Аутор Тема: Исправке и допуна НиПС за ужички крај  (Прочитано 9754 пута)

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 776
  • shí shì qiú shì
Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« послато: Фебруар 04, 2018, 08:36:44 поподне »
Пошто планирам да некада урадим праву допуну и исправку "Насеља и Порекла Становништва" за ужички крај, нажалост то неће бити скоријих година а имам већ неких материјала, жао ми је да ми то необјављено и бескорисно стоји. Овде ћу избацивати без неког посебног реда, нека моја сазнања која исправљају и допуњују оно што су записали Љ. Мићић и Љ. Павловић у "Насељима и Пореклу Становништва", па можда некоме помогне. Ово што будем писао није свето писмо и може бити даље преправљано и кориговано, ово ће бити само исечци

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 218
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #1 послато: Фебруар 04, 2018, 09:01:06 поподне »
Надам се да ће једног дана комплетна едиција доживети римејк. Прошло је више од сто година, претутњали смо три рата, урбанизацију и још доста тога. "Насеља и порекло становништва" су вредан извор, али, руку на срце, ретко који од истраживача је одрадио комплетан задатак по Цвијићевим упутствима. Превише је података заснованих на непровереним предањима, а премало је позивања на писане изворе. О случајним и ненамерним грешкама да не говорим. За 90 посто села је направљен понеки пропуст, било да су изостављена презимена или да су погрешно уписана. Додатне потешкоће ствара и то што истраживања нису рађена истовремено за сваки крај; није било никакве корелације међу истраживачима итд. 

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2245
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #2 послато: Фебруар 05, 2018, 11:25:24 пре подне »
Из онога што је Ђорђе написао, а такође и из личног искуства и искуства других истраживача, јасно је да су чланови неке породице (или неко ко је за њих говорио) неретко тренутак свог досељавања смештали дубље у прошлост него што он заиста јесте. Берем је тако у овом крају где је Љуба Павловић бележио податке.

На пример, Павловић је прибележио (а за Кремна му је податке готово извесно говорио прота Захарић) да су Јанковићи најстарији у селу и да су ту "већ 250 година". Јасно, ако су родоначелник Јанко и браћа му, са потомцима, и даље живи крајем 18. века (имена се подударају са онима са каснијих тефтера од 1823. надаље), онда то не може бити истина. Наравно, уз резерву да су они можда заиста дошли на Стрмац/у Шљивовицу тако давно, али да су им све остале гране иселиле, а остали само "Јанковићи" од Јанка. О овоме би се могло расправљати.

Многи су замерили Павловићу много штошта, и критике су често на месту. Али не треба заборавити његов ипак неизмерни допринос за историју сељака Западне Србије и чињеницу да је, очигледно, сам народ био склон веома брзом заборављању и кварењу сећања на прошлост, на шта Павловић никако није могао утицати.

Ђорђе, хвала на овоме! Надам се да ћеш имати времена да се дотакнеш још по неког села.

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 218
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #3 послато: Фебруар 05, 2018, 11:54:38 пре подне »
Зли језици из мог краја кажу да је више висио по каванама, а да су теренски рад обављали његови ученици. Како год, мени је жао што су се скоро све студије свеле на бележење усмених предања, која су се у пола случајева испоставила као неистинита. Ако данас постоје писани извори на основу којих можемо да конструишемо родослов од минимум средине 19. века, не сумњам да је пре сто година та грађа била још обимнија и приступачнија. Али, опет, разумем да су за такав пројекат морали бити ангажовани читави тимови, а не један човек за читаву регију.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2245
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #4 послато: Фебруар 05, 2018, 12:14:16 поподне »
Зли језици из мог краја кажу да је више висио по каванама

Ово је извесно  :)

Тачно је да су неки писани извори неоправдано занемаривани, али се слажем и да, очигледно, није било довољно истраживача.

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 218
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #5 послато: Фебруар 05, 2018, 01:20:31 поподне »
И то, а и Велики рат који је све одложио. А, као што рекох изнад, није касно да се уради "апдејт" у нашем веку.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 776
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #6 послато: Фебруар 07, 2018, 08:36:09 поподне »
Семегњево

Божовићи потичу од Божа Ђоковића/Кулића који је рођен око 1760-1770., вероватно су пореклом од Кулића из Пиве
« Последња измена: Фебруар 07, 2018, 08:38:58 поподне Đorđo »

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 776
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #7 послато: Фебруар 15, 2018, 12:26:52 поподне »
Трипкова

Ристановићи су прво дошли у Рожанство где је остао Милија Ристанов, а други брат Михајло се доселио у Трипкову. Милија и Михајло су рођени негде крајем прве половине 18. века, а Ристан почетком 18. века. Стара постојбина им је Колашинска Плана, славе Стевањдан. Михајло је имао синове Марка и Ђока. Према летопису мачкатске цркве Зарићи из Качера и Ристановићи из Рожанства, Трипкове и Стапара потичу од два брата, Ристана и Зарије Поповића који су дошли од Колашина прво у Рожанство па се одатле поделили. Зарићи од давнина кумују старим Пипалима у Сирогојну и Ћитићима у Љубањама.
« Последња измена: Фебруар 15, 2018, 06:42:08 поподне Amicus »

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 776
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #8 послато: Фебруар 20, 2018, 06:09:59 пре подне »
Пријани (Бранешци)

Рајевци: крајем 18. века у једној задрузи живели су Рако Петров и брат Радивој са женама и децом. Почетком 19. века Радивој се са потомством одселио у Отањ код Пожеге а Рако остао. Рако и Радивој су рођени негде средином 18. века. Рајевци су се у Пријанима уписивали у тефтере и као Ракићи, а у Отњу и као Радивојевићи.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 776
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #9 послато: Фебруар 22, 2018, 07:36:07 поподне »
Качер

Јокићи у Качеру потичу од Мијаила Јоковог који је рођен отприлике крајем прве половине 18. века. Имао је синове Тому, Јована, Павла и Петра (можда је био још један син Никола). Јоко би требало да је рођен негде почетком 18. века. По летопису мачкатске цркве из Опутне Рудине код Билеће дошли су у Качер три брата: Јоко, Ђоко и Петко. Јоко је остао у Качеру а Ђоко и Петко се одселили даље у Рибашевину, одакле су се даље расељавали на север. Ђокићи у Рибашевини су од тог Ђока. Стара им је постојбина у Опутној Рудини код Билеће, славе Игњатијевдан (највероватније Малешевци)
« Последња измена: Фебруар 22, 2018, 07:37:40 поподне Đorđo »

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 776
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #10 послато: Фебруар 26, 2018, 08:44:07 поподне »
Раковица

По Љ. Мићићу Савковићи, Станковићи и Марковићи су један род. Крајем 18. века су ове породице чиниле по једну задругу у Раковици. Савковићи су потомци Савка Илијиног, који је имао два сина: Стојана и Илију. Марковићи су потомци Марка Илијиног који је имао седам синова: Стевана, Тодора, Николу, Илију, Милију, Милоша и Уроша. Док су Станковићи потомци три брата: Лазара Станковог, Јована и Петра. Љ. Мићић је записао предање да их је све довео неки Илија Раковац из Јабланице, то је највероватније Илија који је отац Марка и Савка, што значи да је рођен негде у првој половини 18. века. Станко би могао бити брат или евентуално син реченог Илије.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #11 послато: Фебруар 26, 2018, 09:23:35 поподне »
Раковица

По Љ. Мићићу Савковићи, Станковићи и Марковићи су један род. Крајем 18. века су ове породице чиниле по једну задругу у Раковици. Савковићи су потомци Савка Илијиног, који је имао два сина: Стојана и Илију. Марковићи су потомци Марка Илијиног који је имао седам синова: Стевана, Тодора, Николу, Илију, Милију, Милоша и Уроша. Док су Станковићи потомци три брата: Лазара Станковог, Јована и Петра. Љ. Мићић је записао предање да их је све довео неки Илија Раковац из Јабланице, то је највероватније Илија који је отац Марка и Савка, што значи да је рођен негде у првој половини 18. века. Станко би могао бити брат или евентуално син реченог Илије.
Која Јабланица је у питању?

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2245
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #12 послато: Фебруар 26, 2018, 09:27:19 поподне »
Свака част Ђорђе, ово је јако добро што радиш!

Ова велика породица из Раковице очигледно је имала у сећање усађено трауматично искуство и јак задружни дух, и драго ми је да, очигледно, имају недвосмислен и јасан почетак свог родослова, захваљујући твом писању.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 776
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #13 послато: Фебруар 26, 2018, 09:38:49 поподне »
Свака част Ђорђе, ово је јако добро што радиш!

Ова велика породица из Раковице очигледно је имала у сећање усађено трауматично искуство и јак задружни дух, и драго ми је да, очигледно, имају недвосмислен и јасан почетак свог родослова, захваљујући твом писању.

Хвала, хвала, негде се одмах сложе коцкице па је лак посао.  :)

Која Јабланица је у питању?

пошто није назначено другачије, претпостављам да је златиборска Јабланица

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 776
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #14 послато: Март 01, 2018, 12:02:41 пре подне »
Севојно

Дејовићи у Севојну су потомци Деспота Јевремовића који се почетком 19. века доселио из Пријана (Бранешци).

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 776
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #15 послато: Март 03, 2018, 02:44:24 поподне »
Шљивовица



Ковачевићи потичу од Панта Мијаиловог који је рођен средином 18. века. Имао је четири сина: Петронија, Деспота, Димитрија и Миливоја. Миливоје и његови потомци се не појављују касније у српским тефтерима, а огранци Ковачевића су уписивани у тефтере и као Петронијевићи (по Петронију), Пантелићи (по Панту) и Димитријевићи (по Димитрију). Славе Враче, према Љ. Мићићу доселили су се са Гласинца.


Шућуровићи су потомци Вука (Вуко) Митровог који је рођен средином 18. века и који је имао четири сина: Лаза, Василија, Јована и Петра. Лазо се не појављује у српским тефтерима, вероватно се иселио или је умро. Род су им Пишчевићи из Семегњева, славе св Јована, а даљим пореклом су из Пиве од Добриловића из Пишча. У тефтерима су се писали и као Вуковићи.


Костадиновићи су из Бјелиша где је била задруга од петоро синова Костадина који је рођен у првој половини 18. века и они су се звали Алекса, Марко, Милован, Јован и Милош. Почетком 19. века браћа Милован и Милош Костадиновић су се из Бјелиша доселили у Шљивовицу, а Алекса је остао у Бјелишу. Јован и Марко су се вероватно иселили пошто се не појављују у тефтерима који су сачињавани по успостављању српске управе. Потомци Алексе у Бјелишу су се писали и као Алексићи па су се после вратили на старо презиме. Славе Ђурђевдан


Предак Бонџулића је дошао почетком 18. века  по Љ. Павловићу негде од Колашина и населио се у Бранешцима. Најстарији заједнички предак Бонџулића у Бранешцима се звао Радојица и његови потомци су крајем 18. века живели заједно у једној задрузи. Почетком 19. века, побегли су од одмазде Турака у Отањ код Пожеге где их је већина остала. Вратио се и населио у Шљивовицу Мићо (вероватно Михајло) Бонџула и од њега су садашњи Бонџулићи у Шљивовици. Славе Ђурђевдан.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 776
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #16 послато: Март 04, 2018, 11:56:30 пре подне »
Шљивовица


Аћимовићи (Пантелићи, Марјановићи, Томоњићи) потичу од Стевана који је рођен у првој половини 18. века и који је имао пет синова: Пантелију, Милована, Михајла, Тому и Маријана. Милован и Михајло као ни њихово потомство се не појављују касније у српским тефтерима. Од остала три сина која су остала у селу поједини огранци су се после узели презимена Пантелић, Томоњић, и Марјановић. Презиме Аћимовић је вероватно донео родоначелник Стеван у Шљивовицу по старијем претку Аћиму. По Љ. Мићићу потичу из Херцеговине, славе Стевањдан.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 776
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #17 послато: Март 04, 2018, 01:26:14 поподне »
Пријани

Јевремовићи у Пријанима (Бранешци) су потомци Јована који је имао 4 сина: Мијаила, Милисава, Степана и Илију. Јован је рођен у првој половини 18. века, и презиме Јевремовић је вероватно остало по неком још старијем претку. Крајем 18. века била их је једна задруга са 10 мушких глава у Пријанима. После устанака у тефтерима су забележене само две преостале куће Јевремовића и то су били потомци Илије Јовановог и Спасоја Степановог. Јованови синови Мијаило и Милисав са потомством су се вероватно иселили или су погинули у устанцима. Од Деспота Милисављевог су Дејовићи у Севојну који се тамо одселио почетком 19. века. Славе Аранђеловдан.
« Последња измена: Март 04, 2018, 01:29:12 поподне Đorđo »

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 776
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #18 послато: Март 04, 2018, 09:12:15 поподне »
Трипкова

Сокићи потичу од Стевана Соковог који је рођен у другој половини 18. века, доселили су се из Љутића у Вранешу, према Вуку Шибалићу, старином су из Равне Реке у Дошем Колашину. Славе Ђурђевдан

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 776
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #19 послато: Март 07, 2018, 04:29:51 поподне »
Кремна

Сви садашњи Панићи у Кремнима потичу од Мијаила Пановог који је рођен у другој половини 18. века. Панов отац се звао Стеван, Пано је имао само сина Миајила, а Мијаило после седам синова: Милоша, Јанка, Марка, Видоја, Радоја, Митрашина и Димитрија. Милош се почетком 19. века негде иселио или је погинуо пошто га нема забележеног у српским тефтерима. Долазак Пана у Кремна Љ. Павловић је везао временски и просторно са доласком Витаса. Славе Ђурђиц.