ДНК порекло > Историја и генетика

Захумски Лицики-посебно племе?

(1/8) > >>

Синиша Јерковић:
Као што је познато, Константин Порфирогенит у свом дјелу ДАИ, описујући земљу Захумљана спомиње да је архонт Захумљана Михајло Вишевић потиче од рода Лицика са ријеке Висле који станују око ријеке Захлуме у Захумљу. Многи истраживачи, не само српски и хрватски,  су анализирали овај веома значајан податак и постојале су разне теорије о томе ко су запрвао ови Лицики, да ли су Срби, да ли Хрвати или посебан народ.

Реља Новаковић је седамдесетих година написао студију која гласи: Да ли су сви Захумљани пореклом Срби? Ова студија је објављена у гласнику Историјског института и може да се нађе на мрежи.

У тој студији прилично детаљно је навео сва дотадашња мишљења везана за помињање Лицика у ДАИ, а затим  је направио и сопствену анализу података и закључке, који могу да сведу на сљедеће:

- Лицики су посебна племенска група Словена досељена са подручја данашње Пољске, коај не припада ни Хрватима ни Србима
- Лицики нису насељавали сво подручје Захумља, већ подручје око тока ријеке Захлуме, како и спомиње Порфирогенит
- Лицики су на Балкан прије могли доћи заједно са Хрватима, него са Србима, јер су се и на сјеверу налазили географски ближе Хрватима

У дефинисање тога гдје би могла бити ријека Захлума, Новаковић се није упуштао. Од свих иоле значајнијих токова на подручју Захумља, имамо ријеке Неретву, Буну, Требижат и Брегаву. Неретву и Буну можемо одмах искључити јер их порфирогенит помиње посебно Буну као Бону, а Неретву као границу између Захумљана и Пагана. Ако знамо да му је ријека Буна (Бона) са једне стране Хума (брда) по коме је и Захумље добило име, логично је да судећи по имену Захлума, друга ријека мора бити такође у близини тог брда (Хума), а то је са супротне стране истог брда само ријека Брегава која протиче кроз Столац и улијева се у Неретву. Занимљиво је да се и сам назив Брегаве буквално може превести као Захлума. Требижат који је са друге стране стране Неретве и у граничном подручју према Паганима, би такође био искључен као опција.

Узимајући све ово у обзир, да ли бисмо могли закључити да је на подручју лијеве обале Неретве у долини ријеке Брегаве, на подручју данашњих општина Чапљина и Столац, живјело словенско племе Лицика досељено из Пољске? У Пољској се заиста помиње племе Лицикавика насељено на подручју између Висле и Одре.

Било би занимљиво видјети коју би хаплогрупу-подгрупу могли везати уз ову племенску групацију. То би по свој прилици морала бити нека од хаплогрупа присутна у данашњим западнословенским лехитским популацијама.

Гласао бих за неку од грана хаплогрупе R1a нађених на подручју Херцеговине, мада није искључена ни опција за I1- Z63. И2а Динарик Југ ми се некако не уклапа у овај правац сеобе.

Било би заиста интересантно кад би успјели да дефинишемо генетски ове Лицике и нађемо им потомке међу данашњим становништвом.

Синиша Јерковић:
Исту тематику је разматрао и Тибор Живковић у својим радовима, а ево шта је написао у "Портретима српских владара" описујући Михајла Вишевића:

"Podaci o porodičnom poreklu Mihaila Viševica, ukazuju na to da njegov rod nije pripadao srpskom ili hrvatskom plemenu, već nekom drugom slovenskom rodu koji je živeo pored reke Visle i koji se prilikom seobe u vreme cara Iraklija pridružio Srbima. Način na koji je Porfirogenit predstavio Mihaila Viševića i njegov rod, navodi na pomisao da su vladari Zahumlja sve do njegovog vremena pripadali upravo ovoj vladarskoj porodici, pa bi tako, kako i u Srbiji i Hrvatskoj, u Zahumlju takođe postojalo veoma rano utemeljeno načelo nasleđivanja vlasti od strane pripadnika jedne porodice.

Konstantin Porfirogenit stanovnike Zahumlja izričito naziva Srbima koji su se tu naselili od vremena cara Iraklija, ali ne možemo da budemo sigurni da su Travunjani, Zahumljani i Neretljani u vreme seobe na Balkansko poluostrvo zaista bili Srbi ili slovenska plemena koja su u savezu sa Srbima ili Hrvatima, prispela na Balkansko poluostrvo. Car-pisac za sve ove kneževine kaže da ih nastanjuju Srbi, ali je to pogled iz njegovog vremena kada je proces etnogeneze već dosegao takvu fazu i kada je srpsko ime usled političke dominacije Srbije postalo rašireno i opšteprihvaćeno na širokom prostoru. Stoga bi se moglo zaključiti da je sredinom X veka proces etnogeneze na prostoru Zahumlja, Travunije i Paganije već bio dovršen, jer je carev informator prikupio podatke iz svog okruženja i preneo do Carigrada plemensko osećanje pripadnosti samih stanovnika ovih arhontija.

U vizantijskom spisu O ceremonijama, koji je takođe nastao pod pokroviteljstvom Konstantina Porfirogenita, navedene su carske naredbe okolnim narodima. Spis navodi naredbe arhontima: Hrvata, Srba, Zahumljana, Konavla, Travunjana, Duklje i Moravije. Pomenute naredbe mogle su najranije da nastanu u vreme vladavine cara Teofila (829 – 842) i predstavljaju najstarije svedočanstvo o političkoj rasparčanosti južnoslovenskih kneževina, odnosno, potvrđuju njihovo veoma rano formiranje."

Из Живковићевог текста ишчитавамо донекле другачији став у односу на Новаковићев. Док је Новаковић вјеровао да у 10. вијекуу вријеме писања ДАИ, Срби и Лицики у Захумљу живе једни поред других, дотле Живковић сматра да су Захумљани тј. Лицики били неко друго словенско племе које се у процесу етногенезе од 7. до 10. вијека стопило са Србима, па су се у вријеме писања ДАИ већ осјећали Србима. Живковић то тврди и за остале српске кнежевине. 

Што се самих Лицика тиче, Живковић у фусноти о њима каже сљедеће:

O pojmu Liciki videti, VINJ II, 60, nap. 210; DAI //, 139. Λιτζίκη je verovatno istog značenja kao i Λενζανήνoι, pleme koje se u DAI pominje kao potčinjeno Rusima, a označava Poljake (DAI I, 9.10; 37.44). Tako bi stanovnici pored Visle bili zapravo zvani "Poljaci". Odjeci ove seobe zabeleženi su i kod Tome Arhiđakona (XIII vek), jer on beleži pleme Lingona koje se nastanilo u Hrvatskoj - Venerant de partibus Polonie, qui Lingones appellantur...; Thomas Archidiaconus: Historia Salonitana, ed. F. Rački, Zagrabiae 1894, 25.

Синиша Јерковић:
Читајући овај горе Живковићев став има једна нелогичност. Наиме Живковић каже да се на становнике Захумља име Србин проширило до 10. вијека због политичке доминације Србије. Међутим, објективно говорећи поставља се питање кад је то у тих 300 година Србија била доминантна у Захумљу, ако и сам Живковић наводи да половином 9. вијека постоје посебне кнежевине, па и Захумље које се помињу у византисјким церемонијалним списима. Сем тога, како Захумљани могу  етногенетски еволуирати у Србе због доминације Србије, а њихова владарска кућа чак и послије тог процеса стапања зна у 10. вијеку да је родом са Висле од Лицика.

Укратко, много ми се логичнијом варијантом чини објашњење Реље Новаковића.

Бакс:
Треба видети да ли постоји код нас нека Р1а која је специфична баш за Херцеговину. Исто тако, херцеговачко становништво познато је као веома склоно миграцијама, па би ту Р1а требало потражити и на осталим пределима у која мигрирају херцеговци током прошлости. Наравно, све то само ако је у питању баш Р1а, а и ако није, исто то важи и за остале хаплогрупе. Можда би најбоље било ступити у контакт с Пољацима, и питати их за то племе Лицикавика између Висле и Одре и која хаплогрупа је код њих најзаступљенија. Уколико та хаплогрупа постоји код нас, онда би то требало бити то.

Синиша Јерковић:

--- Цитат: Бакс  Децембар 25, 2015, 03:31:54 поподне ---Треба видети да ли постоји код нас нека Р1а која је специфична баш за Херцеговину. Исто тако, херцеговачко становништво познато је као веома склоно миграцијама, па би ту Р1а требало потражити и на осталим пределима у која мигрирају херцеговци током прошлости. Наравно, све то само ако је у питању баш Р1а, а и ако није, исто то важи и за остале хаплогрупе. Можда би најбоље било ступити у контакт с Пољацима, и питати их за то племе Лицикавика између Висле и Одре и која хаплогрупа је код њих најзаступљенија. Уколико та хаплогрупа постоји код нас, онда би то требало бити то.

--- Крај цитата ---

На подручју Херцеговине сама Р1а, иако није  високог процента, прилично је разноврсна, већ сам писао о томе. Имамо R1a L366, R1a -Z92, R1a-M458, Р1а-CTS1211+ (CTS3402-).

Од свих ових грана најближа лехитској зони је R1a-L366, којој припада тестирани Кадијевић, а који је и географски близак подручју на ком су били насељени Лицики.

Ово је свакако сасвим мало да би се могло тврдити нешто више.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна