Светски ДНК месец 2021

[НиколаВук]

Ево и списка 6. и 7. туре узорака, које су предате почетком ове недеље.

6. тура

1. Богуновић, Јовањдан, Госпић
2. Бојић, Лазаревдан, Лопаш, Пожега
3. Живановић, Велика Госпојина, Лопаш, Пожега
4. Божовић, Никољдан, Лопаш, Пожега
5. Илић, Ђурђевдан, Ступчевићи, Ариље
6. Николић, Ђурђевдан, Варда, Косјерић
7. Николић, Никољдан, Миросаљци, Ариље
8. Славковић, Петковдан, Леча, Нови Пазар
9. Вуцеља, Аранђеловдан, Прекаја, Дрвар
10. Јакшић, Лучиндан, Краљево
11. Батанчев, Василијевдан, Нови Кнежевац
12. Томић, Ђурђиц, Бреница, Ниш
13. Кушљић, Стевањдан, Врбањци, Котор Варош
14. Стаменовић, Сурдулица
15. Коларов, Ђурђиц, Ковиљ, Нови Сад
16. Савић, Никољдан, Шареник, Ивањица
17. Симеуновић, Лучиндан, Бјелуша, Ариље
18. Бркић, Андријевдан, Северово, Ариље
19. Голубовић, Св. Ђорђе посни, Нови Брацин, Ражањ
20. Мутавџић, Никољдан, Средња Тушимља, Нови Пазар
21. Јанићијевић, Ваведење, Призрен
22. Мариновић, Стевањдан, Сливница Површ, Требиње
23. Филиповић, Ђурђевдан, Тијање, Лучани
24. Петровић, Митровдан, Дојкинци, Пирот
25. Јовановић, Никољдан, Пећ
26. Пауковић, Јовањдан, Милосавци, Лакташи
27. Павловић, Никољдан, Крушчица, Ариље
28. Лучић, Ђурђиц, Крушчица, Ариље
29. Зимоњић, Јелисијевдан, Крушчица, Ариље
30. Грујовић, Аранђеловдан, Лозница, Чачак
31. Грбић, Св. Климент, Сушћепан, Херцег Нови
32. Гашпар, католик, Челарево, Бачка Паланка
33. Ђорђевић, Митровдан, Раутово, Нишка Бања
34. Боромиса, Тривуњдан, Брестик, Глина
35. Млинар, Ђурђевдан, Горњи Карин, Обровац
36. Радовић, Аранђеловдан, Равна Ријека, Бијело Поље
37. Никитовић, Тривуњдан, Баре Жугића, Жабљак

7. тура

1. Стојковић, Никољдан, Тулеж, Аранђеловац
2. Ђокић, Ђурђиц, Свињарица, Лебане
3. Доброкес, Никољдан, Болман, Јагодњак
4. Банац, Ђурђевдан, Дарда

[Црна Гуја]

93. Димитријевић, Св. Атанасије, Смедерево

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније и млађој подграни YP237>YP335. Поседује врло специфичну вредност DYS385=11-17, коју дели са још само двојицом тестираних, Банзићем из Оптеруше код Ораховца (Митровдан) и Манићем из Масурице код Сурдулице (Аранђеловдан). Њих двојица су му уједно и једина ближа поклапања у нашој бази, од Банзића се разликује на само 1 од 17 маркера, а од Манића на 3 од 23.

Тестирани је у упитнику навео да су даљим пореклом из села Преображења код Врања, а пре тога из околине Охрида. Као ранији назив рода навео је "Рушитовци", међутим род под овим називом се не помиње у литератури за село Преображење. Једини род у Преображењу који је славио Св. Атанасија су Паликућинци, досељени из Доње Белице код Охрида, па је могуће да Димитријевићи потичу баш од њих.

Prvi doseljenici, koji su osnovali današnje selo Preobraženje, došli su iz okoline Ohrida. Doselili su se, kako vele, pre 200 godina – današnji potomci su im peto koleno. To behu Vlasi (Cincari), kako ih danas zovu – Vlasima – stanovnici okolnih sela, a pod tim imenom su poznati i u varoši Vranju. Od njih vode poreklo ove porodice („fisovi“ kako neki kažu):

-Biljarci (Jovanjdan), Pajzitovci (Đurđevdan), Palikućinci (slave Sv. Atanasa), Lunginci (Mitrovdan), Sirminci (Aličovi), Bicinci (Mitrovdan), Ćaminci (Mitrovdan), Čontini, Marinčići, Baba-Alt’nini i Petrini (Smiljanci).

