Аутор Тема: Племићке српске лозе без наследника  (Прочитано 23436 пута)

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Племићке српске лозе без наследника
« Одговор #20 послато: Фебруар 13, 2017, 09:02:44 пре подне »
Ако је ово истина, онда исправка. Александру је мајка Зорна Зорка, а Марија му је жена са којом је имао своје друго, треће и четврто дете. Краљ Петар Други је први потомак Немањића.

Изгледа да овдје ја нешто не знам. Најстарије дијете краља Петра I Крађорђевића и Зорке (дјевојачки Петровић) је кнегиња Јелена. Зорка је умрла након тешкок порођаја (има ту више тероија...) након петог дјетета.

Е сад не знам за прво дијете краља Александра; тј знам за Петра (II), Томислава и Андреја.

Ево једне слике Карађорђевића са Цетиња. Петар I је имао тежак и компликовна однос са тастом краљем Николом Петровићем.



Мало се спомиње брат-кнез Ђорђе, који је био болешљив али и главни благајник, тј. био је задужен за финансије. Огромна разлика у односу на кнеза Арсена (отац регента Павла), који је имао "необуздану нарав".

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Племићке српске лозе без наследника
« Одговор #21 послато: Фебруар 13, 2017, 09:08:34 пре подне »
Изгледа да овдје ја нешто не знам. Најстарије дијете краља Петра I Крађорђевића и Зорке (дјевојачки Петровић) је кнегиња Јелена. Зорка је умрла након тешкок порођаја (има ту више тероија...) након петог дјетета.

Е сад не знам за прво дијете краља Александра; тј знам за Петра (II), Томислава и Андреја.

Ево једне слике Карађорђевића са Цетиња. Петар I је имао тежак и компликовна однос са тастом краљем Николом Петровићем.


Поздрав, г. Ацо! Слажемо се све за Петра, Зорку и таста Николу. Има више теорије зашто "се разболе Зорна Зорка".

Али интригира вас прво дете Краља Александра?  ;D

Није неко репрезентативно штиво за једног историчара, али: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:573454-Kralj-Aleksandar-je-imao-vanbracnu-cerku-sa-Francuskinjom

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Племићке српске лозе без наследника
« Одговор #22 послато: Фебруар 13, 2017, 02:41:57 поподне »
Ова дискусија је ипак за нову тему, напр. "политичке интриге у Краљевини Југославији"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племићке српске лозе без наследника
« Одговор #23 послато: Фебруар 13, 2017, 02:50:26 поподне »
Мало да скренемо са теме.

А овако је све почело...

Пребачено је у форум историје : Краљевина Југославија-политичке игре
« Последња измена: Фебруар 13, 2017, 02:55:49 поподне Синиша Јерковић »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Племићке српске лозе без наследника
« Одговор #24 послато: Фебруар 14, 2017, 12:44:36 поподне »
Претпоставке да су Богуновићи пореклом од Немањића треба истражити, а историјски извори кажу да је Лаврентије Немањић (син Богуна Немњића) дошао у Дубровник са својим рођаком Царом Душаном 1350 године и остао у Дубровнику, где су његови потомци живели око 250 година, након чега су се селили на запад...
Лаврентије Немањић Богуновић је рођен у првој половини 14. века у околини Пљеваља из области Левер Таре и Ђурђевића Таре, где су се налазили летњиковци породице Немањић.

Био је припадник најпознатије владајуће племићке породице у Србији.

У Полимљу су вема рано, захваљујући повољном географском и стратегијском положају, а такође и добро развијеној путној мрежи, образована многа насеља – мање или веће караванске станице, тргови, а и већи број цркава и манастира.

Сва ова насеља налазила су се на путевима, који су водили од Дубровника (лат. Ragusium) у Полимље и даље у унутрашњост Хелма.

Средином 14. века, већ постојећа насеља, као што су Пријепоље и Буковица, убрзано се развијају, али се формирају и нова.

Међу њима било је и насеље Брезница, касније названо - Пљевља, које се први пут помиње 1348. године.

Такво Полимље, препуно живе трговачке и рударске активности, била је средина у којој је одрастао Лаврентије Немањић.
аврентије, син Богуна Немањића (итал. Lauriza Bogunovich figlio di Bogun Nemagnich[1]), посетио је 13. новембра 1350. године Дубровник, тј. био је у пратњи свог рођака Стефана X Уроша Душана Немањића (1308—1355), краља Србије (владао: 1331-1345), а потом и цара (владао: 1345-1355), који нам је такође познат и као Стефан Урош IV Душан „Силни” Немањић, приликом његове посете овом старом и поносном српском граду[2][3][4].[5]

Цар Душан је ушао у град из Цавтата са женом и сином и пратњом од сто одабраних људи, међу којима је био и овде помињани Лаврентије.[6]

Он ће остати да живи у поменутом граду, у коме је изгледа одмах добио дубровачко држављанство.
Лаврентија ће Дубровчани називати „Лаврица“, а држављанство му је додељено под одређеним условима, од којих су најважнији стална настањеност и поседовање непокретне имовине.

Није остало забележено да ли је њему Дубровник због неких заслуга доделио као поклон одређену некретнину, или је овај исту поседовао од раније, али је свако било необично да је тако брзо добио држављанство.

Као грађанин Дубровника Лаврентије Немањић је добио бројне привилегије (царинске олакшице, царинске повластице и сл.), а које је веома вешто искористио за заузимање високог полажаја у овом приморском граду.
Немањићи, тј. Богуновићи (патронимичко презиме), како су се касније називали, захваљујући својој имовини и угледу, припадала је кругу дубровачке грађанске класе Антунина (водећа лаичка братовштина), корпорацији најбогатијих трговаца, бродовласника и финансијера.

Сведочења о овој породици-огранку Немањића, пружа нам тзв. „Чингријиној генеалогији Антунина“[8], и остала грађа из бројних књига дубровачке канцеларије и нотаријата.
Према ономе што сазнајемо из Чингријине генеалогије, Лаврица (Лаврентије) Богуновић, син Богуна Немањића, дошао је у Дубровник 1350. године.

Он се пре тога налазио на српском двору и у пратњи цара Душана.

Са собом је у Дубровник донео гламско сребро.

У Дубровнику се Лаврентије Немањић оженио са Дражом, чији нам род није познат.

Имали су два сина Богоја и Андрушка.

Богоје се није женио и по свој прилици је млад умро.

Андрушко је засновао породицу са Марушом Предојевић[9], ћерком Илије Предојевића, дубровачког трговца у последњој деценији 14. века.
Андрушко Немањић – Богуновић је са Марушом имао седмор деце: три сина (Ловрица, Илија и Никша) и две ћерке (Дражула и Радула), док за двоје деце имена нису остала забележена.

Чингријина генеалогија нам је такође сачувала родослов породице Немањић-Богуновић у шест генерација у граду Дубровнику (без праћења оних грана које су се одселиле у залеђе овог града, тј. у Херцеговину), који обухвата 232 године, односно све до 1582. године, када је у Дубровнику умро последњи мушки потомак, од оне гране породице која се није преселила у Херцеговину и Далмацију.

Из овог родослова се види да су чланови породице Немањић склапали бракове и орођавали се са истакнутим дубровачким породицама (углавном антунинским).[10]

У архивској грађи у Дубровнику Лаврентије-Лаврица Немањић-Богуновић, помиње се већ 1351. године, и то као особа која се бави кредитним трансакцијама, јер се исти јавља као „веровник“ Радослава Повике, дубровачког трговца.[11]

Историчар Михаило Ј. Динић (1899—1970) нас подсећа да је српска властеоска породица Повика, била веома утицајна у време царства, па наводи да је логотет био Ђорђе, а његова браћа су чеоник Милош и Радослав (управо овај, о коме је овде реч).
Лаврица није могао никако да наплати своје потраживање (46 перпера и 3 динара) настало 22. јануара 1351. године од горе поменутог Повике, па је тадашњи дубровачки нотар Млечанин Franciscus de Archo (нотар: 1342-1373) преузео[11] 3. новембра 1364. године његову задужницу.
Колико је ова новчана позајмица била велика, говори нам податак да је 1358. године Дубровачка република „платила мир“ кнезу Хума Војиславу Војиновићу (13??-1363) у износу од 4000 перпера.
Такође, знамо да се он током лета 1359. године налазио у Конавлима, када су људи Војислава Војиновића опљачкали жито и стоку поданицима новоуспостављене Дубровачке републике (1358—1808).

У августу 1367. године кнегиња Гојислава, удовица кнеза Војислава Војиновића, тражила је да јој Дубровчани пошаљу ризницу, која је била похрањена у овом граду.
Одмах потом је посланик, који се обавезао (25. августа 1367. године) да ће однети ризницу моћној српској кнегињи, требало је такође да пренесе робу браће Сергија и Ловрице Богуновића (лат. Sergoli et Laurice de Boguno)„О Николи Алтомановићу” (Београд: Српска краљевска академија, 1932, pp. 43)</ref>.




Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Племићке српске лозе без наследника
« Одговор #25 послато: Фебруар 14, 2017, 12:47:19 поподне »
Лаврица је имао брата Сергија, са којим је често заједно пословао, а ово је био први помен Сергија у дубровачкој архивској грађи.[12][13][11]

Сергије[14] је дошао у Дубровник, после Лаврентија, тј. после настањивања млађег брата у поменутом граду.

Трећи, по свему судећи, и најмлађи брат био је Цветко, који је живео је у Попову пољу.

О даљим активностима Лаврентија Немањића у Дубровнику, мало је остало података у расположивим изворима.
Остао нам је јасан траг о његовим кредитним пословима и чланству у дубровачкој братовштини трговаца[15], која је позната као братовштина Св. Духа и Св. Спаса (Спаситеља Света), а касније као братовштина Антунина[16].

И последњи помен његовог имена у Дубровнику, везан је за кредитне послове, јер се Лаврица Немањић заједно са Ђурђем Јунаковићем из Бање, задужио 18. новембра 1380. године код Николе Гундулића на суму од 72 перпера и уз обавезу да дуг измире у року од месец дана[17].

Лаврентије Немањић је умро негде после 1380. године, а његова жена Дража га је надживела, али и она ће окончати свој живот крајем осамдесетих година 14. века.[18]

Потомци Лаврентија, Сергија и Цветка Немањића формираће велико братство Богуновића, које ће се касније раширити на Херцеговину, а потом и на Далмацију, Лику и Босанску Крајину.
Остаје да се види која хаплогрупа је код "оригиналних " Богуновића, јер за сад има више хаплогрупа код оних који себе сматрају Богуновићима...

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племићке српске лозе без наследника
« Одговор #26 послато: Фебруар 14, 2017, 01:05:49 поподне »
Претпоставке да су Богуновићи пореклом од Немањића треба истражити, а историјски извори кажу да је Лаврентије Немањић (син Богуна Немњића) дошао у Дубровник са својим рођаком Царом Душаном 1350 године и остао у Дубровнику, где су његови потомци живели око 250 година, након чега су се селили на запад...

Баш ме занима, који то историјски извори кажу?

Ако је Кљајевић историјски извор онда можда...

У суштини није проблем Кљајевић, већ они који могу тако лако да повјерују у те глупости.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Племићке српске лозе без наследника
« Одговор #27 послато: Фебруар 14, 2017, 01:12:41 поподне »
Већ смо причали о томе да смо ми Срби, као народ, генерално мало затровани тим причама о племићком пореклу, али овде је и генетика оборила те тврдње (бар у случају Богуновића).

Имамо тестиране и херцеговачке Зуровце и неколико породица крајишких Богуновића (огранци) и делује да не постоји никаква веза по мушкој линији, тако да ова прича нема потпору.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Племићке српске лозе без наследника
« Одговор #28 послато: Фебруар 14, 2017, 01:15:02 поподне »
Баш ме занима, који то историјски извори кажу?

