед“ из 1485. „Ахмед-бег“ из 1468/9? Јесте. У дефтеру смедеревског санџака из 1476. исти Ахмед-бег који је држао и тад нахију Никшиће (као и 1468) је означен „субашом“, а Никољац је одмах тик до његових посједа.


Зор, ако мислиш на Ахмеда субашу који држи Коплик, онда је тај субаша јасно у историји познат као велики везир Ахмед Паша Дукађинац, син Николе, Павлов унук, праунук Танушеви чукунук Константинов. Уписан је индиректно и у дефтер из 1477 године у Бјелопавлићима као вођа једне војне дружине, која се повукла након неуспјешне опсаде Скадра. И Ђурђев примјећује да је попис 1477 описао један дио Бјелопавлића, и да је тај дио Бјелопавлића сарађивао са Турцима. Та сарадња са Турцима је почела још давне 1385, на Суринском Пољу, и настављала се и на Плочнику, Билећи и Косовском боју... Турски историчар Намик из 19ог вјека биљежи да је неко звао Мурата у помоћ из Скадра. Не именује, али може се јасно наслутити ситуација...
 Дукађинаца и по Музакију има двије несродне гране. Једна је права, друга прирорђена. Правој је припадао Прогон који је смакнут 1402, који је био ожењен ћерком Карла Топије. Другом ћерком је био ожењен Констатнин. Карло Топија је био ожењен Војисавом Балшић. Да је Константин од Балшића, онда би то значило да је ожени сестру од тетке. И цркава и обичаји су тако нешто бранили. Значи Константин није Балшић. Ово је био Константинов други брак. Венецијанци биљежа, а то записује и Иван Божић, да је Константинова држава од Улциња до Солуна. Све војне операције које су на том подручију биле приписује се Бајазиту, а млечани земљу Константину. И новац је ковао у Скадру. Балшићи су 1395 на вјест да је Константин погинуо, узели Скадар. Испоставило се да је погинуо Константин Теодоре Немањић, која је права тетка овог мистериозног Константина. На вјест да је жив, брже боље су предали Скадар млечанима. Константин је вјеровао, да ће га вратити, али 1402 Бајазит је поражен, Константин је остао без подршке  и млечани су га намамили и смакли. Дјеца из првог брака остају на албанској страни, вјероватно у Кроји, и ту их подижу Дукађинци. Константинова друга жена сели се у Италију са сином јединцем Стефаном.

Венецијанци у скадарском попису не обухватају оне који саражују са Турцима. Сам Тануш је био затворен 1435, и пребачен у Ломбардију, вјероватно код полубрата Стефана Марамонтеа. 

И Константин је имао оца... У путопису Евлије Челебије кроз Трикалу, Евлија оца Константиновог јасно зове Лека. Челебија и пише да Лека има два сина Калабака и Домока. Лека и Калабак подигоше Метеоре. Лека је имао и законик и државу. Крунисао се и за цара. Полубрат , цар Душан, га је штитио док је би жив. Али пошто ни себе није могао да заштити, Лека је остављен на цједилу. Једини савезници су му били брат Душанове жене, Јован Асен, и рођак по мушкој линији Хлапен. Шура Нићифор Орсини га је напао и отео му земљу. Лека се окренуо у помоћ Албаницма који су му помогли да поразе и убију шуру. У захвалност двојици је дао земљу на сјевер Епира и титуле деспота.
Масарели биљежи да је Лекин старији син Калабак, Јован Дука имао 5еро дјеце. Но то је просто мало вјероватно да момак од 20 фодина направи толико. Потврду да ово није тако добијамо из неочекиваног извора. Шпанске хронике од Зурите. Зурита јасно биљежи да су шпанци ослободили двије рођене сестре након Бајазитовог пораза. Марију и Ангелину. Дона Марији на гробу пиче да је ћерка Јована Дуке. Тетка Марија Англина Немањић јој је послала једну икону, на којој су она и њен муж Тома Прељубивић. Икона се чува у Шпанији и дан данас. Дакле Јован Дука је има двије ћерке... А шта каже Масарели? Јасно помиње имена дјеце Константин, Михајло, Димитрије, Јелена и Асанина. Ако нису од Јавана Дуке, чији су? Па зар није било логично да након што је поразио шуру Нићифора Орсинија, Симеон(Лека) отјерао прву жену, и поново се оженио, правећи нову коалицију да узме Скадар од узурпатора Балшића и Призрен од крвника Мрњавчевића?  Зар Мрње не направише пјесму о сестри Леке Капетана... Као неки капетан им није дао сестру за жену. Смјешне работе, али огромне историјске имлпикације... Изгледа нас је оправдано стигла клетва светог краља Стефана Дечанског...
« Последња измена: Јун 10, 2020, 04:04:55 пре подне ZoranV »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #133 послато: Јун 10, 2020, 11:07:39 пре подне »
Зор, ако мислиш на Ахмеда субашу који држи Коплик, онда је тај субаша јасно у историји познат као велики везир Ахмед Паша Дукађинац, син Николе, Павлов унук, праунук Танушеви чукунук Константинов. Уписан је индиректно и у дефтер из 1477 године у Бјелопавлићима као вођа једне војне дружине, која се повукла након неуспјешне опсаде Скадра. И Ђурђев примјећује да је попис 1477 описао један дио Бјелопавлића, и да је тај дио Бјелопавлића сарађивао са Турцима. Та сарадња са Турцима је почела још давне 1385, на Суринском Пољу, и настављала се и на Плочнику, Билећи и Косовском боју... Турски историчар Намик из 19ог вјека биљежи да је неко звао Мурата у помоћ из Скадра. Не именује, али може се јасно наслутити ситуација...

 Не, Ахмед-бег субаша, углавном познат као силахтар и активан око Бијелог Поља, у Новом Пазару није иста особа као Ахмед субаша који држи Коплик 1485. Мислио сам да би тај Ахмед субаша могао бити Ахмед-бег син Али-бега сина Евренос-бега, акинџијски командант који је учествовао у опсади Скадра 1478/79 али то је упитно.  Ахмед-бег унук Евренос-бега имао је у Призрену вакуф. Што се тиче Ахмед-паше Дукађинца, прије везировања оно што сам видио нема нешто пуно података. Ахмед-бег субаша се први пут помиње чини се код Качаника 1463. г.


 YF74365 се појавио испод Z38456, негативан је на 5 SNP-ова на ртом нивоу. На FTDNA нема заставе, онда је могуће од Бојаџија јер они углавном не стављају заставе.

 Такођер од данас ту је испод Z38456 и прва особа из студија: HGDP00538 је Француз.

 Изгледа стигли су маркери за YF72389, H4=11. Значи да је Украјинац Федушка (и та група) који је Z17107+, Z38456-, практично сигурно и Y30991+. E-Y81971 имају 15-17 мутација (ComBED) испод Y81971 а на 67 маркера имају 7 који одударају од модала. Апро има 17 испод Y30991 и 6 које одударају од модала, док ја и Демир имамо 25 и 22 мутације, а на Y67 имамо 11 вриједности које одударају од модала. Федушка и његов рођак имају по 13, што значи да дијеле са A24066 већу стопу мутације, а треба да су на истом нивоу (Y30991+, Z38456-). 438=9 и 438=11 од A24066 би могао бити веза (да је неко био раније 9 или 11), но потребно је бар 111 маркера/BigY. Нпр на 715 Апро и Демир имају 23, повратна мутација, ја имам 22 што је моја нова мутација, тако да постоји нека нестабилност на том маркеру.

Ван мреже ZoranV

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #134 послато: Јун 10, 2020, 04:32:25 поподне »
Присуство Ахмеда Дукаћинца у опсади Скадра, са србским јединицама војводе Радослава се потвржује турском дефтером из 1477. Ђорђе Мерула је извор да је србски војвода на страни Турака. Копилник није случајно дат као тимар Ахмеду. То му је ђедовина, као и осједи у и око Призрена. То је утврдила историчарка Татјана Катић, јер је Ахмед бег Дукађинац осатавио вакуф цркви Богородице Љевишке. И био је запис у цркви на персијском "Зјеница око мога твоје  је гнјездо". Постоји податак да су Јахићи из околине Тузле од Јахје бега Дукаћинца. Интересанто би било направити истраживање у том правцу.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #135 послато: Јун 10, 2020, 06:28:46 поподне »
Присуство Ахмеда Дукаћинца у опсади Скадра, са србским јединицама војводе Радослава се потвржује турском дефтером из 1477. Ђорђе Мерула је извор да је србски војвода на страни Турака. Копилник није случајно дат као тимар Ахмеду. То му је ђедовина, као и осједи у и око Призрена. То је утврдила историчарка Татјана Катић, јер је Ахмед бег Дукађинац осатавио вакуф цркви Богородице Љевишке. И био је запис у цркви на персијском "Зјеница око мога твоје  је гнјездо". Постоји податак да су Јахићи из околине Тузле од Јахје бега Дукаћинца. Интересанто би било направити истраживање у том правцу.

 Видим сад да је и Ахмед-бег Дукађинац имао вакуф у Призрену (бивша црква Богородице Љевишке) иза Ахмед-бега унука Евренос-бега. Сасвим могуће да је и Ахмед-бег Дукађинац био овај субаша из 1485 који држи Коплик. Нашао сам о њему да је прије везировања 1512. био у походу са 20000 Албанаца против Сафавида.

 Овај Ахмед-бег мени од интереса је нека трећа особа (није сигурно у вези са овима јер уз њих су ишла по правилу и презимена, код њега никад). Он је ишао под разним титулама, силахтара, шахинџије, сербеваба, на крају субаше (Никшића). Његово поријекло је непознато, никад му није споменуто име оца, али је сигурно био неко ко је дуго служио на двору султана Мехмеда.

YF74365 се појавио испод Z38456, негативан је на 5 SNP-ова на ртом нивоу. На FTDNA нема заставе, онда је могуће од Бојаџија јер они углавном не стављају заставе.

 Такођер од данас ту је испод Z38456 и прва особа из студија: HGDP00538 је Француз.

 Ипак не, YF74365 је Швеђанин. Давно су они урадили BigY, чуди ме да се сад појавио кад и Француз, можда има везе неке са њим. Он је само Z38456+ а негативан на остале. Биће занимљиво видјети гдје спада овај HGDP00538, нисам у Француској видио ових хаплотипова који су бројни на Балкану од BY4459.

 Ако не могу да дођем до овог Федушке (ријетко презиме и могуће да су сви носиоци овог презимена род) коме сам слао поруку већ, онда могу пробати са његовим даљим рођаком са FTDNA, иако је и он непознатог поријекла и ко зна кад је био активан. Пошто је сад очито да H4 одређује Y30991 шансе су због 438 и веће измутираности веће да је позитиван на нешто на A24066 нивоу него нешто друго. Баш гледам овај 619 Узбека из Фаргана регије код Сир Дарје ријеке, у тој студији су била само 3 E SNP-а: M35, M78 и M123, он је M78+, на 17 маркера изгледа као сигурно V13, а нпр. само због високог 456=17 што је одређујућа мутација и за BY3880 и за Y30977 (за све остале M78 то је ниских 15) без узимања што се изразито не уклапа у V12, V22. А унутар V13 нигдје друго не упада осим са Федушком H4=12 + 438=9. И у студији Лвива се налази један такав и сигурно је повезан с Федушком (који је са истог подручја) али имају неких разлика. Дефинитвно треба BigY од ове гране, једина Z17107 грана без BigY.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #136 послато: Јун 10, 2020, 09:03:40 поподне »
Ако не могу да дођем до овог Федушке (ријетко презиме и могуће да су сви носиоци овог презимена род) коме сам слао поруку већ, онда могу пробати са његовим даљим рођаком са FTDNA, иако је и он непознатог поријекла и ко зна кад је био активан.

 Ипак видим појавио се један нови хаплотип! Види се да је сигурно повезан са Федушком, 9/67 али дијели доста специфичних вриједности. У ствари чини се по 385 да би могао бити ближи овом анонимном из Лвива него њему. Пољак је, по броју је недавно тестиран. Такођер очито да дијели и 447=26 са Украјинцем, то је нетипична вриједност за CTS9320 а има је и овај Мађар из печењешког мјеста на којем радим, но он нема ни 458=16 па сам мислио да може бити лако и неки Z5018, ипак код ове гране 447=26 има неку старост, а он има 438=8, уз H4=12, тако да ово нешто повећава шансу да ће бити Z17107.
 Осим 438 видим код ове гране још неких маркера гдје шетају а гдје мутирају и A24066, нпр. 385, 439, H4, 481, такођер и овај Пољак је мутиран 15 немодалних на 67, штета што нема нико 111 ту бих одмах могао рећи више. Сви остали Z17107 имају мање новела, и не изглеају тако мутирано, без A24066 TMRCA би био око 2700 г.

 Веза A24066 са овом граном би подразумјевала да је 438 једна од старијих мутација што је могуће јер је врло спор маркер. Док се ту и тамо код других грана среће 438=11, 438=9 је толико риједак да осим тројице из ове гране постоји још само један из друге гране од 1000+ људи код кога је то приватна. Тако да је прилично вјероватно да је и овај анонимни Узбек од ове гране.

 Углавном ту је још један од ове гране и очекујем да је активан.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #137 послато: Јул 14, 2020, 02:20:05 пре подне »
 Јавио ми се овај нови Z17107, и он је Украјинац, само по причи оца да су поријеклом са пољеске стране границе. Могуће, овај раније тестирани Украјинац је само пар км од границе. Занимљиво преко њега сам дознао да он има још ближег рођака, који му се појавио у поклапањима, Канађанин очито поријеклом из З.Украјине, видим да их се доста са тог поодручја одселило у Канаду прије 100 г. Овај Канађанин није јаван, нисам знао за њега. Пољак/Украјинац ми је рекао да ће наручити BigY чим прије могне. И Канаћанину ћу писати. Дошао сам и до мејлова од овог Укррајинаца који је давно тестиран. И он је Американац, као што је и овај Рус са BigY, као и Синетар, Апро, већина тестираних су Западњаци поријеклом са тог подручја..
 
 Углавном ова грана је Z17107, Z38456-, изгледа као Y30991+, има још један давно тестирани непознатог поријекла, и по њему изгледа да је 438=9 једна од најстаријих мутација код ове гране. Дакле ово је 438 "југ", ми смо 438 "сјевер", ако је 438=9 A24070+, скоро сигурно постоји веза преко 438 са њима, обзиром да је шанса за повратну мутацију мања, могла би 438=11 бити подграна од 438=9. У том случају онај Узбек би могао теоретски ближи 438=11 него овима.. Занимљиво да се Печенези поријеклом са средњег тока Сир Дарја ријеке, он је такођер са те ријеке, горњи ток.

 Углавном, надам се релативно скоро да ће се знати гдје ови спадају. Очито повећана стопа мутације код њих као и код A24066 у односу на друге гране је оно што их највише приближава на STR, а онда евентуално 438.

 Изгледа сви недалеко од Чагріва и Насташина које многи везују за Настасију Чагривну.


 Чагрів се чита "Чахриф", тај ğ и јесте прелаз ка "х", у језику попут српског то одмах нестаје (хранити->ранити итд.). Неко је већ бизарно доводио у везу Чаровиће са Пељешцом.
"Preci Čarovića su se iz "Stare Crne Gore" odselili u Rat na poluostrvu Pelješac (Hrvatska)". Нема доказа у списима на Пељешцу у 16 в.-19 в. да је постојао овакав род. Чаровина је стара (16. в). Међутим можда су бољари Чахровичи након Бијелог Поља 1253. дошли до свог савезника хумског жупана Радослава а тадашња столица хумске епископије је био Стон. Убрзо послије је премјештена у Бијело Поље. Он је био "вјерни клетвеник" угарског краља, а нестао је послије тога, на крају тог сукоба и Урош је признао угарску врховну власт.


 Спомињао сам име Кулин, и нисам први ко је споменуо такву везу за бана Кулина. Стјепан Антољак са сличном методологијом је давно писао томе.


MISCELLANEA MEDIAEVALIA JUGOSLAVIA

Koga bi porijekla mogao biti ban Kulin?
1.
Sa ovim pitanjem kod nas se dosada nitko nije direktno pozabavio nego samo indirektno. Tako n. pr. Fr. Milobar, koji drži da je ,,Honijatov i Kinanov arhižupan Bankin”, a koji se je tukao protiv Emanuela Komnena, ban Kulin1).

2.
Prije nego uđemo u problem porijekla ovoga bosanskoga vladara, pogledajmo koji još izvori navode ovo isto ime.
Tako Ivan Skilica priča ο ,,Γουλίνω”3), sinu Kegena, vođe Pečenega4).
Istom krajem 12. stoljeća pojavljuje se u našim izvorima ovo ime. Tako se u ugovoru bana Kulina sa Dubrovčanima od 1189. godine na latinskom jeziku navodi „banus Culinus Bosene”, a ćirilicom pak odmah ispod toga teksta piše „ban bosanski Kulin”5).
Poslije ovoga tek u 13. i 14. stoljeću u našim domaćim listinama pojavljuje se ponovno ime „Koulin”. Naime u darovnici Stefana Prvovjenčanoga i sina mu Radoslava u korist manastira Žice (1222—1228) javljaju se među imenima Vlaha, koji su darovani to crkvi, u Zeti, i imena: Kouman, Milobrat, Čonč. .. Loubota, Koulin, Velimir. .. Miroš. . . Boukor. .a u povelji Stefana Uroša Milutina, kojom ovaj dariva sela i ljude u Zeti manastiru Hilan- daru (1293—1303), redaju se imena: . .Koukor. . . Dod.. Deso. . Bodin,
Koulin. .. Lala. .. Kumanic. . . Krsta. . . Radomir. . .”б).

3.
Prema ovome izvornom materijalu moglo bi se zaključiti da je ban Kulin bio ili pečeneškog ili vlaškog porijekla.
Kako je ime Kulin u izvorima mnogo ranije označeno da je pečeneško, to bi se prije moglo pretpostaviti da je ovaj bosanski ban pripadao ovome narodu.

..

No naravno da je u 12. stoljeću bilo Pečenega, koji su bili i u službi ugarsko-hrvatskoga kralja. Tako 1150. Gejza 11(1141—1161) šalje u pomoć Srbima pomoćnu vojsku, sastavljenu od Pečenega, koje sve silno porazi Emanuele Komnen. Tom prilikom car pobjedi i zarobi vojskovođu Mađara. Bakhina, hrabroga diva, za koga Milobar drži daje taj ,,άρηχγος Παιόνων”17) sam ban Kulin18). Tako indirektno misli i M. Karanović19).
No о tome nema ni govora, jer je ovaj porijeklom Mađar i njegovo je ime ,,Bagin”20), pa se prema tome nikako od toga ne može izvesti ime „Kulin”.

 Danas se pretpostavlja da je Kulin, koji je mogao biti potomak one pečeneške vladalačke kuće, postao banom vjerovatno kao bizantinski štićenik21) u službi Emanuela Komnena. Stoga se može zaključiti da je ovaj vladar, pod čijom je vlasti bila i Bosna, onamo postavio na bansku stolicu Kulina, porijeklom Pečenega22) ili možda vlaškoga porijekla, što je manje vjerovatnije.

Ван мреже Concom

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 27
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #138 послато: Јул 14, 2020, 03:52:27 поподне »
Занимљиво име у селу Црвско на Пештеру, гдје се јавља и ...

На Пештери, као и на Вележи (код Мостара).

Чуди ме да један ијекавац нема осећај за то, обично су Срби ијекавци архаичнији по језичком осећају (Хрвати ијекавци, будући да им је ијекавица новонаметнута на шћакавску икавицу, чакавски језик или кајкавски дијалекат словеначког, нажалост га немају).

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #139 послато: Јул 14, 2020, 05:17:56 поподне »
На Пештери, као и на Вележи (код Мостара).

Чуди ме да један ијекавац нема осећај за то, обично су Срби ијекавци архаичнији по језичком осећају (Хрвати ијекавци, будући да им је ијекавица новонаметнута на шћакавску икавицу, чакавски језик или кајкавски дијалекат словеначког, нажалост га немају).

 Навикао сам да чујем "Пештер" што више звучи као да је мушки род именица а локатив је Пештеру, но ипак је изворно име села Пештера, та именица (као и пећина) је ж. род, у 16 в. тако да јесте на Пештери. Дакле кључан је локатив -и или -у Иако је Дурмитор (м.) планина (ж.) нисам чуо да се за село на Дурмитору говори да је на "Дурмитори".

 Мој је матерњи источнобосански, са утицајем зетскојужносанџачког, а херцеговачког мање. Нисам добар примјер за неког ко се служи "матерњим дијалектима", јер више размишљам на страним језицима него на овом. ;D

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #140 послато: Јул 14, 2020, 05:35:21 поподне »
Навикао сам да чујем "Пештер" што више звучи као да је мушки род именица а локатив је Пештеру, но ипак је изворно име села Пештера, та именица (као и пећина) је ж. род, у 16 в. тако да јесте на Пештери. Дакле кључан је локатив -и или -у Иако је Дурмитор (м.) планина (ж.) нисам чуо да се за село на Дурмитору говори да је на "Дурмитори".

 Мој је матерњи источнобосански, са утицајем зетскојужносанџачког, а херцеговачког мање. Нисам добар примјер за неког ко се служи "матерњим дијалектима", јер више размишљам на страним језицима него на овом. ;D

Пештер и Вележ заиста јесу имена женског рода. Нема начина да се такав закључак изведе интуитивно ако човек то не зна. Збуњује то што се не завршавају на "а" како је то код наших женских имена уобичајено, па већина људи који нису из тог краја мисли да се ради о именима мушког рода.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #141 послато: Јул 19, 2020, 02:23:35 поподне »
  Село Зајечиће које му је било тимар је такођер касније настало, а обзиром да је одмах до њега село Крће у коме је још Ахмед-бег имао чифлук, и настанак самог села Зајечиће је онда повезан са помјерањем ових његових војнука на запад.

 Етимологија села Зајечиће које је као други назив дошло тек у првој половини 16 в. и то сигурно од кнеза Огнана и његове војнучке групе је врло јасна: Зајец, као и код Зајечара, торлачки назив за зеца. И руски назив је много сличнији него штокавски - за́яц. Бугарски је заек.

 Дакле кнез Огнан је говорио или био још под торлачким утицајем 1526. г. Кад се зна да је у његовој војнучкој групи било у оптицају име "Раикон", да се група 1604. налази у Лопижама (има једна грана Ракоњаца одатле), да је у блиској вези са сином човјека који држи Ракон 1485., да има племенске везе са кнезом из села Баљен (Чаровина), очито је шта је најмањи заједнички садржалац: A24066>A24049.

 И гле чуда та група је баш најразноврснија у шопском/торлачком подручју. Као што и изгледа генетски ова група је дошла са тог подручја. По именослову не изгледа да су се појавили ту тек прије 500 г., а у околини има доста старе ономастике са истока (Раждагиња и Бороштица се помињу још 1455.), то сугерише управо 1253/54.

 Чаровина је постојала и у првој половини 16 в. као мезра, а етимолошки такви наставци -овина у то доба на том подручју се срећу у више наврата и по правилу се ради о изведеници од родовског имена или барем личног имена, посредно и да су припадале тим родовима. Значи да је постојао такав род ту (или је барем то име код њега било у оптицају) и почетком 16.в./крајем 15 в.

 Ово је мали али врло битан детаљ.

 Резултат Драговића поријеклом из Бороштице у близини показује да су били ту негдје, изгледа да се један дио племена ширио са војнучким групама, јер за само то село нема таквих директних веза. Такођер ако је Драговић ближи анонимном С.Македонцу него Ракоњцима, као што изгледа на мање маркера, онда то и потврђује да се ради о напрасној миграцији, аналогија су гране PH908 гдје овдашњи PH908 имају ближе рођаке код сјеверних Словена него код сусједних родова који су PH908.
« Последња измена: Јул 19, 2020, 02:34:49 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #142 послато: Јул 24, 2020, 12:26:39 пре подне »
 Занимљиво јавља се на југу Пештери неке јасно бугарске антропонимије која се не јавља другдје осим у врло ограниченом броју, јасна концентрација имена "Бајчета", на прву би неко помислио често име код Срба, можда и јесте релативно често задњих вијекова, али у 15., 16. вијеку таква имена су јасно везана за бугарски простор. Исто важи и за име Момчил на Пештери. И по варијацији (Бајчо, Бајо, Бајко, Момче, Момчил итд.) и учесталости ово име је са македонско-бугарског простора.

 Основа Бај се изводи од господин, ово је сигурно бугарско име, неки спомињу и врло стару везу. Занимљиво, на југу Пештери се у дефтеру често јавља у неким већим селима са кнезовима.

 Да додамо још једно село списку бугарске ономастике на југу Пештери. Суви До, старо име Суходол:

Да копирам неке
В България:
село Суходол (Област Бургас)
село Суходол (Област Силистра)
Суходол, квартал на София

В Република Македония (на македонски книжовен език: Суводол)
село Суходол (Община Демир Хисар)
село Суходол (Община Брод)
село Суходол (Община Новаци)

затим:
Суви До (Ниш)
Суви Дол (Врање)

 У српском очито пређе у Суви До, но Суходол је старо име пештерског села, а и види се гдје су таква имена учестала.

 У селу Цетановиће баштина Рукна, има исте сугласнике као ово родовско име. Да се вратим на Ракоње односно 1485. Споча други назив Ракон, ово је једини случај јављања другог имена у том дефтеру нпр., оно по правилу сигнализира долазак нове групе на то подручје, односно и родовско име. Посебно код групација које су се помјерале је учестало. Дакле чини се итекако могућим да је могао постојати и 1485. род са оваквом основом презимена управо јер се јавља као друго име.

 Затим лично име Татомир, код бољара у 13. в., и генерално таква имена су била заступљена у Бугарској.

 Спомињао сам брдо Чаровићи на Стону. 1477. (а и 1468) се помиње код Котеза Чајровина, уз Котези и "Примиње" (мислим врло могуће Прхиње иако се м и х разликују, можда није било читко). Она су тад била уништена, мени изгледа као могуће дјелимична ретенција "Чахр", не мислим да има везе са турским "Чаир", очито је давније било насељено у предосманском добу. Занимљиво ту је и виноград "Чалиновина", многи рекоструишу волж. бугарски чал - камен (чув. "чул"- камен), сусједно село које се тад спомиње а постоји данас је Чаваш. Ко зна можда везе неке, но примарно размишљам опет о овом селу обзиром да се налази у домену жупана Радослава.

 У ствари Хум је био практично независна држава до тог догађаја из 1254., након тога нестаје као такав.

 Још нешто на југу Пештери је било заступљено лично име Санко, као и у области породице Санковић, далеко мање другдје колико сам истраживао. Ово име не би требало да има везе са Бугарима барем колико сам гледао пописе, но остао ми је грб Санковића у памћењу и да су неки видјели паралеле са бугарским рунима, па сам помислио што се појави ово име око јужног руба Пештери у 16 в. :D

 Према мојој краћој анализи топонима Чаровина преко сличне топонимије која је засвједочена у повељама из 13./14. в. документима из 15. в., овакав назив углавном представља основу родовског имена "ов", за разлику од 15./16. в. када се учесталије јавља "овић", варијанте "овина" је углавном резервисана за ранији период, мислим да је прије настало у 13/14. в. него у 15. Дакле притом је јасна разлика у односу на варијанте имена које се изводе од личног имена појединца без "ов" суфикса. Један примјер овога је и са селом Чајковина, данашње име Лопиже које је увијек било уписано као Чајковина до 1604. када се зове "Чајковић".

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #143 послато: Јул 24, 2020, 01:49:23 пре подне »
(Бајчо, Бајо, Бајко, Момче, Момчил итд.) и учесталости ово име је са македонско-бугарског простора.
Немој Зор више, ево и ја да додам , Бајчетина код Крагујевца, али отац ми се зове Момчило, немој то да ми радиш   :D А и на Бајагу не дам :) Шалим се, што се тиче самих корена имена, боље ће знати лингвисти од мене, углавном Момчило је релативно често име код нас, а верујем да је чешће него код Бугара, ако га уопште и има тамо
« Последња измена: Јул 24, 2020, 01:55:10 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #144 послато: Јул 24, 2020, 02:28:54 пре подне »
Немој Зор више, ево и ја да додам , Бајчетина код Крагујевца, али отац ми се зове Момчило, немој то да ми радиш   :D А и на Бајагу не дам :) Шалим се, што се тиче самих корена имена, боље ће знати лингвисти од мене, углавном Момчило је релативно често име код нас, а верујем да је чешће него код Бугара, ако га уопште и има тамо

 Баш сам припремио нови пост, који је мислим и најважнији досад мој пост на цијелој теми, so stay tuned. ;) Момчило данас и задњих пар стотина година јесте српско. Но ипак прошао сам кроз доста Балкана, и може се рећи да сва ова имена са творбом на -кин, -чин, -че итд. имају по поријеклу у крајњој линији углавном упориште на источно-јужнословенском простору.

 Ево још један такав примјер на Пештери, село Дујке, таква имена Дојке, Дојкин, Дојчин наравно опет воде на исток.
 
 Баш пролазим кроз дефтер Смедеревског санџака из 1560.г. Помислио би по данашњем стању, наћи ће се на стотине носиоца тог имена. Колико их има? 4. ;D Очекивао сам више.

 Ево овдје има нешто бугарских мањих дефтера, укуцај Момчил на 17 страна
https://books.google.com/books?id=XrROAQAAIAAJ&dq=%D1%81%D0%B8%D0%BD+%D0%BD%D0%B0+%D0%BA%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD&focus=searchwithinvolume&q=%D0%BC%D0%BE%D0%BC%D1%87%D0%B8%D0%BB

 Дио Ћустендилског санџака, Момчил на 27 страна. ;)
https://books.google.com/books/about/Turski_dokumenti_za_istorijata_na_makedo.html?id=c4BpAAAAMAAJ&redir_esc=y

 Ово што сам спомињао, на Пештери 1571. више Момчила него у цијелом Смедеревском санџаку. :D

 Дакле ситуација од 15./16. в. може бити сасвим различита. Ја сам се изненадио колико је различита код бројних имена.
« Последња измена: Јул 24, 2020, 02:30:57 пре подне Zor »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #145 послато: Јул 24, 2020, 02:43:49 пре подне »
Баш сам припремио нови пост, који је мислим и најважнији досад мој пост на цијелој теми, so stay tuned. ;) Момчило данас и задњих пар стотина година јесте српско. Но ипак прошао сам кроз доста Балкана, и може се рећи да сва ова имена са творбом на -кин, -чин, -че итд. имају по поријеклу у крајњој линији углавном упориште на источно-јужнословенском простору.

 Ево још један такав примјер на Пештери, село Дујке, таква имена Дојке, Дојкин, Дојчин наравно опет воде на исток.
 
 Баш пролазим кроз дефтер Смедеревског санџака из 1560.г. Помислио би по данашњем стању, наћи ће се на стотине носиоца тог имена. Колико их има? 4. ;D Очекивао сам више.

 Ево овдје има нешто бугарских мањих дефтера, укуцај Момчил на 17 страна
https://books.google.com/books?id=XrROAQAAIAAJ&dq=%D1%81%D0%B8%D0%BD+%D0%BD%D0%B0+%D0%BA%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD&focus=searchwithinvolume&q=%D0%BC%D0%BE%D0%BC%D1%87%D0%B8%D0%BB

 Дио Ћустендилског санџака, Момчил на 27 страна. ;)
https://books.google.com/books/about/Turski_dokumenti_za_istorijata_na_makedo.html?id=c4BpAAAAMAAJ&redir_esc=y

 Ово што сам спомињао, на Пештери 1571. више Момчила него у цијелом Смедеревском санџаку. :D

 Дакле ситуација од 15./16. в. може бити сасвим различита. Ја сам се изненадио колико је различита код бројних имена.
Какав резиме може на основу тога да се извуче? Тј. каква би дефиниција те разлике између Пештера и Смедеревског санџака на основу имена Момчило, могла да буде?Испада по томе, да су Бугари имали то име , али у Смедеревском санџаку не, само 4, а Пештер као да је нека "енклава" са тим именом ?
« Последња измена: Јул 24, 2020, 02:51:31 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #146 послато: Јул 24, 2020, 03:00:10 пре подне »
Какав резиме може на основу тога да се извуче? Тј. каква би дефиниција те разлике између Пештера и Смедеревског санџака на основу имена Момчило, могла да буде?Испада по томе, да су Бугари имали то име , али у Смедеревском санџаку не, само 4, а Пештер као да је нека "енклава" са тим именом ?

 Херцеговачки санџак 1477: 2. Херцеговачки санџак 1585: 4. Бихор нахија 1571 (одмах до Пештери): 0. Зато сам га и наводио. Босански санџак 1604. дио који захвата Пештер и миграције неких пештерских група, опет има их нешто.. Неко моје објашњење? Нека генетика ту која има везе недавне са истоком, као: моји преци га донијели на Пештер. ;D

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #147 послато: Јул 24, 2020, 03:14:39 пре подне »
 Прије скоро 10 г. сам запазио у дефтеру у Лопижама "Рајкун" и тад сам се питао има ли можда везе са нама. И испостави се да мора имати.

 Дакле ако се крене од најстаријег сигурног припадника рода (вј рођ. око 1580.)
-Очита веза са данашњим Ракоњама,
-ктитор манастира којем припада та земља.
-ко је држао ту земљу? Ахмед-бег силахтар, капиџибаша Мехмеда Фатиха
-гдје се још јавља овакво име као друго име, војнуци из Лопижа, и то такођер особа од важности за ту групу јер је ослобођен половине намета.
- ко се може населити у Ракон? Неки хришћански сељак/кнез? Не.
- муслимански спахија/бег? Не.
- него? Онај ко има везе са овим турским родом,
- ко има везе? Од било којег хришћанског рода једино кнезови предвођени кнезом Огнаном
- с ким је у вези кнез Огнан? Са кнезовима из Корутана и Баљена
- је ли то племенска веза? Јесте, заредом су у два дефтера, сличне аналогије се налазе код влаха Барче, Бирче и свих других група, још је ова заједница мала па то осигурава везу. А сви имају кристално јасне везе са родом Ахмед-бега силахтара, чак друге сусједне војнучке заједнице то немају.
- Чаровић, Раждагиња, као и његов рођак очита веза са топонимом Чаровина код Баљена. Шта су они генетски? Блиски Ракоњцима.
- лично име Паун пештерско, имплицира ктитор је врло могуће рођен ту посебно у комбинацији са осталим.
- ко је био на том подручју ктитор у то доба? Углавном хришћани спахије.

 Шта је ово? Ово је више јасних доказа за везе E-A24066>A24049 са племеном ова три кнеза него што ћете наћи по Херцеговини за многе катуне. Уз то наравно није ово тако велика заједница бројчано.

 Кнез Димитри који је имао у тимару 1526. село Баљен је може се посредно закључити био и посједник мезре Чаровине. 1571. нови спахија Бекташ је држао двије баштине, парохову баштину коју је држао раније Димитар, затим Вука сина Димитра, он је дошао у посјед и Чаровине па се може закључити да је и то од кнеза Димитра наслиједио.

 Оно што ја нисам примјетио раније јесте да је кнез Димитар отишао из матичног села (што је у складу и са миграцијом Чаровића и рођака према Раждагињи, још јасни докази имају да је род Ахмед-бега узео земље неке тамо касније), јер у дефтеру 1530. његов тимар више није село Баљен већ посјед у нахији Сјенице! Занимљиво тимар другог кнеза овог племена Радосава Корутан, иначе главна база рода Ахмед-бега, је прешао 1530 у нахију Сјеница иако припада Расу. баш долази до очитог помјерања групе у Сјеничку нахију. Кнез Огнан је тад био старјешина војнука обје нахије Сјеница и Рас, 980 наоружаних људи.

 Кнез Димитри је 1530. имао као тимар чифлук Радоње/Радована у селу Узлоб, које је старо село из 15. в. али се данас не може убицирати. По сличним аналогијама када спахија у тимару држи чифлук, то је углавном чифлук особа са којима је у сродству. Врло могуће да му је то дјед који је могуће био та особа са којим је ово племе успоставило однос посебно са овим турским родом. Јер нпр. за кнеза Огнана не знам име оца. Баш сам тражио траг за неким старијим припадницима ове родовске групе, чији би припадник био активан и крајем 15 в.

 Овај чифлук се касније не јавља, тј. до 1604. је ишчезао као и траг Узлоба, који је ипак мислим био ту негдје близу, или близу Крћа или Дуге Пољане, оба посједи Ахмед-бега.
« Последња измена: Јул 24, 2020, 03:16:31 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #148 послато: Јул 24, 2020, 03:45:09 пре подне »
 Задовољство ми је представити оца посједника чифлука Радоње у тимару кнеза Димитра, илити врло озбиљног кандидата за претка (бар A24066+, то више као 99 %):
Хубан

 Ако постоји изразито бугарско лично име онда је то ово име. буг. хубав. Ово име није толико често у бугарским дефтерима, на српском простору је практично непостојеће (а занимљиво је и гдје се то још јавља), етимологија му је јасна. Од сличних превода, нисам видио факсимил (али наћи ћу га), Жупан није могућ, Чобан можда (има више слова за "х") али то име је турцизам и у дефтерима у великој већини није било лично име. Ова особа је рођена у предосманско доба. Турски преводилац га је јасно убиљежио као Хубан.

 Ово није обично име, најчешће је на сјевероистоку Бугарске, Разград, Трново. У комбинацији са чињеницом да кнез Огнан зеца назива зајецом сасвим је јасно да ово не може бити случајно.

 Обична популација (влашка, трговци) која је временски и географски одвојена од источног изворишта неће користити овакво име. Мислим да ово лично име има елитни/бољарски карактер, преко којег је и дошло у бугарски језик, хронологија јављања:
1. Мађарски везир Хуба, крај 9./почетак 10.в.
2. Бољар Хубан код цара Борила (1208-1217)
3. у 15./16 в. се јавља углавном мјеста око главних средњевјековних бугарских утврда

 Етимологија је иранска, ово није турцизам перзијског поријекла, вјероватно из источноиранских језика попут согдијског. И овакво име је могло доћи код Бугара само путем номадских група. Значење придјев добар, лијеп
 Могућа је неке веза и са печенешким племеном χοπὸν. Споменух на Пештери се јавља чак и "Копун/Копон" (како неки преводе ово грчко). Још ако је тачна верзија да се оно изводи од титуле.

 И, што изгледа као вјероватни предак A24049, 385=17-17, носи овакво бољарско име. А мислим да је сигурно A24049+.
A24049, Има ли каквих бољара ту негдје?' Има село Бољаре.
Како би се могли звати? Насљедник Хубана је држао Чаровину, Чаровић??
Има ли бољара Чаровића? Имају неки Чагровичи.
Бољари? Да, још у старој постојбини
Од кога су? Берендеи
Јесу ли били Берендеи у Бугарској? Иван Асен II. ктитор цркве у селу Беренде.
Који Берендеи род би то могао бити? Чагровац, недалеко од Чекмина.
Зашто? Само један Чекман у историји, Чагрович
Шта су Берендеи? Печенези.
Има ли асоцијација на њих? Печењевце крај Чекмина
Шта има ту? A24049

 Јасно је да је југ Пештера препун бугароидне топонимије. Није се то могло десити без одобрења Немањића и познијих велможа. Они су ту и владали као феудалци како ствари стоје.

 Старинци ту 2000 г. од римског царства? Власи из Шоплука? Трговци? Кучи? (LOL)
<a href="https://www.youtube.com/v/NKxuAaQBnQU" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/NKxuAaQBnQU</a>

 Мора да је овај Војвођанин неки битни базалац од гране 385=16-17 које год етније да је.:D Није у вези ближој са 7/8, а и са преосталим шансе су врло мале објективно. Има солидан број рођака по студијама, само нема среће са комерцијалним (кад се одавде највише тестирају), можда и излети у некој средњевјековној тврђави на истоку прије јер знам да ће бити налаза.

......
 Ево док хоћу да ставим поруку гледам о Хуби, неки француски извори кажу да је он био вођа племена Kürt-Gyarmat, туркијског кабарског поријекла, очито курт вук, Ђармат. Ауу. :D Па то је овај Јурмати што сам спомињао. Гостун, Јармен, има Гостун село војнучко, и има неки Јармен у Страњанима, заједно са баштином Поповића (које се јавља и код Огнановог племена, неки Ракоњци су то помињали презиме, могуће код дијела да је било у циркулацији). Био онај башкирски админ недавно, тражи оног из Војводине, треба да тражи Јурмати којих има код Башкира те гране Z93 иако мало, јер та се грана јавља на Балкану по анонимним, а и код Секеља, не само да се јавља, они су изворни Секељи. по неким доказима. Тих Башкира, то је сигурно булгарско поријекло. Али колико сам читао само дио је тестиран њих, и код нпр. неких је било занимљивих резултата укључујући ову Z93 грану (R-A14133).

 Ако је тачно да је Хуба водио ово племе како ово све може бити случајност, једноставно не може. Још у том селу Гостун је био 1485. Дрман, и то главни лик у селу.


 Гдје имамо још једног Хубана? Код Бањана. :) Занимљиво зар не?
« Последња измена: Јул 24, 2020, 03:52:23 пре подне Zor »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #149 послато: Јул 24, 2020, 04:28:24 пре подне »
Зор, кад би конкретизовао резиме, а не да остављаш питања да се тумачи оно што си рекао...Слободно кажи "мислим да се десило то и то, да је та и та група ушла у српски простор". Тему мораш да "оживиш" са ставом, како би добио противодговор ако га има. Кажеш, мислим да се то и то десило у том периоду, због тога...Став поткрепљен неким доказима, а много извора без резимеа је "шума" где се губе читаоци...Период пре доласка Турака је био период где су се мењале границе између Срба и Бугара, вероватно је било утицаја у именима (ако узмемо у обзир да је у једном ранијем периоду, Рас био гранично утврђење)...али сувише је то непознаница и разводњено, да би се неки конкретан закључак изнео (колико бугарског наслеђа је остало што се имена тиче и колико дуго тога, у крајевима који су после Стефана Немање припао Србији, се одржало до пада српске државе под Турцима)
« Последња измена: Јул 24, 2020, 04:38:56 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #150 послато: Јул 24, 2020, 04:49:15 пре подне »


 Дио Ћустендилског санџака, Момчил на 27 страна. ;)
https://books.google.com/books/about/Turski_dokumenti_za_istorijata_na_makedo.html?id=c4BpAAAAMAAJ&redir_esc=y

 Ово што сам спомињао, на Пештери 1571. више Момчила него у цијелом Смедеревском санџаку. :D

 Дакле ситуација од 15./16. в. може бити сасвим различита. Ја сам се изненадио колико је различита код бројних имена.
Чек чек, Ћустендил је погранично место са Србијом...то што је то место у данашњој Бугарској, не значи да у време Ћустендилског санџака нису Срби тамо били већина...Опет "магловити" доказ (само зато што је то место у данашњој Бугарској)...Друга ствар, не знам неки случај да је неко лично име било у средњем веку карактеристично за неки народ (као што претпостављаш да је Момчило било карактеристично за Бугаре), да га је други народ преузео, а да се потпуно изгубило у народу који је користио то лично име међу својом популацијом...Ако је Ћустендил најисточнији помен имена Момчило, онда та теорија је на климавим ногама :)
« Последња измена: Јул 24, 2020, 04:56:40 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #151 послато: Јул 24, 2020, 05:30:14 пре подне »

Ђустендилска област са истоименим градом је историјски српски културни простор са богатим наслеђем. Град је 1180. године освојио из византијске власти, Стефан Немања и прикључио српској држави која се ширила и јачала. Крајем средњег века у близини Велбужда одиграла се веома важна битка у српској историји — Битка на Велбужду у којој су снаге српског краља Стефана (1322—1331.) и младог краља Душана (краљ 1331—1346., цар 1346—1355.) потукле 28.06. 1330. године бугарску војску. Тада је умро бугарски цар Михаило, који је рањен заробљен и приведен пред Душана.[7]

Браћа Константин и Јован-Драгаш Дејановић - синови Дејанови, имали су у поседу места Ћустендил, Кратово, Струмицу и Штип. Константин је био српски војвода и рођак цара Душана, са дворцем у Ћустендилу.[8] Дејановићи су били владари том облашћу између 1356-1394. године, до смрти Константинове. Са њима је владала и мајка Евдокија. Били су наследници лозе Немањића, после смрти цара Уроша. Они су припадали савезу Мрњавчевића, и учествовали су у бици на реци Марици 1371. године.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%8B%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%BB
Тако да, од 1180те, Срби контролишу област, па у попису Ћустендилског санџака, пописани Момчили су вероватно Срби...али нема источније, код територија коју су контролисали Бугари пре пада под Турке
« Последња измена: Јул 24, 2020, 05:38:38 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #152 послато: Јул 24, 2020, 06:04:16 пре подне »

Тако да, од 1180те, Срби контролишу област, па у попису Ћустендилског санџака, пописани Момчили су вероватно Срби...али нема источније, код територија коју су контролисали Бугари пре пада под Турке
A чак и да има Момчила источније од Ћустендила, то могу само да буду у "најбољем случају" , рецидиви српског присуства на простору Бугарске пре пада под Османлије...а никако "контра смер", да је присуство тог имена на Пештеру обрнути процес и некакав доказ бугарског утицаја на имена у Србији. Не може присуство имена Момчило у Ћустендилском санџаку да буде "оса" за закључак (уз чињеницу да је та област бар два века пре пада под Османлије била под српском влашћу), а да то име буде присутно само западније. Ако га нема бар у истом броју источније у пописима, то не може да прође :) (тако да, Зор, ја бих те замолио да нађеш турске пописе санџака који покривају простор данашње централне и источне Бугарске, и да провериш колико Момчила има тамо  ;) пошто узимаш Пештер као релевантан појам, зашто не би и Варну или неки источни Бугарски град)
« Последња измена: Јул 24, 2020, 06:14:41 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #153 послато: Јул 25, 2020, 03:14:59 пре подне »
Зор, кад би конкретизовао резиме, а не да остављаш питања да се тумачи оно што си рекао...Слободно кажи "мислим да се десило то и то, да је та и та група ушла у српски простор". Тему мораш да "оживиш" са ставом, како би добио противодговор ако га има. Кажеш, мислим да се то и то десило у том периоду, због тога...Став поткрепљен неким доказима, а много извора без резимеа је "шума" где се губе читаоци...Период пре доласка Турака је био период где су се мењале границе између Срба и Бугара, вероватно је било утицаја у именима (ако узмемо у обзир да је у једном ранијем периоду, Рас био гранично утврђење)...али сувише је то непознаница и разводњено, да би се неки конкретан закључак изнео (колико бугарског наслеђа је остало што се имена тиче и колико дуго тога, у крајевима који су после Стефана Немање припао Србији, се одржало до пада српске државе под Турцима)

 Први пут кад сам видио резултат овдје Ракоњца на 17 маркера и кад сам видио да му је тада једино био близак Софијанац, одмах сам помслио на сукоб Дубровника са Урошем 1254. када спомињу Бугари у Бијелом Пољу, јер сам помислио што он баш има рођака код рода који је сигурно стар у БП? Што га нема другдје..

 Мене занимају чињенице и рјешење проблема, без пуно хипотеза, и не пишем да бих имао превише дебате, дебата је ту кад је ту амбигуитет, рјешење значи отклањање амбигуитета. А и нека сами људи закључују на основу чињеница. Јер је ово стар род, ови дефтери оф прије 400-550 г. су врло корисни. Не морам да се бавим са тиме као већина шта је било прије 200, 300 година, могу одмах почети са 400 г. у прошлост од БП. Почео сам од претка, и онога што се зна о њему, те уз помоћ дефтера и генетике сам дошао до сплета чињеница које упућују на један специфичан род. Да покушам да у то уплетем неке друге опције, не иде, не иде чак ни са неким групама које сам изолирао а које су биле у непосредној близини ове. Мислим да сад имам ту јачи случај него што ће се наћи за везе било које нпр. херцеговачко племе, гдје се полази од предања, а врло често од просте географске заступљености, поклапања..

 Подручје Рашке није добро покривено архивском грађом, а у повељама је добро покривено само подручје долине Лима и Рашке. Између њих врло су оскудне информације. Чак о некој локалној властели се јако мало зна. Управо најранији турски дефтери дају неки поглед на ову популацију. Дошао сам до сазнања и о неким другим групама које потичу од локалне властеле из 15.в. и који се могу пратити 160 г.

 Неке од група са Пештери показују назнаке миграције из Далмације, управо нпр. ова друга имена односна тадашња презимена имају паралеле са Далмацијом. Уз то нпр. за неке хришћанске спахије од којих је нпр. Рашки митрополит се зна да су поуздано дубровачког поријекла, односно да потичу од трговаца Дубровачке колоније из Раса из 15 в.

 Мислим да су ове могуће "далматинске" везе повезане са премјештањем Хумске епархије из Стона у БП, као што су Тарски Никшићи. То је опет све повезано са 1254. и тим догађајима. Бугарски цар је желио узети све приморске градове, и поред неких турбулентних дешавања чини се да тај спор није оставио неког негативног ефекта, јер је одмах Урош Дубровчанима дао право да иду са својом рубом по свим трговима. Мислим да се ту крије почетак присуства овог рода на овом подручју. Почетком на југу Пештери. Можда су били дио неког коначног договора. Чини да су неки бугарски бољари добили југ Пештери и да ту имају неки "свој кутак". Тако дефинитивно изгледа по топонимији тог подручја. Ја сам итекако особа са јаким ставом, је ли ова генетска група дио тога? Да. Претпостављао сам то и прије скоро 4 г., сад захваљујући новим детаљима прије знам него претпостављам.

 Што се тиче губљења читаоца, ко може или има вољу да плива у овим документаима нека плива, ко неће нека прескочи. Мени требају информације и чињенице, посредне, непосредне, посредно-непосредне, а до тога није лако доћи, и као што сам и овдје демонстрирао захтјева доста иновативних метода доласка до њих.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #154 послато: Јул 25, 2020, 03:33:26 пре подне »
A чак и да има Момчила источније од Ћустендила, то могу само да буду у "најбољем случају" , рецидиви српског присуства на простору Бугарске пре пада под Османлије...а никако "контра смер", да је присуство тог имена на Пештеру обрнути процес и некакав доказ бугарског утицаја на имена у Србији. Не може присуство имена Момчило у Ћустендилском санџаку да буде "оса" за закључак (уз чињеницу да је та област бар два века пре пада под Османлије била под српском влашћу), а да то име буде присутно само западније. Ако га нема бар у истом броју источније у пописима, то не може да прође :) (тако да, Зор, ја бих те замолио да нађеш турске пописе санџака који покривају простор данашње централне и источне Бугарске, и да провериш колико Момчила има тамо  ;) пошто узимаш Пештер као релевантан појам, зашто не би и Варну или неки источни Бугарски град)

 Може се отворити тема о ономастици разних подручја, има неких тенденција регионалних дефинитивно, има класних тенденција.

 Српско присуство у Ђустендилу је неспорно, али наравно њему претходи бугарско прије Велбужда. А тада је наравно морало доћи и до уласка разних Бугара у српску етнију.

 Што се тиче Момчила, поријекло тог имена је као што рекох одређено лингвистичким нормама примарно, такве форме су типичне за источнојужнословенски простор, а ови дефтери то само потврђују. Је ли то "бугарско", не знам, мислим прије шопско-македонско подручје.
 Али лингвистички српски хипокористици су -ица, Јовица, па -ка/ко, Јовко, више бугарско-македонско је -че, Јовче, Момче.. Могуће да је -ил под влашким утицајем -ул -> -ил. И стога такви ономастички резултати.

 Не треба заборавити на посљедње вијекове и популарност имена код становништва. Можеш ли наћи неког Небојшу прије 400, 500 г., неког Синишу? Рекло би се раширена имена, и јесу, данас. То су новокомпонована имена. Могуће да су легенде о војводи Момчилу имале утицаја на популаризацију овог имена, но Момчил из прве половине 14 в. је био Бугарин.

 Ни у ком случају Момчил не може бити примјер српског утицаја у Ћустендилу. Оно што то јесте је нпр. лично име Угљеша, често у српским подручјима и прије 400, 500 год., укуцај Угљеша па ћеш добити доста резултата на подручју Ђустендилског санџака, али не сва подручја. То је прави српски ономастички утицај.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #155 послато: Јул 25, 2020, 03:57:13 пре подне »
 Radon ми посла о Шудиковском камену, нисам обраћао пажљу на то прије. Није далеко од јужног руба Пештери. Према Ломи то би могли бити неки Прабугари из доба "паганске реакције" из 893. и неке такве енклаве ту која је могла трајати до освојења Србије од Симеона 924.

 Евидентно на југу Пештери постоји бугарска тј. већином словено-бугарска топонимија. Да ли би таква популација остављала такве трагове или би преферирали више "своју". И наравно Лома претпоставља да би је Симеон докинуо.
 Погледаћу о томе, од кад би тачно могло то бити.

 Занимљиво од ове генетске групе коју помињем, трећи кнез Радослав је имао у тимару село Корутан, тј. главну базу овог Ахмед-бега држача Ракоња из 1485., и то потврђује њихову везу с њим. Видим ту у Корутану, биле су 3 баштине неког Радоње 1604., и то у свим случајевима очито тад није жив. Код двије баштине види се да се ради о некоме ко је живио пуно прије, почетком 16 в. Изгледа да је то тај посједник чифлука којег је узео кнез из Баљена, изгледа и овај Радослав ту да се помиње. У том случају сигурно је сродник, што је и очекивано.

 На југу Пештери (одакле је Драговић поријеклом), нпр. у селу Сухи До/Суходол, затим у Коритима видимо присуство неких кнезова "са царским бератом", тј. са тескером, ако поредимо са спахијама са и без ње, знамо да су први имали веђе тимаре. Само је дио села имао кнеза, а само неколико са тескером. Неки из Раса са тескером су од рода Рашког митрополита који су били спахије. Очито су то "јачи" кнезови.

 Ова три кнеза чини се и нису били дио влашког сталежа, тек је изгледа касније један од њих тј. његова заједница почела плаћати филурију као и сви у окружењу. И нису били бројни, значи наравно сигурна сродност, не улазећи у други контекст по коме су сродни.

 Дотични је преведен као "Radovine" у дефтеру 1530. но, пратећи спомена тог имена у другом дефтеру ово је Радоња а не Радован (који су уписани као Radovan), да је Радован испало би да је Радован 10 пута чешћи од Радоње, а није тако било, нпр. у дефтеру 1571. Призренског санџака је било 4.5 пута више Радоња.
« Последња измена: Јул 25, 2020, 04:06:13 пре подне Zor »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #156 послато: Јул 25, 2020, 08:51:40 пре подне »
Први пут кад сам видио резултат овдје Ракоњца на 17 маркера и кад сам видио да му је тада једино био близак Софијанац, одмах сам помслио на сукоб Дубровника са Урошем 1254. када спомињу Бугари у Бијелом Пољу, јер сам помислио што он баш има рођака код рода који је сигурно стар у БП? Што га нема другдје..

 Мене занимају чињенице и рјешење проблема, без пуно хипотеза, и не пишем да бих имао превише дебате, дебата је ту кад је ту амбигуитет, рјешење значи отклањање амбигуитета. А и нека сами људи закључују на основу чињеница. Јер је ово стар род, ови дефтери оф прије 400-550 г. су врло корисни. Не морам да се бавим са тиме као већина шта је било прије 200, 300 година, могу одмах почети са 400 г. у прошлост од БП. Почео сам од претка, и онога што се зна о њему, те уз помоћ дефтера и генетике сам дошао до сплета чињеница које упућују на један специфичан род. Да покушам да у то уплетем неке друге опције, не иде, не иде чак ни са неким групама које сам изолирао а које су биле у непосредној близини ове. Мислим да сад имам ту јачи случај него што ће се наћи за везе било које нпр. херцеговачко племе, гдје се полази од предања, а врло често од просте географске заступљености, поклапања..

 Подручје Рашке није добро покривено архивском грађом, а у повељама је добро покривено само подручје долине Лима и Рашке. Између њих врло су оскудне информације. Чак о некој локалној властели се јако мало зна. Управо најранији турски дефтери дају неки поглед на ову популацију. Дошао сам до сазнања и о неким другим групама које потичу од локалне властеле из 15.в. и који се могу пратити 160 г.

 Неке од група са Пештери показују назнаке миграције из Далмације, управо нпр. ова друга имена односна тадашња презимена имају паралеле са Далмацијом. Уз то нпр. за неке хришћанске спахије од којих је нпр. Рашки митрополит се зна да су поуздано дубровачког поријекла, односно да потичу од трговаца Дубровачке колоније из Раса из 15 в.

 Мислим да су ове могуће "далматинске" везе повезане са премјештањем Хумске епархије из Стона у БП, као што су Тарски Никшићи. То је опет све повезано са 1254. и тим догађајима. Бугарски цар је желио узети све приморске градове, и поред неких турбулентних дешавања чини се да тај спор није оставио неког негативног ефекта, јер је одмах Урош Дубровчанима дао право да иду са својом рубом по свим трговима. Мислим да се ту крије почетак присуства овог рода на овом подручју. Почетком на југу Пештери. Можда су били дио неког коначног договора. Чини да су неки бугарски бољари добили југ Пештери и да ту имају неки "свој кутак". Тако дефинитивно изгледа по топонимији тог подручја. Ја сам итекако особа са јаким ставом, је ли ова генетска група дио тога? Да. Претпостављао сам то и прије скоро 4 г., сад захваљујући новим детаљима прије знам него претпостављам.

 Што се тиче губљења читаоца, ко може или има вољу да плива у овим документаима нека плива, ко неће нека прескочи. Мени требају информације и чињенице, посредне, непосредне, посредно-непосредне, а до тога није лако доћи, и као што сам и овдје демонстрирао захтјева доста иновативних метода доласка до њих.

Ја вас пажљиво читам Зор.

Некад ми је потребан напор да све испратим...

Тему пратим колико због тога што сте је назвали по Ракоњцима (познајем неке и лично из БП), толико због те понављајуће ономастике у Србији и Бугарској.

Па и топоним Пештера постоји у Бугарској ...и у околини тог места или области доста истих топонима....

Давно на некој теми Крстарице су се још неки људи бавили тиме (Сребрена и др.).

Привлачи и моју пажњу из више разлога.

Не знам колико су се наши лингвисти бавили тиме.

Волела бих да овде постоји посебна тема о томе па да можемо да супротставимо гледишта.

 За сада бих опрезно приступила закључцима .

У том пра-лонцу у коме су била бројна словенска племена, уз домородачко становништво,  једно племе успева да наметне свој етноним Срби, друга племена прихватају етноним Бугари. И једни и други говоре сродним словенским језицима.У даљем процесу настајања нових облика власти (кнежина, војводстава, држава) становници - постају поданици (шта су им били преци : Срби, Дољани, Северјани и друга словенска племена, или пак Авари, Угри, Бугари, Кутригури и други за неколико генерација постаје небитно). Формирају се етноси.

Појединци - којима то успе - понекад се селе из једног  у други етнос.Понекад - можда и по неколико родова.

Постоје и пра- речи и пра-топоними, условно говорећи,  могуће заједнички и Србима и Бугарима јер је део супстрата исти.
Као кад ставите ванилин шећер у различите колаче.

Али слажем се да су неки топоними несловенски траг међу Србима и Бугарима (ограничавам се овде само на њих). Ви их јако лепо уочавате.

Али и ту треба направити разлику на до- словенске топониме (до доласка Словена на Балкан), и после- словенске (након њиховог доласка, али се ту компликује ситуација јер имамо и талас Авара, Хуна, Бугара, Мађара ...)

После сваке битке остајали су мртви и заробљени.

Е ти заробљени - ако преживе - могуће је да се касније инкорпорирају у домаћи етнос и оставе генетски траг.

Они заправо сада и представљају зачине који ГГ чине још занимљивијом.
 :)

Момчил/Дојчил...
...
« Последња измена: Јул 25, 2020, 09:01:39 пре подне на Црвeњском путу »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #157 послато: Јул 28, 2020, 09:40:45 поподне »
Али слажем се да су неки топоними несловенски траг међу Србима и Бугарима (ограничавам се овде само на њих). Ви их јако лепо уочавате.

 Хвала, то ми је један од фокуса већ неко вријеме.

Постоје и пра- речи и пра-топоними, условно говорећи,  могуће заједнички и Србима и Бугарима јер је део супстрата исти.
Као кад ставите ванилин шећер у различите колаче.

 Наравно, дио супстрата јесте исти, тако да јесте тешко расчланити разлике, но оне постоје, не само због неких историјских миграција, него и због ширења Немањића на исток, гдје је наравно и језички супстрат словенских домораца са тог подручја оставио трага.

После сваке битке остајали су мртви и заробљени.

Е ти заробљени - ако преживе - могуће је да се касније инкорпорирају у домаћи етнос и оставе генетски траг.

Они заправо сада и представљају зачине који ГГ чине још занимљивијом.
 :)

Момчил/Дојчил...
...

 Ту се 100 % слажем, оно што је необичније је заниммљивије барем мени.

 Идеална је о томе посебна тема свакако, тешко је испратити нпр. јављања неких имена, за такво што је потребно претраживање цијелог Балкана, што је могуће али тражи пуно времена а и докумената. Тога се дотакнем углавном ради моје теме.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #158 послато: Јул 28, 2020, 10:35:03 поподне »
 Штефанек је давно направио паралелу буг. хубав са монголским ghobay са истим значењем, но према новијем потиче од куманског ghob са истим значењем, јер је та ријеч засвједочена у Codex Cumanicus. Ово није прабугарска етимологија, не може ни монголска (директно иако је очито и монголски термин у вези) јер се јавља прије монголских најезда.

 Вјероватно је сам Хубан био куманског, а могао је бити и берендејског поријекла јер су и они генерално кипчак популација по именима. Иако их многи мијешају са Куманима. Уз њега јавља се бољар Черноглав, нпр 1282. су Срби погубли вођу Татара Црну Главу, што је очито превод са туркијског "Карабаш". Тако да је било доста бољара степског поријекла.

 Што се тиче нашег Хубана очито ово име из 15. мора датирати и у 13. в. јер је тад вјероватно дошло до одвајања. Нису ово била честа имена код Бугара прије 500-600 год. иако их је било (укупно сам нашао 15-20).

 Ова бугароидна топологија је око планине Жилиндар, која очито има исто кипчакски коријен.
 
 Мађарски Хуба не зна се које је племе водио, вјероватно није Ђармат по локацијама.

 Занимљиво чифлук Ахмед-бега у Корутану, је врло давно уживао у раном 16 в., и неки Никифор, муселем. Муселлема је било двије врсте:
1) у широком значењу то је неко ослобођен скоро свих обавеза у замјену за одређене обавезе, тако су муселеми били у то доба дунђери тврђава, клесари који израђују жрвњеве, те су ослобођени од харача, испенџе, других пореза, осим десетине. Ту нема неких активних тврђава, Рас није био активан. Већ 1455. има више села муселема Звечана. Уз Звечан и Јелеч је био у фукцији.

 Међутим чињеница да овај Никифор ужива чифлук мени вуше на муселлеме у ужем смислу
2) Коњанички ред још из почетака османске државе, уз јаје, који су били ослобођени низа дажбина и било их је више, обично 5, и наизмјенично су ишли у рат. Њих је било и међу хришћанским становништвом. Они су ти који су често уживали чифлуке. Обзиром на тимар кнеза Димитра (вјероватно Тројанчевићи/Чаровићи потичу од њега) који држи чифлук у тимару, то је друга индикација да су управо могли бити муселеми.

 На овом подручју нису били чести, виде се у попису из 1571. на Косову у селу Плањане, Срдачка Жупа, управо петорица "правих" муселема којима је потврђен овај статус као и њиховим очевима, дједовима. Види се да су исто род, иако им нису имена очева иста, јер се наводи да су братанци и браћа извјесног Ибрахим-аге, вишег дворјанина високог ранга на султановом двору. Њихови чифлуци су насљеђивани са оца на сина итд. Обзиром да ми имамо везе са Ахмед-беговом породицом као и они, као да и то говори у том смјеру.
 Постоји ту више информација у необјављеним дефтерима..

 Они су се бавили земљорадњом како стоји код Катићке иначе. Мени је занимљиво јер би ово била јасна индикација да су наши били јако добри са коњима, као што и пар предања спомиње, што наравно може алудирати на дубљу (берендеји и сл) позадину/традицију. :) Додуше имали су тимаре око 1530., но и бројни други су тад имали тимаре, правих муселема је на овим подручјма чини се било врло мало. Лично име Никифор је свештеничко, но не стоји да је поп или калуђер, а и овај кнез с царским бератом са југа пештери је био поп нпр. Свештенички сталеж је био повезан са привилегованим дијеловима хришћанског становништва. И код муселема у селу Оптеруша, поп и његови синови су наслиедили баштину муселема.

 Ова тројица кнезова из 1526./1530. су занимљиво једини хришћани спахије са тимарима на подручју нахије Сјеница а и Рас. Иако је било пуно бројнијих родова, војнучких група на Пештери у то вријеме са својим влашким кнезовима. Син кнеза Огнана, Херак је отишао и Лопиже, и ту нема више од 30 људи са њим, док су други кнезови из 1530. били практично појединци. Мислим да наша група управо потиче од њега или неког блиског сродника, јер се јавља Ракон код њега и то само код њега, и ту се радило о важнијем лицу. Можда ови Ракоњци из Лопижа и/или сусједних Горачића буду неки који никад нису обитавали у Ракоњама. Судећи по податку из 1485. постојало је такво племенско име тада или предак са њим.

 Обзиром на заиста невјероватне везе које имају са родом Ахмед-бега силахдара могло би се евентуално индицирати и да су били крвно повезани. Иако он изгледа да је дошао из правца Македоније по свом поријеклу, а и провео је вријеме на двору прије доласка у Полимље.

 Није само био повезан са Никољцем већ и Сопоћанима јер је у селу Баљен била његова баштина коју су држали монаси Сопоћана.

 Углавном, Хубан <- Codex Cumanicus.  8)
« Последња измена: Јул 28, 2020, 10:42:07 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #159 послато: Јул 30, 2020, 02:35:02 поподне »
Углавном, Хубан <- Codex Cumanicus.

 Можда може имати везе са куманским вођом Кобаном, који је уписиван као Guban у латинским изворима. Qopan "велик, здрав" је једна од етимологија предложених. Он је био подршка Калојану у побуни.

Није само био повезан са Никољцем већ и Сопоћанима јер је у селу Баљен била његова баштина коју су држали монаси Сопоћана.

 Постоји овдје нешто што би могло упућивати на поријекло Ахмед-бега одатле. Манастир Сопоћани је у дефтеру 1530. био уписан као "манастир Шахбедин". Према Олги Зиројевић то би могао бити Шахбедин паша који је 1441. освојио Ново Брдо (када је и било доста заробљених). Ахмед-бег је био као и Шахбедин дворска личност, од силахтара па до капуџибаше, углавном су они били јањичарског поријекла. Сам Шахбедин је био главни евнух, поријеклом је вјероватно Грузијац, код њега се сретало "син Абдулаха" (синоним за конвертита), код Ахмед-бега нисам видио досад име оца. Шахбедин је врло ријетко лично име, и то говори у прилог да је управо он 1441. имао у посједу и Сопоћане, чак и бити настањен баш ту. Чини ми се да је Ахмед-бег могао управо 1441.-1442 отићи са њим на двор. Чињеница је да он касније даје управо у селу Баљен баштину манастиру Сопоћани. Од ове тројице спахија повезаних с њњговим потомцима из 1526./1530., само Баљен се чини као нека старија веза, јер у Корутану прије његовог доласка није било ничега посебног, а Зајечиће су новије село.

 Чињеница је да се јавља само један муселем и то повезан с Ахмед-бегом у цијелом дефтеру из 1604. (као неко ко је очито живио почетком 16 в.), а видимо код муселема из Плањана да су они крвно повезани са бившим главним бијелим евнухом на двору. Као да је та бенефиција значила повезаност с неком дворском фигуром.

 Такођер Споча друго име Ракон може се тумачити да је управо Ахмед-бег доносилац другог/племенског имена тј. да је он род "Ракон". То је мезра, дакле нема никога, а он је тај који је држи.

 Не видим смисао зашто би неки хришћани спахије били тако повезани са Ахмед-бегом ако му нису били род, јер дословно гдје год је он имао посјед ту су били и они. Још је једном дао дио свог села у тимар.

 Највјероватније да је Ахмед-бег силахдар био припадник нашег рода, који је напустио завичај још 1441-1442., могуће са Шахбедином (који га је могао додатно "погурати") прије познијег повратка "у стилу" као капуџибаше. :)

 Могуће да постоји нека наша веза са Сопоћанима, због близине Баљена и ове баштине дате монасима Сопоћана у Баљену, којег је изградио управо Урош I. И да је овај род био у Баљену/Чаровини 1441., са даљим поријеклом од југа Пештери (Бороштица итд.).
« Последња измена: Јул 30, 2020, 02:48:06 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #160 послато: Август 08, 2020, 03:31:54 пре подне »
Резултат Драговића поријеклом из Бороштице у близини показује да су били ту негдје, изгледа да се један дио племена ширио са војнучким групама, јер за само то село нема таквих директних веза.

 Ово није тачно јер је и Бороштица прилично рано било село са војнуцима. 1485. у попису војнука је била и Бороштица само што је тад уврштена у нахију Клопотник а не Трговиште па је нисам примјетио.
 У Призренском санџаку је све до иза 1550 постојао велики број војнука, у нахији Трговиште и то примарно на Пештери чак 600 војнучких кућа 1550., у Бихору 208. Они су прије идућег дефтера 1571. укинути. По именима се види да су неки исламизирани војнуци 1571. тј. њихови потомци прешли у статус акинџија. У самој Бороштици су била двојица, уз то што је сераскер ту имао виноград, значи да је Бороштица била дуго војнучко село.

 Овај род има више везе са свештеницима/манастирима, изгледа да и ова нека села која имају везу са овим кластером показују такве везе.
 Сама Бороштица 1455. је имала два попа, и једног калуђера/сина калуђера, у успоредби са другим селима у том дефтеру земље Бранковића то је ниво много већих села и мјеста (мања су имала једног или ниједног).

 Оснивачка повеља Сопоћана није очувана но посредно се зна нешто мало о властелинству Сопоћана. 1314. Милутин у бањској повељи је замјенио забел Чрмањ са Камичницом, која је постала дио властелинства Сопоћана. Зна се да су Сопоћани имали своје људе у Рисну (ужаре) 1330-тих.

 Такођер код Баљена постоји још важних детаља. Ова баштина Ахмед коју су уживали монаси Сопоћана је једна од ранијих, и у попису 1550. што наравно упућује на Ахмед-бега. Даље у селу Баљен је постојала стара баштина пароха, коју је држао поменути кнез Димитри/Димитар. У дефтерима су баштине пароха биле скоро непостојеће, но овдје дакле парох који је могао бити само у вези са Сопоћанима, и овај кнез је држао његову баштину.

 По традицији "сопоћанским селима" се сматрају и "Грачани, Дољани и Забрђе, са засеоцима Маравином и Одојевићем", они су свакако близу, а и посредно су имали везе са Сопоћанима у дефтеру, но ипак су везе са Баљеном веће. Уз нпр. то што су 1571. Баљен и Сопоћани били у истом тимару, особа која је држала тимар је био сераскер и потомак Синан-бега који је имао неке везе и са Ахмед-бегом (у Корутану је имао чифлук, а потомци Ахмеда су га преузели).

Милош Благојевић, немањићи и Лазаревићи
 1314. је Милутин укључио у бањско властелинство и
Бољетино, које је дао у баштину неком Војтеху
Доњу Бистрицу, даровану Будоју
село Кривотуљу, поклоњено неком Жаажу
село Јелшевић, поклоњено Радомиру
и село Пакљани, даровано неком Влаху
..
 Свој петорици краљ Милутин је дао поменута села у баштину, као и њиховим синовима, уз услов „докле су верни'‘ цркви, владару и владаревом наследнику.


 Ова села су у непосредној близини Бањске, два су примијенила име по именима ових црквених властеличића, Жажа по Жаажу и Влахиња по Влаху.

 Због сплета ових чињеница, мислим да су преци овог рода такођер били црквени властеличићи, мислим да је некима са југа Пештери (Бороштица итд) Урош или Милутин дао села Баљен и Чаровину. Вјероватно се радило о особи која је носила лично име Балин, и о роду "Чаров" (Бугари би скресали Чагрович/Чахрович на Чагров/Чахров што се види по Чагровцу). Види се и по промјени Пакљана у Влахиње/Влахиња. Занимљиво да је Милутин 1300. користио код ових властеличића назив војници, исто и Душан послије, но 1314. је поменуо и "бољаре" и "бољарске коње". Не бих искључио јер се бавио неким по поријеклу "бољарима" у то доба. Он јесте се дотакао тад и Сопоћана по овој замјени села у властелинтству. По познијим пописима Камичница коју су 1314. добили Сопоћани је доста веће и богатије село од забела Чрмња који је дат Бањској. Тако да је могуће Милутин тад радио и неки "апгрејд" Сопоћана у смислу властелинства.

Балин Чаров, и неки потомак Хубан. ;D

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #161 послато: Август 08, 2020, 03:33:10 пре подне »
 6000 лимит. :)

 Баљен тј. Балнева од раније се свакако изови од особе личног имена Балин. И по вези са Сопоћанима одмах се намеће као опција да се ради управо о црквеном властеличићу. Као што сам помињао ово лично име је тотално нетипично за ово подручје. Било га је код влаха Шишатоваца, па код бугарског катуна што је опет врло индикативно јер су се таква имена највише сретала по Бугарској. Један од старијих је властелин Балин од Никопоља крајем 14 в. По некима је Тодор Балина потицао од њега. Етимолошки се разилазе мишљења од лат. Valentius па до словенског "бăл/бел", иако је било ријетко овог имена код Румуна, код њих спомињу рум. bălan "плав", словенске етимологије. Било је испомињања дако-мизијског Bal. Но у сваком случају јасно је гдје је било заступљено, а то није ово подручје.

 Ова три кнеза осим што око 1530. имају тимаре су и очито повезани са Сопоћанима. Обзиром да је Шахабедин било врло ријетко име чини се основаним да је управо поменути Шахбедин био ту око 1441. јер је до 1530. манастир носио његово име. Посјед Сопоћана тада 1530. је био значајан, приход је износио преко акчи. Вјероватно је Шахбедин тада потврдио бенефиције Сопоћанима, односно потврдио затечено стање. А тада или позније су могли и црквени војници добити бенефиције.

 Споменуо сам муселлема Никифора, који је уживао чифлук Ахмед-бега поч. 16./кр. 15 в., чини ми се да се ради о правом муселлему који се касније замонашио (јер таква имена су типична за монахе), није назначено да је поп, калуђер а то би морало бити назначено да јесте. Уз наравно овај чифтлик Радоње сина Хубана у тимару 1530. Нема основа за муселеме у служби утврда, нити за муселлеме који се помињу у ЦГ 1521/1523 (скупљачи пореза, типично тада за то подручје). Случај "правих" муселлема из Плањана у 16 в. показује да су блиски род Капу Аге Ибрахим-аге. Ти муселлеми су били врло чести по Анадолији код Јурука и сличних номада. Изгледа на овом подручју само веза са неким ко је близак султанов човјек је могла дати хришћанима тај положај.

 Мислим да је то изгледни почетак за 385=17-17, па војнучки старјешине тимарници, да би чини се та група касније у другој половини 16 в. "пала" на ниво обичних војнука попут осталих бројнијих "племена" на Пештери. Но и 1604. су у групи потомака кнеза Огнана имали често по више баштина по особи.

 Могли су се раширити и од Бороштице крајем 15 в., но мислим да Баљенова и Чаровина етимолошки морају бити старији, посебно Чаровина. У Баљену мислим гробље се датира од 14. до 17. в. Чаровина је као мезра уврштена у дефтер 1571. први пут иако је постојала и раније, него тада је се локални спахија успио домоћи ове земље која је такођер очито била под неким (кнез Димитри вјероватно) па је зато ушла у дефтер. Тада су се појавиле још неке мезре које су биле ван старог дефтера. Мислим да су и Бољаре биле једна таква мезра у то доба.

 Занимљиво и поред тога што је овај род из Полимља од прије Бечког рата, нема још генетског доказа о миграцији у Војводину (без оног једног анонимног који је удаљен и до 900-1000 г.) са Чарнојевићем, иако су предводници били сусједи из Старог Влаха. Вјероватно су још били активни потомци Ахмед-бега крајем 17 в. који су им могли помоћи у то доба, јер их је било почетком 17 в.

 Жилиндар планина око које су сви ови бугароидни топоними. Ја не видим осим кипчак ту неке друге етимологије, с тим да је значење овдје плурал "змије". -dar плурал суфикс се среће код казахског, киргиског, башкирског. У куманском је змија "gillan" што значи да јесте дошло до ј->ж (у башкирском није). Но не видим доказ о -lar->dar у куманском. Црни Клобуци су били хетерогени, могло је и од њих ово доћи посебно ако није од куманског специфично.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #162 послато: Август 08, 2020, 02:28:56 поподне »
 Занимљиво још прије Уроша, код Владислава се у Полимљу помињу "стари бољари", помињу се и почетком 14, а рачуна се да их је било и у 12. в.

Немањићи и Лазаревићи
На основу целокупног излагања, може се поуздано закључити да су у Полимљу, већ у другој половини XII века, посгојале категорије повлашћених и потчињених људи, од којих се први називају бољари, док се други као зависни ,људи“ деле на сокалнике и меропсе.

...
Посебну пажњу у цитираном запису привлачи чињеница што су „црквени бољари" Братосин и Иван, из неких разлога, избегли у „туђу земљу“. а онда је игуман Андоније интервенисао код српског краља да избеглим бољарима дозволи повратак на територију манастирског властелинства. Игуманова интервенција је успешно окончана, па су бољари могли слободно да се врате. Помињање по имену двојице „црквених бољара" јасно показује да је припадника ове категорије становништва било и на властелинству манастира Богородице Бистричке. Овде су поменути бољари или властеличићи извршавали све своје уобичајене обавезе, углавном по „војничком закону", у корист манастира Богородице Бистричке, што уједно представља и прави разлог интервенције игумана Андонија.


 Чак је било црквених бољара у манастиру Вољавац код БП. Некако се појавио овај термин у Полимљу већ у 12. в., иако се тад друга бугарска држава тек рађала. Може се радити о старијем бугарском утицају из времена I. царства, чак и руском (јер се и код њих јављају раније).

 Да се вратим на Сопоћане
Пролазећи овуда, око 1910. године, Јован Цвијић бележи локално предање по којем су Сопоћанима, као метох, припадала многа околна села, нарочито она на југозападу у Коштанпољу и око њега: Делимеђа, Мелаје,  Глоговик и др.  И друга посредна вест о манастирском властелинству заснива се на традицији, доноси је Петар Ж. Петровић казујући да се предео између реке Рашке и ушћа Људске реке у Рашку назива сопоћанским селима. А то су: Грачани, Дољани и Забрђе, са засеоцима Маравином и Одојевићем“

 Прво предање које помиње Делимеђа, Мелаје,  Глоговик очито има доста нетачности јер мислим да се нити једно од ових села не помиње у 16 в. С друге стране села из друге традиције су постојала. Но Баљен и поред веза са манастиром није међу њима. Обзиром да Баљен прије 500 г. има везе не само са манастиром већ и са војнучком групом, то управо логички води закључку да је Баљен било село црквених бољара. ;) Свакако су Сопоћани као и остали манастири морали имати и ту категорију, а очито према познатом да је управо Баљен кандидат бр. 1.

 Осим Споче друго име Ракон ипак се јавља још ових "других имена у попису 1485. међу њима и Рјечица друго име Васојевић, што наравно значи племенско име, као и код већине других.

 Постоје занимљиве чињенице о Никољцу тада. У Никољцу није било монаха 1485., дакле био је у лошијем положају, с друге стране зна се да је био важан центар у 16 в., очито су неки ктитори морали бити активни и у 16 в., а очито је да су могли бити само Ракоњци/њихов род. Као што сам спомињао Ахмед-бег иако је био субаша и Лимских Никшића, на том подручју је непосредно држао само ову мезру која је несумњиво повезана са Никољцем и са ктиторима Никољца.
 За разлику од Сопоћана, чије имање је било по приходима само иза манастира Светог Спаса, односно Патријаршије, Никољац је чини се тад био "манастир у потреби".
 Мислим да су тад Ракоњци могли преузети и славу Никољдан због веза са Никољцем, јер традиције рођака Ракоњаца говоре о Стевањдану као ранијој слави, а и код неких Ракоњаца се спомиње да су славили Стевањдан.

 Погледаћу је ли било сличних родова барем у дефтерима, дакле припадника војнучког/спахијског сталежа који имају везе са манастирима.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #163 послато: Август 08, 2020, 02:57:01 поподне »
 Фино да могу да докинем једном и за сва времена ову смијешну причу о Кучима, било роду (што је немогуће) било територији, да има икакве везе са нама. Јер многи и овдје ће помислити и помишљали су "E-V13, никољдан, ма ја све је то дошло из Брда", дакле стереотип без икаквог знања историје а и генетике, јер ова грана по распореду одудара од брђанских (Брђани нпр. немају по Бугарској никаквих рођака, Кучи имају Бугарина удаљеног вјер око 3000 г.).

 Можда би то и било могуће да нема овог ктитора из прве половине 17 в. Због њега то је немогуће. А ни те измишљене традиције о Кучима не познају ову особу што је опет смијешно, као ни рођаке са Пештери (додуше ни они не познају Ракоњце, значи да су бар око 500 г. удаљени иако су генетски блиски). На страну што предак Ракоњаца из Вишњица досељених из Корита према наративу Ђинђића прије око 180 г. у свом предању не помиње Куче (иако их и они помињу у модерније доба), и ко зна кад (можда прије само 150 г.) је ово "предање" дошло. Не помиње се код Лутовца код мојих из Његњева. У ствари кад сам давно узео велику књигу о Кучима, само је било од ових код Бродарева, мјесто досељења "Кучи", то је једини спомен Ракоњаца у тој књизи. И оно из часописа 1932.

 Да опет и са овим новим шведским Z38456, слично око мутација. Старост Z17107 без A24066 је 2600 г., искључиво резултати A24066, тј већа стопа мутације дижу TMRCA на 2900. Што је добар "omen" за ову украјинску грану 438=9 да ће разбити A24066.:D Мислим и да Апро не може бити даљи нама од 2500 г. прије око 2400 (на FTDNA дијели још 1 SNP осим поменута 2).
« Последња измена: Август 08, 2020, 03:03:45 поподне Zor »

Ван мреже Grg

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 132
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #164 послато: Август 08, 2020, 03:38:24 поподне »
Фино да могу да докинем једном и за сва времена ову смијешну причу о Кучима, било роду (што је немогуће) било територији, да има икакве везе са нама. Јер многи и овдје ће помислити и помишљали су "E-V13, никољдан, ма ја све је то дошло из Брда", дакле стереотип без икаквог знања историје а и генетике, јер ова грана по распореду одудара од брђанских (Брђани нпр. немају по Бугарској никаквих рођака, Кучи имају Бугарина удаљеног вјер око 3000 г.).

 Можда би то и било могуће да нема овог ктитора из прве половине 17 в. Због њега то је немогуће. А ни те измишљене традиције о Кучима не познају ову особу што је опет смијешно, као ни рођаке са Пештери (додуше ни они не познају Ракоњце, значи да су бар око 500 г. удаљени иако су генетски блиски). На страну што предак Ракоњаца из Вишњица досељених из Корита према наративу Ђинђића прије око 180 г. у свом предању не помиње Куче (иако их и они помињу у модерније доба), и ко зна кад (можда прије само 150 г.) је ово "предање" дошло. Не помиње се код Лутовца код мојих из Његњева. У ствари кад сам давно узео велику књигу о Кучима, само је било од ових код Бродарева, мјесто досељења "Кучи", то је једини спомен Ракоњаца у тој књизи. И оно из часописа 1932.

 Да опет и са овим новим шведским Z38456, слично око мутација. Старост Z17107 без A24066 је 2600 г., искључиво резултати A24066, тј већа стопа мутације дижу TMRCA на 2900. Што је добар "omen" за ову украјинску грану 438=9 да ће разбити A24066.:D Мислим и да Апро не може бити даљи нама од 2500 г. прије око 2400 (на FTDNA дијели још 1 SNP осим поменута 2).

Да ли међу Србима из општине Пријепоље има и један тестирани да стварно има кучки хаплотип , јер испада да Пријепољцима неко меморију збрисао чим су дошли .

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #165 послато: Август 08, 2020, 04:18:05 поподне »

Да ли међу Србима из општине Пријепоље има и један тестирани да стварно има кучки хаплотип , јер испада да Пријепољцима неко меморију збрисао чим су дошли .

 Има пар око Бијело Поља. Из Пријепоља нема, има из Губереваца (Лучани).

 Но, ја не мислим да су православни Кучи имали толико утицаја на примање предања о Кучима, које је раширено на том подручју и код других родова.

 На подручју Комарана, од Бијело Поља до Бродарева постоји већи број тестираних муслиманских Куча. Има и пар из Пријепоља. Мислим да су муслимански Кучи имали више утицаја на примање предања о Кучима. Виши друштвени положај у односу на хришћане (посебно изражен након Бечког рата) у комбинацији са јаком племенском свијешћу код Куча је мислим био примарни фактор зашто би неки некучки род примио такво предање, и имао користи од тога. Више југоисточно има и тестираних R-Z2705 који су из Куча такођер.

Ван мреже Grg

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 132
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #166 послато: Август 08, 2020, 05:43:42 поподне »
Има пар око Бијело Поља. Из Пријепоља нема, има из Губереваца (Лучани).

 Но, ја не мислим да су православни Кучи имали толико утицаја на примање предања о Кучима, које је раширено на том подручју и код других родова.

 На подручју Комарана, од Бијело Поља до Бродарева постоји већи број тестираних муслиманских Куча. Има и пар из Пријепоља. Мислим да су муслимански Кучи имали више утицаја на примање предања о Кучима. Виши друштвени положај у односу на хришћане (посебно изражен након Бечког рата) у комбинацији са јаком племенском свијешћу код Куча је мислим био примарни фактор зашто би неки некучки род примио такво предање, и имао користи од тога. Више југоисточно има и тестираних R-Z2705 који су из Куча такођер.
Што не значи да их неће бити у Пријепољу кад се више њих тестира , мало је нереално да баш нико није из Куча .

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #167 послато: Август 08, 2020, 07:23:34 поподне »
Што не значи да их неће бити у Пријепољу кад се више њих тестира , мало је нереално да баш нико није из Куча .

 Могуће, мени и није то толико битно јер ми са самим Пријепољем немамо везе, а њих има тамо гдје су били Ракоњци (од БП до Бродарева). На Пројекту из општине Пријепоље има већ 74 резултата, без кучког рода. Род којег има у огромном проценту је I-FGC22045 са 25.6 % (19/74).

Ван мреже Grg

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 132
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #168 послато: Август 08, 2020, 07:30:15 поподне »
Могуће, мени и није то толико битно јер ми са самим Пријепољем немамо везе, а њих има тамо гдје су били Ракоњци (од БП до Бродарева). На Пројекту из општине Пријепоље има већ 74 резултата, без кучког рода. Род којег има у огромном проценту је I-FGC22045 са 25.6 % (19/74).
Ко ће га знати , ја верујем да је било доста прибраћивања , неки ће већ Дрекаловић једном испливати , немогуће баш толико породица лоша предања да имају , мало нереално .

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #169 послато: Август 08, 2020, 11:20:10 поподне »
Сад мало о теби да нешто кажем...Понекад бацим поглед на твоје писање о Ракоњцима и грани којој припадају и никако да те твоје теорије похватам. Помени, народа, краљева, турских дефтера итд...  У сваком случају држим ти палчеве и ко зна можда дођеш до неког поузданог открића. Сећам се једног твог коментара од пре неку годину:Па, ко зна можда ти се жеље успуне. Уздравље и свако добро.  :)

 Као што сам ти тад рекао, и поред даљих веза из жељезног доба са великим бројем не толико Малисора но неких прото-албанаца, код њих није било ни по студијама ни на њиховом пројекту неких блиих веза. А обзиром на оно што сам посљедње налазио, шансе да нађу и да дословно све тестирају родове тамо су врло мале..

