Ристићи

[Sharelock]

Жарко Бошњаковић "Ономастика Срема" у књизи "ОНОМАТОЛОШКИ ПРИЛОЗИ VIII" САНУ, Одељење језика и књижевности - Одбор за ономастику, Београд  1987

НЕШТИН

"На десној обали Дунава, на ушћу Јандолског потока у ову реку, а на путу од Петроварадина до Илока налази се село Нештин." стр. 308

"Ристић, две куће. Славе Митровдан."  314

[Sharelock]

Жарко Бошњаковић "Ономастика Срема" у књизи "ОНОМАТОЛОШКИ ПРИЛОЗИ VIII" САНУ, Одељење језика и књижевности - Одбор за ономастику, Београд  1987

СУСЕК

"Ово сремско село налази се на северозападним падинама Фрушке горе, на десној обали Дунава. Удаљено је од Новог Сада око 36 км. Кроз село иде регионални пут за Илок, Шид и Ср. Митровицу."  стр. 321

"Ристић, једна кућа. Славе Ђурђиц." стр. 327
"Сарачеви - Ристић, једна кућа"  стр. 329

[Sharelock]

Жарко Бошњаковић "Ономастика Срема" у књизи "ОНОМАТОЛОШКИ ПРИЛОЗИ VIII" САНУ, Одељење језика и књижевности - Одбор за ономастику, Београд  1987

БАНОШТОР

"Ово сремско село налази се на десној обали Дунава, на северним падинама Фрушке горе. Од Новог Сада је удаљено тридесетак километара. Кроз село пролази регионални пут за Илок и Сремску Митровицу." стр. 330

"Ристићев извор, извор." стр. 333
"Ристић, једна кућа. Славе Св. Николу." стр. 336

[Sharelock]

Жарко Бошњаковић "Ономастика Срема" у књизи "ОНОМАТОЛОШКИ ПРИЛОЗИ VIII" САНУ, Одељење језика и књижевности - Одбор за ономастику, Београд  1987

ЧЕРЕВИЋ

„Историја Черевића, места разливеног крај Дунава, а подно Фрушке горе, удаљеног око двадесет километара од Новог Сада, датира од 1339. када се помиње као утврђење, да би већ 1372. био обележен као варош." стр. 339

"Ристићева ливада, ливада." стр. 344
Нисам нашао податак да у овом селу и даље живе Ристићи.

[Sharelock]

Жарко Бошњаковић "Ономастика Срема" у књизи "ОНОМАТОЛОШКИ ПРИЛОЗИ VIII" САНУ, Одељење језика и књижевности - Одбор за ономастику, Београд  1987

ВИЗИЋ

"Село Визић припада бачкопаланачкој општини. Од Бачке Паланке је удаљено 13 км. Лежи на јужним падинама Фрушке горе, на надморској висини од 257 м." стр. 395

"Ристић, три куће. Досељени из Босне око 1956. Славе Ђурђевдан." стр. 399

[Sharelock]

Податак са мог ФБ, информатор Ђорђе Ристић, 28.06.2010.:

"Ристићи (Томичићи) са Озрена код Добоја, поријеклом из Црне Горе. Слава породице Св. Трифун."

[Sharelock]

Податак са мог ФБ, информатор Драгица Ристић, 27.02.2012.

"Moji Ristici sa slavom Arandjelovdan su dosli u Srbiju oko 1920. iz okoline Prilepa.To je sve sto znam,jer je moj deda umro par meseci pre rodjenja mog oca.Pozdrav."

[Sharelock]

Жарко Бошњаковић "Ономастика Срема" у књизи "ОНОМАТОЛОШКИ ПРИЛОЗИ VIII" САНУ, Одељење језика и књижевности - Одбор за ономастику, Београд  1987

БЕОЧИН-СЕЛО

"Сремско село Беочин удаљено је од Новог Сада 18, а од града Беочина 2 километра. Смештено је на десној обали Дунава и северним обронцима Фрушке горе." стр. 412

"Ристић, две куће. Досељени из Босне. Једна кућа слави Св. Петку, а друга Св. Стевана." стр. 417

[Sharelock]

Жарко Бошњаковић "Ономастика Срема" у књизи "ОНОМАТОЛОШКИ ПРИЛОЗИ VIII" САНУ, Одељење језика и књижевности - Одбор за ономастику, Београд  1987

БУКОВАЦ

"На обронцима Фрушке горе, а на петом километру од Петроварадина, лежи сремско село Буковац. По причању старих људи, село је било у атару селиште, у којем се и данас ископавају темељи неких зидина. У том атару налази се и шума Црквиште..." стр. 420

"Ристић, четири куће. Досељени из Лесковца 1970. Славе Св. Јована." стр. 430

Да су мало прецизнији (сумњам да су баш из Лесковца, вероватно из околине Лесковца) могао бих да тврдим да су I2a PH908 јер већ имам тестиране  те Ристиће са славом Св. Јован - место порекла је Црна Трава - Власина, а одатле се раселили ка јужноморавској долини и селима лебанске и лесковачке општине.

[Sharelock]

Жарко Бошњаковић "Ономастика Срема" у књизи "ОНОМАТОЛОШКИ ПРИЛОЗИ VIII" САНУ, Одељење језика и књижевности - Одбор за ономастику, Београд  1987

ЧОРТАНОВЦИ

"Село лежи на десној обали Дунава и југоисточним падинама Фрушке горе. Удаљено је од Новог Сада 20, а од Инђије 22 км. Припада инђијској општини." стр. 435

"Ристић, две куће. Једни су досељени из Србије, а други су староседеоци. Обе куће славе Св. Николу." стр. 443

[Sharelock]

Милета Букумирић "Ономастика Сиринићке жупе" "ОНОМАТОЛОШКИ ПРИЛОЗИ IX" САНУ, Одељење језика и књижевности - Одбор за ономастику, Београд  1988

СЕВЦЕ

"Севце се скупило у долини поред Лепенца, на западној периферији Сиринићке жупе, око 7 км западно од Штрпца..." (стр.269)
"Севце се дели на „Горњу и Довњу мавалу“. Горњој припадају Ђекини, Шупељићини, Богајчеви, Прлинци и Калпакови, а Доњој Синиковци, Глинчеви, Јоцкови, Даћевци и Басарини." (стр.269)
"На јужној перифериш села, у Доњој махали, налази се гробље, а у њему црква Свети Ранђо. Мештани не памте кад је подигнута, али архитектура не упућује на закључак да је црква стара. Од ње је знатно старија црква Светог Николе, која се налази на улазу у село поред десне обале реке Лепенца. Покривена је каменим плочама, а унутрашња страна зидова сва је у фрескама. Према предању, непосредно поред ове цркве било је гробље, од којег нема видљивих остатака." (стр.269)
"Поуздано се зна да је Севце постојало средином 14. века, јер се у Призренској Хрисовуљи помиње Селце у међама села Мушутишта. Сто година касније имало је 86 кућа и било највеће село у Сиринићкој жупи./ И данас је насељено искључиво Србима. Има 219 кућа, у којима просечно живи 5,30 чланова." (стр.270)

"Севчани су старинци. Становништво села сачињавају Синиковци, Глинчеви и Даћевци (славе Светог Ђорђа, 16. XI, и Ђурђевдан), Калпакови, Паљини и Басарини (славе Светог Николу) и Рајчеви и Шубарини (славе Светог Архангела). / Ове поделе нису дефинитивне, већ се становништво дели на уже скупине. Тако Синиковце сачињавају Црвенкови, Шокљеви, Урошеви, Живкећини, Душкини, Марини и Базини. У Глинчеве спадају Јочинци, Узунови и Чукини. Даћевци се деле на Ајдарове, Ђељине и Попове. Даље сродство Басариних чине Калпакови, Паљини, Дрангини и Шупељићини. У Басарине спадају Крблини, у Јоцкове Шушини. У даљем сродству Шубариних су Рајчеви, којима припадају Маркагини, Пишманови и Цумпаљеви, а у ближем — Ђекини и Мирчеви." (стр.270)

РИСТИЋИ - ЈОЧИНАЦ

"Јоч`инац, три куће. У даљем су сродству са Глинчевима. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Ђорђе, мала слава Ђурђевдан./ Информатор Костадин Ристић.
Јоч`инац, раније презиме три куће Ристића. Информатор Костадин Ристић." (стр.283)
"Ристић, три куће из братства Јочинац. Презиме су узели по информаторовом деди. Слава Свети Ђорђе, мала слава Ђурђевдан./ Информатор Костадин Ристић (1913). (стр.285)

РИСТИЋИ - КАЛПАКОВИ

"Ристић, једна кућа из братства Калпаковића, због чега их зову Калпакови. Слава Николовдан, мала слава Николовдан летњи. Информатор Јован Томић." (стр.285)
"Калпакови, породични надимак Калпаковића, Недељковића, Петковића, Томића, једне куће Вуксановића, једне куће Ристића, две куће Стојановића и једне куће Стојковића. Информатор Јован Томић." (стр.283)

[Sharelock]

Милета Букумирић "Ономастика Сиринићке жупе" "ОНОМАТОЛОШКИ ПРИЛОЗИ IX" САНУ, Одељење језика и књижевности - Одбор за ономастику, Београд  1988

ЈАЖИНЦЕ

"Село се скупило у долини Лепенца, између Пиљевца и Бабетиног брда. Источно од села пружа се долина, у којој се налазе остала села Сиринићке жупе, изузев Севца, које је у горњем току Лепенца, западно од овог села. Атар Јажинца допире до Свињарског потока, према Сретечкој жупи, врха Борче, према Севцу, Пиљевачког потока, према Врбештици, и Муржичке реке, према Брезовици." (стр.297)

"Гол`ини, породични надимак једне куће Милосављевића и једне куће Ристића. Информатор Мирко Ристић." (стр.304)
"Милосавл`евић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Имају породични надимак Гол`ини. Презиме су узели по информаторовом деди. Слава Свети Ранђо, мала слава Свети Ранђо летњи. Информатор Мирко Ристић." (стр.307)
"Милосављевић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Имају секундарно презиме Нешини. Слава Свети Ранђо, мала слава Свети Ранђо летњи. Информатор Стојан Милосављевић (1922)." (стр.307)
"Ристић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Имају породични надимак Гол`ини. Презиме су узели по информаторовом деди. Слава Свети Ранђо, мала слава Свети Ранђо летњи. Информатор Мирко Ристић (1916)." (стр.309)

[Sharelock]

Милета Букумирић "Ономастика Сиринићке жупе" "ОНОМАТОЛОШКИ ПРИЛОЗИ IX" САНУ, Одељење језика и књижевности - Одбор за ономастику, Београд  1988

ШТРПЦЕ

"Штрпце је највеће село у Сиринићкој жупи.../ Немогуће је прецизирати кад је Штрпце настало, али има података да је постојало у 15. веку. У Попису области Бранковића из 1455. год. помиње се село Штрпце са 65 српских кућа. У селу се налази црква Свети Никола, подигнута 1577. године. На периферији села у гробљу налази се црква Свети Јован, обновљена 1911. године..."
"Штрпце има 423 куће, од којих су 418 српске, две муслиманске, две албанске и једна македонске народности." (стр.318)

Ристићи - Доганџићи

"Ристић, две куће из братства Доганџића, због чега их зову Доганђини. Слава Свети Никола, мала слава Свети Никола летњи. Информатор Љубомир Ристић (1923)." (стр.339)

Ристићи - Радуноће/Цокљарац

"Ристић, једна кућа. Деда информатора дошао је из Врбештице почетком овог века из братства Радуноће у братство Печ`иноћевића, па по женској линији имају породични надимак Печ`иноће, а осим тога и породични надимак Цокљарац. Слава Свети Никола. Информатор Радован Ристић (1928)." (стр.339)

Ристићи - Јоксимовци

"Ристић, једна кућа. Доселили се из Сушића 1974. године. Даље порекло везују за околину Гусиња. Имају секундарно презиме Јоксимовци. Славили су Светог Пантетелију, а по доласку y Штрпце узели су за славу Свету Варвару. Информатор Богдан Ристић (1909)."

[гусарка]

На попису Ристића, нисам видела Ристиће из села Арбанашка, општина Прокупље. Ристићи су иста фамилија са Спасићима из истог села. У селу су их звали Пећанци, па се предпоставља да су пореклом из Пећи, а у село Арбанашка по предању су дошли из села Ђаке код Куршумлије. Део те породице сада живи у Сурчину код Београда. Славе Ђурђевдан.

[гусарка]

Заборавих да напишем, Ристића који је са Косова дошао у село Ђаке, звали су Додо Ристић, а један од његових синова Спасоје се преселио у Арбанашку.

[Делија]

У Црепаји у којој је моја породица бича присутна од Кочине Крајине па до данас је била породица Ристић/Ристин.Иначе су наши стари кумови а кумство је трајало кроз 4 генерације.Шпицнаме им је Туторац/Туторски а слава Ђурђевдан.Први кнез Црепаје по оснивању/обнављању села 1774.године се звао Лазар Ристић.Иначе после Другог Светског Рата из Пирота се у Црепају доселила порпдица Младеновић чије је старо презиме Ристић.Некада док.су се презивали Ристић у Пироту су имали надимак Арнаути а у Црепаји су добили надимак Товљанови.Иначе слава им је Велика Госпојина а по речима човека који се бавио историјом Пирота и околине (пре свега порекла породица из тох крајева) у односу на надимак и неке породичне приче тај човек,иначе бивши пилот је сматрао да је породица у Пирот дошла из Ђаковице током Велике Сеобе јер је било индикација да се приликом Велике Сеобе нису све породице померале северно до Будима,Сент Андреје ,Словачке,Арада и околине већ су се заустављале неретко у опет окупираним јужним и централним српским крајевима,само доста удаљеним од матичног места.Поприлично другачији образац сеобе јер су из Западних крајева као.што је Метохија фамилије обично преко.Црне Горе ,Херцеговине одлазили до Далмације,Лике итд.
Иначе познајем човека из ове фамилије Ристића/Младеновића који је свештеник у једном православном храму у Панчеву.

[Јован Ристић]

Потомак сам Ристића из Мокре код Беле Паланке, које сте означили бројем 9. Уколико Вам могу бити од какве користи слободно ми пишите.

[Sharelock]

Поздрав свима!
Две године стоји мој оглас за тестирање Ристића и прикупљање грађе. Скоро ништа. А у последње две недеље силни телефонски позиви, а имао сам са Ристићима, од претпрошле суботе, два састанка у Мекдоналдсу, један у задимљеној кафани, један у самопослузи, један на аутобуској станици, за четвртак имам заказан састанак у центру Бгд навече. Данас сам имао један састанак са мојим Ристићем и једним Кучом, а око 19.00 сати имао позив од једног Ристића из Гламоча пореклом итд. Стрпљен - спашен

[Sharelock]

Потомак сам Ристића из Мокре код Беле Паланке, које сте означили бројем 9. Уколико Вам могу бити од какве користи слободно ми пишите.

Јоване, мало си ме збунио, јер си у једном другом посту написао да си потомак Николића. Да ли је "Ристић" патрилинеарно? Ако јесте, која је породична слава и преслава, да ли знаш предање о сеобама? Можеш ми и у приватној поруци послати.
Поздрав од Sharelock-a

[Sharelock]

На попису Ристића, нисам видела Ристиће из села Арбанашка, општина Прокупље. Ристићи су иста фамилија са Спасићима из истог села. У селу су их звали Пећанци, па се предпоставља да су пореклом из Пећи, а у село Арбанашка по предању су дошли из села Ђаке код Куршумлије. Део те породице сада живи у Сурчину код Београда. Славе Ђурђевдан.

Не знам како ми је овај пост промакао. У ствари, ја сам крив, нисам дуго био активан... Не да је занимљиво, него ме заболе глава: ко је пажљиво читао, моји Ристићи "Пећанци", су селидбом били на Власини, затим у Моштаници код Врања. Огранци тих Ристића су "Спасићи" и "Стевановићи". Није ми познато да су се део Ристића из Моштанице и део "Спасића" селили у том правцу. Вероватно коинциденција, али бих сигурно тестирао тог Ристића. Не знам да ли је Гусарка и даље активна на форуму да добијем контакт за сурчинца.