Аутор Тема: Кричи J2b-M205>Y22066  (Прочитано 909095 пута)

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #240 послато: Април 23, 2014, 09:23:48 поподне »
Интересантно је да Нортведов калкулатор не узима у уопште у рачун неке брзомутирајуће маркере попут 385аб и сл.

Ни я их не користим, као ни све остале вишеструке, пошто се ту не зна "ни ко пийе ни ко плаћа", рачуница се ту веома усложњава.
Направих прошле године кључ койи и њих узима у обзир, али добиях врло чудне исходе с њими, и пошто узалудно избѣлех очи тражећи шта не ваља у поступку, рѣших се избацити их. Вѣроватно их и Нордтвед не користи из истога разлога.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #241 послато: Април 23, 2014, 09:27:56 поподне »
Ни я их не користим, као ни све остале вишеструке, пошто се ту не зна "ни ко пийе ни ко плаћа", рачуница се ту веома усложњава.
Направих прошле године кључ койи и њих узима у обзир, али добиях врло чудне исходе с њими, и пошто узалудно избѣлех очи тражећи шта не ваља у поступку, рѣших се избацити их. Вѣроватно их и Нордтвед не користи из истога разлога.

Ово за маркер 385ab први пут чујем. Мислим да ово објашњава доста тога. Ми имамо неке чудне резултате када је он у питању, што нас је често доводило у недоумицу.

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #242 послато: Април 23, 2014, 09:37:27 поподне »
Ово за маркер 385ab први пут чујем. Мислим да ово објашњава доста тога. Ми имамо неке чудне резултате када је он у питању, што нас је често доводило у недоумицу.

Мислим да знам шта би могло правити невоље и недоумице, нарочито код покушайъ да се утврди стабло раздваяња хапловрста. А то су повратне промѣне.
Прошле године направих мали оглед, пуштах произвољну хапловрсту да се развия кроз колѣна, као што се догађа у природи. Од почетне хапловрсте правиях на хиљаде потомака дубине 85 колѣн, користећи вѣроватноће промѣна М Хеиниле, и при том пратиях брой повратних промѣн. И установих да близу 50% свих хапловрст-потомака има бар йедну повратну промѣну! Не сѣћам се више бѣше ли то на 37 или 67 ознака, и бѣше ли са вишеструкима или без њих.
И по мени, то йе основни разлог за тешкоће приликом покушайъ утврђивања стабла.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #243 послато: Април 23, 2014, 10:06:50 поподне »
Мислим да знам шта би могло правити невоље и недоумице, нарочито код покушайъ да се утврди стабло раздваяња хапловрста. А то су повратне промѣне.
Прошле године направих мали оглед, пуштах произвољну хапловрсту да се развия кроз колѣна, као што се догађа у природи. Од почетне хапловрсте правиях на хиљаде потомака дубине 85 колѣн, користећи вѣроватноће промѣна М Хеиниле, и при том пратиях брой повратних промѣн. И установих да близу 50% свих хапловрст-потомака има бар йедну повратну промѣну! Не сѣћам се више бѣше ли то на 37 или 67 ознака, и бѣше ли са вишеструкима или без њих.
И по мени, то йе основни разлог за тешкоће приликом покушайъ утврђивања стабла.

Да, то је то, дефинитивно, да нема повратних мутација, мислим да би се стабла веома лако могла урадити. Зато сви филогенетски програми скоро редовно не дају само једно стабло већ неколико могућих.

Мучио сам се много са стаблом за И2а Динарик Југ, пробао на све могуће начине и једино што сам сигурно успио да издвојим, то је јасна подгрупа која се издваја, а која има вриједности 29 и мање на маркеру 449.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #244 послато: Април 23, 2014, 10:10:31 поподне »
Ово за маркер 385ab први пут чујем. Мислим да ово објашњава доста тога. Ми имамо неке чудне резултате када је он у питању, што нас је често доводило у недоумицу.

Поред 385аб, Нортвед не користи још и 389-I, 459ab, 464 abcd и CdYa i CDYb

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #245 послато: Април 24, 2014, 12:52:04 пре подне »
Можеш ли нам навести маркере за које се сматра да брзо мутирају?

Сјећам се да си прије помињао и маркер 458 као брзомутирајући.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #246 послато: Април 24, 2014, 09:49:43 пре подне »
Можеш ли нам навести маркере за које се сматра да брзо мутирају?

Сјећам се да си прије помињао и маркер 458 као брзомутирајући.

На овом Нортведовом калкулатору дати су степени мутације за сваки маркер.
http://knordtvedt.home.bresnan.net/Generations111T.xlsx
(вриједности црвеном бојом испод самих ознака маркера)
Да, 458 је један од промјенљивијих, али га Нортведов свеједно узима у калкулацију.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #247 послато: Април 24, 2014, 12:23:03 поподне »
Ако сам добро разумио, то што ја са Котлајићима имам 100% поклапање на 17 маркера, не значи да су ми они најсроднији од "годијељских" породица, већ је могуће да је временом код њих дошло до истих мутација као код мене?

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #248 послато: Април 24, 2014, 12:44:29 поподне »
Ако сам добро разумио, то што ја са Котлајићима имам 100% поклапање на 17 маркера, не значи да су ми они најсроднији од "годијељских" породица, већ је могуће да је временом код њих дошло до истих мутација као код мене?

Могуће је.
17 маркера је исувише мали број тестираних маркера за извођење значајнијих закључака о блискости два хаплотипа.

Да имамо неколико 67-маркерних хаплотипова Годијеља, онда би се могло урадити неко кредибилно филогенетско стабло и одредити који маркери одвајају гране, као што је Нортвед урадио за Дин Н и Дин С и маркером 448.

У односу на вриједности на тим маркерима, могло би се закључивати ко је коме истински близак.

Овако је то још увијек прилично несигурно.

Да би ваш годијељски хаплотип јасно разликовао од осталих, вама не блиских грана М205, користим маркер 392 који је код Годијеља увијек 12, а код осталих грана м205=11.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #249 послато: Април 26, 2014, 09:54:53 поподне »
Изгледа да се наша хаплогрупа сада води као J2b2 M205 (према FTDNA).

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #250 послато: Април 26, 2014, 10:00:23 поподне »
Изгледа да се наша хаплогрупа сада води као J2b2 M205 (према FTDNA).

Петре, немој пуно обраћати пажњу на ФТДНА десигнацију хаплогрупа. Изгледа да је код њих ових дана дошло до велике збрке и грешака  вези с тим. На И2а Пројекту су тако људе почели да уписују као Ј1 или Г2а, иако је јасно да се ради о људима који су И2а. Кулен, администратор, каже да ће вјероватно исправити, могуће да се ради о некој аутоматској грешци.

Мислим да је и даље најпаметније користити се ознакама ISOGG, то је најзваничније. Мада ја мислим да су те ознаке са словима абецеде и бројевима постале већ превазиђене. Најбоља ознака за рецимо вашу хаплогрупу би требала бити Ј2б М205. Мислим да је то довољно да се зна о којој се хаплогрупи ради.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #251 послато: Април 28, 2014, 08:39:40 пре подне »
Занимљиво је што се у попису Херцеговине (1475-1477) помињу три имена која су у вези са Годијељима.
Сва три имена се јављају на потезу Никшић - Шавник - Жабљак, тако да можемо сасвим сигурно рећи да Годијељи нису добили име по Годињу у Црмници, из кога су наводно дошли око 1690. године.


1. Годиља, лично име (страница 62)
- у нахији Комарница, коју држе војнуци, у џемату Радивоја, сина кнеза Херака, као један од четворице неожењених момака, помиње се Богдан, син Годиље.
2. Годиље, мезра (страница 66)
- у нахији Грачаница (Никшићи), у џемату војводе Батрића, помиње се запуштена мезра Годиље, која је била у власништву хришћанина Радоње Влатковића.
3. Годиљ, мјесто (страница 156)
- Годиљ се помиње као једно од мјеста у којима зимује џемат војводе Ђураша, за који није јасно наведено је ли припадао Грачаници, Оногошту или Доњој Морачи. Изгледа да су данашњи Годијељи код Шавника добили име баш по овом Годиљу.


Дакле, отворено је питање ко су Годијељи и одакле су дошли.
Томић и Лубурић их повезују са Годињем у Црмници, на први поглед на основу имена. Ипак, не мислим да би људи њиховог кова написали нешто на своју руку. Такву причу морали су чути у Годијељима.
Пејановић, који је и сам Годијељ, тврди да су поријеклом из Предиша у Бјелицама. По његовој причи, из Предиша су се иселиле четири породице - двије у Добрско Село, једна у Херцеговину, једна у Дробњаке. Име добијају по селу у коме су се настанили.

На основу првог предања могли бисмо закључити да су Годијељи дошли под тим именом у Дробњаке, док бисмо на основу другог предања могли закључити да су Годијељи то име добили у Дробњацима, по селу у коме су се настанили.
Извјесно је да је у Дробњаке дошао Пејан око 1690. године, око тога нема спора.

Подаци из пописа Херцеговине (1475-1477) иду у прилог предању које нам преноси Пејановић.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #252 послато: Април 29, 2014, 01:06:03 поподне »
Ту везу уопште не би требало искључити. Иако нас је помен Усораца у Херцеговини, донекле одвео од ове Усоре на сјеверу Босне, треба имати у виду да су област Усору населили Срби из Херцеговине већ око1480. и да је 1489. донесен познати турски закон о маглајским власима. Власи који су тад били насељени дуж цијеле турско-угарске границе, од Зворника на Истоку до Теслића на западу (треба знати да је сјеверни дио босанске Посавине још увијек био у рукама Мађара). То становништво је било поријеклом из бањана и херцеговачких Рудина, у каснијем периоду, са укидањем влашког статуса, један дио је сасвим вјероватно отишао у Лику, а други на славонску границу. За вријеме Бечког рата и након тога велики дио тог становништва ће се раселити у Срем и Славонију, а могуће је да је један дио прешао и у Мачву, која је око 20-так година у 18.вијеку била под Аустријанцима.

Наиме, породица Вујанић у Мачви која слави Јовањдан доселила је у мачву из Батковића код Бијељине у 18.вијеку. Слична је ситуација и са породицом Машић која слави Никољдан. И Машићи и Вујанићи са идентичним славама налазе се и у списку Усораца, баш као и Мандићи.

Ово је јесте мало натегнута прича, која би подразумјевала да су та презимена постојала у 16. вијеку, али ако их имамо документована за 17.вијек, не видим зашто не би могла постојати и један вијек раније.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #253 послато: Април 30, 2014, 05:45:27 пре подне »
МАНДИЋИ, КОРДУШЕВЦИ

Према попису СР Хрватске из 1948. године, у Кордушевцима су пописане четири куће Мандића са 20 душа.
На основу црквених књига парохије Клокочевик можемо закључити да Мандићи долазе у Кордушевце тек почетком XX вијека. Црквене књиге нам откривају и мјесто из кога су Мандићи дошли, а то је село Вребац код Госпића.



МАНДИЋИ, ВРЕБАЦ

Долазак у Вребац
Према Стјепану Павичићу, Мандићи су били у групи породица која је досељена у Вребац са старог крајишког подручја, од Оточца и Бриња. Детаљан попис Врепца није сачуван, али се зна да је 1696. године у Врепцу било 40 српских кућа.

Вребачки Мандићи према пописима
1712. година - двије куће
1915. година - двије куће
1948. година - шест кућа, 19 душа

Крсна слава
Вребачки Мандићи славе Јовањдан.

Закључак
На основу Павичићевих података, као и на основу крсне славе, можемо закључити да су Мандићи у Вребац досељени из Вилића (група села) и да припадају Усорцима.



УСОРЦИ

Мандићи су вјероватно најутицајнији род међу Усорцима. Међу људима који су најзаслужнији за прелазак Усораца на крајишку страну помиње се војвода Манојло Мандић.
На основу одређених докумената утврђено је да је он након сеобе (1658. године) имао око 90 година, што би значило да је био рођен око 1568. године.
Помиње се да је у бојевима погубио 24 Турчина, међу којима је било неколико значајнијих заповиједника.
Значајну улогу у Крајини играо је и његов син Вук.

- тема о Усорцима: http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=364.0
- текст о Мандићима: http://www.czipm.org/mandich.html

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #254 послато: Април 30, 2014, 08:10:31 пре подне »
МАНДИЋИ, КОРДУШЕВЦИ

Према попису СР Хрватске из 1948. године, у Кордушевцима су пописане четири куће Мандића са 20 душа.
На основу црквених књига парохије Клокочевик можемо закључити да Мандићи долазе у Кордушевце тек почетком XX вијека. Црквене књиге нам откривају и мјесто из кога су Мандићи дошли, а то је село Вребац код Госпића.


Уколико је тачно да су ови Мандићи у Кордушевцима православци, да славе Јовањдан и да су поријеклом из Лике, онда је припадност Усорцима, скоро па неспорна.

Овим резултатима, ипак долазимо до закључка да је главнина Усораца била крвно везана тј. да су представљали род. Могуће је да је било међу њима и неких фамилија инородног поријекла, али узимајући у обзир да су предводници, Мандићи, Ј2б м205, мислим да сада већ можемо рећи да имамо генетски профил Усораца.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #255 послато: Април 30, 2014, 09:26:14 пре подне »
Зашто бих написао нешто што није провјерено?



Сад видим, нисам знао како сте дошли до податка.

У Вребцу се иначе поред Мандића помињу и Наранчићи и Драгосавци које имамо у пројекту као Ј2б М205. За те породице у вребцу се каже да су дошли са старог крајишког земљишта код Оточца, значи нема сумње да се ради о Усорцима.

Усорци у Лици су јасни, али шта ћемо са онима који су несумњиво њима сродни, а налазе се у Банији, Далмацији, Босанској Крајини.

Усорци су у област Вилићког поља прешли са неке граничне турске територије у Лици, да ли из околине Удбине, то је најлогичније, али мислим да су прије тога морали боравити негдје на простору Босанске Крајине. Питање је, гдје?

Не знам колико је стар топоним Усорци код Санског Моста, али требало би истражити. Мислим да би могао бити повезан са овом групом.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #256 послато: Април 30, 2014, 10:07:08 пре подне »
Од осталих родова имамо:
1) у Далмацији:
- Вујанићи, Ервеник
- Јелаче, Вариводе
2) на Банији:
- Мрђеновићи, Зут (прешли на Банију са Суве Међе, потез Кладуша - Крупа)
- Демићи, Класнић (прешли на Банију са Суве Међе, потез Кладуша - Крупа)
3) у Крајини:
- Новаковићи, Кршље
- Лакићи, Карајзовци
- Крљићи, Кљевци

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #257 послато: Април 30, 2014, 10:47:54 пре подне »
Од осталих родова имамо:
1) у Далмацији:
- Вујанићи, Ервеник
- Јелаче, Вариводе
2) на Банији:
- Мрђеновићи, Зут (прешли на Банију са Суве Међе, потез Кладуша - Крупа)
- Демићи, Класнић (прешли на Банију са Суве Међе, потез Кладуша - Крупа)
3) у Крајини:
- Новаковићи, Кршље
- Лакићи, Карајзовци
- Крљићи, Кљевци

Породице Новаковића и Јелача описане су код Карановића као дио већих родовских група, зато мислим да је и на та презимена потребно обратити пажњу:

сродни Новаковићима: Костић, Станаревић, Праштало , сви славе Никољдан
сродни Јелачама: Бубало, Цимеша, Глувајић, Медић, сви славе Ђурђевдан

Посебно су бројни Медићи и у Лици и у Крајини.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #258 послато: Април 30, 2014, 10:22:36 поподне »
Није искључено да су и ови Далматинци J2b M205 пореклом из Лике.

" Године 1685. и 1686. Стојан и Завиша Јанковић превели су из Лике неколико хиљада морлачких породица и населили их по опустјелим селима Буковице и Котара. Огромна вепина данашњег становништва тих области потиче од досељеника тог времена, мањи постотак од досељеника ранијих времена, неколико породица води лозу од турских породица које су остале и покрстиле се (нпр. породице Бербер, Мулин, Корневето, Бензон, Билавер и др.) док је првобитни, старосједилачки живаљ избјегао у приморје и на отоке. "

БОШКО ДЕСНИЦА: СТОЈАН ЈАНКОВИЋ И УСКОЧКА ДАЛМАЦИЈА
« Последња измена: Април 30, 2014, 10:54:58 поподне Небојша »

Ван мреже argo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 78
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #259 послато: Април 30, 2014, 11:15:43 поподне »
Није искључено да су и ови Далматинци J2b M205 пореклом из Лике.

Lako moguće.