 Ахмед-бег силахдар је карика која јасно објашњава све. Први сигурни помен претка Ракоњаца је сам доказ по себи, као и блиски рођаци на Пештери. Земља одакле су Ракоњци је припадала турском роду који је несумњиво повезан са хришћанима спахијама с Пештери гдје преко тестираног рода има и директна генетска веза са том групом, помињање племенског имена код те групе, као и саме земље која је племенско име. Ракон није била обична земља већ земља са другачијим статусом чак и од свих сусједних села. А ми сигурну имамо везу са том земљом и само са њом. Ја одговорно тврдим да се у то доба нико ту није могао населити до споменути пештерски род. Или потомци Ахмед-бега.
 Нема ни "г" од говора да су се било који други хришћани могли ту населити у 16./почетку 17 в. Ако ми нисмо они, а јесмо, онда можеш слободно брисати било које досад индентификовано племе такођер. Јер ово су јачи докази од њихових доказа. Њихови су географско-генетски распоред уз традицију неких родова. Овдје на првом мјесту правне чињенице у сплету са историјским чињеницама, без традиција, на које се надовезују и досадашњи генетски резултати.

 Да не помињем род "непознатог поријекла" из села Печењевце удаљен од нас вјероватно око/близу 1000 год. гдје се по ономастици несумњиво населио род Чагровича (Чекмин - Чагровац, Чекман Чагрович као кан Берендеја, оближња села Беренде по Бугарској). А има њих још пуно туда сигурно, као што их има по студијама. Како сам ја могао поручити тај резултлат? :D Никако. Можда некима из тог рода није "прав" овакав слијед. Но мислим да је свакако и њима у интересу да су то село и нека сусједна села њихов феудални посјед прије 600, 700, 800 година. Очекујем да су били бар након Велбужда у српској служби.

 Модерне "етничке" конотације (које су битне у задњих пар стотина година) су у средњем вијеку биле ирелевантне, често је владару и властелину био ближи неки сасвим етнички стран човјек од "његовог" отрока или меропса.
 
 Ракоњци = Чаровићи.

  Иако сам Чаровић није тестиран веза тих родова је несумњива (исто село, славе и старије славе). Ко има два грама може схватити очиту паралелу. Можда је теже јер је "E-V13" и ту важе стереотипи о тој хг, но није то ни нешто чудно, па овдје је тестиран један Бешењи E-V13 (који је неки CTS9320 вјероватно). E-V13 је био јак међу Панонима и Дачанима. Још кад дође Виминацијум, и узорци одатле, није Виминацијум илирско већ дакомизијско подручје.

 Неки предак ових војнука из 15 в. је Хубан. Што се мене тиче са комбинацијом генетских и документарних доказа Ракоњци су поуздано ови берендо-Бугари из 1254. и неће бити нешто друго. Таква веза је мени лично одмах и било очита прије 4 године, кад сам видио блиско поклапање у Софији. Но од 13 в. свакако да су старинци у Полимљу.
 
 То је једна страна, даљих рођака има код Бошњака из Босне, и то централна Босна. Бошњаци из централне Босне као потомци Бошњана у значајном проценту имају неких генетских веза са Мађарском какве Срби немају. И ова група E-FT192275 има несумњиво рођака у Клужу/Коложвару који је донедавно био мађарски, само га морамо наћи. Уз то имамо даље рођаке код Мађара, и то род који може имати везе са једним мађарским вождом. И имамо украјинску грану, која је по свему судећи на истом нивоу а по неким маркерима може подијелити нашу грану, знаћемо након BigY.

 Тако да је Z17107 једна чудна грана, више разноврсности на Карпатима него на Балкану. Уз једног Руса из Ростова који је исто базалан и по свему судећи нема везе са Украјинцима/Пољаком. А мислим и један Узбек је сигурно Z17107, Z38456-.

 Имај у виду да је Ракоњац био ктитор манастира из средњег вијека на подручју Полимља/Рашке. Нема таквих родова пуно, у ствари ко то поуздано има??
 То аутоматски повлачи по себи и логично везу са властеличићима, а не са меропсима или власима.;)

 Нисам задовољан нивоом тестирања популација гдје имамо рођаке, посебно нпр. Румуна, па мањим дијелом и Бугара. Срби су много генетски хомогенији од Бугара, и треба пуно већи узорак Бугара да се све открије. Но радим ја на циљним групама.

 То да Мађар из Куманије са бројним конвергентним мутацијама није био наш рођак је био баш "пех", но и без њега сам дошао до ових неких паралела. Но зашто је и дошло до конвергенције? Чини се гледајући на примјере из више хаплогрупа да "номадски начин" живота нешто убрзава мутацију на врло спором маркеру dys438.

 Срећа у несрећи је што ова грана може да се чак и на само 17/23 маркера одреди, чак и у односу на тај конвергентни хаплотип. Ова грана је боље STR одређена од било које друге V13 гране.

 Мене поглавито и занимају номади. Из моје перскептиве право номадство је нешто "преферабилно", тако да и ако нису Скити нека су  неки "Скити" из средњег вијека како су их звали. Додуше Туркијци су били добрим дијелом и генетски и културолошки потомци Скита.

 A24066 на Пештеру и A24066 из Печењеваца је досад једини забиљежени случај генетске везе са печенешким траговима код два рода који су генетски удаљени до 1000 г., географски 200 км. То је неопходан услов за легитимну печенешку везу. Постоје нпр. досад два Бешењија али нису у кластеру с неким..

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #170 послато: Август 16, 2020, 04:03:41 пре подне »
  Иако сам Чаровић није тестиран веза тих родова је несумњива (исто село, славе и старије славе). К

 Јест како није. Заборавих да је и њима старије презиме било Чаровић. 8) Дакле 18 в. и прије, једино може имати везе с Чаровином, с којом има везе и кнез Димитар.:)

 Да искористим једно занимљиво предање које постоји, да видимо је ли тачно  ;)
проф. др Јово Медојевић: "Остало је у предању сачувано да је један калуђер из рода Ракоњаца служио у цркви (манастиру) на Трпезима - од које су сачувани темељи"

 Откуд Ракоњци да имају везе с Трпезима??
 И када? Не послије Бечког рата..
 У Трпезима се спомиње 1571. баштина Загорац. Врло ријетко име, обзиром да се међу војнуцима из Тузине 1485. јавља код 2 особе, и један син Загорца, врло могуће да по неким од њих носи име (јер га нема другдје у околини). Држао је ову баштину један син Милашина, у попису сточарског форнда 1585. синови Милашина су имали највише грла у Трпезима. У махали Калица код Трпеза су била 3 попа (подлога за ту цркву/манастир). Тај калуђер није могао бити у манастиру послије краја 17 в. када се насељавају муслимански родови, па и ово изгледа веза Ракоњаца за 17 в... И 1645. помињу се хришћани у селу. Такођер јавља се у Трпезу поменуто име Бајчета, које се нпр јавља у Бороштици, Суходолу.. Дакле има јасних пештерских веза..

 Мени најважнија веза наравно, мислим да је једино јављање овог имена овуда, уједно и индикација исправности овог предања:
- 1585. 48 грла је имао у Трпезу и Галан син Асена  8)

 Ова имена Галан, Галчо итд било их је по Бугарској (и Мађарској, спомињао сам да се јавља слично у Буковљу). Што се Асена тиче не морам објашњавати ишта, није било баш често ни по Бугарској, што чини још занимљивијим ово јављање..
« Последња измена: Август 16, 2020, 04:12:54 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #171 послато: Август 16, 2020, 04:26:47 пре подне »
Да искористим једно занимљиво предање које постоји, да видимо је ли тачно  ;)
проф. др Јово Медојевић: "Остало је у предању сачувано да је један калуђер из рода Ракоњаца служио у цркви (манастиру) на Трпезима - од које су сачувани темељи"

Такођер јавља се у Трпезу поменуто име Бајчета, које се нпр јавља у Бороштици, Суходолу..

 Држао је доста и Марко Радисав (1571)/Мирко Радосав (1585). Овај Бајчета је био његов брат.:) А у Трпезима је имао грла и једини Медоје из тог пописа.  8)

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #172 послато: Август 16, 2020, 07:30:35 пре подне »
Јест како није. Заборавих да је и њима старије презиме било Чаровић. 8) Дакле 18 в. и прије, једино може имати везе с Чаровином, с којом има везе и кнез Димитар.:)

 Да искористим једно занимљиво предање које постоји, да видимо је ли тачно  ;)
проф. др Јово Медојевић: "Остало је у предању сачувано да је један калуђер из рода Ракоњаца служио у цркви (манастиру) на Трпезима - од које су сачувани темељи"

 Откуд Ракоњци да имају везе с Трпезима??
 И када? Не послије Бечког рата..
 У Трпезима се спомиње 1571. баштина Загорац. Врло ријетко име, обзиром да се међу војнуцима из Тузине 1485. јавља код 2 особе, и један син Загорца, врло могуће да по неким од њих носи име (јер га нема другдје у околини). Држао је ову баштину један син Милашина, у попису сточарског форнда 1585. синови Милашина су имали највише грла у Трпезима. У махали Калица код Трпеза су била 3 попа (подлога за ту цркву/манастир). Тај калуђер није могао бити у манастиру послије краја 17 в. када се насељавају муслимански родови, па и ово изгледа веза Ракоњаца за 17 в... И 1645. помињу се хришћани у селу. Такођер јавља се у Трпезу поменуто име Бајчета, које се нпр јавља у Бороштици, Суходолу.. Дакле има јасних пештерских веза..

 Мени најважнија веза наравно, мислим да је једино јављање овог имена овуда, уједно и индикација исправности овог предања:
- 1585. 48 грла је имао у Трпезу и Галан син Асена  8)

 Ова имена Галан, Галчо итд било их је по Бугарској (и Мађарској, спомињао сам да се јавља слично у Буковљу). Што се Асена тиче не морам објашњавати ишта, није било баш често ни по Бугарској, што чини још занимљивијим ово јављање..

Извесни.Загорац ми се јавио као аутосомално поклапање (ништа није написао о себи), било је Срба Загораца по Хрватској, Медак, Госпић, Ливно (страдали од усташа), Отишић, Кољани (колонисти у Бачку).

Погледам са ким је повезан: Спахић (?), Јовановић (?), Добрашинивић (Q-хаплогрупа  Србин мислим по породичном презименима која је навео која упућују на Далмацију и Лику), Занос (Грк, Заноса има у Јанини, Лариси, Атини и др., тај мој Занос ми је повезан са тројицом Бугара ),  Скендерис (? са грчким именом), Шиповац, било их је Срба и Хрвата, у Мостару, Нашице, острво Раб, постоји место Шипово у Босни, Шиповача у Херцеговини), Душанчић (Срби, има их у Србији - Ужице и у Босни - Прњавор и Теслић), Ивковић (R-M198), Нешев (Бугарин), Мартић (Србин ?), Радончић (Бошњак, Е-BY165837 који иде малтене до 13 veka са именом претка), Савичић ? (I-M253), Исмаили  (? има их у Бујановцу), Чанић (?) и Бојанић (Србин, Босна, G хаплогрупа).

Тако да то име Загорац се јавља и као презиме.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #173 послато: Август 16, 2020, 05:40:50 поподне »
Радончић (Бошњак, Е-BY165837 који иде малтене до 13 veka са именом претка),

 Нисам знао да су Кучи дошли до претка из 13 в. ;D Ту обзиром на је шопску везу није изненађење да излазе са тог подручја поклапања.

Тако да то име Загорац се јавља и као презиме.

 Да има га, али моја поента је на подручју Бихора и Пештери је било врло ријетко, и врло је могуће да се ова баштина у Трпезима односи на неку особу са Пештери с краја 15 в., јер се на том подручју ту само јављало.

 Било га је мало више крајем 15 в. још другдје на југу. То презиме Загорац може бити и не тако старо. Није га било нешто по Босни, чак ни Србији (Смедеревски санџак)..


 Иначе важне информације пружа дефтер џизје нахије Бихор из 1645., дошло је до огромне депопулације Бихора у односу на 1571. и Трпези су скочили са 8 мјеста на 2 мјесто. Односно на прво јер Годуша која је 1645.  имала највише хришћана није била у попису 1571. ,била је додуше у попису 1477. и тад се радило о већем селу са 69 кућа, 1645. само 39, Трпези 24, и то су једина села изнад 20 кућа.. Очито највјероватније утицај Кандијског рата. И за Пештер када су је населили Клименти се говори да је била пуста иако је била прилично насељена у другој половини 16 в.

 Никољ Пазар који је 1571. имао 45 кућа са још 24 настањена трговца из других села, је спао са 69 на само 9 кућа 1645..

 Ја сам мислио да нешто овдје није било у реду, међутим упоређујући дефтере џизје и тимарске дефтере истог подручја Кључа 1741., испенџу је плаћало исто или мање људи него џизју, па и дефтер џизје јесте поуздан показатељ демографских кретања. Тако да овај попис индицира велику депопулацију Бихора почетком Кандијског рата.

 И поред тога припадници овог кластера су остали ту, нема чак доказа да су се селили са Чарнојевићем, што мени јасно иде у смјеру овога што сам писао: имали су "везе" са османским родовима..

 У том контексту Трпези који су већ 1571 имали три попа, 1645. остаје међу ријетким хришћанским селима које није прошло драстичну депопулацију. То говори у прилог томе да јесте овај калуђер у 17 в. био у Трпезима (крајем 17 в. и иза 1700. долази вал насељеника који су данас сви муслимани). Могла је наша веза помоћи да ово село остане "на броју"..
« Последња измена: Август 16, 2020, 05:43:17 поподне Zor »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #174 послато: Август 16, 2020, 05:53:15 поподне »
Нисам знао да су Кучи дошли до претка из 13 в. ;D Ту обзиром на је шопску везу није изненађење да излазе са тог подручја поклапања.

Јест' дошао човек до 13 века. Тај његов најстарији предак  из тог времена је био извесни "Мрша".

Мени је то Загорац "запарало" уши и као име и као презиме. Требало ми је неко време да се присетим где сам га уочила.

На коју шопску везу мислите?
« Последња измена: Август 16, 2020, 06:01:52 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #175 послато: Август 16, 2020, 07:02:31 поподне »
Мени је то Загорац "запарало" уши и као име и као презиме. Требало ми је неко време да се присетим где сам га уочила.

На коју шопску везу мислите?

 Генетску аутозомалну, сјећам се вашег поклапања са тим подручјем (мислим и неки предак је одатле?). Код ових комерцијалних компанија наравно да ће изаћи даљих рођака са тих подручја, па и покоји Грк.

Што се тиче презимена Загорац,
Цитат
Сајковић
Загорац — доселили су се из Отишића код Врлике. Старо презиме им је Обућина. Славе Светог Николу;

 Дакле Обућине из Загоре су изгледа добили презиме по "Загори". Ово није изведено од личног имена Загорац.

код Пирота
Цитат
Загорци (Баба-Марија је из Загорје, из Бугарску, родила је три сина. Сад та фамилија носи име
Загорци)

 Опет по регији, дакле немају везе са овим ријетким личним именом из 15./16. в.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #176 послато: Август 16, 2020, 07:26:56 поподне »
Генетску аутозомалну, сјећам се вашег поклапања са тим подручјем (мислим и неки предак је одатле?). Код ових комерцијалних компанија наравно да ће изаћи даљих рођака са тих подручја, па и покоји Грк.

Што се тиче презимена Загорац,
 Дакле Обућине из Загоре су изгледа добили презиме по "Загори". Ово није изведено од личног имена Загорац.

код Пирота
 Опет по регији, дакле немају везе са овим ријетким личним именом из 15./16. в.

А ха!

Та шопска веза је јако упитна по оцу (мушка линија)!

За сада - вучем неку нит одатле по његовој мајци (имам неколико Бугара на Х хромозому - то је наслеђе од неке бабине бабе очигледно). Иста та његова мајка ми доноси подоста рођака из дубровачког залеђа.


У овој вези са овим Загорцем - нема мог оца.

Морам још мало да испроверавам (мислим да ми долазе са мајчине стране).

« Последња измена: Август 16, 2020, 07:32:45 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #177 послато: Август 26, 2020, 06:16:29 поподне »
Случај "правих" муселлема из Плањана у 16 в. показује да су блиски род Капу Аге Ибрахим-аге. Ти муселлеми су били врло чести по Анадолији код Јурука и сличних номада. Изгледа на овом подручју само веза са неким ко је близак султанов човјек је могла дати хришћанима тај положај.

 1318. је Милутин Хиландару дао и ливаду Горачево, са још неколико ливада и одредио их да власи на њима врше испашу. Касније је Душан Плањане даровао Хиландару. Овај муселем из Плањана је држао управо ову ливаду коју је Милутин поклонио. Обзиром да су Плањани и Горачево врло удаљени а да је између њих било доста села која нису припадала Хиландару већ властелинству Св. Арханђела, очито да су ови муселеми вјероватно били у ранијој служби Хиландара, и потомци ових који су вршили испађу на ливадама 1318. Вјероватно да су дошли до Плањана кад је касније ово село дато Хиландару.

 Била је и друга муселемска баштина на Косову, њу су држали касније попови. Чини се да су тај статус добијале особе у директној манастирској служби.

По традицији "сопоћанским селима" се сматрају и "Грачани, Дољани и Забрђе, са засеоцима Маравином и Одојевићем", они су свакако близу, а и посредно су имали везе са Сопоћанима у дефтеру, но ипак су везе са Баљеном веће. Уз нпр. то што су 1571. Баљен и Сопоћани били у истом тимару, особа која је држала тимар је био сераскер и потомак Синан-бега који је имао неке везе и са Ахмед-бегом (у Корутану је имао чифлук, а потомци Ахмеда су га преузели).

 Грачани, Дољани, Одојевић су ван сваке сумње припадали сопоћанском властелинству. То се јасно види по неким карактеристикама када се упореде са селима других властелинстава попут Св. Арханђела на Косову и др. Нпр. постојање ваљавица, млинова за ваљање сукна итд.
 По истом основу су и поменути Трпези сигурно имали неку манастирску везу. Или су припадали властелинству неког манастира, или се и ту налазио неки манастир (што се претпоставља).

 Баљен с друге стране нема такве карактеристике, но има административну везу са Сопоћанима, Ахмед-бег је дао баштину монасима, а постојала је и парохова баштина. Димитар је држао не само парохову баштину већ изгледа и једну већу баштину у селу. Такве баштине су биле ријетке на том подручју и може се радити о некој старијој властелинској баштини.

 Уз то Баљен има некрополу која се датира од 14. до 17. в.. Пронађени остаци керамике датирају у 16., 17. а неки и у 14. и 15. в. Пронађен је и неки златни прстен који је сад "изгубљен".
 Ово иде у прилог овој мојој ранијој причи о властеличићима у служби Сопоћана.

 Углавном као и обично Ахмед-бег правно има директну везу са два манастира: Никољцем и Сопоћанима, а ту постоји и Y-DNA генетска веза (Чаровина је била сигурно имовина становника Баљена).

 Могуће да је поп Димитар који је у Сопоћанима 1526. преписао један црквени зборник управо овај Димитар који је држао парохову баштину и био тимарник у то доба. Нпр. овај Радоња чији је чифлук имао у тимару је и сам изгледа био поп.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #178 послато: Август 26, 2020, 07:03:53 поподне »
 Занимљиво да су села Печењевце, Чекмин, Брејановце и Липовица улазила 1498. у тимар черибаше , вишег старјешине војнука за нахију (Дубочицу). Тада је посебно у нахији Дубочица било пуно војнука и сигурно је било из ових села војнука. То је иначе подручје гдје је та институција била јача од западнијих крајева.
 Иначе за та села се помиње и неки њихов статус "у старом дефтеру" што значи да се помињу и прије овог дефтера из 1498..

 Мало збуњују ова три очито крвно повезана "кнеза". Један је "кнез војнука" што је ad-hoc титула и као еквивалент черибаше. Остали мислим да су добили статус кнеза јер у првој половини 16 в. сви војнуци нахија Сјеница, Рас су добили статус филурџија, што су и задржали до иза 1604. Изворно то нису били, као и многи други војнуци на другим подручјима.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #179 послато: Август 27, 2020, 02:24:27 пре подне »
Споменуо сам муселлема Никифора, који је уживао чифлук Ахмед-бега поч. 16./кр. 15 в., чини ми се да се ради о правом муселлему који се касније замонашио (јер таква имена су типична за монахе), није назначено да је поп, калуђер а то би морало бити назначено да јесте. Уз наравно овај чифтлик Радоње сина Хубана у тимару 1530. Нема основа за муселеме у служби утврда, нити за муселлеме који се помињу у ЦГ 1521/1523 (скупљачи пореза, типично тада за то подручје). Случај "правих" муселлема из Плањана у 16 в. показује да су блиски род Капу Аге Ибрахим-аге. Ти муселлеми су били врло чести по Анадолији код Јурука и сличних номада.

 Апсолутно да је Никифор био прави муселлем. У Корутану се налазио чифлук Ахмед-бега (један од више на том подручју) који је био велик и укључивао је и млинове. Дио је уживао муселлем Никифор крајем 15 в.. У дефтеру Босанског санџака из 1489. г. Корутан је пописан као једно од села ешкинџија Зворничког санџака. Овдје се дакле ради о ешкинџијама/коњаницима муселлемима који иду у рат.

 Таква групација је касније била присутна и у нахији Бихор (али не за друге нахије нпр.), пописи 1530. и 1571. ешкинџије муселлеми, сви муслимани који су имали баштине ословођене намета што је било типично овуда за муселлеме, нпр. у Расову (ово су Беговићи) их је било, као и тимарника сродника. И на Косову се помиње хришћанска муселемска баштина.

 Но Никифор из Корутана је имао чифлук као и Јуруци по Анадолији.:D Из дефтера 1604. путем вишеструких промјена власника увидио сам да је тај Никифор вјероватно живио крајем 15 в. И овај чифлук Радоње сина Хубана који је држао Димитар је највјероватније такав чифлук. Било је хришћанских чифлука, доста њих је било од кнеза чији су били, но овдје нема титуле, а Радоња очито није био жив 1530. а Димитар му је био крвни сродник. Сродство са њима се види и по старијој баштини Радоње и Радосава (један од ове тројице тимарника). Муселемски чифлуци су само међу сродницима и били у циркулацији.

 Чини се као што рекох да је тај статус муселема коњаника био повезан са људима који су од раније у непосредној служби манастира. Османлије су имали према манастирима дозу пијетета, што се види и по Сопоћанима који су имали посјед од преко 2000 акчи (као и неки други манастири). Сам Шехабедин-паша је вјероватно дао/потврдио Сопоћанима бенефиције, јер су носили назив Шехабедин до 1530.

 Већ сам спомињао да је у Корутану чифлук имао и Санџакбег Зворничког санџака (1514.), ово да се село водило под удаљеним Зворничким санџаком је још једна јасна веза Корутана са Зворничким санџаком и то још ранија. Сасвим сигурно да је ово вјероватно објашњење јављања нашег кластера у Тузланском кантону (који је био подручје Зворничког санџака), уједно још једна генетска индикација да је све ово о чему говорим потпуно утемељено са много аспеката. Дакле тај хаплотип нам је врло близак, ближи је Ракоњцима и Чаровићима него Драговићу из Бороштице. Има неке разлике, значи мора бити и 500 г. али у сваком случају не припада E-FT192275, а и ближи је нама од свих шопских рођака.

 Иначе Корутан није било неко значајно село по пописима из 1455., 1468. очито иза 1485 га је уз Јанчу Ахмед-бег силахтар изабрао за "базу операција", а и ови муселлеми/војнучки старјешине су морали бити базирани раније у Баљену, гдје је он крајем 15. в. и дао баштину монасима Сопоћана.

 Иначе постоји један род који је имао везу са Сопоћанима, спахије Прибисалићи. Поријеклом су Дубровчани, од Дубровачке колоније из Новог Пазара, тај род се помиње још у 15 в., негдје у првој половини 16. в. је један огранак добио статус соколара (још један примјер "спахија" из црквених натписа који нису формално то били), но били су врло имућни. Они су били из Трговишта. Претпоставља се за њих да су у 16. в. били ктитори Сопоћана, један од њих је био и митрополит. Обзиром да су држали један сопоћански млин који је био соколарска имовина вјероватно јесу. Но они немају везе с Баљеном. Мислим да су кроз соколарску службу дошли у додир са манастиром. С друге стране овај род из Баљена који је очито раније имао везу са Сопоћанима се помјерао даље према Корутану и Сјеничкој нахији, а 1571. локални спахије су углавном дошли до њихових посједа.

 Као што сам спомињао, давно сам посумњао на везу овог једне групе са нама (гдје се спомиње Раикон), да не постоји генетика сигурно бих дошао до сличног закључка у моменту кад би анализирао Ахмед-бега силахтара и његову породицу, као што већ јесам. Вјероватно бих и посумњао на везу са Чаровићима, па и са даље са Шоплуком и 1254..

 Чињеница да се овим фактима може лако објаснити и овај резултат из Тузланског кантона довољно говори.. 8)
« Последња измена: Август 27, 2020, 02:33:53 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #180 послато: Август 27, 2020, 04:03:21 пре подне »
Апсолутно да је Никифор био прави муселлем. У Корутану се налазио чифлук Ахмед-бега (један од више на том подручју) који је био велик и укључивао је и млинове. Дио је уживао муселлем Никифор крајем 15 в.. У дефтеру Босанског санџака из 1489. г. Корутан је пописан као једно од села ешкинџија Зворничког санџака. Овдје се дакле ради о ешкинџијама/коњаницима муселлемима који иду у рат.

 Изгледа да је цијела Сјеница тад припала Зворничком санџаку, као и нпр. Барче. С тим да ово што сам видио од села Барче нису били у ешкинџијским тимарима као Корутан већ у хасу санџакбега. Овдје "ешкинџија" значи слично као у попису 1455. чини се примарно ситнији тимарник, но могу бити и други родови попут муселемског, што у случају Никифора јесте. И у једном моменту Барче, Сјеница, дијелови нахије Рас су припојени тек основаном Зворничком санџаку. Кратко вријеме је постојала таква веза административно, генетски постоји преко подкластера A24066, можда их још има.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #181 послато: Децембар 14, 2020, 01:00:04 пре подне »
 Појавила се нова грана Z17107*. Према SNP Pack-у је Z17107+, Z38456- род Форгач који би требало да потиче од старог мађарског племићког рода Хонт-Пазмањ, подграна Форгач који су по предању из Швабије. Припадник гране Бењи је I-M223 па би то могло имати везе са Швабијом но очито да нису сви повезани. Овај род се помиње и у Геста Хунгарорум, а и предак Форгача је из 12 в. Они су из Словачке гдје су имали и своје замкове, тако да је врло занимљив резултат.

 По маркерима нисам очекивао да ће бити Z17107 и не изгледа близак некоме, по H4 маркеру је вјероватно Y30991-, док по 715 би могао бити и A24070. Покушавамо доћи до BigY, опет се ради о Американцу. Од другог кластера Z17107* који изгледа и Y30991- још нисам дошао до BigY иако сам једном и понудио да му покријем пола. Знам да неким од њих никакв проблем није то.

 Ако је овај најстарији Ракоњац живио мало дуже, мислим да ће бити лако пронађен ускоро..

 Нажалост Тескереџићи, потомци бегова Вилића су испали I-S17250 тако да немају везе са овим Вилићима, и очито да родовско име Вилић није тако поуздано као веза. Но Демир је из Буковља које је било дио великог средњевјековног села Згошта или данас Згошта а ту се почетком 16. в. или крајем 15 в. јавља и баштина неког Вилића, па могуће да ипак постоји веза с неким другим Вилићима с тог подручја. У том случају могуће да ту има других припадника кластера с којима нема везе по предању, као што је случај и код Ракоњаца са пештерским родовима..

 Очекујем у ближој будућности још тестирања а и резултата.

 Z17107 има огромну разноврсност у Карпатима. Највећу досад од било које E-V13 гране досад ако се гледа жељезно доба.
« Последња измена: Децембар 14, 2020, 01:04:19 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #182 послато: Децембар 24, 2020, 09:27:30 поподне »
Од другог кластера Z17107* који изгледа и Y30991- још нисам дошао до BigY иако сам једном и понудио да му покријем пола. Знам да неким од њих никакв проблем није то.

 Да наручио је Канађанин BigY700. :) Грешка, ова грана изгледа као Y30991+. Тако да се коначно дошло и до њиховог BigY и биће занимљиво видјети гдје ће завршити, за мене најзанимљивије да ли је A24070..

 Давно сам спомињао неке овдје, Грузин Гогуа. Он је увијек имао модалан хаплотип, идеја је била да је можда E-A19247 код којих је тешко предвиђати. А Татар Камалов је имао H4=12 али и повратне мутације на 439 и 449 који одређују PH1173. Рођак Гогуе је E-Z17264, PH1173-, док је Камалов E-PH1173. Дакле иста грана али су врло далеко. Показује се да маркер H4=12 сам по себи нема никакву вриједност јер је ово трећи пут да неко ко изгледа као CTS9320 по основу 2 маркера а има H4=12 ипак није Z17107, а јесте неки други CTS9320.

 Код овог новог BigY ситуација је ипак другачија јер има блиске везе на чудном хаплотипу (који је свима иначе удаљен) са већ SNP тестираним.

 Упорност се исплати, ко зна кад би разни ови родови били SNP профилисани да није мог уплива..  ;) Грузин и Татар су сами поручили, ја сам се поново занимао за Татарина кад су ми рекли да је ипак већ одрадио Pack.

Ван мреже Gedzo

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 26
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #183 послато: Фебруар 24, 2021, 12:19:45 поподне »
Требало би да је Мунћанов (Muncanov). Презиме вуче ка источној Србији.

