Грб смо осмислили мој отац и ја. Грб је нацртао хералдички уметник Дамјан Илић из Ниша.
Па знак каденце сам ставио по неком аутоматизму. У то време слушах ђакона Јовановића у некој емисији. Он рече да у Србији не постоји неки наш особни систем каденце па се у највећем броју случајева користи енглески систем.
На грб смо симболично ставили породичу легенду о убиству локалног турског аге од стране три брата. Овакве легенде су веома честе у многим српским породицима. О томе је већ било речи на овом форуму. То нас ипак није спречило да на грб ставимо шарже које симболишу овај догађај иако он спада само у домен предања. Три ножа (бодежа) претстављају три брата и цео тај догађај. Златни љиљан на црвеној подлози представља везу са ранијим презименом рода од којег смо настали. У првобитној верзији су оштрице ножева биле окренуте према горе. Добио сам критике он неких хералдичких познавалаца из Словачке, Британије и Пољске да оштрица не би требала да је окренута према љиљану јер је он универзали симбол Богородице. Наравно остала већина ипак није видела никакав проблем у том детаљу, али смо ми на крају одлучили да оборима оштрице према доле. Такође смо желели да декстер и синистер буду максимално симетрични. Стуб смо намерно оребрили јер те две црте за нас имају лично значење и алудирају на реке Неретву и Зрмању. Знам да се у хералдици реке обично представљају на другачији начин, али ипак ово је неко наше лично тумачење које смо желели да унесемо. После се јавио један други проблем. Наиме, на једној хералдичкој страници сам пронашао грб који превише личи на наш (разлике се једино односе на тинтуре и део шаржи). То му мало смањује оригиналност (линк: http://i805.photobucket.com/albums/yy333/conallandoire/StephanofSilverforge_zpsfe6358cc.jpg), али смо одлучили да даље ништа не мењамо. Чак ми је касније дотични грб доста помогао у процесу блазониања на енглеском језику (на српском и даље немам блазон јер нисам сигуран како да га саставим, а да при том не буде погрешан).
Породична предања су увек згодно полазиште у стварању грба. А ви сте своје изразили кроз шарже у једном савршено хералдичком маниру- где три бодежа представљају три брата који су заједно убили турског насилника. ''Вук на овцу своје право има ка тирјанин на слаба човјека. Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!'', рече Песник. И ето ти идеје за гесло
Е сад, како се правилно окрећу шарже. Требало би да се према крсту и осталим знацима светости постављају тако да су животиње (птице и звери) окренуте лицем, а употребни предмети радном површином. С тим што се код оружја то може сматрати неприкладним, па је и примедба можда била на месту. Зато не сматрам да си погрешио што си врхове обрнуо на доле.
Крин ми се посебно свиђа. И увек сам срећан кад видим да га Срби стављају у своје грбове. Јер крин/љиљан је наш најстарији хералдички знак; у много чему и најдрагоценији и најсветији. А и најугроженији, јер су нам га буквано преотели они који с њим немају никакве везе. Зато сматрам да треба у што већој мери истрајавати на његовом повратку у нашу хералдику. Јер ето, ове јесени славимо равно 800 година како је стигао међу Србе
Ја га нисам упослио само зато што сам сматрао да га нисам достојан.
Оригиналност.. Да ли треба, и у којој мери се уопште може бити апсолутно оригиналан у једној дисциплини која постоји већ скоро 9 столећа? Па може, али углавном по цену лепоте и једноставности. Мој грб, рецимо, уопште није оригиналан, јер мач у стубу није редак случај. Али мач у пурпурном стубу нисам нигде срео. Исто важи и за голуба- мноштво грбова носи голуба у крести, али голуба са пурпурном огрлицом и три златника још нисам видео. А претражио само огромну масу грбовних регистара. Према томе, довољно је да се грбови међусобно разликују и у најмањем елементу блазона, и можемо рећи да се хералдичка правила тиме поштују.
