ДНК порекло > Историја и генетика

Илири

(1/72) > >>

Đorđo:
Шта мислите одакле су, какве су хаплогрупе носили, где су нестали?

Муњени Ћелић:
Нису сви нестали, само су сада Срби, Хрвати, Албанци....
Били су шароликог састава:
1) старији слој балканског живља: Е1b + J2 + G2a
2) досељени ''Илири'' из Подунавља: вероватно са значајним процентом R1b + ???
3) било је ту и утицаја келтске културе
Тек тако измешани, постају Илири о којима се учи у школама. Пре ће бити да се ради о савезу хетерогених племена него о једном народу који је сачињен од више блиско повезаних племенских заједница.

Đorđo:

--- Цитат: Александар М.  Октобар 20, 2013, 03:57:25 поподне ---Нису svi нестали, само су сада Срби, Хрвати, Албанци....
Били су шароликог састава:
1) старији слој балканског живља: Е1b + J2 + G2a
2) досељени ''Илири'' из Подунавља: вероватно са значајним процентом R1b + ???
3) било је ту и утицаја келтске културе
Тек тако измешани, постају Илири о којима се учи у школама. Пре ће бити да се ради о савезу хетерогених племена него о једном народу који је сачињен од више блиско повезаних племенских заједница.

--- Крај цитата ---
Слажем се потпуно са тобом, са тим што имам неке своје замисли шта се десило са Илирима, ја мислим да је добар део ток старог становништва завршио у Румунији и да се у генетици садашње Румуније могу наћи одговори на нека питања што се тиче генетике старог становништва балканског полуострва. Доста би нам помогло када бисмо знали више о илирском језику, ако је то уопште био један језик

Највероватније је, пошто су говорили индоевропским језиком, да су имали у себи доста р1б или р1а. Пошто је логично да је један део асимилован од наше стране, а пошто иовако ми Срби имамо много мање р1а него што би се то очекивало за један словенски народ, пре ће бити да су Илири носили р1б него р1а. Са друге стране, овај наш р1б је,по мени, недовољно објашњен.

Небојша:
Илири су живели на Балкану још од преисториских времена, али је већина научника сложна да ни они нису прастановници. Има података антрополошких, језичних и преисториских који упућују на један још дубљи слој.

Када су индоевропски, данас се верује нордиски, ксантодолихокефалски Илири (као и Трачани и Грци) дошли на Балкан, они су ту затекли неко старо становништво које је било само једна карика у великом преиндоевропском ланцу око Средоземног Мора. Тај слој називају једни Алародима, други Пелазгима, Старохетитима, Арменидима и још разним другим називима који нас овде не интересују.

То становништво било је црномањасто, онижег раста, брахикефално и створило је већ сразмерно високу културу у доба када се широки индоевропски етнички покривач почео помицати на југ.
Интересантни налази у Винчи спадају у тај стари културни круг. При томе помицању стари медитерански алародиски ланац народа покидан је и прекривен новим етничким слојевима, али су остали до у историско време, а делимично и до данас, изоловани и један од другог врло удаљени остаци и фрагменти:

Баски у Пиренејима, Етрушчани у Италији, Пелазги на Балкану, кавкаска аутохтона племена, Хетити у крви данашњих Јермена у предњој Азији, „Хамити" у Египту, Кабили и Туарег-племена у Африци. Овамо су можда спадали и Лигури, као и стари Сумери који су дали постоље вавилонско-асирској култури.

(Владимир Дворниковић, Карактерологија Југословена)

Ако је ово тачно, Илири су били Р1б вероватно. На Балкану су се помешали са староседеоцима Е, Ј и Г. Видимо да су и Илири динаризовани на Балкану, што говори о великој старини брахикефалије (Динараца) на овим просторима.

"Модерни" Илири, које Словени затичу на Балкану, вероватно представљају микс Р1б, Ј2, Е и Г групе.

Синиша Јерковић:
"Do sada u Jugoslaviji treba da je iskopano blizu dve hiljade lumula, a od toga broja jedna polovina otpada na glasinačko područje, za koje je izneseno mišljenje da je od starijeg gvozdenog doba, odnosno VI veka stare ere nastanjivalo ilirsko pleme Autarijata. Bez obzira na ovako visok broj arheološki istraženih tumula, oni su dali vrlo malo slabo očuvanih antropoloških ostataka. Serija glasinačkih Iobanja iz VI veka zasada predstavlja najreprezentativniju antropološku seriju kako sa teritorije centralnog ilirskog područja tako i sa šireg iiirskog régiona. Osnovne antropološke karakteristike ove populacije bi bile sledeće: oniži i srednji rast, mezokrani lobanjski tip, koji ide prema brahikranom sa jasnom tendencijom ka brahikranizaciji po vidno izraženoj planocepitaliji (videti lobanje na priloženoj tabli), tako da bi već po ovim pokazateljima mogla da se uvrsti u »zonu kratkoglavih Europeida«. Dinarska komponenta, mada još uvek sa primesama mediteranske gracilnosti, jasno je izražena kako kod glasinaĉke serije  VI veka stare ere tako i, npr., na nalazima iz Vuĉjih njiva u Sloveniji iz IV veka stare ere, što bi ukazivalo da se ova pojava — dinarizacija praistorijskog stanovništva tokom poslednjeg milenijuma stare ere — odvijala uporedo na širem prostranstvu planinskog podruĉja Balkana."

Из рада живка Микића "О антрополошкој истражености илирског становништва"

Иначе у раду се даје табела антрополошке блискости између разних антрополошких налаза. Гласиначка илирска серија је антрополошки најудаљенија од становништва прве фазе Лепенског Вира која је описана као кромањонска, а веома је блиска налазима са неолитске културе у Доњој Долини код Градишке.
Иако Микић динаризацију сматра еволутивним процесом, ја вјерујем да је она исто посљедица расног мјешања и да је међу Илире, па и на Гласинац, динарски тип дошао сеобама р1б из централне Европе. Познато је да су припадници Р1б Бел Беакер културе били изразити динарци. Гласиначка серија је како и Микић закључује нека хибридна варијанта између грацилних медитернаца и динараца.

Илири дефинитивно нису били И хаплогрупе. И даље вјерујем у комбинацију Р1б+Ј2б као највјероватнију за Илире.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна