I2-PH908 (Динарик Југ)

[ivanc79]

Само за средњи век или уопште?

Мислим, оно што би било важно за нас, Балкан 6.век па на даље.

[vasil]

Овде је неопходна исправка са историјског становишта, наиме раносредњовековна Србија има дужи "стаж" на Балкану од прве бугарске државе. Срби и Хрвати су своје државе на простору западног Балкана формирали у време владавине византијског цара Ираклија (који је владао од 610. до 641. године), док је досељавање Бугара под каном Аспарухом на простор јужно од доњег тока и делте Дунава историјски врло добро документовано, оно се догодило 680. године након бугарске победе над византијском војском коју је предводио цар Константин IV у близини дунавске делте (битка код Онгала). Самим тим, досељавање Срба на Балкан претходи досељавању првобитних туркијских (Пра)Бугара за неколико деценија.

https://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Ongal

Таке е даже Българо-Сръбските контакти започват много по-късно. Историята на Първото Царство може да се раздели грубо на два периода първия е основаването на Дунавска България под управлението на клана Дуло от 680/681 до средата на 8ми век след което през втората половина на 8ми век настъпва политическа криза а втория е разширението на запад с възкачването на Крум на трона и продължено от наследниците му. Крум превзема София и подчинява Тимочаните. Преди 9ти век Централните Балкани играят ролята на буфер между България и Сърбия вече отделен е въпроса какви са отношенията между източно и западно Балканските Славянски племена в района дали изобщо ги има и ако ги има до каква степен доминират те или Власите и някакви Прото-Албански племена. Изобщо ранно средновековния Шоплук е мазало и без днк от кости не бих си правил никакви изводи. Възможно е даже преди Крум да превземе Сердика между Искър и Южна Морава да не е имало Славяни и той да ги е заселил което обяснява Z17855 и L1029 в днешна Източна Сърбия и съвпаданието с доминиращите хаплогрупи при Централно Старопланинците.

[Кековац]

Таке е даже Българо-Сръбските контакти започват много по-късно. Историята на Първото Царство може да се раздели грубо на два периода първия е основаването на Дунавска България под управлението на клана Дуло от 680/681 до средата на 8ми век след което през втората половина на 8ми век настъпва политическа криза а втория е разширението на запад с възкачването на Крум на трона и продължено от наследниците му. Крум превзема София и подчинява Тимочаните. Преди 9ти век Централните Балкани играят ролята на буфер между България и Сърбия вече отделен е въпроса какви са отношенията между източно и западно Балканските Славянски племена в района дали изобщо ги има и ако ги има до каква степен доминират те или Власите и някакви Прото-Албански племена. Изобщо ранно средновековния Шоплук е мазало и без днк от кости не бих си правил никакви изводи. Възможно е даже преди Крум да превземе Сердика между Искър и Южна Морава да не е имало Славяни и той да ги е заселил което обяснява Z17855 и L1029 в днешна Източна Сърбия и съвпаданието с доминиращите хаплогрупи при Централно Старопланинците.

Тако је. До почетка 9. века бугарска територија на Балкану је била ограничена на север и исток данашње Бугарске. Софија је била у Византији све до 809. године. Заправо је Византија опстала дуж Via Militaris-а сведо тад. То не искључује ипак и Словене на том потезу. Можда би они били и најинтересантнији за археогенетска истраживања јер су рано покрштени па постоје некрополе где је практиковано скелетно сахрањивање. Мислим да има један такав локалитет у околини Зајечара који је старији од оног у Књажевцу (Слог) који је већ обрађен.

Бугари са друге стране никад нису допрли до Херцеговине а и њихови походи и похаре у Србији у 10. веку се не односе на Захумље,  Травунију и Дукљу највероватније зато што су те области биле у то време осамостаљење под влашћу кнеза Михајла који је био Симеонов савезник. Чак је у најтеже време за Србију имао тај луксуз да покрене инвазију преко Јадрана на један део Апенинског полуострва.

[Владимир Бојановић]

Био сам веома конкретан и јуче у свом одговору теби када сам коментарисао конкретне гране и појединце које си наводио. Био сам конкретан и на теми Набски Срби гдје сам својевремено набрајао све њемачке и чешке I2-PH908 са генеаолошким подацима тестираних појединаца. Али сам схватио одавно да се не исплати бити конкретан, јер конкретне податке нико не узима у обзир, једноставно се прелијеће преко њих ако не одговарају наративу. Као што ти нпр. већ данас не помињеш Бугарина I2-PH908>FT14506>Y179535 којег си помињао јуче, јер очигледно ниси знао да формира малђу грану са Хрватом. Умјесто да покушаш уклопити тај податак у свој наратив и објаснити га, ти само прелазиш на сљедећег Бугарина у паралелној грани. Чему онда бити конкретан?

При томе, очигледно и не читаш оно што пишем, јер ја не негирам источни правац досељавања и не сматрам да је источни правац досељавања супростављен западном.

Tачно је да нисам испратио најновију везу Бугарина и Хрвата Томића, али свакако је не тумачим као некакво "епохално" откриће. То је само једна веза из 10-11. века, прорачун FTDNA је да је настала у 10. веку. О наративу и прелетању преко неких чињеница бих могао и ја тебе да "оптужим", јер осим што ниси довољно конкретан на спорна питања, посебно за бројна српско-бугарска генетичка поклапања из раног средњег века, а која се не могу објаснити ширењем Немањићке Србије на исток, нисам приметио ни о чешко-немачкој FT14506>FTA43907 мутацији да пишеш у контекту предмиграторне везе са осталим припадницима FT14506. Конкретност и такво тумачење недостаје рецимо и за FT16449>M2888, која је превремено проглашена за "типски пример хаплогрупе изворних Срба из Бојке", иако се очито ради о још једној предмиграторној мутацији, насталој у источној Европи прадомовини Словена и тд.

Bojanovicu, a koje je tvoje mišljenje, koje su Srbi Hg donijeli sa sobom naseljavajuci  prostore današnje Hercegovine i južne Dalmacije u ranom srednjem vijeku?

Ако мислиш на Србе досељене из Бојке, за сада сам убеђен да су били припадници R1a-Y2608 и PH908-Z16983.

Овде је неопходна исправка са историјског становишта, наиме раносредњовековна Србија има дужи "стаж" на Балкану од прве бугарске државе. Срби и Хрвати су своје државе на простору западног Балкана формирали у време владавине византијског цара Ираклија (који је владао од 610. до 641. године), док је досељавање Бугара под каном Аспарухом на простор јужно од доњег тока и делте Дунава историјски врло добро документовано, оно се догодило 680. године након бугарске победе над византијском војском коју је предводио цар Константин IV у близини дунавске делте (битка код Онгала). Самим тим, досељавање Срба на Балкан претходи досељавању првобитних туркијских (Пра)Бугара за неколико деценија.

https://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Ongal

Ова исправка није била толико неопходна нити је за дискусију нешто посебно важна, јер нико (па ни ја) не спори дужи "стаж" Срба на Балкану у односу на Прабугаре, који су се Словенима одмах по досељењу наметнули као елитна, владајућа класа. Важније од тога за ову причу јесте утицај Срба и Бугара на остала јужнословенска племена као и на међусобни утицај (чак је и поменути кнез Захумља Михаило Вишевић био бугарски вазал). Бугарска је ипак са словенским идентитетом била јача сила у периоду који нас овде највише занима а то је од 7-11. века, мислим да је свима познато где се и ћирилица први пут развила. Ипак, оно што такође знамо из оскудних историјских извора јесте да и поред словенског идентитета Бугара, нису сва јужнословенска племена гледала благонаклоно на њих. Да ли је за то био заслужан српски идентитет не знам, али сам сигуран да међу њима треба тражити носиоце бројних PH908 подграна, можда чак и међу онима који су се рано бугаризивали, попут Седам словенских племена, који су можда по мени најбољи кандидати за I2>Y3120>Z17855, али сигурно да је и међу њима било PH908, само питање у којем проценту.

[НиколаВук]

Ова исправка није била толико неопходна нити је за дискусију нешто посебно важна, јер нико (па ни ја) не спори дужи "стаж" Срба на Балкану у односу на Прабугаре, који су се Словенима одмах по досељењу наметнули као елитна, владајућа класа. Важније од тога за ову причу јесте утицај Срба и Бугара на остала јужнословенска племена као и на међусобни утицај (чак је и поменути кнез Захумља Михаило Вишевић био бугарски вазал). Бугарска је ипак са словенским идентитетом била јача сила у периоду који нас овде највише занима а то је од 7-11. века, мислим да је свима познато где се и ћирилица први пут развила. Ипак, оно што такође знамо из оскудних историјских извора јесте да и поред словенског идентитета Бугара, нису сва јужнословенска племена гледала благонаклоно на њих. Да ли је за то био заслужан српски идентитет не знам, али сам сигуран да међу њима треба тражити носиоце бројних PH908 подграна, можда чак и међу онима који су се рано бугаризивали, попут Седам словенских племена, који су можда по мени најбољи кандидати за I2>Y3120>Z17855, али сигурно да је и међу њима било PH908, само питање у којем проценту.

Првобитни Бугари се нису "словенизовали" одмах по доласку на Балкан, већ судећи по традицијама и именима која су користили, тек након христијанизације која се догодила у другој половини 9. века, дакле скоро читава два века након доласка на Балкан. Зато треба до тог периода, односно до краја 9. и почетка 10. века, правити јасну разлику између Прабугара и словенских племена која су им била потчињена, од којих су нека касније задобила бугарски идентитет али нека од њих и нису, нарочито она која су се налазила на периферији њихове државе, ка западу. Међутим, о свим тим племенима знамо врло мало, често имамо само фрагменте информација, јер она очигледно нису била никакав озбиљнији чинилац и никад нису направила озбиљнију државну организацију, која би превазишла ниво жупе (или "склавиније", тим грчким називом се вероватно означавала основна словенска политичка јединица - жупа), те су самим тим били лак плен за бугарску државу (за разлику од Србије, о коју су више пута "поломили" зубе, што говори о озбиљности њене тадашње државне и војне организације). Вероватно никада нећемо добити одговор на питање да ли су они били "српског" или неког другог порекла, али мислим да им придајеш превише утицаја који они реално нису имали, нарочито у погледу њихове прилично сумњиве "демографске експанзије" ка Србији, где испада да су те тзв. придошлице постали доминантно становништво раносредњовековне Србије, у којој по томе нико скоро није ни живео. Историјски подаци о српско-бугарским ратовима говоре против те хипотезе.

[НиколаВук]

Мислим, оно што би било важно за нас, Балкан 6.век па на даље.

Неки од рановизантијских локалитета 6. века са простора Србије, нпр. Градина на Јелици/Орловине код Малог Зворника/Царичин Град код Лебана, јер ту има скелетног материјала. О скелетном материјалу из раног средњег века на простору Србије и раносредњовековне српске државе се може говорити тек од 9. века, али је све то тренутно врло сиромашно, највеће некрополе су откопане у српском Подунављу. Као "контролни узорак" би добро дошле скелетне некрополе са простора хрватске раносредњовековне државе, датоване у 8. и 9. век.

[ivanc79]

Неки од рановизантијских локалитета 6. века са простора Србије, нпр. Градина на Јелици/Орловине код Малог Зворника/Царичин Град код Лебана, јер ту има скелетног материјала. О скелетном материјалу из раног средњег века на простору Србије и раносредњовековне српске државе се може говорити тек од 9. века, али је све то тренутно врло сиромашно, највеће некрополе су откопане у српском Подунављу. Као "контролни узорак" би добро дошле скелетне некрополе са простора хрватске раносредњовековне државе, датоване у 8. и 9. век.

Мало је ван теме, па ако модератори сматрају да треба, нека пребаце.
Да ли је икада  истраживано Косово поље као поприште битке? Од пар десетина хиљада погинулих морало је остати неких трагова...

[ДушанВучко]

Мало је ван теме, па ако модератори сматрају да треба, нека пребаце.
Да ли је икада  истраживано Косово поље као поприште битке? Од пар десетина хиљада погинулих морало је остати неких трагова...

Ево је тема:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2110.msg54415#msg54415

[Ивица Јовановић]

Мало је ван теме, па ако модератори сматрају да треба, нека пребаце.
Да ли је икада  истраживано Косово поље као поприште битке? Од пар десетина хиљада погинулих морало је остати неких трагова...

И да буде ископавања не би дало одговор на питање коју су генетику донели ови из Бојке (а шта су дали остали Словени и остали). Косово се десило 700 година након досељавања, Срби су тада вероватно били хетерогени као и данас  (словенски супстрат + старобалканци) . Оно што нас занима (7. - 9. век и скелетна сахрана) се у многим случајевима налази ван простора који би данас могли назвати српским, богу хвала не свим случајевима. Деветак код Босанског Петровца, Бреза код Зенице. Има старих некропола на потезу Сарајевско поље па ка Зеници. Код нас има код Ваљева једна, не могу да се сетим имена. Онда Стублине, Карановац итд. Има у Црној Гори. Али нема пара а ни воље. Биће то брзо, живи били. 10 година је у генетици много.

[Кековац]

И да буде ископавања не би дало одговор на питање коју су генетику донели ови из Бојке (а шта су дали остали Словени и остали). Косово се десило 700 година након досељавања, Срби су тада вероватно били хетерогени као и данас  (словенски супстрат + старобалканци) . Оно што нас занима (7. - 9. век и скелетна сахрана) се у многим случајевима налази ван простора који би данас могли назвати српским, богу хвала не свим случајевима. Деветак код Босанског Петровца, Бреза код Зенице. Има старих некропола на потезу Сарајевско поље па ка Зеници. Код нас има код Ваљева једна, не могу да се сетим имена. Онда Стублине, Карановац итд. Има у Црној Гори. Али нема пара а ни воље. Биће то брзо, живи били. 10 година је у генетици много.

За почетак би било добро и да се археогенетски обраде налази из Винче са некрополе из раног средњег века: https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%B8%D0%BD%D1%87%D0%B0_%E2%80%94_%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%B1%D1%80%D0%B4%D0%BE

[ДушанВучко]

И да буде ископавања не би дало одговор на питање коју су генетику донели ови из Бојке (а шта су дали остали Словени и остали). Косово се десило 700 година након досељавања, Срби су тада вероватно били хетерогени као и данас  (словенски супстрат + старобалканци) . Оно што нас занима (7. - 9. век и скелетна сахрана) се у многим случајевима налази ван простора који би данас могли назвати српским, богу хвала не свим случајевима. Деветак код Босанског Петровца, Бреза код Зенице. Има старих некропола на потезу Сарајевско поље па ка Зеници. Код нас има код Ваљева једна, не могу да се сетим имена. Онда Стублине, Карановац итд. Има у Црној Гори. Али нема пара а ни воље. Биће то брзо, живи били. 10 година је у генетици много.

,То јесте, вероватно смо тада имали већину данашњих грана које су присутне код нас (једино што би сама битка покрила Моравску Србију, Србе са Косова и Србе из Босне, одред Влатка Вуковића)

[Владимир Бојановић]

Првобитни Бугари се нису "словенизовали" одмах по доласку на Балкан, већ судећи по традицијама и именима која су користили, тек након христијанизације која се догодила у другој половини 9. века, дакле скоро читава два века након доласка на Балкан. Зато треба до тог периода, односно до краја 9. и почетка 10. века, правити јасну разлику између Прабугара и словенских племена која су им била потчињена, од којих су нека касније задобила бугарски идентитет али нека од њих и нису, нарочито она која су се налазила на периферији њихове државе, ка западу. Међутим, о свим тим племенима знамо врло мало, често имамо само фрагменте информација, јер она очигледно нису била никакав озбиљнији чинилац и никад нису направила озбиљнију државну организацију, која би превазишла ниво жупе (или "склавиније", тим грчким називом се вероватно означавала основна словенска политичка јединица - жупа), те су самим тим били лак плен за бугарску државу (за разлику од Србије, о коју су више пута "поломили" зубе, што говори о озбиљности њене тадашње државне и војне организације). Вероватно никада нећемо добити одговор на питање да ли су они били "српског" или неког другог порекла, али мислим да им придајеш превише утицаја који они реално нису имали, нарочито у погледу њихове прилично сумњиве "демографске експанзије" ка Србији, где испада да су те тзв. придошлице постали доминантно становништво раносредњовековне Србије, у којој по томе нико скоро није ни живео. Историјски подаци о српско-бугарским ратовима говоре против те хипотезе.

