Скорашње поруке

1

Како истраживати породично порекло / Одг: Програми за израду родослова

« Последња порука Максимовић Владо послато данас у 09:41:27 пре подне »

Допуна одговора на Селаковићево питање у вези лимита на Аhnenblatt. Сад сам мало њушкао, мени је један од проблема у вези овог програма то што је аутор Немац и ван немачког има јако мало пратеће документације, помоћи и др.

Не говорим немачки, али уз помоћ Гугл преводиоца видим да на http://www.ahnenblatt.de/ пише да практично нема лимита (верујем да је ово мало фигуративно, ал' 'ајд сад), да без проблема могу да се унесу и стабла од преко 10.000 особа:

Ahnenblatt erlaubt die Eingabe beliebig vieler Personen – ob nun 100 Personen oder mehrere 10.000. Auch die Anzahl an Ehen oder Partnern kennt keine Begrenzung.
                                                 
Auch die Anzahl an Ehen oder Partnern kennt keine Begrenzung - Такође и број бракова и партнера не познаје ограничење.

Ово је практично за оне који су имали претка као што сам их ја имао.
Један је добио шест синова од четири жене. Хтео човек да има ћерку па мислио да су жене криве и кад је увидео да ни промена жена не помаже тек онда је одустао.

Или ово: двоје се разведу, опет ступе у нови брак и обоје добију децу. Кад сва та деца и сама ступе у бра и добију децу фамилија постаје мало шири појам него што је то уобичајено. И сад се ти ту снађи, упиши и  нацртај то некако а  и објасни то својој деци да разумеју...
Поздрав из Германије

2

Организоване акције тестирања / Одг: Светски ДНК месец 2024

« Последња порука Иван Вукићевић послато Мај 19, 2024, 10:41:09 поподне »

14. Стаматовић, Алимпијевдан, Плав

Стаматовићи су огранак Томовића из Велике, а 1913. године није било ни једних ни других у Плаву. Место порекло је измењено у "Велика/Плав".

3

Организоване акције тестирања / Одг: Светски ДНК месец 2024

« Последња порука Иван Вукићевић послато Мај 19, 2024, 09:57:28 поподне »

Следећа три резултата биће објављена заједно с обзиром да припадају истом генетичком роду, славе исту славу и потичу из истог/оближњих места. У питању су:

14. Стаматовић, Алимпијевдан, Плав

17. Огњановић, Алимпијевдан, Велика, Плав

18. Бошковић, Алимпијевдан, Велика, Плав

Припадају хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>Y190918>FT242663.

Док већина Цеклињана из Велике има (генетички оборено) предање о пореклу од Ђурашковића, о пореклу Бошковића и Огњановића постоје и другачија предања, која наводи Бранко Јокић у свом раду о Великој. За прве постоји предање да потичу од Газивода, а за друге од Калуђеровића.



Андрија Јовићевић је забележио следеће почетком 20. века:



Иако је мало вероватно да је неко од ових предања тачно, није на одмет да се тестирају Газиводе и Калуђеровићи (уколико ових других уопште и има данас у Спужу или Улцињу), чисто да се отпише могућност да читав род потиче од неког од та два братства. Али имајући у виду да истом роду припадају и Живаљевићи, који се помињу још у 14. веку у Плавској жупи, вероватноћа да цео овај род потиче из Цеклина је заиста веома мала.

4

Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

« Последња порука Иван Вукићевић послато Мај 19, 2024, 08:48:40 поподне »

Код њих се чувао један љетопис приписан Герасиму Бранковићу.
Герасимов љетопис

Овде имамо две занимљиве тврдње:
1. Да се данашњи Фемића Крш налази на месту средњовековног Брскова. Наравно, ово нема везе са реалношћу. Брсково се налази код Мојковца.
2. Да је фотографисани Љубо Фемић "28. директни мушки потомак великог жупана Стефана Немање (преко Вукана)". У етнографским радовима се уопште не помиње ово предање. Али дотични Љубо је изгледа био надахнут приликом сусрета са Милићем, који је у паузи између претњи употребом тајног Теслиног оружја и организовања вампирских вечери, успео да пронађе и мало времена да прикупи вредна сазнања од мештана.

5

Организоване акције тестирања / Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)

« Последња порука Кековац послато Мај 19, 2024, 08:32:49 поподне »

107. Јовановић, Ђурђевдан, Доња Трнова, Угљевик

Највероватније припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, али има неколико маркера који одступају од модала при чему је YGATAH4=9 посебно нетипична за ову хаплогрупу, јер већина има вредност 11, а срећу се и 10 и 12, али за сада нико у бази СДКП коме је предвиђена ова хаплогрупа нема овако снижену вредност. Од осталих немодалних вредности бих издвојио DYS389II=29 и DYS437=17, због којих нема за сада ни са ким из базе мање од 2 маркера разлике на 23 или више упоредивих маркера. Препоручио бих Јовановићу да уради WGS или BigY-700 тест уколико је у могућности или проверу СНП- а FGC22057, као много повољнију опцију, која би потврдила припадност хаплогрупи I1-P109>FGC22061.

Велибор Лазић за породицу тестираног има следеће информације:

Једино мени познато дјело које се бави поријеклом становништва Доње Трнове је монографија "Доња Трнова", аутора Боре Ђурковића, Милана Стевановића и Боје Пантића. На жалост, како сам већ истицао, ово дјело, настало прије 40ак година, одише духом тог времена, па су неки подаци, који су за нас веома битни, занемарени. Најзначајнији податак који у потпуности недостаје јесте податак о крсним славама становника Доње Трнове. У овом дјелу аутори Јовановиће помињу у сљедећем контексту: "А у Буковцу родоначелници Милко, Брко, Јосио и други бијаху преци: Стевановића. Мићића, Симића, Марковића, Јевтића, Стевића, Милановића, Лазића, Тешића, Петровића, Јовановића и Благојевића." Даље наводи:"Остали родови (Митровићи, Видићи, Остојићи, Стевановићи, Секулићи, Живановићи, Марковићи и Јовановићи - у Ћетковићима; Ристићи, Глигоревићи, Симићи, Ђурђевићи, Јевтићи, Николићи, Михаиловићи, Илићи, Вујићи, Маринковићи, Лујановићи, Томићи, Перићи и Митровићи - у Добричићима; Ђурићи, Стевановићи, Тодоровићи, Пантићи, Јовановићи, Ђокићи, Маринковићи, Лукићи, Симићи, Николићи, Митровићи и Глигоревићи - у Милијашима), поријеклом су од других предака или су, пак, доселили у Трнову из сусједних мјеста као домазети и на други начин." Дакле, Јовановићи се јављају у три засеока, очигледно су међусобно несродни и немамо податак о слави. Тек напорима сарадника из Доње Трнове, Перице Николића, долазимо до разрјешења ове дилеме. По њему Јовановићима су најближи Марковићи, а та нам се комбинација јавља само у засеоку Ћетковићи. Томе треба додати и његов податак да Јовановићи из Милијаша славе Трифуњдан, што додатно потврђује ову претходну претпоставку. У истом се дјелу за Ћетковиће каже: "Ћетко у Ћетковићима роди три сина - Тому, Божу и Гају. А онда, појавише се и унуци. Тома је имао Јована, Мијајла, Стевана и Луку, Гајо Максима и Николу, а од четворице Божиних синова, у селу је остао само Васо, тројица су морала да пребјегну у Србију." Ипак, из самог контекста није могуће утврдити за сада да ли су Јовановићи од неког другог претка, или су накнадно досељени у Ћетковиће, или пак потичу од неког Ћетковог потомка.

6

Aрхеологија и археогенетика / Одг: Древна ДНК - научни радови

« Последња порука Ивица Јовановић послато Мај 19, 2024, 07:53:00 поподне »

Што је најсмешније не очекујем неку драстичну разлику озмеђу њих   

7

Како истраживати породично порекло / Одг: Програми за израду родослова

« Последња порука Максимовић Владо послато Мај 19, 2024, 06:31:24 поподне »

Само да додам: Поликружно ређење је слично као родослов Душанић који се може видети на нету као слика а и као комплетан родослов у ПДФ формату. Ја сам једино имена уписивао Мирослављевом ћирилицом. Фотошоп је подржава.

Поздрав из Германије

8

Aрхеологија и археогенетика / Одг: Древна ДНК - научни радови

« Последња порука Radul послато Мај 19, 2024, 06:26:43 поподне »

Нови рад са древном ДНК:

Ancient DNA sequencing of individuals from Segesta, Sicily

Овај пројекат представља резултате великог, мулти-прокси истраживања средњовијековне Сицилије, кључног временског периода и локације за демографско формирање Европе. У овом истраживању поредимо генетске сродности и исхрану двије заједнице различитих вијера (муслиманске и хришћанске) сахрањене у сусједним гробљима на сицилијанском локалитету Сегеста од краја норманског периода до краја швапског периода (крај 12. до средине 13. вијека). Овај рад је дио ERC Advanced гранта "SICTRANSIT" који има за циљ да разумије утицај смјене режима на Сицилији током средњег вијка.

9

Како истраживати породично порекло / Одг: Програми за израду родослова

« Последња порука Драган Обреновић послато Мај 19, 2024, 05:03:05 поподне »

https://apps.microsoft.com/detail/9nblggh2k2xc?hl=en-US&gl=US

10

Како истраживати породично порекло / Одг: Програми за израду родослова

« Последња порука Максимовић Владо послато Мај 19, 2024, 04:36:53 поподне »

Хвала, Синиша, потпуно сам заборавио на Аутокед, у њему сам радио неко прво стабло у средњој школи. Можда мало више времена треба привикнути се нањега него на Фотошоп.

Помаже Бог,
ја сам хтео да урадим полукружно где бих уписао и мушке и женске и нашао сам ЛибреКад. Бесплатан је и са њим са нацртао а са Фотошопоп уписао имена. Онда сам обрисао делове који ми нису потребни и не изгледа лоше.
За стабло по директној линији, у коме су само директни мушки потомци, сам користио Фотошоп.

Поздрав из Германије