Форум - Порекло
Порекло становништва => Црна Гора => Тему започео: Radul Април 12, 2016, 07:09:51 поподне
-
Како се прије у Црној Гори добијало сердарство? Ко је могао бити сердар? Гдје се може наћи нешто о овој титули?
-
Сердар је турцизам, са основом сер-, персијског порекла, који означава главара. Неки аутори и етноним С(е)рби изводе из ове основе (али, не бих о томе, да ме не оптуже за ширење деретићевизма ) На ову основу додају се други наставци. Тако војна звања сераскер, сархат (имамо и презиме Сератлић у ЦГ). Сердар би био заштитник поданика. Код Турака је обично употребљаван за заповеднике пограничних области.
Код Црногораца, ово звање / титула се појављује у 17. веку. Први је сердарску титулу понео поп Станиша Радоњић од његушких Радоњића. У 18. веку, забиљежена су двојица сердара, на Његушима – Саво Петровић и Вуко Станишин Радоњић. Радоњићи касније постају гувернадури Црне Горе. Према „Хрватској енциклопедији“ сердарство у ЦГ носили су појединци из братстава Петровића (Његуши), Вукотића (Озринићи), Ђурашковића (Цеклин), Мартиновића (Цетиње), Перовића (Цуце), Пламенаца (Црмница), Дрекаловића (Кучи), Мијушковића (Пјешивци), Бошковића (Бјелопавлићи), Божовића (Пипери), Дуловића (Морача), Меденица (Морача), Влаховића (Ровца) и Лакетића (мислим да су они из Мораче).
Било је и других познатих сердара: Јоле Пилетић, Вуле Аџић, итд.
У писму црногорских и брдских главара из 1796, којим честитају руском цару Павлу ступање на престо, између осталих помињу се и сердари: Раде Маркићевић из Спича, Лазар Мандић из Комана, Андрија Вукасовић из Грахова, Мина Бошковић из Катунске нахије, Николај Лазаревић из Климената, Станко Зотовић из Хота.
У једној одлуци црногорског сената из 1830. године, потписник је и сердар Марко из љешанског братства Ускоковића.
Последњи црногорски сердари, закључно са 1916-ом, када је пропала Краљевина ЦГ, били су Јанко Вукотић, Јоко Јовићевић, Раде Пламенац, Илија Беговић, Миро Гаговић и Машан Божовић.
Сердарство у ЦГ није било ни војно ни управно, већ више почасно звање. Отуд није било искључено да се титуле удвоје, нпр. исто лице могло је бити сердар и војвода, или сердар са неким високим војним чином (нпр. бригадир). Сердарство су делили господари ЦГ, према сопственом нахођењу, односно, према заслугама. Утолико, није било ни наследно, за разлику од војводског или кнежевског звања. Изузетак су Радоњићи и Вукотићи, код којих је сердарска титула наслеђивана у оквиру братства. Премда, било је и других братстава где је више знаменитих братственика носило сердарску титулу.
-
Сердарства је било и у другим србским крајевима.
У Србији је то била титула управне власти. О томе на:
file:///C:/Users/nbabic/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/Content.IE5/58IMZ9AG/Srpska%20lokalna%20samouprava.pdf
У Старом Влаху било је сердара у 18. и почетком 19. века.
У ужичкој нахији (Рујно, златиборски крај) , био је чувени сердар Јован Мићић. О његовом животу укратко на:
file:///C:/Users/nbabic/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/Content.IE5/15ZQG953/rujanskiserdarjovanmicicivucicevabuna1842.pdf
Занимљиво је да му је Тарабић, у време кад је Мићић био на врхунцу моћи, прорекао да ће умрети од глади. Касније се тако и догодило.
-
Што се извора тиче, лично не знам да постоји нека књига која се бави посебно сердарством. Ако неко од форумаша зна за неку такву, нек напише. И ја бих волео да прочитам нешто шире о овоме.
-
У ужичкој нахији (Рујно, златиборски крај) , био је чувени сердар Јован Мићић. О његовом животу укратко на:
file:///C:/Users/nbabic/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/Content.IE5/15ZQG953/rujanskiserdarjovanmicicivucicevabuna1842.pdf
Занимљиво је да му је Тарабић, у време кад је Мићић био на врхунцу моћи, прорекао да ће умрети од глади. Касније се тако и догодило.
Мајка сердара Јована Мићића (који је био итекакав моћник, док није завршио у затвору), била је рођена сестра Радована - Рака Селаковића, једног од најстарије двојице браће Селаковића који су дошли у Кремна (моја фамилија). По тој линији, Раков син Јован био је кмет кремански пуних 50 година.
-
U nas u Ljubinju je najznamenitiji muslimanski rod Serdarevići. Doselili u Ljubinje posle 1687, iz Herceg Novog
-
У овој књизи пише да су сердари до 18. вијека били именовани од спахија http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?id=2154455150334333 (http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?id=2154455150334333). Такође у књизи аутор Нико Ст. Вујовић пише о спахијама Вујовићима са Љуботиња који су имали извјесну власт у ЦГ.
Што се тиче сердарства Вукотића, знали се од када постају сердари? Да ли се можда њихов први сердар звао Вукота? У Збирци Андрије Лубурића у архиву, нашао сам помен да Вукота постаје сердар.
-
У овој књизи пише да су сердари до 18. вијека били именовани од спахија http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?id=2154455150334333 (http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?id=2154455150334333). Такође у књизи аутор Нико Ст. Вујовић пише о спахијама Вујовићима са Љуботиња који су имали извјесну власт у ЦГ.
Што се тиче сердарства Вукотића, знали се од када постају сердари? Да ли се можда њихов први сердар звао Вукота? У Збирци Андрије Лубурића у архиву, нашао сам помен да Вукота постаје сердар.
Књига се зове Гњијездо слободе - Нико Ст. Вујовић
-
Радуле, која ти је ово слика (аватар)?
Вукотићи преузимају (купују?) сердарство од Радоњића. Има о томе доста у историјској грађи. Погледај на Монтенегрини. Не волим њихово антисрбско настројење, али, ипак, има тамо доста доброг материјала.
Спахије Вујовићи су друга прича. О томе, такође, има доста грађе, и код нас на Пореклу.
-
Радуле, која ти је ово слика (аватар)?
Вукотићи преузимају (купују?) сердарство од Радоњића. Има о томе доста у историјској грађи. Погледај на Монтенегрини. Не волим њихово антисрбско настројење, али, ипак, има тамо доста доброг материјала.
Спахије Вујовићи су друга прича. О томе, такође, има доста грађе, и код нас на Пореклу.
Био Сергије Живановић.
Да, о Вујовићима је писао на Пореклу Бубања, то сам читао. Преузимање сердарства се одиграло када? У Збирци Лубурића, пише да " средарство одузето Милошу Радуловићу( Башино Село), те је прешло на Вукоту"; пошто се то десило негдје у првој половини 18. вијека, зна ли се које Вукота?
-
Био Сергије Живановић.
Видех да ми је позната слика ;)
-
Да, о Вујовићима је писао на Пореклу Бубања, то сам читао.
Има о Вујовићима у много других текстова које можеш наћи на мрежи. Не бих да сад испадне да се промовишем, али види и на тексту о Љуботињу на порталу: http://www.poreklo.rs/2016/02/06/bratstva-plemena-ljubotinj/
Обавезно прочитај о љуботињским Вујовићима и код Риста Ковијанића ("Помени...").
Све је то магловито око њих, има више различитих верзија.
-
Преузимање сердарства се одиграло када? У Збирци Лубурића, пише да " средарство одузето Милошу Радуловићу( Башино Село), те је прешло на Вукоту"; пошто се то десило негдје у првој половини 18. вијека, зна ли се које Вукота?
Сердарство са Радоњића на Вукотиће се одиграло средином 18. века. Сад, немам тренутно код себе те текстове да ти кажем тачније. Али, мало потражи по интернету, има доста текстова о томе (сердари Радоњићи / Вукотићи...).
-
Интересује ме прије свега шта је сердарство, мало о томе има на нету... Нисам знао да се могло ад хок додјељивати; а интересује ме и ово о што је Лубурић записао. Код Вујовића је чини ми се напсано да су сердари били именовани од Вујовића.
-
О титули:
Сердар је у Црној Гори титула највиших војних заповједника, а сама титула је била насљедна. Свака нахија је бирала сердара или више њих , у зависности од величине, а потврђивао их је владика. Из овог се види да је и насљедник титуле морао бити виђен и да ужива поштовање свог племена и нахије. Касније ово право избора узурпирале су владике, почевши од Петра Првог, да би за књаза Данила прешло потпуно у руке владара.
- Племе Пјешивци : крајина Старе Црне Горе
-
Радуле, која ти је ово слика (аватар)?
Вукотићи преузимају (купују?) сердарство од Радоњића. Има о томе доста у историјској грађи. Погледај на Монтенегрини. Не волим њихово антисрбско настројење, али, ипак, има тамо доста доброг материјала.
Спахије Вујовићи су друга прича. О томе, такође, има доста грађе, и код нас на Пореклу.
Вукотићи веле да је и Драшковић, стриц војводе Вукоте, био сердар. Наводно је он сердарство пренио на синовца, војводу Вукоту Вукашиновића. Од тада је Вукота и сердар и војвода. Ђикан Вукотић, син Вукоте, наслиједио је од свог оца сердарство. Други Вукотин син, Вукадин, наслиједио је војводство од свог оца. Сердар Ђикан је био и први гувернернадур. Ђиканови потомци су насљеђивали сердарство све до 1861., када се Рамо Манојлов Вукотић преселио за Србију. Рамо је погинуо у бици код Шуматовца 1876. Једно вријеме су Ђиканови потомци били и гувернернадури. Спорно је ко је био последњи гувернернадур од Вукотића и зашто је одбио гувернернадурство. По једној причи, последњи гувернадур је био Ђикановин син, Вукало. Вукало се наводно одрекао гувернернадурства јер није хтио да де пресели у Котор. По другој причи, последњи гувернернадур од Вукотића је Богдан, син Вукалов, који се одрекао гувернернадурства из поменутих разлога. Помиње се и варијанта у којој Вукота није био сердар, већ дс су постали сердари након што су замијенили гувернернадурство са сердарством са Радоњићима. Мени је ово нереално.
Сердарску титулу је књаз Никола предао Станку Машановом Вукотићи након пресељења Рама Вукотића 1861. Станко је отац Јанка Вукотића, из огранка Перковића.
Слична ситуација је била и са војводством. Од Вукоте је војводство наслиједио његов син, Вукадин. Вукадинови потомци су били војводе све до смрти војводе Рада Грујичина Вукотића у борби око манастира Острог 1877.
Након тога је Петар Стеванов добио војводство. Негдје се наводи и да је Стеван Перков био сердар, нисам нашао ништа о томе.
Постоји још једна сердарска кућа која слабо спомиње у историографији. То су Булатовићи-Реџићи. Сердарство је 1798. донио Петар Реџа Даничин Булатовић од Владике Петра након убиства Хасан-бега Мекића. Његов син, Мијат Реџић, је наслиједио сердарство. Мијат је рањен у првом боју на Морачи 1820. (било их је два). Мијата, као и тројицу његове браће, су убили Пипери због спора ока катуна на Лукавици. Тако су четворица Реџиних синова убијени у једном дану, од Пипера. Сердарство је тада наслиједио Мијатов син Радосав, ког такође убију Перишићи, наводно грешком. Тада је сердарство наслиједио Ђорђије Вуков Реџић, који је умро без потомака 1847. Тада је, по Његошевој наредби, сердарство прешло на Павића Ђиканова Влаховића. Иначе, Павићевођжм оцу је име било Мићко, али је он млад умро, па је узео презиме по ђеду Ђикану, који га је одвајао. Ђикан је био велики јунак, прича се да је поразио Јола Пилетића на мегдану. Павић је погинуо 1862., код крваве Дуге. Сердарство је наслиједио Миро Павићев, који ће бити командант Ровачког батаљона и касније Ровачке бригаде.
До владике Петра, сердарство је била већа титула од војводства. Након 1784., титула војводе ће постати већа од титуле сердара.
-
Сердар је турцизам, са основом сер-, персијског порекла, који означава главара. Неки аутори и етноним С(е)рби изводе из ове основе (али, не бих о томе, да ме не оптуже за ширење деретићевизма ) На ову основу додају се други наставци. Тако војна звања сераскер, сархат (имамо и презиме Сератлић у ЦГ). Сердар би био заштитник поданика. Код Турака је обично употребљаван за заповеднике пограничних области.
Код Црногораца, ово звање / титула се појављује у 17. веку. Први је сердарску титулу понео поп Станиша Радоњић од његушких Радоњића. У 18. веку, забиљежена су двојица сердара, на Његушима – Саво Петровић и Вуко Станишин Радоњић. Радоњићи касније постају гувернадури Црне Горе. Према „Хрватској енциклопедији“ сердарство у ЦГ носили су појединци из братстава Петровића (Његуши), Вукотића (Озринићи), Ђурашковића (Цеклин), Мартиновића (Цетиње), Перовића (Цуце), Пламенаца (Црмница), Дрекаловића (Кучи), Мијушковића (Пјешивци), Бошковића (Бјелопавлићи), Божовића (Пипери), Дуловића (Морача), Меденица (Морача), Влаховића (Ровца) и Лакетића (мислим да су они из Мораче).
Било је и других познатих сердара: Јоле Пилетић, Вуле Аџић, итд.
У писму црногорских и брдских главара из 1796, којим честитају руском цару Павлу ступање на престо, између осталих помињу се и сердари: Раде Маркићевић из Спича, Лазар Мандић из Комана, Андрија Вукасовић из Грахова, Мина Бошковић из Катунске нахије, Николај Лазаревић из Климената, Станко Зотовић из Хота.
У једној одлуци црногорског сената из 1830. године, потписник је и сердар Марко из љешанског братства Ускоковића.
Последњи црногорски сердари, закључно са 1916-ом, када је пропала Краљевина ЦГ, били су Јанко Вукотић, Јоко Јовићевић, Раде Пламенац, Илија Беговић, Миро Гаговић и Машан Божовић.
Сердарство у ЦГ није било ни војно ни управно, већ више почасно звање. Отуд није било искључено да се титуле удвоје, нпр. исто лице могло је бити сердар и војвода, или сердар са неким високим војним чином (нпр. бригадир). Сердарство су делили господари ЦГ, према сопственом нахођењу, односно, према заслугама. Утолико, није било ни наследно, за разлику од војводског или кнежевског звања. Изузетак су Радоњићи и Вукотићи, код којих је сердарска титула наслеђивана у оквиру братства. Премда, било је и других братстава где је више знаменитих братственика носило сердарску титулу.
Никад нисам чуо за сердара из братства Лакетића. Лакетићи су из Горње Мораче, тамо су дошли из Бањана.
-
Вукотићи веле да је и Драшковић, стриц војводе Вукоте, био сердар. Наводно је он сердарство пренио на синовца, војводу Вукоту Вукашиновића. Од тада је Вукота и сердар и војвода. Ђикан Вукотић, син Вукоте, наслиједио је од свог оца сердарство. Други Вукотин син, Вукадин, наслиједио је војводство од свог оца. Сердар Ђикан је био и први гувернернадур. Ђиканови потомци су насљеђивали сердарство све до 1861., када се Рамо Манојлов Вукотић преселио за Србију. Рамо је погинуо у бици код Шуматовца 1876. Једно вријеме су Ђиканови потомци били и гувернернадури. Спорно је ко је био последњи гувернернадур од Вукотића и зашто је одбио гувернернадурство. По једној причи, последњи гувернадур је био Ђикановин син, Вукало. Вукало се наводно одрекао гувернернадурства јер није хтио да де пресели у Котор. По другој причи, последњи гувернернадур од Вукотића је Богдан, син Вукалов, који се одрекао гувернернадурства из поменутих разлога. Помиње се и варијанта у којој Вукота није био сердар, већ дс су постали сердари након што су замијенили гувернернадурство са сердарством са Радоњићима. Мени је ово нереално.
Сердарску титулу је књаз Никола предао Станку Машановом Вукотићи након пресељења Рама Вукотића 1861. Станко је отац Јанка Вукотића, из огранка Перковића.
Слична ситуација је била и са војводством. Од Вукоте је војводство наслиједио његов син, Вукадин. Вукадинови потомци су били војводе све до смрти војводе Рада Грујичина Вукотића у борби око манастира Острог 1877.
Након тога је Петар Стеванов добио војводство. Негдје се наводи и да је Стеван Перков био сердар, нисам нашао ништа о томе.
Постоји још једна сердарска кућа која слабо спомиње у историографији. То су Булатовићи-Реџићи. Сердарство је 1798. донио Петар Реџа Даничин Булатовић од Владике Петра након убиства Хасан-бега Мекића. Његов син, Мијат Реџић, је наслиједио сердарство. Мијат је рањен у првом боју на Морачи 1820. (било их је два). Мијата, као и тројицу његове браће, су убили Пипери због спора ока катуна на Лукавици. Тако су четворица Реџиних синова убијени у једном дану, од Пипера. Сердарство је тада наслиједио Мијатов син Радосав, ког такође убију Перишићи, наводно грешком. Тада је сердарство наслиједио Ђорђије Вуков Реџић, који је умро без потомака 1847. Тада је, по Његошевој наредби, сердарство прешло на Павића Ђиканова Влаховића. Иначе, Павићевођжм оцу је име било Мићко, али је он млад умро, па је узео презиме по ђеду Ђикану, који га је одвајао. Ђикан је био велики јунак, прича се да је поразио Јола Пилетића на мегдану. Павић је погинуо 1862., код крваве Дуге. Сердарство је наслиједио Миро Павићев, који ће бити командант Ровачког батаљона и касније Ровачке бригаде.
До владике Петра, сердарство је била већа титула од војводства. Након 1784., титула војводе ће постати већа од титуле сердара.
*одгајао
Није Ђикан поразио Јола, већ Павић. Лапсус.