Za Biljarce, Palikućince i Pajzitovce se zna pouzdano da su došli iz Donje Belice, sela u okolini Ohrida.

https://www.poreklo.rs/2016/05/29/poreklo-prezimena-selo-preobrazenje-vranje/

[Црна Гуја]

97. Лукић, Јовањдан, Осечина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>FGC13681>YP5997, роду Ракић-Бојић. Поседује модалан хаплотип за овај род, без специфичних вредности, па има блиска поклапања са готово свим његовим припадницима. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Јевтићем из Осечине и Тешићем из Мионице. Тестирани је у упитнику навео да су по предању из Црне Горе (Васојевићи), што на основу предања осталих припадника овог рода готово сигурно није тачно. Лукићи којима припада тестирани требали би бити исти они поменути у књизи Колубара и Подгорина Љубомира Павловића, а старије презиме могло би им бити Милошевић и/или Влајковић:

Na Ostenjaku su: Prokići, Rankovići, Miloševići (Uroševići, Lukići i Miloševići), Novakovići, Milisavljevići (Bošnjakovci) i Gačići.

Lukići iz Miloševića su iz Stanijine Reke od porodice Vlajkovića, ima ih 10 kuća i slave Jovanjdan.

https://www.poreklo.rs/2013/05/28/poreklo-prezimena-selo-i-varo%C5%A1-ose%C4%8Dina/

[Paradoks]

Јако занимљиво за Димитријевић, хвала на тумачењу. С обзиром на то да и Банзићи по предању потичу из околине Охрида, чини се да се може претпоставити блискост. Нека се Банзић јави у ПП ако је на форуму 

[Paradoks]

93. Димитријевић, Св. Атанасије, Смедерево

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније и млађој подграни YP237>YP335. Поседује врло специфичну вредност DYS385=11-17, коју дели са још само двојицом тестираних, Банзићем из Оптеруше код Ораховца (Митровдан) и Манићем из Масурице код Сурдулице (Аранђеловдан). Њих двојица су му уједно и једина ближа поклапања у нашој бази, од Банзића се разликује на само 1 од 17 маркера, а од Манића на 3 од 23.

Тестирани је у упитнику навео да су даљим пореклом из села Преображења код Врања, а пре тога из околине Охрида. Као ранији назив рода навео је "Рушитовци", међутим род под овим називом се не помиње у литератури за село Преображење. Једини род у Преображењу који је славио Св. Атанасија су Паликућинци, досељени из Доње Белице код Охрида, па је могуће да Димитријевићи потичу баш од њих.

https://www.poreklo.rs/2016/05/29/poreklo-prezimena-selo-preobrazenje-vranje/

У питању је грана R1а која је одвојена од оне најчешће у Србији? YP235, који су можда источнијим и јужнијим путевима (преко данашње Бугарске, можда Грчке, Албаније, Македоније...) дошли до ових крајева?

[Црна Гуја]

107. Гардаш, Лазаревдан, Галиција, Украјина

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније "старокарпатској" грани YP343>YP371. Нема ближих поклапања у табели Српског ДНК пројекта, међутим има два потпуна поклапања на 19 упоредивих маркера међу тестиранима из Украјине и Пољске, што додатно потврђује предање о пореклу из Галиције.

[Amicus]

83. Борђошки, Аранђеловдан, Сента, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS391=11, DYS458=18 и DYS448=21. По хаплотипу је најближи двојици Булатовића из села Раћи код Подгорице. Од једног се разликује на три маркера (при чему је разлика на једном маркеру за две вредности), а од другог на четири маркера. Са модалним хаплотипом Булатовића (тестирана су три припадника тог братства) дели карактеристичне вредности маркера DYS391=11 и DYS448=21.

Тестирани је навео детаљне податке о пореклу своје породице, па ћу их пренети у краћим цртама. Презиме Борђошки је изведено од назива данашње пустаре Борђош у атару села Кумане код Новог Бечеја. Први пут се помињу 1760. године у Даутову (мађ. Давод) код Баје. Одатле 1770. године прелазе у Станишић код Сомбора, да би се 1830. године највећим делом преселили у Потисје (Сента, Мол, Бечеј, Кањижа).

Највероватније у овој породици, односно у једном од њених огранака, чувао се и један од познијих преписа Душановог законика, у литератури познат као рукопис Борђошких. Његов власник је био Божидар Борђошки (1867-1922), професор Учитељске школе у Карловцу и Сомбору, али није познато кад је рукопис доспео у ову породицу. Рукопис је вероватно настао у периоду између 1703-1710. године. Од 1949. године налази у Библиотеци Матице српске, која га је откупила од Лазара Борђошког, Божидаровог сина.

Вредан прилог о историји овог рукописа и његових власника може се прочитати у САНУ издању Законика цара Стефана Душана (Београд, 2015, стр. 7-13).

https://i.postimg.cc/50Yfkm2L/0001.jpg
https://i.postimg.cc/wxN6XFPd/0002.jpg
https://i.postimg.cc/8PVTtMQf/0003.jpg
https://i.postimg.cc/6qCtB5RQ/0004.jpg

Ево насловне стране Душановог законика из рукописа Борђошких.

https://i.postimg.cc/25vgMXfQ/ser-01.jpg

[Рус]

71. Јаћимовић, Стевањдан, Јаружани, Лакташи

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029, највероватније и још млађој подграни YP417>YP6047. Поседује практично модалан хаплотип на 23 маркера, па има и велики број блиских поклапања у бази СДНКП, пре свега из Босанске Крајине и Лике. Најближе поклапање има са Буквићем из Водотеча код Бриња, који такође слави Стевањдан, разликују се на само 1 од 22 упоредива маркера (Јаћимовићу није очитан маркер DYS570). На 2 од 22 маркера разликује се од Тесле из Радуча код Ловинца (Ђурђевдан), двојице Обрадовића из Брувна код Грачаца и Јасенице код Босанске Крупе (Јовањдан), Бајића из Бугојна (Јовањдан), Кундачине из Нарата код Билеће (Лучиндан), као и од тројице тестираних из околине Котор Вароши: Кузмића из Грабовице (Јовањдан), Каламанде из Маљеве (Никољдан) и Дубочанина из Орахове (Јовањдан). Тестирани је у упитнику навео да су Јаћимовићи по предању даљим пореклом из Херцеговине и/или Црне Горе.

Granu Yp6047 moze podtvditi samo preko SNP testiranje ili BigY

[Nebo]

Презиме Борђошки је изведено од назива данашње пустаре Борђош у атару села Кумане код Новог Бечеја.

Борђош се као село помиње још у 14. веку. Поуздано је био насељено место до 1725. године, па је, вероватно средином века, запустело. Срби су ово место у прошлости звали и Борјаш. Не знам који је старији облик...

Претпостављам да је реч мађарског порекла, или је мађарски облик србског Борјаш? Овај бечејски Борђош није усамљен, у више насеља у Војводини постоје у сеоским атарима локалитети истог назива.

[Христифор]

107. Гардаш, Лазаревдан, Галиција, Украјина

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније "старокарпатској" грани YP343>YP371. Нема ближих поклапања у табели Српског ДНК пројекта, међутим има два потпуна поклапања на 19 упоредивих маркера међу тестиранима из Украјине и Пољске, што додатно потврђује предање о пореклу из Галиције.

Тестирани је претпостављам  Русин из Војводине?

[Иван Вукићевић]

103. Лаловић, Јовањдан, Калиновик

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује карактеристичне вредности маркера (повишене 15-30 на DYS389I-II и снижену 17 на DYS458) које дели са тестираним из херцеговачког истраживања који такође слави Јовањдан и пореклом је из Калиновика, али и са Дукићем из Варивода код Кистања у Далмацији који слави Ђурђевдан. Лаловић такође има своју специфичност на маркеру DYS385b са сниженом вредношћу 15, по којој се разликује од тестираног са херцеговачког истраживања, а са њим има још две разлике на маркерима DYS392 и DYS635 (на тим маркерима тестирани из херцеговачког истраживања има немодалне вредности, снижену 13 и повишену 22, док Лаловић ту има модалне вредности 14 и 21). И поред 3 разлике на упоредива 23 маркера, Лаловић је због горе поменутих карактеристичних вредности несумњиво ближе повезан са поменутим тестираним из Калиновика, а није искључено да постоји и веза са Дукићем из Варивода.

Тестирани је у упитнику навео да су Лаловићи у Калиновик дошли из Црне Горе, а да се његов огранак преселио 1922. године у Тршић код Лознице. Ово предање се поклапа са оним које је навео тестирани из херцеговачког истраживања, о пореклу са подручја Бањана, које је једно од два главна жаришта N2 хаплогрупе на Балкану.

Пореклом су из Голије од тамошњих Лаловића.

[Иван Вукићевић]

86. Дрљача, Тривуњдан, Горњи Жировац, Двор, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Припада роду Ђурица, чија је матица у Дабру (данашња општина Берковићи). Хаплотип тестираног од модалног хаплотипа овог рода одступа са вредношћу маркера DYS458=16.

Тестирани је навео да је старо презиме братства Боројевић.

Дрљача има у неколико села у Босанској Крајини и Банији. Од овог братства је познати певач Боро Дрљача, а о његовом пореклу имамо прилог на порталу:
https://www.poreklo.rs/2014/05/30/poreklo-borislava-bore-drljace/
Он је такође споменуо предање о пореклу од Боројевића:
Презиме Дрљача је из Лике. Легенда каже да смо се презивали Боројевић и да је један Боројевић из Блатне убио турског бега са дрљачом и након тога побегао у Аустију. Од овог догађаја Боројевиће су прво у шали, а онда и озбиљно, прозвали-Дрљачама.

[Ojler]

Тестирани је претпостављам  Русин из Војводине?

Не мора уопште бити. У Босанској Посавини има доста баш Украјинаца и то управо из Галиције. Тамо их зову Галцијанима.

[Иван Вукићевић]

89. Игрутиновић, Митровдан, Висока, Куршумлија, E-V13>Z5018>Z16661>BY165837

Припада роду Куча. Хаплотип тестираног од модалног хаплотипа овог рода одступа са вредностима маркера DYS456=15 и DYS570=19.

Тестирани је навео да Игрутиновићи потичу од Коматина из Радаљице код Новог Пазара. Овим резултатом је потврђено предање, с обзиром да Коматине такође припадају роду Куча.

https://www.poreklo.rs/2018/10/23/rod-kuca/

[Небојша]

86. Дрљача, Тривуњдан, Горњи Жировац, Двор, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Припада роду Ђурица, чија је матица у Дабру (данашња општина Берковићи). Хаплотип тестираног од модалног хаплотипа овог рода одступа са вредношћу маркера DYS458=16.

Тестирани је навео да је старо презиме братства Боројевић.

Дрљача има у неколико села у Босанској Крајини и Банији. Од овог братства је познати певач Боро Дрљача, а о његовом пореклу имамо прилог на порталу:
https://www.poreklo.rs/2014/05/30/poreklo-borislava-bore-drljace/
Он је такође споменуо предање о пореклу од Боројевића:
Презиме Дрљача је из Лике. Легенда каже да смо се презивали Боројевић и да је један Боројевић из Блатне убио турског бега са дрљачом и након тога побегао у Аустију. Од овог догађаја Боројевиће су прво у шали, а онда и озбиљно, прозвали-Дрљачама.

Значајан резултат и још једна херцеговачко-крајишка веза. Карановић је родове који славе Тривуњдан, по обичају, сврстао у исти род. Осим Дрљача, у тој су групи још Биге, Јеремићи и Боројевићи. Верује се да су им блиски још Божанићи, Инђићи и Бркићи.

Биге из Лике припадају хаплогрупи R1a-Z280>Z92, док су Боројевићи из Поткозарја J2b-M205, што значи да веза са Дрљачама не стоји. С обзиром на период ових сеоба, фасцинантно је како су неки крајишки родови задржали славу из старе матице. Припадника овог генетичког рода E-V13 (Тривуњдан), осим у Херцеговини, има у Семберији, Средњој Босни и Посавини. У Крајини је Дрљача први тестирани припадник рода. Значајни могу бити неки тестирани са 23andme, попут Маличевића (Трвињудан) из Челинца E-V13 и Пргоњића (Тривуњдан) из околине Прњавора, који можда откривају миграциони пут ове групе ка западним крајишким областима.

Дрљаче спадају иначе међу бројније родове из Средњег Поуња (чак 92 куће почетком 20. века). С обзиром на ту чињеницу, као и на то да их има и са друге стране Уне прилично, требало би тестирати још неколико припадника овог рода. Свакако да је ова веза Тривуњдан-E-V13 најуверљивија.

[Драган Обреновић]

Не мора уопште бити. У Босанској Посавини има доста баш Украјинаца и то управо из Галиције. Тамо их зову Галцијанима.

Тестирани Гардаш је мој ујак (његова мајка и моја баба по мајци су рођене сестре) и није Русин. По националности је Србин, или боље рећи Србенда

Иначе Ојлер је у вероватно у праву, Гаврилов отац Никола је из Тузле, није баш Посавина, али није ни далеко. Од оца је чуо предање о пореклу из Галиције, одакле је прадеда Теодор Гардаш емигрирао у другој половини 19. века, из околине Лавова, у Галицији. Најпре у Јужну Америку, али пошто тамо није имао среће ни у послу ни у браку, вратио се у Европу и настанио у БиХ.

Гаврилова мајка и отац релативна брзо по његовом рођењу су се разишли, Гаврило је одрастао у Чачку, подигнут и васпитан као Србин православац, у изразито патријархалној и традиционалној породици Крупеж.

Имао је животну биографију по којој се може снимити филм, а сада је игуман манастира Павловац, код Младеновца.

[drajver]

86. Дрљача, Тривуњдан, Горњи Жировац, Двор, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Припада роду Ђурица, чија је матица у Дабру (данашња општина Берковићи). Хаплотип тестираног од модалног хаплотипа овог рода одступа са вредношћу маркера DYS458=16.

Тестирани је навео да је старо презиме братства Боројевић.

Дрљача има у неколико села у Босанској Крајини и Банији. Од овог братства је познати певач Боро Дрљача, а о његовом пореклу имамо прилог на порталу:
https://www.poreklo.rs/2014/05/30/poreklo-borislava-bore-drljace/
Он је такође споменуо предање о пореклу од Боројевића:
Презиме Дрљача је из Лике. Легенда каже да смо се презивали Боројевић и да је један Боројевић из Блатне убио турског бега са дрљачом и након тога побегао у Аустију. Од овог догађаја Боројевиће су прво у шали, а онда и озбиљно, прозвали-Дрљачама.

Ријеших питање поријекла још једне прабабе, мајке деде са очеве стране. Ту прабабу Дрљача нажалост ни мој покојни деда није запамтио, јер је умрла на порођају рађајући управо њега.

Без обзира на ове наводе тестираног о Боројевићима, најдиректније предање о некој вези коју су Дрљаче имале забиљежено у етнографској литератури било је оно да су од породице Инђић. Инђића са славом Тривуњдан колико знам нема на Пројекту. Њих би исељених требало бити и у Славонији. У сваком су случају Дрљаче више стариначка поунска породица, јер су у Поуњу боравили и прије Лаудоновог рата 1791. године (мада Инђића има у оном попису Лике из 1712. године)

Херцеговачка веза је преко славе Тривуњдана и хаплотипа прилично потврђена. Они су вјероватно били у оној струји крајишког становништва која се према Крајини кретала од горње Неретве према Ускопљу, Купресу и Сани.

Рекао бих да су Дрљаче један од најкарактеристичнијих поунских и подгрмечких родова и добро је да је питање њиховог поријекла мање више ријешено.

Из овог рода је и сликар Лазар Дрљача, један од значајнијих српских експресиониста.



https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%94%D1%80%D1%99%D0%B0%D1%87%D0%B0

[Exiled]

Ријеших питање поријекла још једне прабабе, мајке деде са очеве стране. Ту прабабу Дрљача нажалост ни мој покојни деда није запамтио, јер је умрла на порођају рађајући управо њега.

Без обзира на ове наводе тестираног о Боројевићима, најдиректније предање о некој вези коју су Дрљаче имале забиљежено у етнографској литератури било је оно да су од породице Инђић. Инђића са славом Тривуњдан колико знам нема на Пројекту. Њих би исељених требало бити и у Славонији. У сваком су случају Дрљаче више стариначка поунска породица, јер су у Поуњу боравили и прије Лаудоновог рата 1791. године (мада Инђића има у оном попису Лике из 1712. године)

Херцеговачка веза је преко славе Тривуњдана и хаплотипа прилично потврђена. Они су вјероватно били у оној струји крајишког становништва која се према Крајини кретала од горње Неретве према Ускопљу, Купресу и Сани.

Рекао бих да су Дрљаче један од најкарактеристичнијих поунских и подгрмечких родова и добро је да је питање њиховог поријекла мање више ријешено.

Из овог рода је и сликар Лазар Дрљача, један од значајнијих српских експресиониста.



https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%94%D1%80%D1%99%D0%B0%D1%87%D0%B0

Све ти ријеши а прстом не мрдну, ово још видио нисам😊

[drajver]

Све ти ријеши а прстом не мрдну, ово још видио нисам😊

Ово си у праву. 

Кад сам ја ријешавао, није се дало. Или су узорци пропали, или су резултати били далеко од очекиваних.

[Црна Гуја]

101. Огњеновић, Никољдан, Велимље, Никшић

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278>BY30743. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Елезовићем из Церовице код Никшића (Матијевдан) и једним тестираним са херцеговачког истраживања, из Риље код Невесиња (Лазаревдан), а врло блиска поклапања (1-3 маркера разлике) има и са већином осталих припадника родова Елезовића и Шаренаца.

Огњеновићи су врло старо бањско братство и настањени су до братства Миљанића у селу Миљанићи. О поријеклу Огњеновића постоје три верзије. По једној, они су поријеклом из приморја, помињу се и Конавли као њихова постојбина. По другој, они су од Огњеновића из Пиве, а по трећој, која је по нашем мишљењу и једино од истине — они су од неког старог српског рода који се помјерао са српског југа (из Македоније) и неко се од њега задржао у Бањанима, од кога је ово братство. Већина тога српског рода од кога су Огњеновићи наставила је пут даље на исток и од њих су Kapaџићи из Дробњака. Ова је сеоба била вјероватно у петнаестом вијеку, па је старина овог братства преко пет вјекова. Иако имају дугу традицију, нијесу се значајније проширили y Бањанима. Имали су само 9 кућа у Миљанићима уочи Другог свјетског рата. Доста су се селили. Од њих је поменута породица Огњеновићи у Пиви, као и херцеговачка породица Пиштало. Први познати човјек из ове куће био је бањсли кнез и учесник Морејског рата Митар Огњеновић, о коме пјевају народне пјесме. Није утврђено да ли је оставио мушко потомство. Његов је савременик био Тодор Огњеновић, кнез (конте), који је у поменутом рату био у млетачком гарнизону на Грахову. Народно предање зна за Вукашина Огњеновића, који је рођен почетком осамнаестог вијека. Његов се син звао Станиша, а унук Пајо, који је био кнез у Бањанима. Пајов син Зеко, такоће бањски кнез, рођен је 1798, а умро је 1878. године. Његов син Јован био је један од бањских првака. Њега је Дервиш–паша упутио у Мостар 1852, али се он вратио и касније ратовао са Турцима 1861/62, као и у Херцеговачком устанку. Са Благојем Копривицом ишао је код кнеза Михаила (1862) ради отварања школе у племену. Јованов син је био капетан Митар Огњеновић, један од старјешина Бањског батаљона у ратовима од 1912–1918. Књаз Никола је у Новим колима међу бањским првацима опјевао и Спасоја Ђурова Огњеновића, који је 1862. погубио у Дуги Мухамед–бега Ченгића. И у првој половини двадесетог вијека братство је имало угледне људе, племенике, као што је био Тадија Огњеновић. По Другом св. рату више Огњеновића је завршило високе школе и стекло добар углед у друштву. Међу њима се истицао Филип Шпиров Огвеновић. Из овог братства је Вида Огњеновић, познато име у српској култури и дипломатији. Слава братства је Никољдан, а прислуга Петровдан.

Косановићи и Радојевићи су од два брата чији отац није био Бањанин, али су они одрасли у Бањанима код Огњеновића. По очевој линији они су са Зубаца, али су их породичне прилике здружиле са Огњеновићима.

Момчило Мићовић, Бањани

Огњеновићи (9 к.), Косановићи (1 к.), од ових је Косановића херцеговачки митрополит Сава Косановић, и Радојевићи (2 к.). Ове три последње породице су један род, старином су из Боке Которске и зато Огњеновиће понеко зове „Латини“. Сви славе Никољдан (6. XII) а прислужују Петровдан.

Светозар Томић, Бањани

Огњеновићи. То је породица од око 15 кућа. Живе у Мратињу, гдје им је постојбина, а има их и у Барном долу и Бојатима, куда су се одселили касније. У Мратињу су од давних времена, али су се по предању, једном били разурили и одселили у Бањане, тамо остали око 40 година, па се вратили. Од њих су Огњеновићи у Бањанима. Зову се по Огњену, који је имао синове Стојана, Благоја и Риста, од којих су сви пивски Огњеновићи. Половином XVIII вијека спорили су се са Шувадијама око планине Вучева, а касније заједно са Рудињанима купе Удобић и подијеле га. Од њих су Митрићи. Славили су Ђурђевдан. Године 1889. одселило се у Србију 7 кућа Огњеновића и једна Митрића.

Обрен Благојевић, Пива