Никола, извини али опет машиш поенту. Уопште није битно када су се Прабугари словенизовали, битан је словенски карактер и идентитет Бугарске. А ко је заслужан у највећој мери за то, ко је утиснуо тај словенски идентитет раносредњовековној Бугарској? Па управо јужнословенска племена, нису Прабугари ни ромеји сигурно, као што нису ни Срби. А не придавати томе значаја и не придавати Јужним Словенима ни овде, у генетичкој генеалогији значаја, то по мени директно значи не придавати значаја днк резултатима Бугара. Хоћемо ли да се понашамо попут српских аутохтониста и да о пореклу Бугара пишемо у контексту порекла "Старих Срба"? Да усвојимо тај њихов модел и да о свим овим откривеним старим, генетским повезницама које имамо са Бугарима, пишемо као да су то заправо све у питању побугаризовани Срби? Ма то су лажи и предрасуде званичне историје, Јужни Словени нису ни постојали. Бечко-берлинска школа је за све то крива, ма какви Словени, све су то стара, српска племена. Пази, ако ћу најискреније, ја се заиста грозим таквог наратива и све ми се чини како се и овде лагано али сигурно клизи ка њему, само због превременог србовања и веруј ми да ми је жао због тога. И да ме опет неко погрешно не схвати, нисам ја ништа мањи Србин овде од већине вас, србовање над генетиком рецимо херцеговачких Хрвата разумем, чак шта више, радо се придружујем томе, али игнорисати оволики број генетских поклапања са својим источним суседом, то би по мени било игнорисање званичне историје и свега што нас је учила и злоупотребу генетичке генеалогије у националистичке сврхе.   

[Небојша]

Никола, извини али опет машиш поенту. Уопште није битно када су се Прабугари словенизовали, битан је словенски карактер и идентитет Бугарске. А ко је заслужан у највећој мери за то, ко је утиснуо тај словенски идентитет раносредњовековној Бугарској? Па управо јужнословенска племена, нису Прабугари ни ромеји сигурно, као што нису ни Срби. А не придавати томе значаја и не придавати Јужним Словенима ни овде, у генетичкој генеалогији значаја, то по мени директно значи не придавати значаја днк резултатима Бугара. Хоћемо ли да се понашамо попут српских аутохтониста и да о пореклу Бугара пишемо у контексту порекла "Старих Срба"? Да усвојимо тај њихов модел и да о свим овим откривеним старим, генетским повезницама које имамо са Бугарима, пишемо као да су то заправо све у питању побугаризовани Срби? Ма то су лажи и предрасуде званичне историје, Јужни Словени нису ни постојали. Бечко-берлинска школа је за све то крива, ма какви Словени, све су то стара, српска племена. Пази, ако ћу најискреније, ја се заиста грозим таквог наратива и све ми се чини како се и овде лагано али сигурно клизи ка њему, само због превременог србовања и веруј ми да ми је жао због тога. И да ме опет неко погрешно не схвати, нисам ја ништа мањи Србин овде од већине вас, србовање над генетиком рецимо херцеговачких Хрвата разумем, чак шта више, радо се придружујем томе, али игнорисати оволики број генетских поклапања са својим источним суседом, то би по мени било игнорисање званичне историје и свега што нас је учила и злоупотребу генетичке генеалогије у националистичке сврхе.

Превише острашћено реагујеш на неке историјске чињенице које су изнели претходни саговорници. Не ради се и никаквом србовању, нити је ико рекао да су сви Бугари српског порекла и сл.

Апропо овог болдованог, зар није мало нелогично да је I2-PH908 најзаступљенија управо на западу, тј. код Хрвата из Далмације, Херцеговине и Босне, а да је највећим делом дошла источним правцем? Изнео си у некој од порука да су западнословенске за сада сигурно само R1a-Y2613 и I2-Z16983, али то је процентуално премало за овакву заступљеност данас.

[Владимир Бојановић]

Превише острашћено реагујеш на неке историјске чињенице које су изнели претходни саговорници. Не ради се и никаквом србовању, нити је ико рекао да су сви Бугари српског порекла и сл.

Можда острашћено реагујем, али и ја се држим историјских чињеница. И да, овде је очито проблем србовања над бугарским припадницима PH908 и не само над бугарским, већ и над осталим источним припадницима.

Апропо овог болдованог, зар није мало нелогично да је I2-PH908 најзаступљенија управо на западу, тј. код Хрвата из Далмације, Херцеговине и Босне, а да је највећим делом дошла источним правцем? Изнео си у некој од порука да су западнословенске за сада сигурно само R1a-Y2613 и I2-Z16983, али то је процентуално премало за овакву заступљеност данас.

Уопште није нелогично, па тај простор је од раног средњег века непрестано био изложен процесима миграција становништва са истока, а не рецимо из западних или северозападних подручја данашње Хрватске.

[Небојша]

Можда острашћено реагујем, али и ја се држим историјских чињеница. И да, овде је очито проблем србовања над бугарским припадницима PH908 и не само над бугарским, већ и над осталим источним припадницима.

Ако се држиш историјских чињеница, онда знаш да Срби масовно насељавају провинцију Далмацију, где је I2-PH908 убедљиво најдоминантнија, не долазе источним правцем из Бугарске.

Дакле у реду је србовати над Хрватима, али није у реду србовати над Бугарима I2-PH908.

Уопште није нелогично, па тај простор је од раног средњег века непрестано био изложен процесима миграција становништва са истока, а не рецимо из западних или северозападних подручја данашње Хрватске.

Нико није помињао миграције из северозападне Хрватске, већ миграције Словена из Подунавља на Балкан, тј област провинције Далмације.

[Неродимац]

За сада први стари узорак испод PH908. За боље познаваоце ове теме молим за опширнији извештај о овом узорку.

[Exiled]

За сада први стари узорак испод PH908. За боље познаваоце ове теме молим за опширнији извештај о овом узорку.

Док не стигне експертиза, знаш ли бар ђе је ископан?

[Неродимац]

Sárrétudvari-Poroshalom, округ Хајду-Бихар.

Гробље је било на малом брежуљку (тј. прича из бронзаног доба) (Порошалом) које се налазило у неколико
километара од локалитета Хизофолд и Орхалом. Истрагу је водио Иболиа М. Неппер
између 1991. и 1993. али је само делимично ископана. Међутим, пронашли су 17 гробова, залуталих налаза
упућено на даље сахрањивање. У два-два случаја пронађени су делимични укопи коња и приноси хране. Тхе
археолошки материјал састављен од оружја (стреличарска опрема и сабља), јахање
опрема (узенгије, наставци, копче) са орнаментима и уметнутим украсима, окови за хаљине (појас
копче, сребрни и позлаћени правоугаони украси), накит (перле за косу, перле, дугмад,
сребрне наруквице, прстење за прсте) и прибор (нож, алат за паљење ватре). Израђен комплет украса за појас
племенитог метала пронађени су у два гроба. Гробље је датовано у прву половину/ 2. трећину
10. век нове ере. Међутим, подаци о радиокарбону сугеришу да је коришћен у 2. половини 10. века
ЦЕ такође. Током антрополошког истраживања, четрнаест скелета је било доступно за анализу.
Четири пододрасле и десет одраслих јединки, односно шест мушкараца и четири женке су описане од стране
Луца Кис. Гробље је категорисано као група А у систему Галл. Укључили смо три узорка
анализа је категорисана као елита освајача.

SP-10: Гроб бр. 10:
У гробу је сахрањен одрасли мушкарац средње старости. У сахрани није било познатих гробних предмета.
Датована је у другу трећину 10. века нове ере.

[Exiled]

Док не стигне експертиза, знаш ли бар ђе је ископан?

Не могадох да одолим,омиљена генеолошка клетва: "Земља ти кости истурила"😄Праштајте!!!

[Exiled]

Sárrétudvari-Poroshalom, округ Хајду-Бихар.

Гробље је било на малом брежуљку (тј. прича из бронзаног доба) (Порошалом) које се налазило у неколико
километара од локалитета Хизофолд и Орхалом. Истрагу је водио Иболиа М. Неппер
између 1991. и 1993. али је само делимично ископана. Међутим, пронашли су 17 гробова, залуталих налаза
упућено на даље сахрањивање. У два-два случаја пронађени су делимични укопи коња и приноси хране. Тхе
археолошки материјал састављен од оружја (стреличарска опрема и сабља), јахање
опрема (узенгије, наставци, копче) са орнаментима и уметнутим украсима, окови за хаљине (појас
копче, сребрни и позлаћени правоугаони украси), накит (перле за косу, перле, дугмад,
сребрне наруквице, прстење за прсте) и прибор (нож, алат за паљење ватре). Израђен комплет украса за појас
племенитог метала пронађени су у два гроба. Гробље је датовано у прву половину/ 2. трећину
10. век нове ере. Међутим, подаци о радиокарбону сугеришу да је коришћен у 2. половини 10. века
ЦЕ такође. Током антрополошког истраживања, четрнаест скелета је било доступно за анализу.
Четири пододрасле и десет одраслих јединки, односно шест мушкараца и четири женке су описане од стране
Луца Кис. Гробље је категорисано као група А у систему Галл. Укључили смо три узорка
анализа је категорисана као елита освајача.

SP-10: Гроб бр. 10:
У гробу је сахрањен одрасли мушкарац средње старости. У сахрани није било познатих гробних предмета.
Датована је у другу трећину 10. века нове ере.

Панонац брат, ај иншалах да буде још који подземни па да видимо како стојимо😊