На жалост, ово је произвољно становиште које се уздиже на ниво парадигме, што такође непотребно наноси несагледиву штету. Српска племена и братства увек су имала презиме. Становништво југоисточне Србије, одаткле сам ја пореклом, није само "аутохтоно", већ је у неколико наврата насељавано колективним миграцијама становништва, последњу велику миграцију из 1737/8. сам већ поменуо. Досељено становништво је староседеоце често називало "шопови" или "бугараши", за које, можда, се може навести да нису имали стална презимена. Тзв. "научним приступом" да је становништво тог краја насељено "од бугарске стране" или "из Македоније", односно да су староседеоци, брише се идентитет досељених родова, за које сматрам, да су већинска популација тих крајева.
У динарским крајевима да, мада и ту, када долази до ширења братства, неки братственици узму да се презивају по свом директном и скоријем претку па промене презиме у односу на остале братственике, неки задрже старо презиме итд. У јужној Србији, Македонији и КиМ (а такво је стање било и у Кнежевини Србији док није донет закон о непроменљивости презимена) презиме није било трајна категорија која се наслеђује са оца на сина, већ је презиме увек било патронимичко, тј. човек се увек презивао само по свом оцу, деди или чак мајци, тако да већ његов син обично није имао исто презиме као он; отуд је у тим крајевима много лакше пратити порекло по породичном предању, тј. свести о неком посебном роду коме се припада (а ти родови су имали надимке по занимањима, местима одакле су се доселили итд, најбољи пример су Ковачани са Копаоника, којих има много расељених по целом подручју Србије и са вероватно десетинама различитих презимена, али они сви имају предање да су дошли из села Ковачице на Копаонику и да су род), као и по славама; чест је случај у Србији да се један род насели у село, потом се током век-два разграна на више различитих породица са различитим презименима које углавном забораве да потичу од једног рода, али славе исту славу, а ДНК тестирање покаже да су сви они повезани по мушкој линији, тј. да сви потичу од тог једног претка који се доселио у село а на кога су они у великом броју случајева заборавили; чак се те породице и узимају међусобно. Не стоји констатација да је то одлика само "шопова", већ и становништва у Шумадији (до доношења поменутог закона). То да ли су они досељени "из бугарске стране"(тј. Шоплука, западног дела данашње Бугарске) или "из Македоније" не значи да су Бугари, а добар део становништва из тзв. шопске и моравско-вардарске струје и јесте насељен из ових предела; то, опет понављам, никако не значи да они нису Срби већ Бугари, осим ако си поборник ВМРО великобугарске пропаганде.
1. Нисам написао да је био члан било каквог друштва "антисрпске коалиције", већ да његов приступ у презентовању етнографске грађе пружа могућност за злоупотребу, "што би последично, кроз извесно време, такве родове било лако "македонизовати" односно "бугаризовати`".
2. Ако је "србофил", што не врати своје презиме у Трифуновић?
3. Право на покајање/испаштање има и "научни радник".
Човек је преминуо, а заиста не знам како је могао да врати презиме ако је малтене цео свој животни век провео у оквиру Социјалистичке Републике Македоније, где би вас и за мање ствари (певање песама о Македонији као Јужној Србији, нпр.) стрпали у затвор, батинали, у крајњем случају и убили? Не знам зашто стављаш под наводнике "научни радник", ако он није научни радник онда не знам ко јесте. То шта би било кад би било, и да ли би било тако као што причаш, може да се непродуктивно распреда, али то свакако не може бити разлог његовог потцењивања и стављања у неки антисрпски кош; ако га већ потцењујеш, онда напиши барем 3/4 онога што је он написао о становништву тадашње Јужне Србије и сачувао од заборава, па да причамо даље.