Ако је Кљајевић историјски извор онда можда...

У суштини није проблем Кљајевић, већ они који могу тако лако да повјерују у те глупости.
Ово сам са википедије скинуо, а ту има извора...Братовштина Св. Антуна...
Чланство братовштине Св. Антуна[уреди]
У првом веку постојања братовштине највише су се истицали: Припче Утолчић, Домања Искрица, Ђивко Лонго, Лука Његојев, Ангело Качић, Милтен Прибојевић, Андрушко Немањић[14][15] (лат. Andrusco Laurichich[16] или Andruscho de Laurica[17])[18], Богдан Окруљић, Антун Бутко, Јаков Котруљ, Ђивко Ругић, Паско Паце, Бојко Ненковић, Влахота Кранковић, Марин Нале и др.[19]

Сачуван је попис чланова братовштине Св. Антуна у „матрикули“ (статуту).

Матрикула се данас чува у „Државном архиву“ у Дубровнику и представља прворазредно врело у истраживању како саме историје братовштине, тако и грађанскога слоја у целини.
То је књига великог формата, с листовима од пергамента, увезана у кожу и дрво, те украшена сребром.

У тзв. „Чингријиној генеалогији Антунина“, дат је попис чланова најутицајније групе дубровачких грађанских породица, који обухвата раздобље од чак три века.
Андрушко Немањић Богуновић је рођен у Дубровнику као припадник српске племићке породице Немањић.

Син је Лаврентија-Лаврице Немањића Богуновића (итал. Lauriza Bogunovich figlio di Bogun Nemagnich[1])[2], и унук Богуна Немањића, родоначелника породице Богуновић, односно њиховог братства.[3]

Мајка му се звала Дража.[4]

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Племићке српске лозе без наследника
« Одговор #29 послато: Фебруар 14, 2017, 01:18:38 поподне »
Проблем је додуше што се нигде не наводи од кога су Лаврентије и Богун, тј. како су са Немањићима, а наводе се као Немањићи, да им је то презиме...

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племићке српске лозе без наследника
« Одговор #30 послато: Фебруар 14, 2017, 01:20:08 поподне »
Ово сам са википедије скинуо, а ту има извора...Братовштина Св. Антуна...
Чланство братовштине Св. Антуна[уреди]
У првом веку постојања братовштине највише су се истицали: Припче Утолчић, Домања Искрица, Ђивко Лонго, Лука Његојев, Ангело Качић, Милтен Прибојевић, Андрушко Немањић[14][15] (лат. Andrusco Laurichich[16] или Andruscho de Laurica[17])[18], Богдан Окруљић, Антун Бутко, Јаков Котруљ, Ђивко Ругић, Паско Паце, Бојко Ненковић, Влахота Кранковић, Марин Нале и др.[19]

Сачуван је попис чланова братовштине Св. Антуна у „матрикули“ (статуту).

Матрикула се данас чува у „Државном архиву“ у Дубровнику и представља прворазредно врело у истраживању како саме историје братовштине, тако и грађанскога слоја у целини.
То је књига великог формата, с листовима од пергамента, увезана у кожу и дрво, те украшена сребром.

У тзв. „Чингријиној генеалогији Антунина“, дат је попис чланова најутицајније групе дубровачких грађанских породица, који обухвата раздобље од чак три века.
Андрушко Немањић Богуновић је рођен у Дубровнику као припадник српске племићке породице Немањић.

Син је Лаврентија-Лаврице Немањића Богуновића (итал. Lauriza Bogunovich figlio di Bogun Nemagnich[1])[2], и унук Богуна Немањића, родоначелника породице Богуновић, односно њиховог братства.[3]

Мајка му се звала Дража.[4]

Душко, какве везе има помен неких Богуновића у Дубровнику у 14. вијеку са савременим презименом Богуновић у Босанској Крајини?

Истовјетност презимена? Баш јак аргумент...

Предлажем свим Лазаревићима у Србији и шире да по том основу траже баштину Стефана Лазаревића на Калемгдану.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Племићке српске лозе без наследника
« Одговор #31 послато: Фебруар 14, 2017, 01:27:37 поподне »
Душко, какве везе има помен неких Богуновића у Дубровнику у 14. вијеку са савременим презименом Богуновић у Босанској Крајини?

Истовјетност презимена? Баш јак аргумент...

Предлажем свим Лазаревићима у Србији и шире да по том основу траже баштину Стефана Лазаревића на Калемгдану.
Лаврентије је остао да живи у Дубровнику (подаци Дубровачког архива), а у знак поштовања на свог угледног оца, узео је презиме Богуновић, па су га тако касније и запамтили у овом граду, као Лаврентија-Лаврицу Богуновића.[14]

Потомци Лаврентија, који су почели носити патрономичко презиме Богуновићи су више од 232. године живели у српском Дубровнику[15][16], односно све до 1582. године (др Синдик и др Ћук), те су се потом братственици-породице (у више колона и праваца) отиснуле из Херцеговине и околине Дубровника, ка јужној, средњој и северној Далмацији, односно ка региону насељеном Србима православцима и католицима, који Млечани називају: „raggione de Morlachi“.[17]
Ово се дешавало непосредно пре и у току тзв. Кандијског рата (итал. La guerra di Candia), тј. Шестог турско-млетачког рата (1645-1669).
Током овог рата, сви су се војно способни братственици Богуновића борили за ослобођење Далмације и Лике (у склопу српске морлачке војске), под Илијом Смиљанићем (16??-1654), главнокомандујућим ускочким харамбашом и сердаром (војни чин изнад војводског), а потом и под главнокомандујућим (од 1681. године) ускочким сердаром Стојаном Јанковићем Митровићем (1636-1687), сином харамбаше Јанка Митровића (1613-1659), кога Млеци називају „capo principale de Morlachi“, а такође и под сердаром Јованом П. Синобадом (16??-1715), супраинтендантом целокупне Книнске Крајине, коме се морају покоравати сви Морлаци (Срби ускоци) као и остали досељеници у те крајеве.

Већина братственика се коначно (1689), у току чувеног Морејског рата (итал. La guerra di Morea), тј. Седмог турско-млетачког рата (1683-1699), населила у Врелу (Лика), тј. на самом извору реке Зрмање, док су се делови породице насељавали (нешто касније) и у Босанској Крајини.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Племићке српске лозе без наследника
« Одговор #32 послато: Фебруар 14, 2017, 01:29:38 поподне »
Више аутора је писало о братству Богуновића:

Владислав К. Скарић (1869-1943) „Поријекло православног народа у сјеверозападној Босни“ (pp. 29, Гласник Земаљског музеја, Сарајево, 1918) наводи податке до којих је дошао о породици Богуновић:
... Таква једна старија породица су Богуновићи, који су по породичној традицији дошли из Рашке под Бјелај. Послије су се дигли и отишли у Зрмању (изворни крај ријеке Зрмање), па су се одатле раширили по Лици, сјеверној Далмацији и сјеверозападној Босни. Њихови су братственици Бероње, Ковачевићи, Пашићи и Пјанићи. Сви славе св. Јована....

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Племићке српске лозе без наследника
« Одговор #33 послато: Фебруар 14, 2017, 01:30:48 поподне »
На једном другом месту (pp. 30) он каже: ... Богуновићи по правним традицијама донесеним из Рашке били су прије наизмјенце Поповићи и Ковачевићи...

За разумевање горњих навода треба знати да се Рашка област (тада најјачи српски посед) у средњем веку простирала на запад кроз српске крајеве све до реке Неретве.

Јован Т. Цвијић (1865-1927) „Насеља и порекло становништва“ (књига 20. pp. 348, Српски етнографски зборник у издању Српске краљевске академије, Београд, 1925).
У делу текста Поуње у Босанској Крајини почев од стране 348, један од аутора, Милан Карановић (1882-1955) каже:

... Богуновићи су (по Вл. Скарићу) од Рашке. То сам чуо и од њихових братсвеника у Лици, да су од Старе Србије. Нина Ковачевић, старац од 75 година из Малог Радића прича о пореклу свога рода ово: пре 300 год. пали су на Змијање под Бјелај. Када су жене набијале конопље, изгори им кућа и у њој тапије.
Тада им Турци отму земље и они се склоне у Далмацију, управо када је Млетачка истисла Турке из Далмације. Када је Стојан Јанковић истерао Турке из Лике, пресели један огранак у Лику у Зрмању. Ту их се брзо народи толико да су се морали расељавати. Исели их 7 браће пре 150. г. у Врановину у Бјелајском пољу. И ту нису могли да се скрасе и преселе се у Дољане. Један брат је био ковач...


Генерал Емануел Цвјетићанин (1833-1919)
У другом делу текста на pp. 349-350, аутор каже:

... О томе се толико сачувало да су "некако једно" па се ето "разродило". Због тога сто су се разграњавали у Далмацији, Лици и Босанској Крајини то се племе Богуновића може разврстати у три групе родова.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племићке српске лозе без наследника
« Одговор #34 послато: Фебруар 14, 2017, 01:32:10 поподне »
Лаврентије је остао да живи у Дубровнику (подаци Дубровачког архива), а у знак поштовања на свог угледног оца, узео је презиме Богуновић, па су га тако касније и запамтили у овом граду, као Лаврентија-Лаврицу Богуновића.[14]

Потомци Лаврентија, који су почели носити патрономичко презиме Богуновићи су више од 232. године живели у српском Дубровнику[15][16], односно све до 1582. године (др Синдик и др Ћук), те су се потом братственици-породице (у више колона и праваца) отиснуле из Херцеговине и околине Дубровника, ка јужној, средњој и северној Далмацији, односно ка региону насељеном Србима православцима и католицима, који Млечани називају: „raggione de Morlachi“.[17]
Ово се дешавало непосредно пре и у току тзв. Кандијског рата (итал. La guerra di Candia), тј. Шестог турско-млетачког рата (1645-1669).
Током овог рата, сви су се војно способни братственици Богуновића борили за ослобођење Далмације и Лике (у склопу српске морлачке војске), под Илијом Смиљанићем (16??-1654), главнокомандујућим ускочким харамбашом и сердаром (војни чин изнад војводског), а потом и под главнокомандујућим (од 1681. године) ускочким сердаром Стојаном Јанковићем Митровићем (1636-1687), сином харамбаше Јанка Митровића (1613-1659), кога Млеци називају „capo principale de Morlachi“, а такође и под сердаром Јованом П. Синобадом (16??-1715), супраинтендантом целокупне Книнске Крајине, коме се морају покоравати сви Морлаци (Срби ускоци) као и остали досељеници у те крајеве.

Већина братственика се коначно (1689), у току чувеног Морејског рата (итал. La guerra di Morea), тј. Седмог турско-млетачког рата (1683-1699), населила у Врелу (Лика), тј. на самом извору реке Зрмање, док су се делови породице насељавали (нешто касније) и у Босанској Крајини.

Све је то фино, свиђа ми се прича (иначе сам љубитељ историјских романа), има заплете и врхунце радње, само што то није историјски извор...

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Племићке српске лозе без наследника
« Одговор #35 послато: Фебруар 14, 2017, 01:33:27 поподне »
Душко, какве везе има помен неких Богуновића у Дубровнику у 14. вијеку са савременим презименом Богуновић у Босанској Крајини?

Истовјетност презимена? Баш јак аргумент...

Предлажем свим Лазаревићима у Србији и шире да по том основу траже баштину Стефана Лазаревића на Калемгдану.
Додуше, у задња два поста која сам налепио, о пореклу који су сами Богуновићи помињали, помиње се Рашка , као порекло, област, није Дубровник...

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Племићке српске лозе без наследника
« Одговор #36 послато: Фебруар 14, 2017, 01:36:51 поподне »
Ма ок, све је то ипак предање, чињеница је да је породица Богуновић живела у Дубровнику до краја шеснаестог века, само веза данашњих и њих није доказана извором...

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Племићке српске лозе без наследника
« Одговор #37 послато: Фебруар 14, 2017, 01:38:10 поподне »
Више аутора је писало о братству Богуновића:

Владислав К. Скарић (1869-1943) „Поријекло православног народа у сјеверозападној Босни“ (pp. 29, Гласник Земаљског музеја, Сарајево, 1918) наводи податке до којих је дошао о породици Богуновић:
... Таква једна старија породица су Богуновићи, који су по породичној традицији дошли из Рашке под Бјелај. Послије су се дигли и отишли у Зрмању (изворни крај ријеке Зрмање), па су се одатле раширили по Лици, сјеверној Далмацији и сјеверозападној Босни. Њихови су братственици Бероње, Ковачевићи, Пашићи и Пјанићи. Сви славе св. Јована....

Из Рашке води порекло вероватно добар део крајишких родова. Не мора то значити аутоматски везу са Немањићима. Такође, под Рашком у овом случају треба узети читав север данашње Црне Горе, југозапад Србије, итд.

Ове породице из рода Богуновића по Крајини и генетски упућују на те крајеве. Постоји међу њима подграна J2a-M67 која се јавља и међу муслиманима из рашке области (погледати Санџачки днк пројекат), затим N1a која је карактеристична за северозапад данашње Црне Горе, затим I2a DS која је свеприсутна на српском етничком простору, итд, итд.

Постоји наравно шанса да су се ови родови "збратимили" тек у Крајини, али с обзиром на старо предање, исту славу, исти миграциони правац, може бити да су још и старе постојбине кренули у овом саставу.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Племићке српске лозе без наследника
« Одговор #38 послато: Фебруар 14, 2017, 01:39:48 поподне »
Ма ок, све је то ипак предање, чињеница је да је породица Богуновић живела у Дубровнику до краја шеснаестог века, само веза данашњих и њих није доказана извором...
Тј. нема нигде да пише: тај и тај се тад преселио из Дубровника у Попово Поље напр. од њега су те породице напр...Него се само уопштено рекло да су се Богуновићи из Дубровника населили у Херцеговину и Далмацију

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племићке српске лозе без наследника
« Одговор #39 послато: Фебруар 14, 2017, 01:45:44 поподне »
... Богуновићи су (по Вл. Скарићу) од Рашке. То сам чуо и од њихових братсвеника у Лици, да су од Старе Србије. Нина Ковачевић, старац од 75 година из Малог Радића прича о пореклу свога рода ово: пре 300 год. пали су на Змијање под Бјелај. Када су жене набијале конопље, изгори им кућа и у њој тапије.

Изгледа да је старац Нина заборавио да спомене дубровачку прошлост свог рода, шетње Страдуном и сл, а сјећа се само "набијања конопље".

Шалу на страну, само Скарићево писање, потпуно некритично, заметнуло је оно што ће се касније , уз Карановићева додавања изродити у Кљајевићев мит о Богуновићима Немањићима из Дубровника.

Ово је школски примјер како се производе митови и легенде.

Чињеница је да је у периоду кад је веома мали број наших људи био писмен, и кад су неријетко једино свештеници били писмени, управо они, читајући тада објављивану историјску литературу почели да шире митове међу својом паством. Не знам који истраживач је написао да му је приликом испитивања више сељака у неком нашем селу рекло да је поријеклом са Карпата. Истраживачу је то било мало чудно, па је почео да истражује откуд такава тврдња. На крају се испоставило да је локални парох читао мало историјске литературе о досељавању Словена и да је својим парохијанима причао да су они сви дошли са Карпата, што су исти, у недостатку својих предања, и прихватили.