Науке и научне дисциплине > Језикословље

Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору

(1/17) > >>

НиколаВук:
Приметио сам да постоји више назива/надимака којима су се у прошлости (можда и данас) међусобно ословљавали православци, католици и муслимани на простору данашње Хрватске и БиХ. Осврнућу се нарочито на међусобна ословљавања православаца и католика. Уобичајено, неутрално ословљавање, без погрдног/подругљивог призвука је било Латини или кршћани за католике и Грци (Грко-источњаци) и (х)ришћани за православце (последично томе, Турци за муслимане). Ови називи су врло јасни, али су зато много занимљивији погрдни/подругљиви називи које су међусобно себи надевали: православци су католике звали Буњевцима и Шокцима, а католици православне (Х)Ркаћима, Кудровима и Реповима. Постоји више тумачења порекла ових назива. За назив Буњевци се обично сматра да потиче од реке Буне која се јужно од Мостара улива у Неретву, мада та етимологија није општеприхваћена. Назив Шокци је још конфузнији и у литератури се он повезује са именом панонског племена Succi из времена антике и планином Succus око које су живели (негде у Славонији); та етимологија је врло натегнута, због огромног временског распона који дели Шокце и Сукце као и због чињенице да су се Шокци тек у 16. или 17. веку доселили у Славонију из Босне, па није логично да би носили име по неком племену које је у Славонији живело у гвозденом добу и антици (вероватно поборници ове етимологије Шокце доживљавају као стариначко католичко становништво Славоније, али пошто је тај назив био раширен у Далмацији и Босни од 17. до 19/20. века и очигледно је одатле донет на славонски простор, ова етимологија не стоји). По мени је логичнија друга веза, да је назив Шокац потекао од католичког начина крштавања целом шаком (Шакци-Шокци). Ово има смисла када се проуче међусобне увреде које су размењивали католици и православци - католици су православне звали "смрдокрст", "ристо" и "рикаћ", псовали су им "коку њихову" и "шантави крст" (кљасти, непотпуни крст), док су православци узвраћали са "шокац" и "буњевац" и псовањем "лопате његове" и папе у Риму; кока је значила "три прста са којима се крсти ришћанин" а лопата "пет прста с којима се крсти католик"; поред "коке", подругљив назив за крштавање са три прста је био "мачја нога", а честе су расправе биле и о разликама у постовима и о томе "како су постови постали". С обзиром на горепоменуто, може се рећи да је најчешћи подругљив назив за православце био Ркаћи или Хркаћи, што се најчешће изводи од етнонима Грк (почетно Г је касније у народном говору замењено са Х или је потпуно испуштено), мада има и другачијих тумачења. За надимке Кудрови и Репови ми је непознат контекст.

Поред ових међуконфесионалних назива/надимака, занимљив је и назив Шкутори, којима се обично називају католички Далматинци или Херцеговци западно од Неретве. У Скоковом етимолошком речнику за тај назив стоји да је погрдан и да значи "страни радници", али ми је остало нејасно из ког језика је потекао. На интернету сам пронашао да тако католички Херцеговци називају Далматинце који су ближе обали, а да је контраувреда на ову Влах или Морлак (назив који острвљани и они из приобаља имају за пастире из залеђа); с друге стране, они који живе уз Неретву или на њеној левој обали Шкуторима називају све западне Херцеговце. Било би добро разјаснити овај надимак, јер ми верзија коју сам негде прочитао (наводно од италијанског назива за Скадар, Скутари) делује потпуно бесмислено.

hrcak.srce.hr/file/119505

симо:
Неки од тих називи су били традиционални и дубоко укоријењени, али се пред оним другим нису користили у нормалном опхођењу. Приликом сукоба свакако.

Посебно су интересантне предрасуде и називи који су проистицали из претежне хране оних других. Тако су муслимани често Србе повезивали са свињетином, отуд и глагол "закрмчити се", а није ријетко да су именом ове животиње називали и саме Србе. Насупрот томе, Срби су често знали истицати смрад лоја, којег су муслимани обилато користили у исхрани.

Што се тиче назива три вјере у Босанској Крајини, како су се називали они други, све до данас су опстала три назива: Влах, Шокац и Турчин. За муслиманске жене Срби су често користили и назив була.

 

Nebo:
За назив Шокци, најверодостојније ми звучи Скарићево тумачење:


--- Цитат: Nebo  Јун 23, 2017, 03:22:25 поподне ---Владислав Скарић етноним Шокац објашњава пореклом од саских рудара:

"Име Шокац изводи од Sachse, тј. Саса, саских рудара.
Настало је у Босни, гдје је било тих саских рудара, а одатле је емиграцијама пренесено у Славонију и даље у сјеверне крајеве."

(Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, Београд, XII, 1932)

--- Крај цитата ---

У источној Славонији, одакле је моја својта по мајци, Шокац је синоним за католика, без обзира на националност. Иначе, скоро сви они (мислим на моје сроднике) пореклом су из Босне.

Wolf Sagash:
Хрвати источне Херцеговине такође називају Хрвате из западне Херцеговце Шкуторима.

Amicus:

--- Цитат: Nebo  Јул 07, 2017, 11:28:14 поподне ---У источној Славонији, одакле је моја својта по мајци, Шокац је синоним за католика, без обзира на националност. Иначе, скоро сви они (мислим на моје сроднике) пореклом су из Босне.
--- Крај цитата ---

Да, то сам и ја закључио истражујући порекло Шокаца, то је све дошло из Босне, безмало у последњих +300 година. У Хрватској постоји нека потреба да се они етаблирају као староседеоци и повежу са панонским племеном Succi, што је на нивоу деретићевских теорија. Посебни јесу, мени су врло интересантни, али то су ништа друго до босански католици.

И од свих тих тумачења, највероватније ми делује управо оно, шака-шакци-Шокци.

Елем, што се тиче Шкуторије, то сам својевремено негде читао, и нашао да би могло имати смисла та нека веза са Скадром, али заборавих где сам то читао. Гледајући сада мало у пДб-у видех да се под Шкуторима код нас сматрало прилично што шта, Далматинци, Талијани, Албанци. У речнику српскохрватског књ. језика за шкутора се каже да је то страни радник, обично се мислећи на Далматинца.

Кад помену симо да се католици крсте лопатом, сетих се приче мога деда, који је био учесником устанка у добојском крају. Тамо негде, под неким каменом, говор је држао бивши официр краљеве војске, који је пред окупљеним народом, својим земљацима, и старим учитељом, рекао "Нећемо се ваљда лопатом крстити". :)

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна