Аутор Тема: Старе карте наших простора  (Прочитано 56933 пута)

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Старе карте наших простора
« Одговор #100 послато: Јануар 19, 2021, 02:10:50 поподне »
Зашто смо ми "SERBOWIE" , а горе, вероватно Лужички Срби, "SERBY" ?

Претпостављам да је већ тада дошло до те племенске поделе на Лужичке Србе (Сорбен) и Србе (Сербен)? Мада имам нешто у сећању да су постојале неке хипотезе да Лужички Срби и Срби никад нису ни били једна заједница, него само имају само заједничко име. Вероватно има неко ко боље познаје ту тематику да напише нешто о томе.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Старе карте наших простора
« Одговор #101 послато: Јануар 22, 2021, 11:28:08 пре подне »
https://mapire.eu/en/map/thirdsurvey75000/?bbox=2011419.1868600207%2C5277511.534851347%2C2023486.6827005427%2C5281333.386265607&layers=43

Мени је ова Аустроугарска мапа добра јер прилично добро прати трасе караванских путева.

Импресиониран сам колико је ова карта прецизно урађена. Гледам сад регион из којег сам пореклом, ту се наводе неки географски положаји који су буквлано познати само нама који смо одрасли ту. Заиста фантастично. Ова карта је настала вероватно негде око 1880. Имате ли сазнања да ли су у неким каснијим периодима рађене сличне карте Босне и Херцеговине?

На мрежи Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Старе карте наших простора
« Одговор #102 послато: Јануар 22, 2021, 12:28:46 поподне »
Импресиониран сам колико је ова карта прецизно урађена. Гледам сад регион из којег сам пореклом, ту се наводе неки географски положаји који су буквлано познати само нама који смо одрасли ту. Заиста фантастично. Ова карта је настала вероватно негде око 1880. Имате ли сазнања да ли су у неким каснијим периодима рађене сличне карте Босне и Херцеговине?
Слажем се.

Можда нешто овако?
http://legacy.lib.utexas.edu/maps/topo/former_yugoslavia/
https://legacy.lib.utexas.edu/maps/yugoslav.html
https://legacy.lib.utexas.edu/maps/bosnia.html
« Последња измена: Јануар 22, 2021, 12:38:24 поподне Грк »

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Старе карте наших простора
« Одговор #103 послато: Јануар 22, 2021, 12:37:39 поподне »
Слажем се.

Можда нешто овако?
https://legacy.lib.utexas.edu/maps/yugoslav.html
https://legacy.lib.utexas.edu/maps/bosnia.html

Има и понешто од ове размере 1:25000 на сајту topografskakarta.com. Али нема више за Хрватску, Словенију и Македонију. Вероватно недостају и поједини листови за друге републике (сва ова жута поља).

Али карте су у врхунској резолуцији и могуће их је преузети.




Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Старе карте наших простора
« Одговор #106 послато: Мај 02, 2021, 11:07:29 поподне »
Приштина и Ново Брдо на једној вреоватно средњовековној поморској карти.



https://digi.vatlib.it/view/MSS_Borg.Carte.naut.V



Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Старе карте наших простора
« Одговор #107 послато: Јул 07, 2021, 02:25:51 поподне »
Ручно исцртана карта (или можда боље написати скица) Дуборовачког приморја или оног дела Далмације који је под Турцима.

https://ibb.co/hyyKMYZ

Карту се налази у Аустријском државном архиву (архивска збирка Croatica) и направљена је негде око 1650. У позадини су означени град Требиње, Попово поље и река Требишњица.
« Последња измена: Јул 07, 2021, 02:29:17 поподне Malesevic »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Старе карте наших простора
« Одговор #108 послато: Октобар 06, 2021, 11:26:41 пре подне »
Старе карте у неким случајевима могу бити генеалошки извор првог реда. Ријетко су презимена уписивана на карте у чистом облику, али су на неким картама уписивана у виду топонима. Иако су биле мале шансе да ћу први писани помен властитог презимена пронаћи у неком извору старијем од 18.вијека, управо сам га нашао уписаног као топоним на карти картографа Марсиљија из 1699. године. Слично је и са породицом моје мајке, чији је рани писани помен такође остављен на карти, из 1788. године.

На Хунгарикани постоји у прилично доброј резолуцији велика колекција карата картографа Марсиљија, који је на терену маркирао границу између Аустрије и Турака установљену Карловачким миром 1699.године. С обзиром да се ради о теренском раду, подаци које доноси Марсиљи на својим мапама су веома драгоцјени. Карте су поприлично прецизне за оно вријеме, а понекад ми се чини да је Толкин цртајући своју мапу Средње земље "украо" стил од Марсиљија.

Luigi Ferdinando Marsigli


Подручја која је Марсиљи заједно са сарадником Јоханом Милером детаљно обрадио обухватају Банат, Срем, Мачву, посавске дијелове Славоније и сјеверне Босне, Банију, Кордун, Лику, Далмацију, Босанску крајину.

24 детаљних карата читаве границу од Сланкамена до Книна може да се погледа на сљедећем линку
https://maps.hungaricana.hu/en/HTITerkeptar/2609/view/?pg=42&bbox=88%2C-8671%2C17307%2C312

а остале Марсиљијеве карте на сљедећем линку:
https://maps.hungaricana.hu/en/search/results/?list=eyJxdWVyeSI6ICJtYXJzaWdsaSJ9

Најдетаљније су обрађене области око којих је било спорова, попут околине Новог на Уни, Баније, Кордуна. За подручје Кордуна и Баније, па и Крајине у цјелини, на картама оног доба користи се сљедећи опис: Terra deserta olim nunc Valachis habitata (Опустошена земља коју сада Власи настањују). Такав опис користи и Марсиљи на једној од својих карата из 1700. године. Мисли се прије свега на област коју су Аустријанци заузели од Турака и која је потврђена Карловачким миром.





« Последња измена: Октобар 06, 2021, 01:04:03 поподне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Старе карте наших простора
« Одговор #109 послато: Октобар 06, 2021, 11:44:39 пре подне »
Занимљиво је да на Марсиљијевим картама могу да се нађу и споменици из античког периода. Тако је цртајући границу између Турака и Аустријанаца код Сланкамена уцртао и римску фортификацију Acumincum (Стари Сланкамен) са напоменом Circumvallatio antiguo romana. Дат је и обрис зидова саме фортификације. Ово наводим да бих показао како је у неким случајевима био детаљан.


На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Старе карте наших простора
« Одговор #110 послато: Октобар 06, 2021, 01:43:40 поподне »
Занимљиво је да на Марсиљијевим картама могу да се нађу и споменици из античког периода. Тако је цртајући границу између Турака и Аустријанаца код Сланкамена уцртао и римску фортификацију Acumincum (Стари Сланкамен) са напоменом Circumvallatio antiguo romana. Дат је и обрис зидова саме фортификације. Ово наводим да бих показао како је у неким случајевима био детаљан.



Да, његове мапе се и даље користе од стране археолога приликом рекогносцирања археолошких налазишта на подручју Србије, а вероватно и шире.
Чињеницама против самоувереног незнања.


Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Старе карте наших простора
« Одговор #112 послато: Децембар 25, 2021, 12:18:51 пре подне »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Filip Padrinoo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 73
Одг: Старе карте наших простора
« Одговор #113 послато: Децембар 25, 2021, 09:39:26 поподне »
Не може ово да се отвори, у питању су привремени линкови.

Може ли да га отворите овај линк
http://digitool.is.cuni.cz/R/SVUISC7HN1YRI33YRI5FN7LPUBQX47194CF9FYB4A16P95SEUP-00360?RN=516467434&pds_handle=GUEST

и у поље за претраживање са леве стране да укуцатe ,,Skopje'', и у резултате искочиће вам шест карата о Скопљу, са десне стране пише ,,vojenská topografie'', и да покушате да их скинете ?

https://ibb.co/HC203nS


Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Старе карте наших простора
« Одговор #114 послато: Мај 03, 2022, 01:04:23 поподне »
Гледајући карте на hungaricana наишао сам на једну занимљиву колекцију од 14 мапа истог аутора које покривају простор од Тимока до Уне. Карта је датирана у 1760. годину. Прилично је детаљна и приказан је велики број насеља. Посебност ове карте је што се ради о простору у унутрашњости Османског царства, конкретно Србија и Босна. Колико сам видио покривен је добар дио Рашке, западне Србије, долина Западне Мораве, преко Ужица, до Сарајева, крајеви око Лознице, Ђердапа, као и солидан дио Босне.

Назив карте је Ideal Karte eines Theils deren Königreichen Servien und Bosnien von Timok Fluss bis an den Flus Unna

Ово је линк:
https://maps.hungaricana.hu/en/OSZKTerkeptar/307/view/?pg=0&bbox=-489%2C-4108%2C6749%2C-61

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Старе карте наших простора
« Одговор #115 послато: Мај 03, 2022, 02:42:10 поподне »
Може ли да га отворите овај линк
http://digitool.is.cuni.cz/R/SVUISC7HN1YRI33YRI5FN7LPUBQX47194CF9FYB4A16P95SEUP-00360?RN=516467434&pds_handle=GUEST

и у поље за претраживање са леве стране да укуцатe ,,Skopje'', и у резултате искочиће вам шест карата о Скопљу, са десне стране пише ,,vojenská topografie'', и да покушате да их скинете ?

https://ibb.co/HC203nS

Сад сам тек видео ову поруку. Ево их овде:

https://www8.zippyshare.com/v/OBeat2u9/file.html
https://www8.zippyshare.com/v/gFGBSNLU/file.html
https://www8.zippyshare.com/v/N3Xv3QjE/file.html
https://www8.zippyshare.com/v/jPlUAWMf/file.html
https://www8.zippyshare.com/v/hY0tTDNK/file.html
https://www8.zippyshare.com/v/qr2NT2wo/file.html
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Старе карте наших простора
« Одговор #116 послато: Мај 03, 2022, 02:51:13 поподне »
Гледајући карте на hungaricana наишао сам на једну занимљиву колекцију од 14 мапа истог аутора које покривају простор од Тимока до Уне. Карта је датирана у 1760. годину. Прилично је детаљна и приказан је велики број насеља. Посебност ове карте је што се ради о простору у унутрашњости Османског царства, конкретно Србија и Босна. Колико сам видио покривен је добар дио Рашке, западне Србије, долина Западне Мораве, преко Ужица, до Сарајева, крајеви око Лознице, Ђердапа, као и солидан дио Босне.

Назив карте је Ideal Karte eines Theils deren Königreichen Servien und Bosnien von Timok Fluss bis an den Flus Unna

Ово је линк:
https://maps.hungaricana.hu/en/OSZKTerkeptar/307/view/?pg=0&bbox=-489%2C-4108%2C6749%2C-61

Ово је сјајно. Не баш најпрецизнија карта али заиста занимљиво и добро урађено.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Старе карте наших простора
« Одговор #117 послато: Мај 03, 2022, 11:39:38 поподне »
Гледајући карте на hungaricana наишао сам на једну занимљиву колекцију од 14 мапа истог аутора које покривају простор од Тимока до Уне. Карта је датирана у 1760. годину. Прилично је детаљна и приказан је велики број насеља. Посебност ове карте је што се ради о простору у унутрашњости Османског царства, конкретно Србија и Босна. Колико сам видио покривен је добар дио Рашке, западне Србије, долина Западне Мораве, преко Ужица, до Сарајева, крајеви око Лознице, Ђердапа, као и солидан дио Босне.

Назив карте је Ideal Karte eines Theils deren Königreichen Servien und Bosnien von Timok Fluss bis an den Flus Unna

Ово је линк:
https://maps.hungaricana.hu/en/OSZKTerkeptar/307/view/?pg=0&bbox=-489%2C-4108%2C6749%2C-61
Баш има одличних и детаљних карата. Занимљиво да је трећа посвећена једном релативно малом подручју какво је Доње Полимље.

Размишљам ''гласно'', па сам помислио да би Schiterecz могао имати везе са данашњим Штрпцима (нацртани су на њиховој локацији, иако карта генерално није баш најпрецизнија), који су доцније били познати ''центар'' преко којег су пролазиле сеобе и трговачки каравани ка Вардишту, златиборској Јабланици, Кокином Броду и даље ка Србији. Ово сам навео јер до сада нигде нисам налазио на било какав извор о постојању сличног топонима на ушћу Увца у Лим (у средњем веку га није било), а око којег се дискутовало приликом разматрања нахије Бања као потенцијалне матице појединих крајишких N2-P189.2 родова.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор