Општа дискусија > Генерална дискусија о форуму

Менталитет у локалним оквирима

(1/8) > >>

ДушанВучко:
Постоје разлике у менталитету појединих области, а овде можемо да дискутујемо о карактеристикама на локалном нивоу, у оквиру једног града, по насељима...На то ме је навело размишљање како у једном граду од 200 000 становника, Крагујевцу, постоји разлика код становника различитих насеља, која је уочљива некоме ко је одавде...Одрастао сам у насељу Бубањ,  радничко насеље, није мало, а специфично је што има репутацију "незгодног краја" где су клинци од малена били приморани да се боре за неки "статус", да не буду "меки"...Опет, то је и део ширег центра града, па има и урбани карактер и житељи свакако спадају у "чаршијанце"...Репутацију која је слична, има и насеље "стара радничка Колонија" , са старим баракама, али удаљена од центра, па то би био можда крагујевачки "Бронкс" :) (препуно анегдота, где су локални момци умели да чекају на граници насеља , код Колонске капије, оне који долазе са стране и приморавали их да купе циглу, као улаз у насеље, уз обавезу да ту циглу врате при повратку) ...Са друге стране реке Лепенице је насеље Бресница, на које становници урбаног дела града имају реакцију  ::) ...Оно је на брду, смисао за хумор лош, за неке стандарде оних из центра, углавном досељеници из разних крајева који се нису прилагодили граду, него само преселили дух својих места на обод града, готово не примајући уопште "чаршијски" дух...Вероватно свако, из кога год града да је, има неку причу о свом насељу, и о другим насељима, и колико одрастање у овом или оном делу града обликује нас као људе и "микроменталитету" насеља  :)
Бубањ, крај где сам одрастао, део зида до гробља и моја зграда са десне стране :) :

Kragujevac - Bubanj

Стара радничка колонија некада

Менталитет насеља зависи од становника, места одакле су се населили, образовне структуре и саме позиције насеља у односу на центар града, претпостављам :)

Бранислав Илијин Радојичин:
Ово је баш интересантно! Претпостављам да свако иоле веће место има неке поделе на ове и оне.

Ево пример Панчева. Насеље у ком сам ја пореклом се зове Маргита. Староседелачки, лалински крај, нема колониста после Другог рата нити после 1990. година.

Маргићани као Лале и Милитари још у доба Војне границе, касније и у Краљевини и све до данас важе за опасне момке. Али не бих то рекао у неком шмекерском смислу као дасе, већ као преки људи који не подносе ауторитет. Сви старији људи и данас носе бритве или ''брисе'' како се каже ту. То им дође као неки свакодневни алат по дворишту и за јело као нож и малтене за све. Па и да се пробурази стомак некоме. У Краљевини се десио догађај да су жандарма обесили за дрво, за ноге наглавачке да виси и да је умро од тога. То сам нашао док сам гледао старе новине из тог периода.

Током Другог светског рата је немачка војна управа на врата 7-8 кафана у Маргити поставила таблу на којој је писало Für deutsche Soldaten ist verboten (Немачким војницима је улаз забрањен). Догађало се да војници Вермахта дођу у кафану, Маргићани то не могу да отрпе и избоду их. Било ту репресалија и одмазда, али се то и даље наставило. И на крају је војска морала да забрани својим војницима да одлазе на та места. Иако рецимо домаћи Немци којих је тада било 9000 у Панчеву (тек нешто мање од Срба) су могли слободно да одлазе тамо.

Иначе по јужном Банату лалинска села важе за ратоборна, а колонистичка за мирољубива. И дан данас буквално млади не смеју да излазе викендом по другим селима, уколико не познају некога тамо, ко може да гарантује за њих. Не каже се џабе код нас - Ко од ножа није болов'о, нек' иде у Долово.

Делија:

--- Цитат: Бранислав Илијин Радојичин  Јун 07, 2018, 12:10:21 пре подне ---Ово је баш интересантно! Претпостављам да свако иоле веће место има неке поделе на ове и оне.

Ево пример Панчева. Насеље у ком сам ја пореклом се зове Маргита. Староседелачки, лалински крај, нема колониста после Другог рата нити после 1990. година.

Маргићани као Лале и Милитари још у доба Војне границе, касније и у Краљевини и све до данас важе за опасне момке. Али не бих то рекао у неком шмекерском смислу као дасе, већ као преки људи који не подносе ауторитет. Сви старији људи и данас носе бритве или ''брисе'' како се каже ту. То им дође као неки свакодневни алат по дворишту и за јело као нож и малтене за све. Па и да се пробурази стомак некоме. У Краљевини се десио догађај да су жандарма обесили за дрво, за ноге наглавачке да виси и да је умро од тога. То сам нашао док сам гледао старе новине из тог периода.

Током Другог светског рата је немачка војна управа на врата 7-8 кафана у Маргити поставила таблу на којој је писало Für deutsche Soldaten ist verboten (Немачким војницима је улаз забрањен). Догађало се да војници Вермахта дођу у кафану, Маргићани то не могу да отрпе и избоду их. Било ту репресалија и одмазда, али се то и даље наставило. И на крају је војска морала да забрани својим војницима да одлазе на та места. Иако рецимо домаћи Немци којих је тада било 9000 у Панчеву (тек нешто мање од Срба) су могли слободно да одлазе тамо.

Иначе по јужном Банату лалинска села важе за ратоборна, а колонистичка за мирољубива. И дан данас буквално млади не смеју да излазе викендом по другим селима, уколико не познају некога тамо, ко може да гарантује за њих. Не каже се џабе код нас - Ко од ножа није болов'о, нек' иде у Долово.

--- Крај цитата ---
Поносни Маргићанину ,поздрав од Шанчанина.  :D
Рука и нож нема кантара(кад удари)-записао Јован Ердељановић као стару црепајачку изреку која осликава менталитет и старих али и нових Црепајаца :D
У суштини лепо си написао све..осим.ауторитета мислим да је основа свега заправо поштовање.Ако уђеш.у неко место и причу са мештанином а они осете или погрешно закључе да немаш поштовања према њима обрао си бостан.У супротном био би угошћен и испраћен као да си не знам шта,јер колико је народ код нас срдит,пргав и поносан такође је и поприлично домаћински настројен и великодушан ако.им.се допаднеш као човек. :)

ДушанВучко:
Занимљиво је ово о Маргити :) То је прича вероватно свих насеља која су стара, а менталитет се своди на: "ја сам одавде, не намећем и никоме не "набијам на нос" што сам одавде, али немој овде да ми паметујеш ко си и шта си и да "држиш слово" (што показује и реакција на војнике тада најмоћније машнерије...нек они освајају где хоће, али у нашој кафани у Маргити, нису главни :) )...Није то неки "мачизам" зарад показивања и доказивања, јер они знају ко су и шта су и немеју потребу никоме то да доказују...Слично је са Бубњем у Крагујевцу, у Београду вероватно неки делови града као Чубура, Дорћол и још неки, то знају они из Београда...Тај дух изнутра, који се не намеће, сам видео код другара из војске, Дорћолац, чији деда је направио зграду у том делу града пре рата (тек касније ми је то рекао, спонтано), док неки из других делова Београда су наглашавали : "ја сам из блокова" са упадљивим акцентом :) (нек се не љуте они који су одатле :) )

Дробњак:
Овако кад размислим, код мене у Јагодини нема тих неких нарочитих подела. Једино по пореклу. Град је био мали и завршетак Другог светског рата је дочекао са 5-6000 становника. Староседеоце вароши су чинили углавном трговци и занатлије који су се доселили после устанака из околине Призрена, Пећи, Ниша и других значајнијих урбаних центара на југу нашег етничког простора. Временом су се они издигли у виши средњи и виши слој, док су нижи слој чинили сељаци из околних села који су долазили у град у потрази за послом. После 1945. структура становништва се доста променила. Тих старих породица је готово нестало, многи су страдали као "сарадници окупатора", отишли за Америку и Аустралију, а доста њих се одселилио за Београд и њихови потомци данас тамо живе. Данас највећу групу староседелаца чине градски Цигани који су ту од 18. века и нису се нигде селили. Још увек доста њих живи у истим уџерицама као и пре 100 година у центру града.
За неких 30-ак година после 1945. град је са рецимо неких 6000 становника дошао на цифру од неких 30-ак хиљада. И да, као и у многим нашим градовима људи из једног краја су се насељавали у иста насеља. Па се тако у насељу Колонија прво насељавају Левчани, потом Црногорци, углавном Васојевићи, онда Метохијци, који данас чине већину становника тог насеља јер су се континуирано досељавали до 1999. Временом се становништво измешало али карактеристично је да су нпр. насеље Табане углавном населили људи пореклом из села на обронку Црног Врха надомак Јагодине, као и део насеља Стрелиште. За Стрелиште кажу да има највише лудака  :)
Некада је град имао бројне мањине. Године 1931. скоро 20% варошког становништва чинили су они који пореклом нису били Срби - Словаци, Мађари, Чеси, Немци, Италијани, Словенци, Хрвати и др. Углавном су долазили крајем 19. и почетком 20. века да раде у индустрији пива и прехрамбеној индустрији. Део на ободу града где су они становали, звао се Жабар-мала. Жабар-мала је била својеврсни картон сити оног времена. Срушена је крајем 1930-их јер се налазила на земљи у поседу пиваре и била нелегално подигнута. Карактеристично је да њихова презимена и дан-данас постоје али се они углавном осећају Србима.
Између два рата, средином 1920-их на ободу града, на путу према Крагујевцу, код циглане, настало је Црногорско насеље. То је било радничко насеље, проблематичне репутације, сиромашно и блатњаво. Данас је на 10 минута од центра града а тада је било тешка периферија. Ту су се населили Црногорци из Никшића и околине, из Пјешиваца, Црмнице. Потом Херцеговци, Далматинци, Личани и људи из околине Новог Пазара и Рашке. За ово насеље је карактеристично да су из њега изашла три народна хероја, на десетине партизанских бораца, пар лекара, наставника, пар судија и адвоката, чак и један универзитетски професор. Крајем 1940-их почело је да се уређује и расељава, држава је одузела плацеве и поделила их пиварским радницима а добар део плацева су купили Левчани.
Свако је донео нешто своје али смо се сви измешали. Разлике се наравно виде али углавном се данас своде на то "да ли си од преко Мораве или ниси" или "да ли са Косова или ниси".

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна