Може бити, R-Z280 јесте забележена међу Цинцарима (за разлику од већине других R1a грана које нису). Можда буде L1280. Дубоки тест би отклонио недоумице због не тако честе хаплогрупе. Али и због славе. Јер се зна да је најчешћа слава међ потомцима Цинцара у Србији Никољдан и Св. Ђорђе (писао је Озимић о томе). Обавезно дубоки тест.
Хвала на препоруци.
Радо ћу допринети допуни бази података о R1a-Z280.
Био бих захвалан за линк, због дубоког теста.
Налазим се ван Србије али има начина да доставим брисеве na тестирање.
Ђурђевдан у Крајини славе припадници Ромске популације.
Приписивати Цинцарима индијско порекло, на сонову славе, је заиста смела конструкција.
Папир је стрпљив.
Тешко се долази до истинитих информација о деловима Видинског Сандџака, припојених Кнежевини Србији Милоша Обреновића 1835.године, превише је покушаја манипулације.
На гробљима у, садашњој, пограничнох зони са Бугарском, постоји јасна линија у облику епитафа, уклесаним именима и симболима, пре и после припајања Србији. Ту се може пронаћи разлог непоузданости славе, као доказа о пореклу.
Пре припајања Србији, нико није славио славе, бар не у данашњем облику.
Биљана Сикимић се бавила истраживањем сличних епитафа, читао сам њене радове.
Њен фокус је био на романофоној, ромској популацији Источне Србије, миграције и очуваних обичаја и језика.
Насељавањем популације из Влашке, посебно преко Острову маре, у Србију Обреновића је документовано али никад детаљно истражено.
"Ион, са две овце, женом Јоана и двоје деце је дошђао из Влашке" је најбољи опис ондашњих спискова.
Познат је робовласнички однос Бојара, манастира и власти Кнежевине Влашке и Молдавије према ромским племенима на њиховој територији.
Бојари и манастири забранили су коришћење њиховог језика Романес, плашили се договарању завере и побуне.
Зато су припадници ромских племена са простора Влашке, Молдавије и делова КуК монархије, који се граничили са Влашком, романофони.
Та мешавина народа је долазила масовно у Кнежевину Србију, обећане су им разне бенефиције. По Указу Кнеза Милоша, одређена су локације за читава села на државној земљи за прихват тих досељеника. Малајница, Врбица и друге.
Дуго времена су остали у Кључу или се селили за Браничево, миграције у долину Тимока су ретке.
Нови досељеници су у селима класифицирани, такорећи, РУМИЊИ су имали земљу, винограде, куће.
ЦИГАЊИ су обављали ковачке занате, поткивање стоке, правили секире и опшивали вовловска кола са металним обручима.
Верујем да су из племена Рудари, има их доста по Босни.
Љингурари и Фусари, Коритари и слична племена су из јужне струје досељавања на Балкна из Индије, ретко су пролазили селима долине Тимока.
Та племена има и данас у Бугарској и, задњих година, масовно долазе у насеља поред границе, у Србију.
Социјална заштита и социјално снабдевање је боље у Србији него у Бугарској.
Извињавам се на дугачком посту, слабо ко чита овако дуге, јер сам хтео изнети проблематику са идентитетом популације у долини Тимока и Тимочке Крајине. Као и актуелном изједначавању романофоне популације не-индијског порекла, са популацијом индијског порекла, само на основу заједничког језика, дијалекта Румунског.
Детаљ са сеоског гробља, Мокрањ, пре припајања Србији и после.
Слика може дочарати само делимично изглед, али може послужити.