"Munćanov od Munćan deda nam je do dao OV  " i nije istočna nego juznog banata, iz Veliko Središte, sta se tići SNP jedino sto vidim je E-V13

Ван мреже Bane

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 977
  • E-Z16988+BY99620+
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #184 послато: Фебруар 24, 2021, 01:27:56 поподне »
или су га администратори по неком другом основу сврстали у Z17107>Z38456>BY4459.


Мунћанов је сврстан по основу карактеристичних вредности за DYS447 која указује на CTS9320+, и Y-GATA-H4 и DYS458 које указују на BY4461+.

Ван мреже Gedzo

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 26
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #185 послато: Фебруар 25, 2021, 09:54:32 пре подне »

Мунћанов је сврстан по основу карактеристичних вредности за DYS447 која указује на CTS9320+, и Y-GATA-H4 и DYS458 које указују на BY4461+.

Bravo bane!  ovaj snp sta to znaci?

Ван мреже Bane

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 977
  • E-Z16988+BY99620+
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #186 послато: Фебруар 25, 2021, 11:46:46 пре подне »
Bravo bane!  ovaj snp sta to znaci?

То значи да смо ти и ја даљи рођаци. :) Шалим се мада то је помало и тачно. Требало би да си и ти позитиван на CTS9320 (за мене је то потврђено) што значи да по мушкој линији имамо заједничког претка који је живео пре 3200-3500 година.

Иначе да би избегли забуну BY4461 и BY4459 су на Y-DNK стаблу на истом нивоу, тј кад се говори о једном од та два SNP-а исто важи и за други. То може да се види овде: https://www.yfull.com/tree/E-BY4459/

Обзиром да си највероватније BY4459+ то значи да има пуно људи који су тестирани и по мушкој линији теби ближи од мене. Такви резултати могу да се виде на BY4459 YFull стаблу чији сам линк дао изнад. Слично стабло постоји и на FTDNA и резултате који су блиски твојим можеш да видиш овде: https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/E;name=E-BY4459
Иначе познато је да је и у Србији заступљена ова грана, међутим ради се о резултатима који имају мањи број маркера у поређељу са твојим резултатом па је тешко бити сигуран. Вероватно си видео drajver је на ову тему писао овде: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1720.msg109472#msg109472



Ван мреже Gedzo

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 26
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #187 послато: Мај 04, 2021, 03:49:25 поподне »
Cao Bane! stigao je moj SNP rezultat, BY4461

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #188 послато: Мај 04, 2021, 05:25:53 поподне »
 Честитке Gedzo, али треба се отворити тема о BY4461 које има више код Срба него A24066.. Иначе Мунћанов очигледно изгледа изведено од Muntenia. У Мунтенији се у округу Вранчеа се јавља један BY4461 у студији Влашке. Код Секеља се јавља неко ко изгледа као E-Y161799, али овај хаплотип се не уклапа ту. Нешто више одговора може дати само апгрејд у BigY, јер твој хаплотип није близак неким другим BY4461. Са Грком 11/73, са Паљоком 10/37, са другим Дибријем 7/37, са Бугарином Димитровом 8/37. А и са овим анонимним Румуном на 16 маркера имају већ 4 разлике. Са Димитровом би можда могао бити у некој вези преко dys464c=16 и 456=16.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #189 послато: Мај 04, 2021, 05:36:35 поподне »
 Иначе појавио се нови E-FT192275 који је поцијепао тај ниво, негативан је на 3 снипа.
https://www.yfull.com/live/tree/E-FT192275/

 Јосиповић, питао сам га за мјесто поријекла и споменуо да ли је можда из Доње Обријежи, и погодио сам јесте из Обријежи. :) Ту се 1736. помињу Јосиповићи. Он је радио Dante WGS и то не ради генеологије. Каже да је старо презиме Јозиповић.

 Литература ту спомиње досељенике из Босне али и неке старинце на том ширем подручју, он је далеко од Демира и Вилића.

 Биће занимљиво видјети маркере који дођу обично касније код Dante-а, да бих га упоредио са овим анонимним Румуном из Трансилваније, да ли и он има 393=14 и повишен 458 што одређује FT192275 ниво уз остале неке маркере. Обзиром на дистанце између ових FT192275 и распоред, не изгледа као нека источно балканско романска веза.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #190 послато: Мај 04, 2021, 06:10:38 поподне »
Ако постоји изразито бугарско лично име онда је то ово име. буг. хубав. Ово име није толико често у бугарским дефтерима, на српском простору је практично непостојеће (а занимљиво је и гдје се то још јавља), етимологија му је јасна. Од сличних превода, нисам видио факсимил (али наћи ћу га), Жупан није могућ, Чобан можда (има више слова за "х") али то име је турцизам и у дефтерима у великој већини није било лично име. Ова особа је рођена у предосманско доба. Турски преводилац га је јасно убиљежио као Хубан.

 Неће бити Чобан јер овај дефтер има дијактритике у факсимилу, тако да јесте Хубан.

 Потрошио сам вријеме да утврдим да се Ракоње сигурно спомињу 1485. али сам заборавио врло битан аргумент, да припадају манастиру "Никола Црква", само се бјелопољски Никољац тако називао, а и Бијело Поље се изворно називало Никоља Црква Пазар у 15., 16 в., тако да се ради овдје 100 % о данашњим Ракоњама.

 Припадало је са Никољцем Скадарском санџаку, и то нахији Пећ заједно са осталим манастирима, од којих је први Св. Спаса/патријаршија, па ће бити занимљиво видјети шта кажу дефтери из 1570 и 1583, могуће да се јаве и познији додатци о статусу као и у другим дефтерима. У сваком случају је очито да је земља Ракон била доста различита по статусу од околних села.

 Надам се да ћу приволити неке из Печењеваца и Чекмина на тестирање, а осим њих врло су ми занимљиви и Брејановце, јер се уз Липовицу помиње заједно са прва два 1498.
 
Тј. оно што ме занима
Родови непознатог порекла:

-Шишакови, Кулчанци-Лазини, Белчићеви, Мрцкини, Чоролејци, Чаравци и Буџуркови сродници Белчића.


 Видим да данас тамо нико не носи ова презимена, сигурно је дошло до адопције уобичајених презимена. Сигурно знају ко је од којих.
« Последња измена: Мај 04, 2021, 06:20:34 поподне Zor »

Ван мреже Bane

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 977
  • E-Z16988+BY99620+
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #191 послато: Мај 04, 2021, 08:25:57 поподне »
Cao Bane! stigao je moj SNP rezultat, BY4461

Одлично, значи добио си потврду предвиђене хаплогрупе.
Сигурно ће се временом појавити још резултата који су BY4461+ па ако дискусију о овој грани сматраш потребном, можеш или да отвориш нову тему како је то Zor предложио, или да наставимо на овој теми: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1058.0

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #192 послато: Мај 18, 2021, 03:08:44 поподне »
Да наручио је Канађанин BigY700. :) Грешка, ова грана изгледа као Y30991+. Тако да се коначно дошло и до њиховог BigY и биће занимљиво видјети гдје ће завршити, за мене најзанимљивије да ли је A24070..

 Морао је поново да шаље узорак у Хјустон па се мало одужује. Његов прадјед је мигрирао у Канаду из западне Украјине. Дакле то је хаплотип који се већ раније јављао и то све код Украјинаца, укупно три на FTDNA и један из студије. Још прије 10+ година је Федушка са SNP Pack-ом имао Z17107+, Z38456-.

 А и за овог новог Мађара Z17107* Forgacs је наручен BigY700 прије пар мјесеци. И овдје се ради о Американцима (дјед/прадјед). Очекивано, пуно лакше код наручивања BigY иде са исељеницима.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #193 послато: Јун 26, 2021, 12:31:35 пре подне »
Морао је поново да шаље узорак у Хјустон па се мало одужује. Његов прадјед је мигрирао у Канаду из западне Украјине. Дакле то је хаплотип који се већ раније јављао и то све код Украјинаца, укупно три на FTDNA и један из студије. Још прије 10+ година је Федушка са SNP Pack-ом имао Z17107+, Z38456-.

 А и за овог новог Мађара Z17107* Forgacs је наручен BigY700 прије пар мјесеци. И овдје се ради о Американцима (дјед/прадјед). Очекивано, пуно лакше код наручивања BigY иде са исељеницима.

 Њих двоје је управо формирало грану E-Z17107>FTA44339 на FTDNA. Засад само то дијеле, мада обзиром да су до јучер обоје били Z17107* ту може бити још промјена. Видјећемо хоће ли обоје послати резултате YFull-у. Дошли су у скоро исто вријеме њихови резултати.

 Сигурно су Стефанику из Канаде поријеклом из Украјине генетски блиски и Винковски (до 500 г) и раније тестирани Федушка из тог кластера који би могао бити и до 1000 г удаљен. По њиховим резултатима сам дошао до Канађанина и погодио да је E-Z17107 без да сам видио његове маркере. Само сам знао да је 5/67 са Винковским који је 9/67 са Федушком. :)

 Чини се да је код гране Z17107 GATAH4 јако нестабилан. Иако дефинира нешто на базалном нивоу, дефинира и друге подгране. Могуће ипак да је та мутација на Z17107 јер доста из овог украјинског кластера има 12. Или је то и код њих се десио засебан скок на 12.

 Занимљиво у новој студији БиХ, појавио се један хаплотип, врло вјероватно Бошњак, који иако има разлике са Ракоњцима, чини се да се одвојио прије којих 500-600 година од нас. Иако он има H4=12, остале мутације су типичне за Ракоњце, так ода се код њега опет десила нека засебна мутација на H4, као што се код нас десила са 12 на 11. И у студији кантона Тузла се јавља један очито у некој 500 г. вези са Ракоњцима. Ова двојица међусобно не изгледају повезани по неком специфичном маркеру.

 За Јосиповића су стигли маркери и изгледа по овоме да је овај анонимни Румун RU283 из Клужа ближи генетски Демирима и Вилићима од Јосиповића.

 А кад смо спомињали грану Z38456 у Румунији појавио се и Румун (вјероватно Данте) кој дијели 1 SNP Y48420 са Лакићима. Иако је из Мунтеније, тешко је у вези са Мунћановом јер он скоро сигурно није E-Y161799. Могуће и Секељ Антал са FTDNA да је у некој вези с њим јер он изгледа као Y161799+.

 И испод E-Y97307 су се јавили Македонац и Рус из Украјине који су формирали раносредњевјековне гране са базалним E-Y97307 Албанцима. Тако да је било доста нових NGS резултата у задње вријеме.

 Видим и да је Щепак из Ростова сад издвојен на FTDNA у E-Y196687. То није био један од његових SNP-ова раније, мора да је издвојен негдје, врло могуће у некој студији.
« Последња измена: Јун 26, 2021, 12:36:29 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #194 послато: Јун 26, 2021, 02:38:58 пре подне »
Пећ заједно са осталим манастирима, од којих је први Св. Спаса/патријаршија, па ће бити занимљиво видјети шта кажу дефтери из 1570 и 1583,

 Оријентални Институт у Сарајеву нема ове дефтере. Тешко да их има и Цетиње/Београд. Мислим да само у Албанији их имају јер је Пуљаха објавио онај из 1485 а радио је нешто и на овима. И наравно у Турској. Изгледа да Олга Зиројевић и Татјана Катић имају неке информације из ових дефтера управо везано за дио гдје су и Ракоње, можда од њих добијем неку информацију док не дођем до дефтера.

 Обзиром да се Ракоње не помињу ни у дефтеру џизје Бихора 1645. а јесу биле насељене вјероватно су и тада још потпадале под нахију Пећ у Скадарском санџаку. А постоји и дефтер Скадарског санџака из 1655.

 Катић је недавно објавила и врло важан дефтер војнука из 1455. Занимљиво у том дефтеру су ипак Лопиже имале војнуке још 1455. као и друга села. И Катић врло занимљиво помиње ово село заједно са неким другим селима са ткз. "другим именима".гдје се не ради о правом другом имену села већ о двочланој посесивној синтагми.
 Да ту нарочиту пажњу привлаче Сврдловица Којчић, уз Тополници у којој живи џебелија/оклопник Радуј син Којчића, да је то дио села који припада властелинима Којчићима. Те село Колобарић Мађери у Клопотнику које је припадало двроском кухару/властелину Колобарићу гдје средином 15 в. живе његови потомци.

 У исту групу убраја и сјеничка села Лопиже Чајковић и Лукавско Дунишић. Дакле војнуци Чајковића су потомци неке локалне властелинске породице Чајковић. Управо зато у давно објављеном дефтеру Босанског Крајишта из 1455. су села имала прилично мање становника него у дефтеру Босанског санџака из 1468., јер је ту било доста војнука који нису били пописани. Мислио сам да у Лопижама их тад није било јер је село било тимарско, а другдје се помињу "бивши војнуци" везано за друга села. Но очито да их је било већ тада.

 Занимљиви су случајеви кад су села одвојена на дио села у којем живе житељи и дио села које је припадало властелину. Управо нпр. 1363. се помиње село Јарине, и друго Јарине, село мађера Прпора. Лома управо каже да "прпор" овдје треба схватити као кувари, можда са посмешљивом нијансом, са паралелама у глаголу *pârporiti из бугарског и кашубског "пећи, кувати". По Шуици то је бил осело дворских кухара, а један од њих Прпор се издигао у ред пронијара.

 Занимљиво да је Лопиж "земљан суд који се веша изнад врата као котао", могуће и овдје постоји нека веза с кухарима код тог села.

 Занимљиви су још неки подаци из овог дефтера.

 У селу Тузина је један од војнука био и Вукашин син Шајмана (што има киргиске паралеле као Жилиндар), коријенски могуће у вези са основом чај/чајко
"Есть глагольный корень «шай»- «чай»- «чайка» (полощи, отмывай). Есть 315 фамилии с этим корнем – Аншаев, Иншаев, Шайбеков, Шайгуров, Шайдюков, Шайманов, Шайпанов и др. ".

 Овај дефтер објашњава и да су поменути војнуци из 1485. Дрман и "Кудин" за чије сам село помињао да је вјероватно Гостун, ипак из села Гошева такођер са Пештера. Гостун као село је чини се настао почетком 16 в. Овај дефтер у ствари објашњава да је Дрман син Кудеља из 1455. (Дармана и Куделин као занимљива коинциденција).

 Одмах испод сина Шајмана је и војнук Радаш син Црепа /Чрепа, а један од његових јамака/помоћника је и Твртко син Цонка.

 Лично име попут Цонка је било јако раширено у Шоплуку, ту је и Цонић овдје са форума из тог подручја. Цреп/Чреп је повезан са термином "череп" глава у бугарском и руском.

 Ово показује да је на Пештеру било људи поријеклом из Шоплука.

 Но овај Цреп ме води на јединог другог Црепа из дефтера 1455. У село Брестовица.

 Спомињао сам да се села Печењевце, Чекмин, Брејановце и Липовица помињу у дефтеру Нишког кадилука 1498. у синору села Тополница на другој обали Мораве, и да су "спорно мјесто". Обзиром да су ова села иначе припадала нахији Дубочица (дефтер 1530.) у Крушевачком санџаку, овдје се ради о томе да је неки спахија из Смедеревског санџака са лијеве обале Мораве успио да тада "отме" ова села са десне обале Мораве која су иначе потпадала у нахију Дубочица. По одлуци нишког кадије из претходног дефтера (неког прије 1498.) њихов приход је припао тимару черибаши (команданту војнука) Мустафа Диване па је то потврђено и 1498.

 У њима није живјело пуно људи по приходу тада. Ако су били у синору Топонице, свакако су ближи Брестовици у нахији Дубовица, па је могуће и да су били у њеном синору. 1455. у њима непосредно није било војнука, но занимљив је војнук оклопник Крум син Црепа из Брестовице 1455. ;) Ово лично име сам срео пар пута у дефтерима 16 в., мислим да је ово досад најранији спомен.:)
 Занимљиво да се налази одмах до Печењеваца, а могуће је и да су ова села била повезана са Брестовицом уже.

 Потребни су ови дефтери Скадарског санџака но до тада, и други дефтери садрже корисних информација. У сваком случају код села Раждагиња у првој половини долазе кнез из Лопижа са запада, са истока кнез из Баљена, вјероватно и тадашњи посједник Чаровине. Сигурно су у сродству а и у блиској су вези са родом Ахмед-бега силахдара, средином или крајем 16. 6 војнучких баштина из тимара кнеза из Лопижа прелази у посјед унука Ахмед-бега, који је држао Ракоње 1485. Могуће је да они тада завршају у Ракоњама у замјени. Генетски род настањен у Ракоњама је ктиторски у првој половини 17 в., а ту су резултати и из Раждагиње са имлицитном везом са Чаровином. Помињао сам Ракоњце из Лопижа, као и из Горачића, за које се не зна како су повезани са осталима. Једини начин да се то дозна је BigY/Dante од барем још 4 гране осим моје. Као што рекох код војнука Лопижа (рода Чајковића) се јављају "Рајкон/Рајкун" као и "Поповић".
« Последња измена: Јун 26, 2021, 02:41:03 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #195 послато: Јун 26, 2021, 03:00:02 пре подне »
У селу Тузина је један од војнука био и Вукашин син Шајмана (што има киргиске паралеле као Жилиндар), коријенски могуће у вези са основом чај/чајко
"Есть глагольный корень «шай»- «чай»- «чайка» (полощи, отмывай). Есть 315 фамилии с этим корнем – Аншаев, Иншаев, Шайбеков, Шайгуров, Шайдюков, Шайманов, Шайпанов и др. ".


ГОРЊЕ ЛОПИЖЕ
Село се налази северно од Доњих Лопижа, одвојено засеоком Ушак. И оно је смештено у долини крашких понорница,
...
Није могуће утврдити да ли се под именом села
Шајковићи, крије Чајковић, односно Лопиже, а имајући у
виду број кућа (14) то не би било ни Доње ни Горње Лопиже,
већ могуће засеок Ушак који се налази између два наведена села.


 Ево код Драгице Премовић-Алексић и имплицитне потврде овог руског цитата. :)

  Јављало се "Шајман" на Пештери, а ево у бившем војнучком војнука Дрмана и Кудела, Гошева на Пештери, и неких имена 1571.
Јован Чејо; Радич Јован; Петар Воја неожењен; Тохољ Вук; .

 Раније сам спомињао да ли ово име Тохољ може имати везу с "Авитохолом" из номиналије. Иако се оно јављало на овом простору мјестимично (јужније), није искључено да и то може бити коријен посебно што је и данас нејасан.

 Одмах до Гошева је Црвско гдје се тад јављају и "Окур", "Копун". Близу је и данашње село Бољаре. Засигурно нешто је off код ове микрорегије.
« Последња измена: Јун 26, 2021, 03:08:23 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #196 послато: Јун 26, 2021, 09:17:41 поподне »
У њима није живјело пуно људи по приходу тада. Ако су били у синору Топонице, свакако су ближи Брестовици у нахији Дубовица, па је могуће и да су били у њеном синору. 1455. у њима непосредно није било војнука, но занимљив је војнук оклопник Крум син Црепа из Брестовице 1455. ;) Ово лично име сам срео пар пута у дефтерима 16 в., мислим да је ово досад најранији спомен.:)
 Занимљиво да се налази одмах до Печењеваца, а могуће је и да су ова села била повезана са Брестовицом уже.

 Биле су двије Брестовице (данашњи Брестовац), у Доњој Брестовици је оклопник војнук био Каломан син Стана. Ово име би требало да је мађарског коријена а они кажу да је туркијског, и то је име двојице бугарских царева, мајка првог је мађарка била. Између њих је уписано неубицирано село Доње Одиље, врло могуће да је било до њих. Ту је 1455. оклопник Алан са придјевом "стари" што значи да се радило о угледној особи према Татјани Катић.

 Баш сам се питао је ли ономастика код Печењеваца имала занимљивости, очито јесте.

 Ова имена који се могу придодати и Хубан, те Асен (из Трпеза 1585. гдје је и неки калуђер из рода Ракоњаца био у 17 в.) са којим се овај подкластер A24066 подудара су далеко од честих, тј. била су ријетка или врло ријетка. Да сад тражим подударање било којег кластера од којих 1000 г. на Балкану са оваквим именима врло тешко бих успио. Уз то што ове особе представљају значајан проценат свих носиоца ових имена у историји.

 Подаци из војнучког дефтера из 1455. још више наводе воду на мој млин, сви познати припадници ове групе су са неких "занимљивих" мјеста. Сад је приоритет њихов NGS као и отривање нових. Можда и ових анонимних ако буде могуће.
« Последња измена: Јун 26, 2021, 09:21:40 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #197 послато: Јун 26, 2021, 11:46:47 поподне »
Биле су двије Брестовице (данашњи Брестовац), у Доњој Брестовици је оклопник војнук био Каломан син Стана. Ово име би требало да је мађарског коријена а они кажу да је туркијског, и то је име двојице бугарских царева, мајка првог је мађарка била. Између њих је уписано неубицирано село Доње Одиље, врло могуће да је било до њих. Ту је 1455. оклопник Алан са придјевом "стари" што значи да се радило о угледној особи према Татјани Катић.

 Да се исправим, Горња Брестовица је Брестовац западно од Лесковца (горњи ток Пусте реке), но овај сјеверно то је Доња Брестовица, тако да Каломан "остаје ту", Крума је мало даље западно. Можда додуше су она некако била повезана.

 У дефтеру 1498. помиње се само приход из Печењеваца, Чекмина, не и имена. Но знам и тачне локације овог села у два опширна дефтера Крушевачког санџака из 16 в., само треба доћи до њих.

 У Горњем Брестовцу су дословно сви данашњи родови досељени. У Доњем Брестовцу има прилично досељеника а и ових "непознатог порекла".

 Такођер спомињао сам село Каштавар, иако се може тумачити (модерним) турским, коријен тог села је једна румунска конструкција.

 Занимљиво како је велики број војнука оклопника на подручју Дубочице 1455. У Рашкој су пјешаци, 1485. има покоји оклопник. Тимарлије су били коњаници (ови са мањим приходима углавном без оклопа што је већина хришћана спахија).

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #198 послато: Јун 27, 2021, 12:49:51 пре подне »
Доњој Брестовици је оклопник војнук био Каломан син Стана. Ово име би требало да је мађарског коријена а они кажу да је туркијског,

 Кажу мађарски извори да је румунски град Călimăneşti са печенешким коријеном. У прилог томе и да је изоловано у печенешком подручју и близу села Cozia које има кумански-печенешки коријен, а ту су и истоимене Cozia планине. А и да су познате везе Печенега са овим подручјем.
 Било би чудно да нема печенешких имена код Печењеваца. :)

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #199 послато: Јун 30, 2021, 06:13:01 поподне »

ГОРЊЕ ЛОПИЖЕ
Село се налази северно од Доњих Лопижа, одвојено засеоком Ушак. И оно је смештено у долини крашких понорница,
...
Није могуће утврдити да ли се под именом села
Шајковићи, крије Чајковић, односно Лопиже, а имајући у
виду број кућа (14) то не би било ни Доње ни Горње Лопиже,
већ могуће засеок Ушак који се налази између два наведена села.


 Занимљиво, тражио сам одакле овај извор о томе да је у неком дефтеру село Лопиже-Чајковић носило име Шајковић. Прије него што је објављен дефтер Босанског санџака из 1604. Ејуп Мушовић је објавио дефтер нахије Сјеница из истог дефтера, а и нахију Барче је Мушовић у другом раду такођер објавио. Иако стоји да је дефтер с краја 16. в. видим да су подаци исти, кажем 1604. је само оквиран датум и ту је јер постоји тугра султана Ахмеда који је дошао на власт 1603. а 1604. је изабрана по логици да дефтер иде у првој години сутланове власти.

 Превод је радио Адем Полимац из Сарајева. Велика већина имена је иста или врло слична, но постоје неке разлике. Полимцу нису била добро позната имена која су била у цикрилацији тад па ту мало каска, нпр. име Клисура као Глишун, и умјесто Цветко је преферирао Звонко. Међутим врло је "буквалан" у преводу и прецизан, више него Адем Ханџић који је радио дефтер 1604. Нпр. код пописа имена, кад долази до граматичког одступања он је то биљежио.

 Иако нпр. у листи села на почетку стоји Чајковић на факсимилу лошег квалитета, али код пописа села касније код Полимца стоји Шајковић. Шајковић је сигурно Чајковић, раније у детферу кад се помињу војнуци и дербенџије одатле превео је као Чајковић, обзиром да су слова за ове самогласнике различита сигурно да код пописа рајинског дијела села јесте стајало Шајковић. Обзиром да се иначе оно јављало као Чајковић/ина, као да је дошло тада до промјене, и сасвим је изгледно да то представља заселак Ушак. Дакле ово село је било раздијељено у три заједнице и изгледа да су то Горње, Доње Лопиже са Ушаком. Занимљиво код једног тимарника из нахије Никшић 1455. јавља се и В'лкча син Шајка. Тако да у 15. вијеку овај коријен јесте био у циркулалцији на том ширем подручју (уз Шајмана из Тузине). Нашао сам их пар по Македонији такођер. Обзиром на јасан туркијски карактер имена Шајман чини се да је то коријен.

 Неке од тих разлика се тичу управо војнука из Лопижа, и по томе далеко је од случајног што Ракоњци имају поклапање са Печењевцима и треба очекивати још.
« Последња измена: Јун 30, 2021, 06:18:37 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #200 послато: Јун 30, 2021, 07:43:05 поподне »
 Имају ли те разлике смисла? Имају.

1.  Дакле код војнука Чајковића 1604. код Ханџића стоји
"баштина Дабижива, у посједу Радована"

 Полимац је видљиво по другим именима Дабижив тумачио као Добрило. И ако нема дугих самогласника прва три арапска слова су иста, с тим да код трећег је само разлика у тачкама.
Дабижив دبژو
Добрило دبرل   

 Само сугласници, мада у то доба мислим да су писани и дуги самогласници.

 Код Мушовића/Полимца ово је
"Баштина Тережанова сина Радованова"

 Формулу "баштина X, у посједу Y" је Полимац слиједио код осталих имена у селу али не и водје, тако да изгледа да граматички је нешто друго стајало.

 Арапска слова код Тережан би била другачија, дакле прва два од три, обзиром да је већ преводио Дабижив као Добрило више пута овдје се очито тотално не слаже јер би иначе га превео као Добрило. А разлике су већ очите.

Тережан  ترژن
Дабижив دبژو
Добрило دبرل   

 2. Код Ханџића
"баштина Матије Вукеље, у посједу станивника села"

код Полимца
"баштина Матије Гомоље, у посједу сељана"

 У другим случајевима је Ханџићев "Вукеља" Полимац читао као "Вукајло" дакле врло слично, но овдје се тотално не слаже.
Мислим да је овдје Полимац у праву обзиром на различит упис слова "г".


 Шта би значила ова имена?

 Код Румуна се јавља презиме Тережан: Terejan/Terejanu .

 Јавља се у Balș-у, затим у сусједној општини Bobicești . Њој припадају и села Belgun и Comănești. 35 км југоисточно је и Comanca, а 43 југоисточноо и село Berindei. Балш има туркијски коријен. Иначе је Белгун био надимак Асена, и по томе се и изводи теза о њиховом туркијском/куманском поријеклу уз наравно само име Асен (Ашина). Мислим да сам видио једном ово име негдје у некој спрској хрисовуљи, код неког катуна.

 Етимологија је јасна и проистиче од околине. Овдје нема румунске етимологије. Паралелна имена прије 200 г. су забиљежена у Казахстану, Русији:
Тережан
Тюреджан
Тюрежан


 Нпр Тюреджан Итемгенев један од старјешина 1829 у Кокшетауском округу Сибирских Киргиза. Могуће да ово име има асоцијацију с том групом.

 Ово је очито једно од имена која су користили туркијске групе у долини ријеке Олт. А узводно се налазе и Călimăneşti те Cozia које сам мало прије спомињао. Очито је ово подручје било подручје са јаким куманским, печенешким, берендејски присуством.

 Ако се придода већ поменутим асоцијацијама са терминима Хубан, Чаровић-Чекмин, Печењевце са овим генетским кластером јасно је да овакво што не може бити случајност.

 Ово име и лингвистички одговара планини Жилиндар.

 Што се тиче другог имена Гомоља. Лично име Гомол се јавља у уговору кнеза Игора са Грцима 945 г. Гомол је један од купаца. Углавном се тумачи се изворно руским варјашким именом и да проистиче од "gamal" - стар. Алтернативно неки јеврејски извори помињу хебрејску/хазарску етимологију, а осетински осетску.

 
 Код још једног имена се не слаже Полимац са Ханџићем.
"земин.. у посједу Мемије, сина Несуховог" код Ханџића
"у посједу Мемије сина Косухова" код Полимца

 Полимац је већ више пута преводио Несух као и Ханџић, но овдје се не слаже опет.

 Косух, што се може читати и Косох неки тумаче у вези са именом Адига, Казаха.

 Као лично име Касох, Косох се јавља код Балкара, Осета. Алдата было четыре сына Зора , Иппан , Касох и Туган по именам сыновей пошли осетинские фамилии Зораевы , алдатовы , Касоховы и Тугановы

 Јавља се и у селу Велика Точилова Туган 1571.

 Постоје руска презимена као Гомолев, и Косохов/Косухов.

 Чини се и да то што ови термини имају "источни" смисао да то говори у прилог преводу Полимца.

 У сваком случају има да контактирам овај род из Румуније, а успут и да се тестира више родова са тог подручја, посебно из споменутих мјеста. Посебно Берендеји као народ у директној служби Руса су требали имати неке староруске утицаје. Управо то је и моја сугестија базирано на Чаровић-Чагровац-Чекмин паралелама. Само Тережан сам по себи чини ово далеко изгледнијим. и сугерише миграторни правац Полимље <- Шоплук <- слив Олта.

 Иначе Полимац је Ханџићев "Рајкун" читао као "Радун", очито овог "ј" код Ханџића у ствари нема, и или је Радун или је Ракон. У сваком случају веза са Ракоњама не иде примарно преко тога већ преко кнеза Огнана. А код војнука Чајковића је иначе присутан 1604. знајачан пад популације, чак 10 баштина држе други становници села, што сугерише и неку миграцију. Слично и код војнука Дубнице.
« Последња измена: Јун 30, 2021, 07:49:21 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #201 послато: Јул 06, 2021, 11:38:00 поподне »
Иако нпр. у листи села на почетку стоји Чајковић на факсимилу лошег квалитета, али код пописа села касније код Полимца стоји Шајковић. Шајковић је сигурно Чајковић, раније у детферу кад се помињу војнуци и дербенџије одатле превео је као Чајковић, обзиром да су слова за ове самогласнике различита сигурно да код пописа рајинског дијела села јесте стајало Шајковић. Обзиром да се иначе оно јављало као Чајковић/ина, као да је дошло тада до промјене, и сасвим је изгледно да то представља заселак Ушак.

 И ово је управо случај. У спахијском дефтеру из 1711. у једном тимару се јавља село Средње Лопиже. Дакле ово је рајински дио Лопижа а "Средње" Лопиже су између Горњих и Доњих што је случај са Ушаком. Дакле чини се да јесте Чајковина мутирала у Шајковиће. Ови преводи дијела дефтера су сви објављени у Новопазарском зборнику 80-тих. Нисам нашао нешто о Адему, но могуће да се ради о сину Абдулаха Полимца који је такођер преводио неке нахије и који је имао доста превода са османског.


 Да се осврнем на један врло важан податак. Моју тезу о Ракоњцима сам изградио на статусу Ракоња и везама њиховог посједника са пештерским војнуцима које су неспорне.

 Миграције војнука из Босанског санџака у Скадарски и то нахију Пећ у другој половини 16 в. су ипак нешто  необично.. Но то необично јесте и засвједочено...

https://www.rastko.rs/rastko-al/zbornik1990/mvasic-defteri_l.php

 Још 1990., Милан Васић или неко за њега је извшио увид у овај необјављени дефтер Скадарског санџака из 1582.

Slijedi 15 srpskih sela. U trima od njih ima slučajeva islamizacije. U selu Vinodol registrovano je osam kuća vojnika doseljenih iz sandžaka Bosne.

 Дакле 8 војнука из Босанског санџака се је доселило у Винодол у нахији Пећ. Ово село се не помиње 1485., помиње се 1530. као мезра на истој страни гдје и већина мезри (са Ракоњама). Изгледа да се не може убицирати, но по имену (асоцијација на вино) би се требало радити о манастирском селишту.

 У то доба у Босанском санџаку, највећи дио војнука је из нахије Сјеница управо, затим из Раса, те мало из Враче, Звечана.. Управо су војнуци Дубнице и Чајковића/Лопижа најјаче групе (који држе тај статус од 1455. најмање), код којих су и изгледа засвједочени одливи популације (преко упражњених баштина).

 Од важности је податак да је унук посједника Ракоња крајем 16 в. преузео пет од изворно 6 војнучких баштина (једна је нестала) из Зајечића, а да је његов праунук преузео двије војнучке баштине из села "Дувац/Вувац", једна од њих носи име Пауна занимљиво. Обзиром да нису сви манастири и мезре у нахији Пећ с тог подручја, има их и из Бијелог Поља, уколико овај Винодол није код Пећи, овдје се прилично сигурно и ради управо о Ракоњцима. Ових 6 + 2 су баш 8.
 Уљар који се помиње 1485. се не помиње 1530., ко зна гдје је Винодол.
 
​ У сваком случају миграције војнука из Босанског санџака (великом већином нахије Сјеница и Рас) на претпоставити манастирске посједе у нахију Пећ у другој половини 16 в. су историјски засвједочена чињеница. Тадашње фантомске миграције из Куча/Брда на манастирске посједе нису. Треба их свакако доводити у везу са обновом Пећке патријаршије. Свакако да ово повезано са чињеницом да су посједници Ракоња имали блиске везе с војнуцима из Зајечића, да су имали посједе у Раждагињи, те са генетским резултатима рођака Ракоњаца из Раждагиње јасно указује гдје су требали завршити војнуци из Зајечића чије су баштине преузели, као и евентуално војнуци из јаких и старих војнучких заједница Дубнице (која је такођер одмах ту) и Чајковића/Лопижа, гдје су потоњи преко кнеза Огнана по свој прилици у вези са војнуцима Зајечића.

 Наравно и генетски најближи рођаци Ракоњаца (385=17-17) су управо из Босанског санџака, два анонимна из Босне (и то Бошњаци скоро сигурно), и овај из Раждањиње. Идући у реду је опет са Пештери (Бороштица).

  Овај податак из 1582/83. сматрам ставља моју тезу у домен и јединог реалног сценарија, који је појачан с чињеницом да су Ракоњци и ктитори старог Никољца, а нпр. да је тадашњи ктитор Св. Тројце из Пљеваља спахија Јован из Поблаћа такођер проистекао од војнучког слоја. А сасвим изгледно и да је спахија Јован из Рудника из истог слоја, обзиром да су ту такођер засвједочени војнуци у 16 в. Јер крајем 16. в./почетком 17 в. број хришћана правих спахија који држе тимаре је драстично смањен, тако да и овај колоквијални термин "спахија" треба схватити прије као богатије припаднике војнучког слоја у то доба.

 Само разлог више да се дође до ових опширних дефтера из 1570. и 1582 што је прије могуће.. :)
« Последња измена: Јул 06, 2021, 11:49:50 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #202 послато: Јул 17, 2021, 12:20:52 пре подне »
Видим и да је Щепак из Ростова сад издвојен на FTDNA у E-Y196687. То није био један од његових SNP-ова раније, мора да је издвојен негдје, врло могуће у некој студији.

 Неко из Енглеске, 1 SNP.


 Манастиру Никола Црква односно Никољац је осим Ракоња и Уљара припадала како изгледа по дефтеру и напуштена мезра Михајлофица, која је обрађивана 1485. "из вана". У попису иде Никољац, па мезре Уљар, Ракон и Михајлофица, тек онда иде село Главица које је код Пећи.

 Ја сам подавно ју убицирао код Бијелог Поља, онда је нисам могао наћи. Сад сам је нашао опет. :) Постоји у Комарану село/засеок Мијајловина, налази се непосредно до Ракоњске. Мезра Mihayilofça се јавља и у дефтеру Скадарског санџака 1530. (који је мухасеб дефтер па ту нема пуно информација, чак ни имена спахија) на истој страни гдје и Ракоње и већина мезри из нахије Пећ.

 Уљар је неки од Уљара у близини БП. Уљари сјеверно од Обода, Уљаревина Љубовићева Лука које је приложио Урош и цркви св. Петра и Павла, била је и друга Уљаревина код ријеке Бистрице.

 У том случају неће бити случајност ни ово, тј. и Ракоњска код Грнчарева је била земља од Никољца. Ракоњци из Вишњица, Ступа, Богачића потичу из Ракоњске гдје су живјели у 18 в. Наравно не може бити случајно ако се Ракоњци насељавају на манастирску земљу Никољца чији су ктитори, и то двије замље. И не може се било ко ту населити. А очито Ракоњци нису било ко иначе би се насељавали по земљи и селима у окружењу који не припадају манастирима (што је 98-99 % земље).
« Последња измена: Јул 17, 2021, 12:26:20 пре подне Zor »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #203 послато: Јул 17, 2021, 12:37:04 пре подне »
Кажу мађарски извори да је румунски град Călimăneşti са печенешким коријеном. У прилог томе и да је изоловано у печенешком подручју и близу села Cozia које има кумански-печенешки коријен, а ту су и истоимене Cozia планине. А и да су познате везе Печенега са овим подручјем.
 Било би чудно да нема печенешких имена код Печењеваца. :)
Упознао сам случајно једног човека из Краљева, коме је порекло из села Печеног (код Краљева)...Питао сам га да ли зна да се то име везује за Печењезе и рекао је да зна, и поменуо ми је неки топоним који садржи појам "Татари", али не могу да се сетим тачног назива топонима (" татарска стража" или "татарска станица" или нешто слично томе)
« Последња измена: Јул 17, 2021, 12:47:22 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #204 послато: Јул 17, 2021, 03:59:00 пре подне »
Упознао сам случајно једног човека из Краљева, коме је порекло из села Печеног (код Краљева)...Питао сам га да ли зна да се то име везује за Печењезе и рекао је да зна, и поменуо ми је неки топоним који садржи појам "Татари", али не могу да се сетим тачног назива топонима (" татарска стража" или "татарска станица" или нешто слично томе)

 Ово село Печеног је занимљиво, свакако због имена, но ја га нисам нашао у дефтерима у 15., 16 в. мада један преведени као "Печин ?" би могао имати везе с њим. Постоји један резултат из Печеног села. Сеничић E-V13 23andme, они су дошли из Сјенице 1809. и по њима се једна махала назива Сеничићи. Занимљиво је да се у истој махали јављају и
-Миленковићи (Девеџије). Чукундед Радован доселио се 1809. године из Раждагиња код Сјенице. Славе Аранђеловдан.

 Управо Ракоњци имају блиске рођаке који су отишли из Раждагиње 1809., не славе Аранђеловдан, но славе ови мало даљи рођаци који су отишли из Бороштице у исто вријеме.

 Ако села Печеног није било раније, могуће да је неко и донио назив, можда и ови из Сјенице.

 Ако јесте старије ипак, што би било логичније, најзанимљивији су
У Тупољу су ове фамилије:
-Богдановићи су стара фамилија. Не знају за своје порекло. Славе Никољдан.
-Симовићи су стара фамилија. Не знају за своје порекло. Славе Лазаревдан.


 Можеш поменути порекло и слично.

 Као што пише  Александар Узелац Печењези су у 11 в. остварили ефективну контролом над Поморављем.

 Милошевићи из Премеће који су I-BY184790 и дијеле 2 SNP-а са Бешењијем из Szászberek-а нису предалеко од овог села. Они су по литератури и предању досељени крајем 18 в. из "Шаренграда" за који не знају гдје се налази. Шарен Град је била тврђава Крушевац, у Славонији Воћин је носио тај назив у народу. Занимљиво ту је и Луковић из Врсјенице у комшилуку, али он је генетски изолован унутар те хаплогрупе. Ту је било и ширења са Словенима чини се.

 Један Бешењи из Бачке Паланке је E-V13 али неки удаљен кластер од било кога. Њихово поријекло је вјероватно Словачка.

 Најпоузданији раг на Балкану о Печењезима је чини се управо Печењевце јер се јавља у 15. в., а и због оближњих села која се такођер јављају у 15 в. Ипак могуће да ово Печењевце нема везе са Печењезима директно већ посредно преко Берендеја обзиром на Чекмана Чагровича као вођу Берендеја, и Чекмин одмах до Печењеваца и Чагровац недалеко.

 Било би врло занимљиво видјети шта има у селу Печеног, но свакако обзиром да једини тестирани из Печењеваца има овај хаплотип, то подручје је занимљивије и не занимају ме пуно тестови на мање маркера, YSEQ или FTDNA. И нисам сакупио без разлога контакте дословно свих Berindei-a и Terejanu-a. Таман је дио Бериндеуа са истог подручја као и Тережану. Занимљиво у Румунији се јавља село Печенеага. Неко се појавио с аутосомалним тестом одатле па сам му сугерисао да уради Y-DNA. Чини се да је неки I-Y3120.
 Биће занимљиво видјети шта су ови разни Berindei. Многи од њих се помињу подавно у књигама, и сигурно је велики број real deal. У Мађарској има доста Бешењија, и како ми рече овај далеки рођак из Мађарске неки су прави Бешењи, неки насељени ту гдје су насељени они (презиме по локацији). Можда најзанимљивији су неки родови који по документима потичу од печењешких кланова средњег вијека, и који су имали племићки статус у Мађарској, али наравно тешко је до њих доћи.

 Из неког разлога на узорку од "само" 400 Драгана Згоњанин је дошла до чак 3 хаплотипа сродна нама који опет по удаљености датирају сви у средњи вијек. Војводина и југоситок Србије. Можда је један од ових из Печењеваца.. Мислим да имам најбоље шансе да дођем до анонимног хаплотипа код овог из Софије по неком "прелиминарном пулсу". Досад мислим ко је то пробао генерално није успио.

 Што се тиче азијске генетике, досад нема неке јасне везе са Печењезима, можда неке гране Q-L330 по распореду али нема још неке директне везе. Оно што су они покупили може наравно бити свакаквог поријекла..

 Занимљив је један Бугарин припадник етнолошке подгрупе Капанци који је E-CTS9320 али нема маркера као ни дубљег снипа. Ја сам понудио да му платим SNP-pack но ту је већ покушаја било раније. Капанци се доводе у везу с Прабугарима и Печенезима.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #205 послато: Јул 17, 2021, 04:15:28 пре подне »
Специјални резерват природе „Увац” обухвата подручје долине реке Увац између брда Лупоглав у међуречју Увца и Вапе и бране на акумулацији ''Радоиња'', као и делове долина притока Увца: поток Чајак, Вељушница, Ракоњски поток, Пурића поток, Рабренски поток, Секулића поток, Дубоки поток, Злошница, Волујачки поток, Марића река, Тисовица, Вршевина, Кладница.

 Од брда Лупоглав на међурјечју Увца и Вапе узводно у Увац утичу Чајак и Ракоњски поток. Чајак у Лопижама би морао имати везе са старим именом села Чајковићи. Овај Ракоњски поток је изгледа негдје у или код Лопижа такођер иако нисам нашао још тачно гдје. Дакле имају и Ракоњци из Горачића/Лопижа неки свој хидроним што говори у прилог некој старини. 

 Вељушница протиче кроз Доње Горачиће. Злошница је код Златарског језера.

Ван мреже Gedzo

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 26
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #206 послато: Јул 17, 2021, 12:48:17 поподне »
Cao ljudi! na ftdna sam prvo dobio BY4461, a danas se menjao, sad pise E-Y97307?

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #207 послато: Јул 17, 2021, 01:18:06 поподне »
Cao ljudi! na ftdna sam prvo dobio BY4461, a danas se menjao, sad pise E-Y97307?

 Честитке, значи да је BigY готов или скоро јер Y97307 није дио SNP-pack-a. E-Y97307 је очекиван јер ниси изгледао као E-BY4463 (они имају сви dys454=12). E-Y97307 је још увијек базалан резултат и повлачи најближе везе из позне антике, но могуће да то није још финални резултат.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #208 послато: Јул 17, 2021, 01:23:13 поподне »
Cao ljudi! na ftdna sam prvo dobio BY4461, a danas se menjao, sad pise E-Y97307?

Y97307 је неколико нивоа испод BY4461. У грани Y97307 су Албанци из племена Дибри, али и Бугари, Македонци, Грци. Претпостављам да си негативан на двије постојеће подгране испод Y97307, али у сваком случају треба сачекати завршетак анализе.

Ван мреже Gedzo

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 26
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #209 послато: Јул 17, 2021, 01:40:03 поподне »
Super! hvala..

Ван мреже Лазо

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #210 послато: Јул 17, 2021, 06:18:56 поподне »
Да ли и овај тип спада у Ракоњце? E-V13>Z5017>Z17107>Z38456

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #211 послато: Јул 17, 2021, 07:22:41 поподне »
Да ли и овај тип спада у Ракоњце? E-V13>Z5017>Z17107>Z38456

 Не, то је паралелна грана која се одвојила у раном жељезном добу. Gedzo спада ту. И нови BigY Врховац у другу подргану испод Z38456>BY4465.

 Z38456 је много бројнији. На оном анонимном истраживању Црне Горе са 404 хаплотипа E-Z38456>BY4465 има чак 8, док су само 2 хаплотипа од Ракоњаца. То упућује на ово о чему сам говорио, да су у ЦГ Ракоњци "outlier" и да нема упоришта ова грана ту. Односно како и генетске и друге индикације упућују дошла је са Пештери.

Ван мреже Gedzo

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 26
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #212 послато: Јул 17, 2021, 09:01:56 поподне »
Evo sad sam dobio poruku da je big Y gotov, I stao je na E-Y97307 🙂

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #213 послато: Јул 17, 2021, 09:03:24 поподне »
Evo sad sam dobio poruku da je big Y gotov, I stao je na E-Y97307 🙂

Управо сам објавио коментар

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=19.msg160821#msg160821

Ван мреже Лазо

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #214 послато: Јул 18, 2021, 01:57:29 поподне »
Не, то је паралелна грана која се одвојила у раном жељезном добу. Gedzo спада ту. И нови BigY Врховац у другу подргану испод Z38456>BY4465.

 Z38456 је много бројнији. На оном анонимном истраживању Црне Горе са 404 хаплотипа E-Z38456>BY4465 има чак 8, док су само 2 хаплотипа од Ракоњаца. То упућује на ово о чему сам говорио, да су у ЦГ Ракоњци "outlier" и да нема упоришта ова грана ту. Односно како и генетске и друге индикације упућују дошла је са Пештери.

Хвала, а да ли могу негде да се пронађу резултати тих истраживања Црне Горе и у којој групи да потражим нешто више информација о овој грани? Унапред хвала!
« Последња измена: Јул 18, 2021, 02:01:33 поподне Ivica Lazovic »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #215 послато: Јул 18, 2021, 09:35:48 поподне »
Хвала, а да ли могу негде да се пронађу резултати тих истраживања Црне Горе и у којој групи да потражим нешто више информација о овој грани? Унапред хвала!

 Највише информација дају FTDNA и YFull стабла са дубински тестираним припадницима гране. Ова анонимна студија ЦГ је на 17 маркера, па није од превише користи осим да се утврди припадност E-BY4465. У ЦГ овој грани припадају родови из Круса код Подгорице, Башићи из Плава те Бољевићи. На малој резолуцији/мало маркера се не може рећи јесу ли E-Y161799 или E-Y97307. Досад родови из Крајине и Далмације су сви E-Y161799 и то је вјероватно случај код других припадника те гране западно од Дрине. Нпр. Хрвати Радалићи из Доњих Вињана код Имотског који имају 111 маркера су такођер скоро сигурно E-Y161799.
« Последња измена: Јул 18, 2021, 09:41:29 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #216 послато: Јул 22, 2021, 03:30:13 пре подне »
Специјални резерват природе „Увац” обухвата подручје долине реке Увац између брда Лупоглав у међуречју Увца и Вапе и бране на акумулацији ''Радоиња'', као и делове долина притока Увца: поток Чајак, Вељушница, Ракоњски поток, Пурића поток, Рабренски поток, Секулића поток, Дубоки поток, Злошница, Волујачки поток, Марића река, Тисовица, Вршевина, Кладница.

 Од брда Лупоглав на међурјечју Увца и Вапе узводно у Увац утичу Чајак и Ракоњски поток. Чајак у Лопижама би морао имати везе са старим именом села Чајковићи. Овај Ракоњски поток је изгледа негдје у или код Лопижа такођер иако нисам нашао још тачно гдје. Дакле имају и Ракоњци из Горачића/Лопижа неки свој хидроним што говори у прилог некој старини. 

 Вељушница протиче кроз Доње Горачиће. Злошница је код Златарског језера.

 Поток Чајак се очито изводи од çay прототуркијског *čāj= поток. Нпр. и самоназивање "Карачај" је "кара" = "црн"  + чай "поток". Обзиром да су Лопиже Чајковина/Чајковићи средњевјековно село, овај назив нису донијели Османлије.

 Војнуке из Лопижа 1604. води кнез Херак син (кнеза) Огнана. Једини кнез Огнан кој исе помиње на том подручје јесте овај војнучки спахија 1530. он би морао тад бити млад, а Херак 1604. старији но таквих примјера има у дефтеру 1604. , гдје је кнез из 1604. баш син оног из 1530. Управо је Зајечиће било тимар кнеза Огнана.

 Такођер је занимљиво што су Лопиже 1455. биле у тимару једног Османлије заједно са селом "Узлоб". У селу Узлоб се налазио тај чифлук Радоње сина Хубана који је чинио тимар кнеза Димитрија 1530. Кнез Димитри је међутим 1526. имао другачији тимар тј. село Баљен.
 Због сличности је 1585. у сточном дефтеру Баљен погрешно преведен као Паљева код Турина што је истакла Татјана Катић. Паљево је иначе припадало нахији Јелеч док је Баљен 1526. био у нахији Рас. Такођер Паљево је од 15 в. па на даље увијек пописивано у два села са именима Доња или Горња па се само по томе не може радити о Паљеву.

 1526. Баљен из Призренског санџака је једнократно пописан овдје унутар Босанског.

 Ово неубицирано село "Узлоб/Урлоб" су у у дефтеру 1604. Озреном, јер се тад јавља и село таквог имена. Међутим мислим због тога што је 1530. убиљежен овај чифлук у "Узлоб махали", да би могло бити близу и Дуге Пољане јер се ту почела развијати муслиманска махала у којој су живјеле спахије махом. 1604. Подстрмац. Иначе је Дуга Пољана била једна од база Ахмед-бега силахтара. Могуће ови муслимански рођаци Ракоњаца из Босне јесу неки такав траг. Јер на 23 изгледају близу на првом мјесту јер имају 385=17-17 али не толико близу, нпр. мање од 400, 500 година. Један је из Тузланског кантона, а чак је нахија Сјеница 1489. била у Зворничком санџаку.. С друге стране морали би бити ближи од рода из Бороштице.

 То да су били у тимару заједно Лопиже и Узлоб 1455. би лако могло значити да су и раније "дијелили судбину" можда били у некој пронији. Ови војнуци из Лопижа нису били тимарници тј. неки потомци пронијара од раније, но Катић претпоставља да су били нека ситна властела по имену села као и код других сличних случајева код мањине војнука (већина оних који нису џебелије су били слободни сељаци војници).

 Углавном војнуци Лопижа су носили презиме са туркијском основом а, један ауторитет им придаје и врло уникатно туркијско име које се и данас јавља као презиме у Румунији баш у граду туркијског коријена. А могу се везати и за Зајечиће те индикертно и Баљен, Корутан, јер за предпоставити је да су три кенза тимарника из 1526., 1530 била у неком сродству. Између осталог и због веза рода посјеника Ракоња 1485. са њима. Једну везу нпр нисам поменуо. Оно што је био тимар кнеза Радосава у Корутану, иначе бази Ахмед-бега, су касније такођер, као и Зајечиће преузели његови потомци. Само што за разлику од Зајечића, ово нису били потомци у директној мушкој линији, већ синови војводе Фаика и кћери Ахмед-бега.

 Углавном 1604. нема потомака ових тимарника на том подручју, Зајечиће, Корутан, то су преузели "Ахмедбеговићи", логично је да су отишли у Ракоње које је непосредно држао Ахмед-бег. Као што рекох ту је и овај навод о досељавању војнука на мезре у нахији Пећ гдје су спадале и Ракоње. И наравно ту је у првој половини 17 в. био насељен неки богат род.

 Јер како стоји у натпису гдје се помиње ктитор Паун, пише да је он "добро послужио Никољац", а натпис је на Јеванђељу окованом у сребро. Дакле није само удијелио ситниш. Вјероватно је и ово Јеванђеље повезано с њим.

 Но кад сам први пут видио један пасус из "књиге о Ракоњцима", каже један аутор "сматрам да су се Ракоњци касно доселили у Ракоње јер је БП било тад јако турско упориште." Логично са становишта "памћења" (које не памти ни овог ктитора) самих Ракоњаца да се неко побјегао од крви из Куча и дошао да се насели тамо гдје не може да се насељи бјеганац од било гдје, а генерално су Ракоњци у 19 в. као и остали били чифчије. Како ће се род који носи презиме 1645. по локацији населити касније?? Умјесто тога се може повезати са посједницима чифлука у 16 в. што је логично..

 Ово пишем још онима који хоће да повезују овај род са "E-V13 дошло из Брда.., власи, власи" (нема везе са статусним власима овдје, она настаје тек касније у 16 в. кад је омасовљена), наравно многи јесу али постоје појмови гране, TMRCA, SNP итд.

 Овај род фигурира као "нешто" на подручју "Немањићке Србије". Ја колико знам од од неких ктитора манастира из 17. в који датирају у средњи в. "поуздано" (мојне ми "предања" о оснивању манастира) скоро да их нема. Лисичићи колико видим и нису поуздани потомци спахије Војина већ су то "Лисице".

 Никшићи, Кучи, Дробњаци, Кричи, Зубци, Корјенићи, Васојевићи, Морачани, Бањани и унедоглед који чине колико процената популације не фигурирају у Србији Немањића, Лазаревића, Бранковића 15 в., иако то многи желе..  ;)

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #217 послато: Децембар 16, 2021, 02:46:16 пре подне »
 Не знам како ми је ово промакло, још са ДНК дана 2018.

У Доњој Мали су:
–Матејићи, славе Св. Петку. Доселили су се из Зелене Баре (Балта – Верђе) пре 200 година.
Бећаревићи, славе Св. Петку. Не зна се њихово порекло.


 Тестирани Бећар из Витежева јасно по маркерима припада A24066, и требало би да твори са Ракоњцима, Чаровићима, Живковићима, Драговићима подграну. Он није близак ником па претпостављам и на основу неких маркера да је удаљен око 800-1100 г.

 Село Витежево се помиње у дефтеру Браничевског санџака 1467/68. Дио села је био ратарски и припадало је тимару посадника тврђаве Ресава. А у другом дијелу су била тројица мартолоса-муселема.

 Обзиром да су Бећаревићи из исте махале као и Матејићи и славе исту славу, вјероватно су повезани. А они већ имају предање о доласку из Румуније у првој половини 18 в. Тад јесте било миграција из Румуније.

  Баш сам недавно читао о археолошким траговима Печенега који су нађени код Ћуприје, Трњана код Пожаревца, Гамзиграда. Управо то подручје је имало најјачу печенешку активност. Ту су Ждрело и Дарман и Куделин, као и војнук Дрман син Кудеља из села Гошево на Пештери 1455. Па сам мислио да би било добро имати род с тог подручја преферабилно непознатог поријекла. :) Ту је било и неких статусних влаха тад, али не ово село. Овај резултат говори у прилог везе са Печенезима, били они старинци у Витежеву или били из Балта Верде.


Ракоњцима сигурно јесу блиски и Чаровићи поријеклом са Пештера. Већ сам спомињао мезру Чаровина поред села Баљен. Основа "Чар" не јавља се нити у једном личном имену из средњег вијека на српском подручју.

 Као што је и A24066 из Печењеваца. Одмах поред Печењеваца је Чекмин. 1498. Чекмин, Печењевце, Брајановце и Липовице које су заједно пописане али само њихов приход, и била су мала тада но због овог пописивања заједно може се рећи да су и генетски повезана по свему судећи. Била су у синору Тополнице преко ријеке.

 И дакле 1167. се спомињу три брата Берендејца а међу њима и Чекман Ча(ɣ)рович.

Код Румуна се јавља презиме Тережан: Terejan/Terejanu .

 Етимологија је јасна и проистиче од околине. Овдје нема румунске етимологије. Паралелна имена прије 200 г. су забиљежена у Казахстану, Русији:

 Слао сам неким Американцима тог презимена поруке, досад нисам био нешто успјешан (но нема одустајања), то је најлакши начин за неки брзински тест.

 Код војнука Дубнице 1455. се јавља и војнук "Чехрин", а трећи род који води поријекло од ових помиње и старо презиме "Черевићи". Чаровићи спомињу и Дубницу након Раждагиње, у Дубници је било највише војнука.

 Оно што је занимљиво код имена Тережан (чешће) Жанторе које се према једном преводу јавља код војнука Чајковине је то што су га у Казахстану могли носити само потомци Чингис кана. И у ствари дословно значи "потомак хана". ;D Прво нема релеванције за Румунију но друго има. Дефинитивно имам разлог да тражим тај род. А и да проширим потрагу на Балта Верде.

 У сваком случају је по генетским показатељима сигурно да је овај род поријеклом са десне обале Мораве. Досад грана није показала нити једном директну везу са влашким статусом, напротив, има више "ратнички" карактер. А може се рећи и да је разноврсност гране сјеверније.
 Тако се и у Војводини јавља неки наш базалац који скоро сигурно бије близак неком, уз овог, у Шопу има подгрупе са повратном мутацијом на H4, док се група 385=17-17 јавља само на западу Балкана, укључујући ту и 2 Бошњака из Босне из студија.

 Моја теза је додуше ојачана и са чињеницом да ће Z17107 бити прото-Дакомезијска хаплогрупа, са јачом тенденцијом ка Дакији.
« Последња измена: Децембар 16, 2021, 02:48:47 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #218 послато: Децембар 16, 2021, 03:48:42 пре подне »
Село Витежево се помиње у дефтеру Браничевског санџака 1467/68. Дио села је био ратарски и припадало је тимару посадника тврђаве Ресава. А у другом дијелу су била тројица мартолоса-муселема.

 Моја грешка нису мартолоси већ тројица соколара. ;) У оближњем селу се јавља и соколар Доган са 5 синова.

 Станоје Мијатовић, Ресава, Српски етнографски зборник, XLVI, Београд, 1930, стр. 193-195.
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=1286.0
–Матејићи, славе Св. Петку. Доселили су се из Зелене Баре (Балта – Верђе) пре 200 година.

Михаило Ј. Миладиновић, Пожаревачка Морава, СЕЗ XLIII, НИПС 25, СКА, Београд 1928, стр. 127-128
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=1286.0
Maтeјићи 30 к. (Св. Петковица). Досељени су из Ердеља пре 155 година.

 Код Миладиновића нема Бећаровића, сви слављеници Св. Петке су из Ердеља скоро.

 Ко је овдје у праву? :)

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #219 послато: Децембар 18, 2021, 03:12:41 поподне »
 Витежево је у пописима 1850., 1866. биљежено као искључиво влашко/румунско.

 Тихомир Ђорђевић је 1905. такођер навео Витежево у истом контексту. Тешко ту има неких старинаца.

Затим,


 Боље питање је Балта Верде или Ердељ. Можда Ердељ барем даљим поријеклом, обзиром да су ово Унгурјани а и обзиром да се јавља у Ердељу анонимни E-FT192275.

 Ево са сајта Витежево блога мапа дијалеката.
 

 Што се мене тича примарна импликација је TMRCA A24066 код Унгурјана од 1800 г., а онда и Унгурјана и источних Мађара од 2800 г. (мало мање је изгледније због више мутација код нас). Тако да и генетички изгледа да потичемо од Дачана, јер та регија биљежи највећу разноврсност и поред слабијег узорка.

 За разлику од велике већине балканских V13. Мада и ту може бити промјена, обзиром да се чини да је било миграција V13 грана са сјевера у разним контекстима (пресељење неких дачких група, и помјерање усљед словенских и других сеоба)

 Може ли јављање ове гране код Унгурјана и источних Мађара бити случајност, упарена с Печењевцима и овим траговима на Пештери? Мислим да је мала шанса за такво што.

 Мислим да је и овај Војвођанин ове гране најприје барем поријеклом негдје из Баната најприје иако су сви резултати из тог истраживања из Новог Сада.
 Углавном индикација исправности пута којим сам већ кренуо, тестирање више Румуна.

 Успут Апро је преко поријекла жене од најдаљег претка утврдио да је она највјероватније из Миндсента, одакле је и тамошњи бројни род Апро те је скоро сигурно од њих, тако да покушавам да осигурам и њихов генетски резултат. Дио тог града се прије 400 г. и раније звао Апор.
« Последња измена: Децембар 18, 2021, 03:16:45 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #220 послато: Децембар 23, 2021, 03:28:11 пре подне »
 Од почетка сам заступао практично само једну тезу о доласку на овај простор а то је рат Дубровника и Уроша I у који су се умјешали Бугари и жупан Радослав..

 Обзиром да се генетика поклапа дословно са неким бугарским селима на Пештери, било ми је логично да су у то доба неки Бугари очито завршили овдје.

 Но нисам имао директан доказ за такво што. Да су неки Бугари и дошли, и ко би то био. Бугарски извори су ионако оскуднији у том погледу. До сада.

 Повељом 15.6.1253 Дубровчани су се заклели на вјерност Михајлу II Асену.

 22.5.1254 су се узајамно заклели Дубровачка република и хумски жупан Радослав, унук Мирослава Завидиног.

 Отац Радослава Андрија је у ранијој повељи из 1249. имао листу својих хумљана као свједока. Сјећам се од давно Прибина Злошевића који је ту 13. по реду, овај род се највјероватније и касније може пратити кроз мраморе кнеза Злоушића из 14./15. в.

 1254. Прибин Злошевић је дошао до првог на листи од хумске властеле Радослава.

 Међутим међу новима на високом 4. мјесту се јавља и
Семьюнь Бꙋгаринь

 Нема сумње да се ради о неком бољару кога је послао бугарски цар да у овом покушају рушења Уроша дјелује са Радославом из Хума. Дакле ово је јасни доказ и присуства Бугара у Хуму, уз претходни упад у Бијело Поље.

 Није ово све. Наиме пажњу привлачи транскрипција његовог личног имена.

 Хрватски аутори су га сасвим криво превели као "Шимун", међутим не носи ни име какво је носио Немања у монаштву:
Симеѡнь   
Сѷмеѡ́нъ   - цар Симеон I

Семьюнь није нити српска нити бугарска варијанта овог личног имена.

 Примјери оваквог имена из мало ранијег времена:
Семьюн Емин — тысяцкий (војсковођа) из Новгорода  1219 г.
Семьюн Петрилович - скупљач харача терске земље  1216.
Семьюн Дыбачевиц - основао манастир у Новгороду 1188.

 Ово је староруска форма овог имена која је касније прешла у Семён.

 Семјун Бугарин је недавног небугарксог поријекла, а масовни прилив популација источног афинитета се десио за вријеме Ивана II Асена кад је 1217. уз помоћ Бродника преузео власт. Броднике често повезују с Берендеима, а и без тога као што сам споињао Иван Асен II био је ктитор цркве у селу Беренде.

 Могуће и његово "презиме" је такво да акцентује да је ипак Бугарин. Од таквих популација имамо оно што сам помињао Чагровац, Чекмин, Беренде. Но и код Стона брдо Чаровићи, могуће и оно село из 1469. Чајровина (код Мишљена близу Љубиња) које је тад било пусто.

 А ако би се тражио дом за нашег Семјуна Бугарина, нема боље опције од Пештери, Чаровине, Бороштице, Раждагиње, Жилиндара, Чајака... Рода Чаровића на крају.

 Још кад се дода да се радња дешавала на потесу Стон - Бијело Поље (укључујући премјештање Хумске епархије) све је јасно. 8) Мислим да не може ово бити случајност ни у 10000 г..

 Вјероватно је прешао на страну Уроша, јер како и објаснити оволико такве топонимије на Пештери (сама бугарског коријена).

 Само 3 мјесеца након те повеље био је мир између Уроша и Дубровника а Радослав се више није помињао..


 Уз вијести о 0 E-V13 у Илирији након сад већ 20 узорака древних узорака ове прототрачке (дакомизијске Z17107) хаплогрупе.
« Последња измена: Децембар 23, 2021, 03:33:16 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #221 послато: Јануар 03, 2022, 01:52:31 пре подне »
  Најстарији предак је Јанош Иљена Бекјиарју.  Од њега су Јаношевићи, Бекјиару-Бећар.

 Да додам податак са ДНК дана кад је тестиран.

 Близак Ракоњцима, са мном и још једним 4/23 међутим обзиром да нема повратну мутацију на H4, а обзиром да помоћу пар анонимних резултата знамо да та мутација датира у развијени средњи вијек сигурно не може бити ближи од тога. Питам се ко је овај анонимни из Војводине, да није и он неки Унгурјан у ствари.. Обзиром да га нема међу Србима досад.. Има неких разлика с њим па не могу бити нарочито блиски.

 Сигурно има да ми да "leverage" код гањања Румуна за тестирање. Можда и нађем нешто о овом роду из других извора.

 У сваком случају, ситација за A24066 је јасна, или је нека прото-румунска (са доминатном тезом о балканском поријеклу Румуна) грана или потиче сјеверно од Дунава, а да се овај подкластер 385b=17 кластер спустио с номадима у средњем вијеку. Да се на Балкану неко случајно јавља од ових кластера у влашком контексту, било би јасно све, но то није случај. Једино сам за овај резултат из Чичкове нашао да је то село било у влашком статусу 1476. међутим тај хаплотип није са нама у вези, нити са другом граном, "теоретски можда" са овим Хрватом, а и није јасно је ли A24066 или можда и BY4507.

 Мађар A24070* наравно нешто вуче на прекодунавску страну, и може се рећи да је ту највећа разноврсност цијеле A24070. Оно такођер што упућује против неког далеког прапоријекла у Шопу је потпуно одсуство нпр. E-FT193934 тамо. 385b=17 је јак али се налазу у троуглу Ниш-Сердика-Овче Поље гдје су насељени Печенези, и наравно у самом Печењевцу.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #222 послато: Септембар 21, 2022, 07:40:30 поподне »
не знам да ли је већ негде поменуто, да rokon / rokonaik на мађарском значи - рођак

https://en.wiktionary.org/wiki/rokonaik
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #223 послато: Јануар 15, 2023, 09:48:08 поподне »
не знам да ли је већ негде поменуто, да rokon / rokonaik на мађарском значи - рођак

https://en.wiktionary.org/wiki/rokonaik

 Занимљиво. Не бих искључио везу, кључно је да ли је изворно било -е на крају или не. Ако је судити по дефтерима прије није било него јесте. Опет јесте занимљиво што је Ракоње други назив за то село, па може бити да га је неко донио.



 Занимљиво што је на сајту поставио Ракоњац из Уневине.
Moj djed Pavle mi je ispricao, a ja zapisao oktobra 1977. godine da je nas prvi predak dosao iz Kuca, ne zna se tacno iz kojeg plemena, otprilike prije trista godina. Zvao se Rako. Da li je dosao zbog gladi ili krvi, ne zna se. Naselio se u Rakonje. Tu je krcio zemlju i napravio lijepo imanje. Ozenio se i imao sedam sinova. Jednoga dana mu Zaimovici ponudise da se zamijeni sa njihovim koje se nalazilo blizu Grancareva, na kraju Lise. Posto mu se svidjelo rijesi da se zamijene i nasele tu. Tu su se pokumili Vukici i Rakonjci. I sada se tamo jedna strana zove Rakonjsko, i ako odavno nijedan Rakonjac tu ne zivi. Ali im se ni tu nije dalo zivjeti, izgleda pali su na krv i raselili se,

 Опет долазак прије 300 година, као и код Ракоњаца из Бродарева, само код њих има одређеније, да су с Момча Вујадиновићи од Вујошевића Дрекаловића. И у књизи о Кучима само су ти Ракоњци уписани. Бјежи од крви или глади али је неком временском машином отишао 100 година па био и ктитор. Но ту се спомињу Заимовићи, негдје видим да су они "из Турске" а негдје да су Кучи поријеклом. Да није од њих дошла та прича о Кучима. :D Наравно зна и да је било лијепо, да му се свидјело али не зна да је био ктитор доста прије тога. Овај натпис из 1645. није био откривен кад се креирало ово предање.

 По овој причи и Ракоњци из Његњева су из Ракоњске иако по литератури стоји да нису тамо били већ је рута била Ракоње->Олуја->Његњево.

 Јово Медојевић је писао да по њему су се Ракоњци могли населити само прво у Ракоњску а тек касније у Ракоње (што је по презимену немогуће), у жупни дио предио крај Лима јер "српско становништво није могло живјети у жупним предјелима током турске управе". Но поменуо је да су у Ракоњама живјели Заимовићи (уз Бајрамспахиће и Нишиће). Могуће да постоји овдје веза са Заимовићима (ако су ови Кучи што није сигурно).

 Но Медојевићу наравно нису били познати неки детаљи око Ракоња. Много јачи муслимански род је изворно држао Ракоње па се и поред тога може контруисати досељавање неке хришћанске популације ту и то с њиховим амином. Оно што откривају дефтери, наравно и уз чињеницу да јесу и хришћани могли живјети у урбаним срединама.

 Просто је невјероватно да то нико није спомињао нити обратио пажњу од историчара осим Жарка Шћепановића али бјелопољски Никољац као један од главних центара у 16 в. апсолутно јесте био пописан унутар нахије Пећ у Скадарском санџаку. Тако битан манастир је морао бити негдје, сви остали су били пописивани, и много мање значајни су били пописивани, а није га било никад у нахији Бихор нити нахији Комаран које су чиниле казу Бихор и гдје би географски спадао. Али очито да је додат манастирима Пећке Патријаршије јер се и помиње као задњи од њих 1485. И сад већ могу рећи наставио је бити увијек пописиван у нахији Пећ. Само дистинктно име манастир "Никоља Црква" (док су сви слични носили назив манастир "Свети Никола") по којем се изворно и звало данашње главно насеље ту Никоља Црква Пазар је довољно, уз наравно и спомен Ракоња одмах иза, као имплицитно манастирске земље јер ту је било и других мезри на другим мјестима у дефтеру, евидентно су 3 припадале манастирима. А и је ли локација ктитора тог манастира је исто доказ томе у прилог.
 Што се тиче друге двије Пећке манастирске мезре Уљар и Мијаловица, код БП су двије Уљаревине које би биле кандидати (може и припадати другом манастиру), Мијајловица би могла имати везе са Мијајловином код Ракоњске, но и бити код Пећи.
 Такођер 1485. у Никољцу једну баштину држи свјетовно лице и изгледа као да тад манастир није био активан (као што ће бити у 16 в.). Наравно ктитор таквог манастира и на том подручју не може бити никакав дошљак на што упућују и сви докази.
 Наставак иде о неким новим "реалностима".

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #224 послато: Јануар 15, 2023, 09:54:33 поподне »
  Једино сам за овај резултат из Чичкове нашао да је то село било у влашком статусу 1476. међутим тај хаплотип није са нама у вези, нити са другом граном, "теоретски можда" са овим Хрватом, а и није јасно је ли A24066 или можда и BY4507.

 Ипак би овај морао бити FT193934 по хаплотипу али опет удаљен. Занимљива је ова група влаха Моравице, свакаквих ту се елемената нађе. Чак нпр. ово село би требало да се изводи од чичак, што је турцизам, али овдје се јавља у скоро средњем вијеку, па може бити онда куманско-печенешки. Село Карача, Котража итд. и неки фонд имена.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #225 послато: Јануар 15, 2023, 10:58:55 поподне »
 Турска историчарка Шенај Озтурк Јилмаз је радила докторску дисертацију о нахији Пећ, у коју је укључила податке многих дефтера. Дефтера Скадарског санџака из 1485., 1497., 1530, 1570., 1582. Примарно се бавила економијом. Доступна је листа и редосљед свих села нахије Пећ из дефтера 1570. и 1582 г., као и сви детаљи око њихове економије, становништва муслиманског, хришћанског.

 Такођер је укључила и неке дефтере за које нисам знао, из 1554. листа тимара. И практично цијели сумарни дефтер тимара из 1655. који сам спомињао.

 Није сасвим јасна ситуација за Ракоње. Помињао сам да би требало да су Ракон мезра "Zakut" из дефтера из 1530. Обзиром да само једна тачка може бити разлика. И овдје код дефтера Призренског санџака закут из Лаба јесте алтернативно преведен као Ракун.
[Zakut k.], bk. Rakun k., Lab n.

 У дефтерима 1570. и 1582. она га преводи као "Jakut/Жакут" (иначе исто слово и још 2 тачке), тако да по овоме изгледа да су и даље мезра. По овоме су Ракоње насељене врло касно, крајем 16. или почетком 17 в. 1645. је кад је умро ктитор и морао је бити бар деценију-двије-три прије тога ту да би се презиме усталило.

 Међутим постоји још једна опција, и у дефтеру 1530. јавља се као село Rakovine, које се јавља и 1570./1582. Као што сам помињао код имена Радоња и како турски аутори га преводе Radovine, ово Rakovine се може читати и као Ракоње. И Озџан Јилмаз такођер преводи села код Пећи Черногојно као  Crnogovine, и Шикоња као Şikovine. Сами Пуљаха који је сигурно доста боље знао локалну топонимију их преводи као Черна Гоња и Шикоња.

 Ја сам мислио да је ова Rakovine данашња Раковина на Дриму, коју многи везују за стару Рилковину из Хрисовуље, а Рилковина се помиње и 1485. у дефтеру. 1530. и даље већ Рилковине нема има Rakovine, што може бити контонуитет Рилковине или не. Постоје спорења око тога је ли Раковина на Дриму Рилковина, Пешикан није нашао увјерљивих доказа томе у прилог 1981. Мада нешто касније нађен је топоним Вардиште близу које се помиње као међа близу Рилковине, али колико схватам проблем код поистовјећивања Рилковине са Раковином је и тај што би се Рилковина налазила унутар међа Сероши, а онда је ли у хрисовуљи не би стајало "од Рилковине већ од Сероши".

1985. у прилог томе
Рилковина се идентификује са Раковином , која се налази у долини Дрима , око 13 км северно од Баковице , у непосредној зони Сероши . Око 3 км северозападно од Раковине , на подручју села Гргоца , Алија Џоговић је забележио ороним Вардиште , а око 4 км југозападно од Вардишта , уатару села Добрића и Радоњића , и ороним Липовац . Ови нас подаци усмеравају према другом правцу и намеһу закључак да се топоними Липовац и Вардиште из Дечанских хрисовуља односе на орониме регистроване у атарима Добрића , Радоњића и Гргоца и да им је сачуваң аутентичан назив .

Но и Пешикан је 1986. написао вјероватно обзиром на ово из 1985., да је Рилковина "вјероватно Раковина".

 Дефтери ту уносе додатну забуну и сумњу.
 1485. Рилковина је per capita једно од најбогатијих села, са 6 млинова од којих су чак 3 (највише у нахији Пећ) Хаса млинови са великим приходима. Rakovine 1570. и 1582. има 0 млинова, поредећи друга села која су иста нема нигдје тако радикалних разлика у економији. 1485. је било велики произвођач и ражи а 1570./1582. је и то 0.

 Такођер ми је сумњиво то што се ова мезра Уљар из 1485. која је код Ракоња и Никољца постала насељена 1530. и 1570./1582. са само једном кућом, али се јавља уз Ракоње 1485., 1497., а онда се наставља јављати у свим пописима уз ово село Rakovine  и 1530., 1570., 1582. Уљар 1485. сигурно није био уз Рилковину.
 Мада су се распиршила већина села у односу на изворни дефтер па није ни то ауторитативни доказ. Можда јављање у истом тимару, али то већ овдје није познато. Такођер и села која се ту јављају около нису баш близу Раковини на Дриму.

 Дефтер 1655. г. је писан слично као и спахијски дефтери из 1526. и 1711. и ту у случајевима кад један тимар, наравно зеамет има више села било је уписивано само највеће или главно, тако да ту нема доста села па ни ових која су мени занимљива.

 Занимљив је у дефтеру 1554. једини хришћански спахија у Пећи Павле
Pavilo Revine tâbi-i İpek 4000 16

 Могло би некако могуће проћи и као Ракоње ако нема самогласника, не видим изворни, но сифгурно је погрешан превод неког села.
 1655. нема хришћана спахија.

 Винодол који сам помињао се јавља ту иза Уљара и Раковине одмах иза. И ауторица је помињала то насељавање војнука.

 Сад знам и на којим су страницама ова села, јер је нахија Пећ огромна са 235 села. Можда добијем и без одласка листове који ми требају, 110 дефтера из 1582. и 174 дефтера из 1570. сигурно не.
овдје нема поименичног пописа а оба дефтера су таква, као ни велике већине тимарника, а и уз мезре често зна бити неких информација, тако да се има још шта дознати. Ова ауторица се бавила оним што њу занима, демографијом и економијом.

 Дао бих предност томе да нису насељене Ракоње ни 1582. али бих оставио могућност и да јесу од 1530. Помиње се још неких дефтера за које нисам знао, и које нико није помињао, тако да је за очекивати још информација.

 То вуче посљедице за собом, у случају тако позног насељавања Ракоњци су морали се доселити као прилично имућан род. Што никаква особа која "бјежи од глади или крви" није могла бити.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #226 послато: Јануар 16, 2023, 12:35:03 пре подне »
 Прелазим на Пештер, гдје има нових доказа који имају импликације на A24066>385b=17.

 У дефтеру Призренског санџака из 1518. нема села Баљен/Балнева.  :)

 Што значи да је кнез Димитри основао село Баљен да му буде тимар састављен од војнука, слично како је кнез Огнан основао село Зајечиће. Зајечиће је било мало село од 6 кућа војнука, а и Баљен је тад имао исти приход тако да има смисла.
 Иако обично мезре представљају земљишта која су некад напуштена и носе старе називе, има случајева кад се мезре не јављају сукцесивно у дефтерима односно и када понесу имена оснивача села.
 Нпр. исто из нахије Трговиште село Каловић у дефтеру 1571. и мезра Драгобрад код тог села.

 Не постоје нити Каловић ни Драгобрад у дефтеру 1530. мало село са 7 кућа је очито тад основано. Мезру Драгобрад је држао најугледнији у селу Вукадин Стојан. Драгобрад је вјероватно неки његов предак.

 Чаровина се јавља тек 1571. уз Баљен држи је спахија Бекташ који је преузео баштине које су некад биле од Димитрија, иначе је генерално патронимик, који се може читати и као -ић, примјера има около више Славковина/Славковић итд. Ово имплицира да је кнез Димитри припадао неком роду потомака Чара.  :)
 Од три рода који су се у 18 в. звали тако један спомиње и ЦГ (али не и Куче), па да размотримо и то. Апсолутно мора постојати веза и са Чаровином обзиром на локацију Раждагине и Чаровине.
 Шта кажу археолошки показатељи у Чаровини, 1571. 1585 је мезра, као да је ту било неких хришћана крајем 16 в. или почетком 17 в. Њихови гробови су били такозвани "српски нишани" што је домицилни начин укопа који се јавио под исламским утицајем, и карактеристичан је за домаће становништво у неким селима на том ширем подручју, нема шансе да су ово били икакви досељеници из ЦГ или Брда. Нема шансе да је генетика дошљачка.

 Ахмед-бег силахтар је несумњиво био блиско повезан са овом тројицом спахија војнучких команданата. Његов унук је преузео све војнучке баштине првог, његови унуци од кћерке су преузели од другог, а и у селу трећег се налазила баштина Ахмед коју су уживали монаси манастира Сопоћани.

 Изгледа да је са стварањем овог села и повезано оживљавање Сопоћана јер се у дефтеру 1518. Сопоћани помињу само као "село манастир Шехабедин" које су држала двојица спахија, а не као активан манастир, тек 1530 се јавља и манастир Шехабедин.

 Баљен је припадао нахији Рас 1526. у Босанском санџаку да би очито 1530. био пребачен у нахију Трговиште у Призренском.

 За Ахмед-бег силахдара, оснивача Лејлек џамије у Новом Пазару постоје и неки додатни податци и традиција.

Постоји предање да је њен ктитор Хавала Ахмед - бег и да је настала преправком цркве . Данас има зазидан трем чији су стубови лепо обликовани ; налази се на углу Немањине и Ћоровићеве улице .

 Татјана Катић недавно
According to tradition, which cannot be corroborated by evidence, Silahdar Ahmed Bey was a convert, who, after accepting Islam,
converted the church into a mosque and continued to pray to God according to Muhammadan rites (Петровић 1968: 90).


 Нема јасних доказа да је била црква, но као да има назнака да је Ахмед-бег силахдар био конвертит.

 Наиме он је држао један чифлук који се налазио у селима Раждагиња, Крће и Дуга Пољана. Дио у Раждагини (гдје се налази наша генетика), је престављао земље Алије сина Балабана. Овај чифлук је можда био 1489. али је морао настати прије 1516 г. (кад већ Ахмед-бег није био жив).

 У дефтеру Херцеговачког санџака 1477. Раждагиња је заглавила у тимару Милешевког диздара па имамо поименичан попис. Јављају се три муслимана, код којих стоји ознала "џаба" тј. да су беземљаши. Двојица носе име Балабан. И сигурно је од сина једног од њих Ахмед-бег уврстио земљу у чифлук. Скоро сигурно се ради о конвертитима обзиром да су беземљаши и индицира да је и он, тј. неки њихов сродник. Уз то је даље повезан с Раждагињом, јер и његови потомци ту узимају још земаља. Зајечиће село једног "његовог" кнеза је основано одмах до Раждагиње.

 Презивао се Хавале (у 18 в. у дефтеру се јавља ово презиме), али и у дефтеру 1604. код једне земље за његовог сина Хасан-челебију стоји Хавале-заде, иначе су презимена била ријетка.
 Хавале би требало да одговара титули хавале-кули, или јасакчије, који "праве проблеме" трговцима између осталог.

 Што је занимљиво код Бошњака муслимана презиме Хавалић постоји само у Тузли, и постојало је код измурлог рода из Јање, а Ракоњци имају блиске генетске рођаке у Тузли, који рекао бих не може бити ближи од 400 ни даљи од једно 500-600 г. Сад ме много више занима ко је овај.

 Ови војнучки кнезови као да су неки обични становници тих села које је Ахмед-бег уздигао на ранг да командују свим војнуцима тог подручја, јер нема војнука нити хришћана спахија у 15. в. у селима повезаним са њима. Осим што је отац једног сигурно имао свој чифлук. Што опет упућује на то да су његови сродници.

 Слично у селу Плањани нахија Призрен, 1550, 1571, 1591
Наведени муселеми су браћа и братанци Ибрахим-аге, бившег
капу-аге. Они су изјавили да у рукама имају царске заповести, на
основу којих су ослобођени плаћања харача, спенџе, овчарине и свих
изванредних намета и обичајних терета, што је и уписано у стари
дефтер. Стога су и у нови дефтер уписани да су муселеми, на стари начин


 На војнучком чифлуку Ахмед-бега у његовом селу Корутан крајем 15. или почетком 16 в. био је и неки муселем Никифор. Он је са неким Оливером држао тај чифлук (по 3 њиве) прије него га је преузео његов син споменути Хасан с братом. И то је чудно да хришћани држе чифлук титулиран на бега. Неће се наћи на пуно таквих случајева.

 Углавном неспорне су везе Ахмед-бега са овим војнучким кнезовима, са Раждањигом, гдје је наша генетика, а имплицитно наша генетика је и код Баљена преко старог родовског имена, и у Узлобу одакле је Хубан предак (дјед, можда прадјед) кнеза Димитрија.
« Последња измена: Јануар 16, 2023, 12:43:03 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #227 послато: Јануар 16, 2023, 01:40:10 пре подне »
 Оно што је занимљиво да се спомене, дакле да видимо листу села са којима се може асоцирати A24066>385b=17, Ахмед-бег силахдар и војнучки кнезови. И да видимо шта је етимологија тих мјеста.

1. Раждагиња - бугарска форма раждаг се не користи данас а нашао сам је у документу бугарском из 14 в. чини се да је тад и била у циркулацији можда и задњи пут.
2. Корутан  - бугарски, коритан ' момък , който има по - голям неженен брат ” , коритана ; коретана , коритина ( 1859 , Г. С. Раковски ) ' подявка ; момиче , което има по - голяма неомъжена сестра и не бива да се замомее ”
3. Јанча  -  из бугарске, Войнук Янчо , син на Дончо, попът , син на Янчо; Райко Янчо; Янчо син на Беро итд...   Дефтер Призренског санџака 1571. херцеговачки 1477, број носиоца овог имена : 0. ;D
4. Баљен - бољар Балин из 14 в. Неприхватљиво је мишљење Милице Грковић на коју се позвала Катић да лично име Балин извире из лат. Balius (којег нисам ни нашао) а прије тога Valens, јер у румунском -Va даје -Va а не -Ba. Код Влаха и Румуна га је било али много већа разновсрсност код Бугара. И Румуни кажу да је словенско. Неки кажу да је измјењена форма од куманског Балик позивајући се на кумански град Балин. Балука/Балик јесу куманска , Бало, Балчо итд. Войнук Балчо , син на Добри, Балчо син на Станю, Войнук Бало син на Стойко, Мирчо син на Бало, Иван син на Балин, Балин син на Недко итд.
5. Чаровина - буг. Пенко , син на Чарин, Кесура (турцизам надимак Кесер, али ово није из османског) син Чарула из села Котража 1477. :) Чахр са изгубљеним типично за српски х би био у ствари Чагр - соко. (берендејски)
6. Крће  -  Аличић 1604 превео као Кировче, можда и Крк (40 ? на туркијским) или нешто треће локално нпр крчити, мада није "ч"
7. Дуга Пољана - ово изгледа локално
8. Зајечиће - буг. заек или торлачки зајец, није зец.
9. Озлоб  - бугарски "озлобен-огорчен" глагол озлобя-  Да станеш злобен.
10. Бороштица - мало даљи генетски рођаци, село у Бугарској јужно од Тарнова, че Борущица е основано през 1323 година, по времето на цар Михаил Шишман, ријека Борущица источније али близу код села Мијковци.   типично буг -шт као и код Рађдагине -жд.

 Дакле невјероватно, далеко од Бугарске али скоро сва је бугарска. :D Овдје се ради о компактној заједници поријеклом из бар Шоплука која и зна бугарски или је знала (почетком 16 в. се оснива Зајечиће дакле оснивач користи ријеч зајец).

 Јако добро да чињенице указују на самосталну везу A24066>385b=17/A24049 са овим, јер за Ракоњце постоји нова реалност. Иако су поменуте везе Ахмед-бега силахдара са A24066 доказиве, Ракоње 1485. није држао овај Ахмед већ неки други. :D Тако да не могу да повежем директно Ракоње са Ахмедом силахдаром. Већ морам сам на нови пут. На шта ће то изаћи..  :-\ За разне негаторе, тролове ових а посебно куманско-печенешких веза ни на шта добро. ;D

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #228 послато: Јануар 16, 2023, 03:48:08 пре подне »
 Дакле као што је Жарко Шћепановић писао Ракоње је држао субаша Никшића Ахмед. Помиње се у дефтеру Скадарског санџака још један субаша Ахмед, али као што га ни Пуљаха није подвео под ову особу очито није иста, тај је држао само једно село, а Ракоње се помињу одмах након Никољца, Ахмед субаша Никшића је имао у зеамету Церово и друга села пар км удаљена од БП, и Никољац је припадао нахији Пећ. А други субаша Ахмед био је код Скадра, док је овај наш имао и посједе чак и на сјеверу Косова, можда и код Пећи.

 Који међутим није иста особа као помињани Ахмед-бег силахдар.

 Ко је овај Ахмед-сербеваб? Као што каже дефтер из 1530. гдје се помињу његови синови, он је био капиџибаша султана, стоји Ахмеда, међутим то не може бити, Ахмед се знало бркати са Мехмед, а он се и помиње и на тој фукцији кад долази у Полимље иза 1471 г. Дакле капиџибаша султана Мехмеда II Фатиха.

 Други подаци из овог и других дефтера јасно говоре, као што су то Катићка, Оруч и други помињали, да је овај Ахмед-бег/челебија/сербеваб/субаша син Иса-бега Исхаковића, познатог управитеља Босанског крајишта, Санџакбега Босне, оснивача Сарајева, Новог Пазара итд.  8) 

 Цитат опет Жарко Шћепановић
субаша Ахмед уписан је у дефтер из 1468/69, и то накнадно , а према једној напомени из дефтера Скадарског санџака из 1485. држао је у посједу и опустјело село Никоља Цркве Споче , које се друкчије називало Ракоње

 Да, Ахмед-бег у дефтеру 1468/69 долази накнадно, након 1471. јер се тад јавља забиљежба која се односу на ситуацију кад он није држао тај зеамет.
 Зеамет је био Никшић али и други дио који се звао Јелеч и гдје је углавном држао села на том подручју.
 
 Изгледа баш 1485. тај његов зеамет узима други Касим-бег а он 1485./1486. добија нови зеамет у нахији Рас. Изгледа и задржао Ракон у руци.

 Шта кажу подаци о овом његовом сину и потомцима његовим, са чим и ким су они могли имати везе, па да се насели у Ракон. Имао је сина Мустафа-бега који се помиње у дефтеру пред Мохачку битку 1526. који је имао зеамет на подручју Раса.

 Други син Мурад-челебија, изгледа 1530. имао је такођер неке посједе по Расу, Звечану (и од оца нека иста села), можда је био и у неком другом санџаку, јер занимљиво Синан-бег којег сам спомињао јер је и он имао земље у Корутану, је имао дио зеамета у Расу иако је био санџакбег Охридског санџака у то доба.

 Нисам нашао да је Мустафа-бег држао неке земље нити његове потомке, само сам за Мурата нашао да јесте имао обоје, имао је сина Халила.
 Мурат-челебија уз сина је преузео баштине у селу Загуљ које је код Чeчева сјеверозападно од Косовске Митровице. Ради се о 4 баштине које су раније припадале војнуцима села Загуљ. Ко су војнуци села Загуљ??

 Војнуци су били бројни на подручју ових нахија Сјенице, Раса, Јелеча, Звечана. Катићка је објавила први војнучки дефтер из 1455. а нешто података је већ било у попису Босанског Крајишта из 1455 који је давно објавио Шабановић.

1. Постојали су изворни војнуци ових нахија потомци махом слободних војника, неки и ситне властеле. Они су први слој големог војнучког реда на том простору.
2.  Други слој били су потомци ешкинџија хришћана спахија из управо тог дефтера Босанског Крајишта из 1455. потомака ситне, средње властеле земаља Бранковића. 1468. они су изгубили тимаре и постали су раја, међутим убрзо након тога чини се паралелно са доласком Ахмед-бега они добијају статус војнука и придружују се већ постојећем војнучком слоју. Као што и стоји у том дефтеру

SPAHIJAMA, KOJI SU POSTALI RAJA
Spomenuti su ponovo postali vojnuci.


 И дословно свако од села ових војнука је идентично са селима у тимарима хришћана спахија из 1455. Друга села су била у тимарима муслимана 1455. Дакле војнуци овог слоја су сигурно директни потомци тих спахија.

 3. Трећи слој су војнуци оних села која су накнадно крајем 15 в. или у 16 в. добили војнучки статус. Нпр. управо ови споменути војнучки кнезови, па и војнуци села Бороштица, којих није било 1455. али се јављају већ 1485. и остају и до укидања војнука у том статусу.

 У овом случају војнуци села Загуљ заједно са војнуцима села Доње Охоље су потомци спахије који је држао у тимару ова села прије 1455 до 1468.
Њихове је баштине узео једини потомак Ахмед-бега и није држао ништа осим тога. Од војнука села Доња Охоља (код НП) није остало ништа 1604. њихове земље су биле напуштене.

 Ови војнуци су и потомци хизмећара Иса-бега Исхаковића тј. дакле једног његовог слуге, па постоји и веза са дједом и прадједом ових особа.

 Ко је тај спахија, и управо сад ево видим податак који доста говори, син и унук држаоца Ракона су преузели баштине једног од само девет хришћана спахија хизмећара Иса-бега Исхаковића, њиховог дједа/прадједа. Укупно на овом подручју је било 62 хришћанских спахија. А само 9 су имали неку ближу везу с Иса бегом.

 Ови војнуци су јасан и а и једини кандидат за миграцију у Ракоње, и да буду и ктитори, а не гладни Рако из Куча. Као што су и остали ктитори тог поднебља и подручја из тог слоја. Нису то брда и планине којима се Османлије нису бавили толико већ потпуно њихова територија.

 Сад да видимо да ли то има основа са неке друге стране. Значи ако ја кажем да је бугарско-куманска генетика у Ракоње дошла мени од ових спахија не треба ни В'лк, ни Владко, ни Иван, Божидар, ни Владислав, ни Крајислав, па ни спахија Хранко с Пештери којег сам поменуо давно, а које јесте више бугарско име. Мени на овој листи треба само једна особа, да се поклопи са Хубаном сам по себи скоро сигурни A24066>385b=17.

 Дакле 1455. тимарник села Доње Охоље и Загуљ, потомак пронијара земље Бранковића је:
Шушман
 

 Прави стријелац погађа кад треба.
« Последња измена: Јануар 16, 2023, 03:57:42 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #229 послато: Август 21, 2023, 12:58:56 пре подне »
 Да прокоментаришем и јављање неких имена у селу Раждагиња 1477. а која чини се и јасно указују на даље поријекло заједно са досадашњим чињеницама.

 Зојо је лично име које се изводи из грчког а било је врло ријетко на овим просторима, властелин Никола Зојић изузетак. Било је нешто чешће у Македонији под варијантама, Зојчо, Зојко, Зојке итд. Чешће у женској варијанти Зоја.

 Друго је „Домур“. Ја сам видио ово име давно, но без дијакритика може бити и „домуз“ свиња. Но никад није било таквих личних имена, само као надимци дати од Османлија и то позније.

 Ипак Домур има јасне аналогије.

 Домур алудира на
Куманског вожда Oldamur/Oldomer који је покушао срушити Мађарску крајем 13 в.
Алдимир сродник Ђорђа Тертера,
Алдомировци код Софије.
 туркијско ел/ал/ол „рука“ + жељезо „домир – демир, темир, темур“ Мислио сам да је за кипчак језике „т“ норма но очито је оваква норма се јављала код позних Кумана. Такођер очито и прелаз у задњи самогласник „о/а“. Ту је и алански вожд "Томир", помињао сам и неког војнука Томира код војнука Пловдива.
 Ових имена као Алдомир било је по Бугарској (више у скраћеној верзији Алдо), а у дефтерима и варијанти "Демур" код хришћана из Македоније (укључујући и Грчку).

 Дакле имамо код исте популације јављање ријетких куманских имена што не може бити случајно.

 Сва ова имена с друге стране упућују на исто, ово су имена позних Кумана,
Први Шишман се јавља 1272., први Алдомир слично 1282.
а посебно је занимљиво име Хубан. У другим туркијским јецицима, па и оним најближе сродним куманском нема овог придјева персијског поријекла "лијеп", поставља се питање зашто. Још је бугарска филологиња сугерисала да је извор за хубав монголски гобай, и мислим да је то и најприје случај код западних Кумана, дакле Кумана који су живјели под доминацијом Златне Хорде и Татара.

 Изворно се може радити и о влашкој групи која је прешла Дунав па била асимилирана од Кумана, или Печењевце упућује на старију везу са Печењезима. Ипак тешко ће бити и потоње нека случајност. Код Печенега скоро и не постоје неки позни средњовјековни ономастички трагови за разлику од Кумана. Једна особа имена "Башеног" у Пернику је једино сигурно.
 
 Зато сматрам да поријекло овог кластера треба везати за неку куманску групу из Влашке и Молдавије под татарском влашћу која је у 13 в. дошла у бугарске земље. Генерално ово упућује на познији долазак кластера у Рашку. Као што је Никола Зојић у Рудник највјероватније дошао са југа територије Лазара, мислим да је овај кластер могуће довео Вук Бранковић са подручја око нпр. Скопља/Куманова. Генетика иде у прилог томе зато што најближи рођаци Ракоњаца и пештерских родова јесу анонимни узорци са југоистока Србије и Македоније, са којима 100 % чине засебну подграну по маркерима 385b и H4. Та подручја су слабо тестирана тако да их још нема код комерцијално тестираних.

 У селу Бороштица се помиње 1485. син особе под именом „Кипоча“, ово име као да алудира на Кипчак.

 У везу с ови кластером се може довести 100% 2 куманска имена а могуће/извјесно и 4. 100 % јер је род Чаровића просто заглављен као стариначки или у Раждагињи или у Чаровини, а докази из дефтера упућују да се ионако радило о истој популацији па није ни толико битно да ли је стариначки у Раждагињи или је дошао од Чаровине. Тренутно не постоји нити један други генетски кластер који има везу са више од једног куманског имена/топонима што укључује и два азијска генетска кластера.

 Такођер (од страних имена, већина је домицилна) више има куманских од бугарских, то неће бити случај код неке уобичајене популације. Изгледа да сам био у праву иницијално "око Кумана". ;)

 Новотестирани Здравковић није био иницијално занитересован за дубље тестове, но пробам опет. Његов тест је барем показао обзиром на неке додатне маркере који се тестирају да се ради о 100 % A24066+, а и морао би са осталим узорцима творити нову подграну испод A24066+ од које се опет одваја "наш" кластер са поменутим вриједностима.
« Последња измена: Август 21, 2023, 01:10:17 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #230 послато: Август 21, 2023, 01:23:17 пре подне »
 Занимљиво да Чаровић помиње и Аранђеловдан као евентуално још старију славу (ти родови славе Никољдан али кажу сви да су славили раније Стевањдан). Јесте било те славе у Раждагињи, занимљив је Сеничић у селу Печеноге који је дошао "од Сјенице" и који је на 23andme неки E-V13, у истој махали у том селу је и неки други род из Раждагиње са славом Аранђеловдан, очито је дио исте миграције. Ако се испостави да постоји таква веза, онда са резултатом из Бороштице који такођер слави Аранђеловдан се може говорити о изгледној вези са манастиром "Куман Арханђел" како је уписан 1571. тј. Куманица.
 Наравно мистеиозно је и село Печеног, јер га нисам нашао у старим дефтерима досад, што значи да је врло могуће неко донио име.

 То да је овај кластер дошао тек са Османлијама тешко да је могуће јер се Раждагиња и Бороштица помињу још 1455., само код Ракоњаца ако потичу од овог Шушмана се може говорити о даљој вези са Османлијама (с тим да он изгледа није био поданик Османлија прије пада Новог Брда јер није "стари" спахија, ти су и раније били у служби Османлија), изгледа да код Раждагиње и Бороштице те везе почињу од краја 15 в.

 Бороштица је такођер адиминистративно била сасвим у неком другом контексту од околине, припадала је дуго Вучитрнском санџаку и ту су били војнуци нахије Клопотник. Осим презимена "Брадвић" од буг. брадва, јавља се и 1571. име "Снило" за које Катићка каже да је могуће варијанта или погрешно уписано "Смило", и тог имена је било доста по Бугарској/Македонији (цар Смилец ранији помен), но било га је и на Косову, и као да је то неки локални старији словенски елемент, у Рашкој га није било.
« Последња измена: Август 21, 2023, 01:33:51 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #231 послато: Новембар 12, 2023, 11:35:18 поподне »
 Дакле нови рођак је Шабић, Панчево. Старином из Неродимља, а прије тога у Старом Качанику.

Резултат је најблаже речено невјероватан који потпуно потврђује речено и разрјешава икакву дилему о нашем поријеклу, овај род има итекако везе са коњаницима номадима, а обзиром на узводни резултат из Печењеваца ко зна каквих је све шема био дио.

 Род Шабића је познати род из Неродимља. Али старином са другог подручја.
Урошевић
Шабићи ( 14 к . , Св . Јован ) , досељени из Старог Качаника почетком 19. века .

Срби Јовичићи у Г. Неродимљи знају своју старину у Старом Качанику , одакле су се иселили почетком 19. века .
 


 Ово је кључни дио. Дакле Шабићи-Јовичићи су старином из Старог Качаника и уз род Ковачева поријеклом из села Ковачевце бар колико знам једини су род са дубљом старином на том подручју.

Град Качаник се формира у 16 в., но Стари Качаник се помиње од најстаријих турских дефтера почев од 1455. и врло битно Стари Качаник и околна села су 1455. била груписана у нахију KAČANIKLAR.

 Слично као што су Тарски Никшићи у истом дефтеру били означени као Никшићи Nikšikler.

 Ово је добро примјетио и аутор Хазим Шабановић:
Interesantno je da je ovdje upotrebljen plural (Kačanik-ler).

 Дакле као што су Никшићи племе племе су и Качаници.
 Сва села тог племена су имала дербенџијски статус 1455., а задржали су га и у каснијим дефтерима 1467-68, те 1569. Качаник није потпадао под Земљу Бранковића те је био дио вилајета/санџака Скопје.

 Сам термин Качаник није јасног поријекла, помиње се тур. "качан" разбојник, али почива на томе да су Турци основали ово мјесто а нису, 

У оном крају има и село Стари Качаник . Варошица Качаник вероватно је у турском времену постала , као што јој је и турско име Качаник од качак ( разбојник ) . Качаник је још од 16. века био легло разбојника

"качан" је придјев у куманском значи "када", тек о овој етимологији треба анализирати, могуће и да је по личном имену јер близу се јавља и Качаник као лично име једном.

 Качаници су ономастички били Срби, но постоји у њиховим селима мањински фонд личних имена који је врло разноврстан. Али издвајају се бугарска, неко куманско, али најчудније и прабугарска имена која су по себи била ријетка а камоли да се срећу унутар неког племена. Гледајући распоред таквих имена, изгледа да је то један од "епицентара".

 Даље ћу на својој теми, али може се сад рећи да постоји неки генетски род "Ракоњаца-Чаровића-Качаника" (не бих искључио Чаровиће јер прије да су Ракоњци од њих него обратно), обзиром на постојање нахије "KAČANIKLAR (KAČANICI)"

 Сасвим сигурно формира с Ракоњцима подграну, то је овај од нама ближих хаплотипова који се се већ јављали на југоистоку Србије и у Македонији.

 Коначно и један јавни и заиста је "испунио" очекивања. ;)

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #232 послато: Новембар 13, 2023, 01:03:24 пре подне »
 А шта је то испунио? :) Шта се то јавља у селима нахије/племена Качаници?

 У дефтеру из 1467/68 г.

 Нако (бугарско име) и његов брат Борис.

 Борис је можда у новије доба често име али у то доба далеко од тога. Штавише нити једна особа у Бугарској није носила то име, овдје и неколицина по (јужнијој) Македонији.

 Затим ту је Радич, занимљив је његов отац Кобра/Кубра, ово је изгледа једини спомен у историји имена Кубрата након Кубрата и то код нашег кластера.   8)  Неком спомену ово, каже да није од "кубура", како "кубура" за особу рођену око 1400 г.  ;D

 Милош, и његов отац Угич. У другом селу други Миладин, отац Угић. Алудира изгледа на прабугарски клан Угаин.

 Радоња, и његов зет Еремич. Ђуро, отац му Ирмин. Као да алудира на клан Ерми, аварски вожд из опсаде Цариграда Ermitzis, већ сам га спомињао овдје.

 Код ових сам опрезан, јер имена као Јармен итд доводе у везу с фитонимом, но овдје постоји и ово "ч" на крају па је идентично ово маварском имену којег неки опет доводе у везу са овим кланом.

 Угич може бити повезано са овном предводником оваца, али и сам тај термин се етимолошки доводи у везу са курдским језиком и помиње се у раду о кавкаско-балканским паралелама. Помињао се турцизам, али озбиром да је било у циркулацији као лично име чисто сумњам да може то бити. Дакле неки је други коријен и за угича у балканским језицима.

 Лично име Угич се простире на истом подручју гдје и Борис и то у мање од 10-так примјерака у 15 в., и код исте популације. А то је подручје између Битола и Лерина. Ако је то неко типично име зашто прескаче велико подручје.

 Јавља се и један Куман, затим нека друга бугарска као Мицо итд. Рекао бих да је ту негдје настало и ово лично име Зојо из Раждагиње, јер је коријен грчки али као мушко име само се ријетко сретало код славофоне популације. И може ово име бити од велике користи потенцијално за нас, јер је било баш ријетко. Мислим да смо ми дошли из смјера или Качаника или тог јужнијег подручја Лерин итд.

 Дакле имамо род Чаровића који се може везати уз Хубан и Домур. На подручју близу Лерина у истом селу се јављају Елдомир, Хубач и Круме.

 Ово је занимљиво обзиром да се ту јавља и Крум. Иначе у некој легенди бугарској чију старост не знам Хуба је кћерка Кубрата.
 Неки бугарски аутори Алдомир повезују са Laodomer, да није "Владимир" Расате већ Алдомир. У чувашком језику је рука "ală" за разлику од већине туркијских гдје је "ел"/"ил", они потичу од *elig у старотуркијском.

 Генерално мишљење претеже ка куманском, кумански вожд Oldamur/Oldomerius, Алдимир брат Георга Тертера.

 Занимљиво да на подручју Бугарске има само један Крум. Већина прабугарске ономастике се среће у Македонији, посебно у подручјима данашње Грчке гдје је био словенски (други ће рећи македонски и бугарски) живаљ.
 Мислим да је ту фактор тотално разарање источне Бугарске у 10 в., кад се тежиште пребацује на запад.
 
 Качаник би могло имати и везе с Куманима. 
 И да сад другачије поприма значење ово Чаровић, неки Чарул у селу Котража. :D  Код влаха Смедерева 1476. али код њих има свашта од романске, словенске до чак веза са Узима и ево изгледа Прабугарима, тако да је чини се основано повезивање Котража са Прабугарима (Котраг син Кубрата) и Кутригурима као што су многи аутори радили, а било је алтернативно да је етимологија словенска. Чисто сумњам да је Котража словенска.

 Углавном оно што је јасно је да је ово племе Качаници (дефтер из 1455. упућује да је племе као и Тарски Никшићи у истом дефтеру) имало ова баш дистинктна имена и овдје постоји случај за везу и са Прабугарима. Мало треба измозгати ово прабугарско, куманско, па и печенешко и наћи најбољи смисао, али заиста ту везе овог кластера постоје. Ова генетика је постала дијелом тих популација. Ту је за подручје Полимља везана и и још старија епизода о миграцији Прабугара у Србију након увођења хришћанства тамо, отуд и "Шудиковски камен" код Берана.

 Шта је генерално поријекло цијеле A24066 је тешко питање. Може бити свакојако.
 
 Нпр. са TMRCA од 1750 грана E-FT192275 може бити и од расељених Карпа у Славонију, а ова наша од ових што су остали. За наш кластер већ има индикација за везу са номадским популацијама, има и један Румун Унгурјан али тешко је на основу њега рећи да ли су били прото-Румуни икад, јер Румуна има свакаквих. Одсуство међу Албанцима упућује даље од те везе, јер већина балканско-румунских грана V13 а и других хаплогрупа има везе са Албанцима.

  Код гране E-FT192275 велики је проблем то што нико не зна даље поријекло од 200 г. Хрват зна 300 г. Код нас је 400 г., 300 г. поуздано уз помоћ дефтера и преко 500. А и ево Шабићи се могу с основом везивати за племе старо 500+ г. E-FT192275 има потпуно другачији распоред, најисточније везе су да се јавља у Трансилванији и у З.Србији.


 У част Бориса и Кобре из Качаник нахије  8)
<a href="https://www.youtube.com/v/zJR04NCeg8U" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/zJR04NCeg8U</a>

 Не баштинимо ми улуд име Бориса, око ових ствари нема зезе код мене.  ;) "Така казах и така ще бъде!"
<a href="https://www.youtube.com/v/7RzjulBYlEw" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/7RzjulBYlEw</a>

 Ово Мутимир од Србије, једини не-Немањић српски владар на екрану досад.  :D
« Последња измена: Новембар 13, 2023, 01:11:19 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #233 послато: Новембар 28, 2023, 03:12:05 пре подне »
Имамо новог рођака

https://www.yfull.com/live/tree/E-A24070/

 Поцијепао је E-A24070 ниво. Баш као и неки непознати узорак са FTDNA позитиван је на A24054, A24069 и FT28648. С тим да је овај тестиран на Nebuli, сумњам да је иста особа или (вјероватније) неко ко би с том особом творио нову грану.

 Појавио се и неки узорак који је поцијепао E-Y196687 ниво.

 Послао сам му поруку. Баш сам мислио како доћи до овог са FTDNA, да ли иде шта преко админа тамо. Иако је и ту веза из познијег жељезног доба, може бити од користи за даље поријекло. Ако је с Балкана вјероватно би упућивао више на Мизијце, ако је сјеверније на Дакију.
 Ако је са Запада, то је већ тежи случај но може бити од помоћи.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #234 послато: Новембар 28, 2023, 03:19:07 пре подне »
 Ипак морамо разјаснити ово око Шабића јер су ови с Косова друге хаплогрупе (и може се рећи нису некомпатибилни са изнад наведеним).  ;D

 Међутим опет истраживајући даље ове трагове који воде поријекло рода Чаровића, опет испада није случајно да бисмо имали блиске рођаке са подручја Качаника..

 Дакле, има род Чаровића из Раждагиње, ако је и како год је стигао неком миграцијом у то село због специфичног презимена не може да то није било у вези са Чаровином, а у овом случају археолошки докази код Чаровине упућују да се ради о старинцима, а турски дефтери да су Раждагиња и Чаровина повезани и да су иста популација. :D Потпуно је ту беспредметно шта ко каже и какво има предање..
 
 Та популација у 15 в. има 100 % два имена која се везују за Кумане, уз то још неколико специфичних имена. Зојо и Балин по имену села Баљен или Балнева.

 Ја сам раније помињао да се крајем 15 в. или на прелазу у Корутане селу јавља муселем Никифор. И ту сам претпоставио да је свештено лице, што не треба да се претпоставља. Сва таква лица су имала епитет "калуђер" или "рахиб" у дефтерима а овај нема. То што има име које на овом простору нико осим понеког монаха није носио је друго. Али то име јесте фигурирало као лично име управо на подручјима на која ова побројана имена указују. У неким дијеловима Бугарске а поготово у Македонији, и посебно грчкој Македонији.

 Ово лично име Зојо је екстремно ријетко. Можда би алтернативно читање могло ићи и као "Робо", но то не мијења пуно јер је и то име било најзаступљеније на истом подручју.

 Овај фонд имена мислим и јасно указује на локацију поријекла. Само једно подручје садржи сва ова имена.

 Зојо - Зојче - Лерин , данас Грчка
 Балин - Балин  - Лерин, данас Грчка
Домур - оваква имена су често алтернативно превођена и као "Домир". И код далеких рођака Демира из Какња стоји "Демур" у дефтеру. Битно је ово "о" након "д".

 Домур - Елдомир - Крапештина , 6 км јужно од Лерина.
 Хубан - Хубач - Крапештина , 6 км јужно од Лерина.

 Никифор- нисам специфично тражио још али није проблем наћи у околини таквих имена.

 Још ако је род Ракоњаца у вези с војнуцима Загуља који јесу у вези некој с изворним посједницима Ракоња, а њихов предак је Шушман. Та варијанта је опет била засвједочена ту. Шушман, Σούσμανις Θεόδωρος 1321 г. парик, Халкидики.

 Све указује на подручје Лерина.

 Почео сам се бавити тим подручјем због Шабића.

 Помињао сам у Качанику имена попут Угича, Бориса. Један уникатан "Кобра".

 1481. селу Арбино се јавља други Елдомир, а заједно с њим у селу "Угич". У Крапештини ово "Хобач" изгледа као куманска апликација ове куманске основе "хуб" која је дала у бугарском "хубав", због овог наставка на "ч". У Крапештини Елдомир, Хобач и Круме.

 Дакле у оба случаја се Елдомир јавља упарен с неким "степским" именом. Да ово није случајно показује примјер из једног села западније Дреново на обали малог Преспа језера. Ту се јављају заједно Круме, и Угич. Не један већ два Крума.  ;D Први пут да видим два таква имена у истом селу.

 На подручју нахије Лерин јавља се 6 Крумова (рекорд за подручје неко) и 4 Угича. У нахији Лерин има 200 села.

Крум 3/6 заједно са Елдомир, Угич
Угич 2/4 заједно са Елдомир, Крум
Елдомир 2/2 заједно са Крум, Угич

 На 200 села требало би да се ова имена јављају свако 16.7 села, а шанса да се само један од ових нађе упарен с другима је 5 %.  :o  Овдје постоји каузалитет 100 %. Иначе с тим осталим Крумовима је увијек Калојан, и Калиман.  :D

 Борис у нахији Лерин се среће у бар 6 села, један у Лерину. Иако се не среће у овим селима, налази се у оближњим селима мало источније.

 Управо ова имена указују на неку везу Качаника са овим подручјем. У околини Битола имају 3 Бориса, 1 Угич и Крум у близини и ту је друга концентрација.

 Да овај каузалитет није случајан указује у поменутом Дренову и јављање неких других личних имена. тројица синова особе под именом "Асав".

 Село Асавбашево у Башкирији. Главни дио, 93 % становника су Чуваши.

 асав = чув. кљова , Асавбашево = "кљоваста глава"

 Дакле име с паралелама у чувашком са два Крума.  :D

 Јавља се и име "Абад". Звучи на нешто арапско, иранско (мјесто), нисам још нашао чув. паралелу.

 Први пут да видим неки каузалитет код прабугарских трагова. Невјероватно да се у Качанику јављају ови Угичи, Борис, Кобра, а да су паралеле на овом подручју код Лерина. Истом подручју које изгледа као исходиште овог кластера с Пештери.

 Угич обзиром на овај наставак -ич који се континуирано јавља би лако могло да буде у вези ипак с тим овном, но аутори изводе тај термин из турског. Из турског и азерског у курдски "хогач" и овдје. Занимљиво да се ова основа -ög са истим значењем јавља и у кипчак језицима.

 Код Лерина је било и неко село Куманово, и још трагова (Дрман и Сатан јужно у истом селу), вјероватно дошло с Калојаном (и то име је често туда).

  Шабић, ако није одатле онда најприје даљим поријеклом је из Полимља/Пештери. Али не мијења пуно суштински. Иако ми је требао тај резултат да истражим ово подручје.

 Прије сам доста прелазио преко тог анонимног Македонца који је генетски нама ипак ближи и од овог анонимног Бугарина, и од Печењевца и од Унгурјана. Сад већ видим смисао у томе.

 Ако има истине у неком предању, можда има о том предању да су "пра Ракоњци грчког поријекла" што су причали "старији људи сада а нарочито раније прије више десетина година". Мада се не наводи ко је то причао и гдје. Нема везе с Грцима, но има везе с граничним подручјем с Грчком.
 То подручје је Бугарска изгубила у другој половини 13. в. па се вратило Византији до освајања Србије.
« Последња измена: Новембар 28, 2023, 03:30:23 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #235 послато: Децембар 19, 2023, 01:46:34 пре подне »
 Нови узорак још ми није одговорио, обзиром да је позитиван на исте 3 мутације као на FTDNA вјероватно је иста особа, BiGY и Nebula а заставе нема.  :o

 Појавио се управо његов MtDNA резултат.

 Носи врло ријетку и занимљиву грану.

https://www.yfull.com/mtree/H40b1/

OR023597.1  Ашкеназ Јевреј Ladyzhyn, Украјина
YF109144  Y-DNA је I-FT231749  Рус Новосибирскаја област
JQ702924 Холандија
JQ702933 Ашкеназ Пољска
EF657747 презиме Herrnstadt   
GMP05039 Пољска, Шлеска област, Y-DNA R-BY116359 занимњиво Пољак иста област, занимљиво у грани с Бјелопољцем, далека веза јесу ово Ћоровићи?
YF084894 Y-DNA Ашкеназ из гране J-FT411295, ту их има доста из Украјине у сродним гранама.

 По овоме изгледа да је с мајчине стране наприје Ашкеназ, онда Пољак или Рус. И то прилично сигурно јер ово је млађа грана иако је теже одређивати старост код MtDNA.

 Грана H40b је главна MtDNA Кушнаренково културе жељезног доба коју повезују са прото-Угрима заједно са  протомађарском N1a1a1a1a, те се је помињала и око хазарских хипотеза за Ашкеназе. За разлику од N1a1a1a1a није нађена код Мађарских освајача. Очито је H40b степског поријекла. Није нађена другдје што сам видио.

 Код Ашкеназа се једино јавља у неком иоле значајнијем проценту од 1.18 %. 23-а најчешћа MtDNA код Ашкеназа. Из Пољске, Литваније, Бјелорусије, Украјине, Мађарске и Холандије. Нема је код Ашкеназа из Њемачке, па се говори да би могла бити пољског поријекла.
H40b does not exist among German Jews so it probably was not found in any medieval Jews in the Rhineland of Germany.
The Ashkenazic H40b carriers who tested with Family Tree DNA match a fellow H40b carrier who is a non-Jew from east-central Poland.
This could point to a Polish origin for this Ashkenazic lineage


 Тешко да је овај, ако је Ашкеназ, од западнијих. Изгледа занимљиво судећи по MtDNA. Упућује на исток (а ако је овај с истока вјероватно A24066 није с Балкана прије позног жељезног доба, а у рано жељезно доба су се дешавале главне V13 миграције), не изгледа с те стране уопште са југоистока Европе, гледао сам један већи румунски узорак MtDNA од 714 и нема ниједан H40.
« Последња измена: Децембар 19, 2023, 01:53:13 пре подне Zor »