Аутор Тема: Алауповићи и/или Алаповићи  (Прочитано 2551 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Алауповићи и/или Алаповићи
« послато: Август 13, 2017, 12:59:43 поподне »
Дотицасмо се ове или ових породица већ пар пута на форуму, а неки дан сам имао краћу дискусију и са једним посетиоцем нашега портала, па се одлучих да покренем о Алауповићима, а кроз њу да проверимо и могућу везу Алаповића са њима.

Укратко о њима, можда је најбоље написао Срђан Рудић у његовој Властели Илирског грбовника:



Дакле, оно што се зна о Алауповићима, јесте да су пореклом из околине Фојнице. На мрежи нађох Pavin коментар да се најраније помињу 1526. године, и то је заправо тренутно најстарија документована датација овог презимена, а у питању је тапија која се чува у Фојничком самостану, где се бележи да је Франко Алауповић речене године купио неку земљу од Махмута сина Абдулахова.

Доцније, из ове породице изродиће се немало познатих личности, углавном људи из хијерархије Римокатоличке цркве, или уже гледано Фрањевачког реда, нарочито када говоримо о Босни.

Андрија Качић-Миошић у свом Разговору угодном народа словинског, помиње Алапића или Алаповића Јанка, што је свакако алузија на Алауповиће из Илирског грбовника. Нажалост, у списковима средњовековне властеле, почевши од Фојничког грбовника, па надаље (1781, 1823, 1892) ово презиме или се помиње без места порекла, или се и не помиње. Занимљиво је само утолико више, што се ипак јавља у готово свим познатим преписима Илирског грбовника, и свакако није реч о интервенцији начињеној у Фојничком.

Што се тиче етимолошког порекла презимена, постоји тврдња да је презиме настало од немачког повика за буђење "Alle auf(stehen)", у значењу "диж' те се" (ово је на форуму својевремено написао Сол), а што указује на могуће саско порекло овог рода, односно да је реч о потомцима рудара Саса, којих је било и рударским крајевима Босне.

Алауповића и данас има на простору Босне, помињу се у местима око Фојнице и Травника, дакле онако како је то забележио и Рудић, и они су по вероисповести римокатолици.

Док с друге стране Алаповиће имамо на простору Славоније, и они су највероватније ту досељени из Босне, а уз њих пажњу треба обратити и на још чешћу вероватно верзију истог презимена - Алапић (како Качић-Миошић скраћено зове витеза Јанка Алаповића).



Није ми познато шта су по вероисповести, али верујем да су већином римокатолици, кажем већином, јер међу савременим барањским презименима имам једног Алаповића, са крсном славом Св. Ђорђем.

Поред свега наведеног, треба споменути да је Небојша својевремено поставио генетички резултат Алаповића са 23andMe, а према коме тестирани припада хаплогрупи R1a.

Да не заборавим, грб Алауповића из Коренића-Неорића (1594), а у латиничким транскрипцијама кроз друге преписе, презиме је забележено у овим облицима: Alaupovich, Alaupovichi, Alaupovicch, Alaupović, Laupovi & Lauponi.





Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Алауповићи и/или Алаповићи
« Одговор #1 послато: Август 13, 2017, 07:00:24 поподне »
Није ми познато шта су по вероисповести, али верујем да су већином римокатолици, кажем већином, јер међу савременим барањским презименима имам једног Алаповића, са крсном славом Св. Ђорђем.

Koprivna, Tenja i Čepin su tradicionalno bila pravoslavna sela, pa mislim da su svi ovi Alapovići pravoslavne vjere.  Gledajući Alapiće, Bobovac i Stubalj su čisto katolička sela a Mračaj je pola-pola.

U Koprivni je 1736. zabilježen neki Bogdan Hallakovich.  Mislim da se tu radi o pogrešno upisanom Halapoviću.  U Bobovcu je u gruntovnici iz 1860. upisan Niko Alapić na kućnom broju 11. 

No meni se čini da bi Alapići iz okolice Kostajnice prije imali veze s ovim Alapićima nego Alaupovićima.

http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=1334

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Алауповићи и/или Алаповићи
« Одговор #2 послато: Август 13, 2017, 08:32:32 поподне »
Koprivna, Tenja i Čepin su tradicionalno bila pravoslavna sela, pa mislim da su svi ovi Alapovići pravoslavne vjere. 

Колико сам ја схватио Ивана Јелића, који је поставио питање на порталу, његови Алаповићи су чешко-немачког порекла!?

"Po prici moje majke, njen djed (moj pradjed) je bio polu Ceh i polu Nijemac."

http://www.poreklo.rs/2015/06/07/tenja-selo-u-slavoniji/

Иначе, у Тењи је пре Другог светског рата било је око 2/3 православних Срба и око 1/3 осталих, од чега већина Немаца:

Према попису у Краљевини Југославији из 1931. године, Тења је имала 935 кућа, од чега 610 српских, 204 њемачке, 80 хрватских, 29 циганских и 12 мађарских.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Алауповићи и/или Алаповићи
« Одговор #3 послато: Август 13, 2017, 09:23:14 поподне »
Koprivna, Tenja i Čepin su tradicionalno bila pravoslavna sela, pa mislim da su svi ovi Alapovići pravoslavne vjere.  Gledajući Alapiće, Bobovac i Stubalj su čisto katolička sela a Mračaj je pola-pola.

U Koprivni je 1736. zabilježen neki Bogdan Hallakovich.  Mislim da se tu radi o pogrešno upisanom Halapoviću.  U Bobovcu je u gruntovnici iz 1860. upisan Niko Alapić na kućnom broju 11. 

No meni se čini da bi Alapići iz okolice Kostajnice prije imali veze s ovim Alapićima nego Alaupovićima.

http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=1334

Малопре ми је стигао одговор од горе поменутог посетиоца нашег портала, и он ми је потврдио да су његови Алаповићи пореклом из Тење, те да су били римокатолици. Тако да, бар ти у Тењи, нису православни. Иначе, то је презиме његове прабабе или чукунбабе, и то по свему судећи девојачко, јер су им мужеви били пореклом (полу-)странци.

Колико сам ја схватио Ивана Јелића, који је поставио питање на порталу, његови Алаповићи су чешко-немачког порекла!?

Управо сам у разговору са госн. Јелићем и сам разрешио ту дилему. Тако је изгледало на први поглед, али према ономе што је сада детаљно написао, нема сумње да је презиме Алаповић домаћег порекла, а то је уосталом потврдио и Pavo цитирањем пописа из 1736. године.