О Војнићу у сјеверној Далмацији писао је Марко Шарић, али има још података на неким другим мјестима.
Војнић је некадашње насеље или скуп насеобина око Тиња. Радило се о подручју које је освојено 1571. године и претворено у чифлук Ферхад бега/паше Соколовића. У попису 1586. године тамо је наведено 10 мезри. Подручје је било познато и под називом Жупановићи (1623), по тамошњој влашкој старјешинској фамилији.
Била је то парохија чувеног попа Сорића-Суботића која је 1636. године обухватала насеља Тињ, Горицу, Раштане, Пркос, Бубњане, Лишане и Бркљачину Полачу.
Порта је насељавање новоосвојених крајева у Котарима потицала 1574. и 1582. године трогодишњим изузећем од пореза.
Можда је први спомен овог Војнића из 1589. године:
"Вукдраг Вукшић из Војнића близу Врчeва", висоравни код Горице.
Старјешина Војнића, Милош Жупановић имао је чифлук у Горици. Млечани су њега и његовог пајташа Мустафу Модрокапу сматрали "највећим злотворима на том дијелу границе".
Милош је 1611. године учествовао у походу босанског паше на црногорска Брда. Под његовом командом тада је било 300 стријелаца. Жупановићев одред придружио се пашиној војсци, која је бројала 40 000 људи, у Оногошту. Кампања се отегла кроз прољеће и љето и пашина војска је почела да се осипа. Винавер претпоставља да је Жупановић, тада, ступио у контакт са старјешинама црногорских племена.
Послије неуспјелих преговора са Сењанима (1619) долази у Београд 1620. године на договор о подизању устанка против Османлија. Тамо потписује документ као "кнез Милош Жупановић", са Дрнишанином Бановићем и осталима.
Касније се као кнезови/капетани села Војнића наводе Глумци. Средиште им је било у Бубњанима (данас дио Тиња).
У изворима се помињу и друга презимена из Војнића: Галешић и Галиотовић.
Ови Жупановићи су наведени у илирским грбовницима. Чак у једној верзији и Глумичићи.
Глумци су пописани 1701. у Хардомиљу. (Власи Воихнићи, Прибиновићи и Хардомилићи из 1434.)
Видим да се спомињу и Мршићи у неким комбинацијама. Њих је 1709. године било и у Медвиђи и у Горици.