Форум - Порекло
Порекло становништва => Црна Гора => Тему започео: нцп Јануар 30, 2018, 05:57:12 поподне
-
https://www.poreklo.rs/2012/02/03/poreklo-prezimena-mitrovic/
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
MИТРОВИЋИ
(на Грацу)
Поријекло им је од Митровића из Марковине. Након погибије Милутина Јакшина Митровића 1796. године и борби против војске Махмут-паше Бушатлије, остану му три малољетна сина: Лазар, Иван и Митар, које њихова мајка из сиромаштине и разурене Марковине одведе на манастирску земљу у село Рсојевицу, под Острогом, гдје су живјели тридесетак година.
Кад су одрасли, прешли су на Градачку пољану, на Крнову, на катун Аџимусића, а одмах затим преселе се на Градац, око 1820. године, гдје и данас живе њихови потомци. Истицали су се као хајдуци који су четовали по Затарју, гдје је Иван и погинуо (негдје поред Лима) и од њега није остало потомство.
Послије погибије Смаил-аге Ченгића 1840. године, Митровићи пређу на Малинско, гдје су живјели четрдесетак година; одатле се поново врате на своја имања на Градац. Лазар Митровић се истакао као познати јунак, а његови се потомци по њему прозову Лазаревићи.
Митар Митровић био је најмлађи од браће; бавио се кућним пословима, планиновао је, па његове потомке на уже зову Планинчићи.
Имао је синове Милутина, Јакша и Сава.
Од Милутина је остао син Милутин, који се родио посмртно, а од Јакше Неђељко, Живко и Митар.
Митар Јакшин одлази на рад у Америку и отуда се, на позив краља Николе, враћа као добровољац и учествује у освајању Скадра. Послије завршених балканских ратова поново одлази у Америку, одакле као добровољац долази на Солунски фронт 1918. и бори се до коначног ослобођења од аустроугарског окупатора. Касно се жени, у шездесетој години, и добија сина Божидара, који је као командант батаљона НОВ-а погинуо 1944. године у борби против фашистичког окупатора.
Лука Митровић са Граца је учесник балканских и Првог свјетског рата, а погинуо је на Мојковцу 1916. године.
Стара им је крсна слава била Аранђеловдан, а прислуга Спасовдан, али доласком у Дробњак, узели су за своју племенску славу Ђурђевдан. Данас славе Спасовдан.
-
Нe знам има ли нeко од Митровића, старином из Марковинe, да јe тeстиран јавно или на затворeном дeлу форума?
Да ли сe можe прeтпоставити да ови Митровићи припадају И1 хаплогрупи - Дробњацима, с обзиром на то да сe помињу у књизи „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997,
Стојана Караџића и Вука Шибалића, или су придошлице у Дробњаке?
Радо бих да финансирам тестирање Митровића из Марковине!
-
Ово су моји Митровићи (по мајци)
Слава Свети Архангел Михаило
Тодор и Митра Митровић
Дошли из Марковине код Цетиња (има породично гробље) у село Поклонци (потопљено 1952-1954.године кад се брана правила), Кочани, Никшић.
Имали су синове:Николу и Благоту.
Никола се оженио Ђеликом Томановић (Томовић) из Гацка. Продао је имовину и са породицом (жена и 6 деце) кренуо из Поклонаца, Кочани, на Косово и Метохију. Код Андријевице га убију Арнаути, опљачкају, тај напад преживе само деца: Румица (1901), Анђелија (1903), и Јован. Врате се за Црну Гору. Одатле се населе у Врбас, па у Бели Манастир (Мајске Међе).
Није остало мушко потомство из Николе (Румица је имала 3 кћери, Анђелија 7 кћери, Јован 5 кћери).
Благота Митровић - имао 4 кћери.
-
Нe знам има ли нeко од Митровића, старином из Марковинe, да јe тeстиран јавно или на затворeном дeлу форума?
Да ли сe можe прeтпоставити да ови Митровићи припадају И1 хаплогрупи - Дробњацима, с обзиром на то да сe помињу у књизи „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997,
Стојана Караџића и Вука Шибалића, или су придошлице у Дробњаке?
Радо бих да финансирам тестирање Митровића из Марковине!
Ја бих ипак типовао на I2a Dinarik jug.
-
Но, било је Митровића из Марковине и са мушким потомством!
Димитрије Митровић и Крста Митровић су, могуће, рођена браћа Тодора Митровића.
Крста Митровић (Витомирица, Пећка бања) је имао три сина:Акима (официр у Нишу), Милана (официр у Нишу) и Милорада (Војводина).
Имамо и Милорада (1928, Вучитрн), Мирка и Десу Митровић.
Имамо Јована Митровића, солунски борац (умро 1946, Пећка бања), који је са женом Крстином изродио 5 деце: син Милорад (без мушког потомства), син Цветко (од њега син Бора), син Мирко (без мушког потомства), кћи Деса и кћи Петрица.
О Димитрију Митровићу и његовом потомству не знам ништа!
-
Ја бих ипак типовао на I2a Dinarik jug.
Па, и ја сам ту скептик! ::)
ТЕСТИРАНИ МИТРОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ https://www.poreklo.rs/2012/02/03/poreklo-prezimena-mitrovic/
Митровић
Хаплогрупа: I2a
Порекло: Ариље, Србија
Крсна слава: Ђурђиц
Митровић (Ђокини)
Хаплогрупа: R1a Z280 L1280
Порекло: Главичорак, Бијељина, Република Српска
Крсна слава: Аврамијевдан
Митровић
Хаплогрупа: I2a M223
Порекло: Шишмановац, Прокупље, Србија
Крсна слава: Ђурђевдан
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2595.0)
Митровић
хаплогрупа Ј2а!!??
(од Сотонића-Дукађинаца)
-
Ово су моји Митровићи (по мајци)
По овим подацима које си поставио, рекао бих да су твоји Митровићи огранак Виднића - Цаушевића из Марковине, дакле Озринићи по мушкој линији, односно, како написа Војиненад - I2a РН908.
Ови резултати разних Митровића које си поставио, немају никакве везе с родом о коме пишемо. Не заборави да је Митровић јако често презиме код Србаља.
-
Митровићи из Марковине су практично извесно род Озринића тј. I2-PH908. Код Виднића тј. код родова који су њихов део би требало да је све "чисто" тј. да су сви "прави" Озринићи.
-
По овим подацима које си поставио, рекао бих да су твоји Митровићи огранак Виднића - Цаушевића из Марковине, дакле Озринићи по мушкој линији, односно, како написа Војиненад - I2a РН908.
Ови резултати разних Митровића које си поставио, немају никакве везе с родом о коме пишемо. Не заборави да је Митровић јако често презиме код Србаља.
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2922.0
Митровићи из Марковине су практично извесно род Озринића тј. I2-PH908. Код Виднића тј. код родова који су њихов део би требало да је све "чисто" тј. да су сви "прави" Озринићи.
Хвала!
Много ми значи!
А и драго ми јe ако су од Озринића тј. I2-PH908!
Овд нарeђох само мојe Митровићe и који су са њима у сродству (браћа и браћа од стричeва), а да ја знам за њих!
Осим тога, знам кога од сада трeба да пратим (Виднићe - Цаушевићe из Марковине)!
-
http://plemenasrpska.yolasite.com/resources/%D0%9E%D0%B7%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%9B%D0%B8.pdf
У књизи О З Р И Н И Ћ И Жељка Остојића, Нови сад 2017, у оквиру казивања о
Марковићима помињу се и Митровићи, но историјски касно (ХIХ вијек), по мом суду, и не може се са сигурношћу тврдити да је реч о "мојим" Митровићима из Марковине - потоњим Никшићанима (Кочани-Поклонци).
М А Р К О В И Ћ И
Марко је шести Драгојев син.
Имао је три сина: Петра (1648–1727), Мирка (1650–1731) и Вукића (1652–1734).
У времену између Кандијског и Морејског рата, око 1680. године, Марко са синовима одлази у Буроње у Љешанској нахији.
На наговор Комнена Радусина Озринића, Марко Драгојев се населио у горњем дијелу Буроња. Марко је отишао у Подгорицу и од Турчина Кулуза коме је земљиште припадало узео нешто земље и шуму у закуп.
Тако се у Буроњама у Љешанској нахији развило братство Марковића. Сви
Маркови потомци у Буроњама се тако презивају.
Марковићи у Буроњама се дијеле на три огранка:
Петровићи су од Петра,
Мирковићи од Мирка,
а од Вукића су Живковићи који се зову по Вукићевом унуку Живку.
Огранак Мирковићи се дијели још на огранке: Јокчићи, Перовићи и Мрђеновићи.
А огранак Живковићи се дијели још на огранке: Горчиновиће, Шутиловиће и Борковиће.
Огранак Петровићи је почетком ХХ вијека потпуно исељен из Буроња.
Марковићи су у Буроњама подигли цркву Арханђела Михаила.
Марковића има одсељених у Зету (огранак Васовићи), Бјелопавлиће, Подгорицу, Враку код Скадра (од огранка Мирковића, задржали презиме Марковић), околину Крушевца и околину Крагујевца гдје се вјероватно презивају Јовановићи.
???У ХIХ вијеку су се у околину Алексинца у Србији одселили потомци Јоваша Ненадова Марковића (Јовашевићи): Митар и Милош. Њихови потомци се
презивају Митровићи и Милошевићи. ::)
Марковићи славе Аранђеловдан. У тим крајевима Љешанске нахије осим Марковића населили су се и други Озринићи: Радусини и Ђуровићи – Цаушевићи.
-
http://plemenasrpska.yolasite.com/resources/%D0%9E%D0%B7%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%9B%D0%B8.pdf
У истој књизи О З Р И Н И Ћ И Жељка Остојића, Нови сад 2017, у оквиру казивања о
Цаушевићима у Марковини и Виднићима помињу се на 112 страни и Митровићи, који су ми више кандидати за "моје" Митровиће из Марковине - потоње Никшићане (Кочани-Поклонци).
Цаушевићи у Марковини
Марковљани
Никола Вучетин је предак Цаушевића у Марковини.Настанио се на мјесту које је тек
касније названо Кривоглавска Главица.
Имао је четири сина: Марка, Вука, Милију и Ђура.
Друго предање каже да је Никола имао седам синова: Рада, Живка, Вука, Гаја,
Марка, Драгића и Станка.
Треће предање помиње три Николина сина: Вуја, Вулића и
Марка.
Од Марка потичу Кривоглав – Марковићи, од Вука потичу Виднићи, од Милије потичу Вујовићи, а од Ђура потичу Ђуровићи.
Виднићи
Потомци Вука Николина су Виднићи. Названи су по Вуковој удовици Видни.
И они су настали и развили се у Липовом Долу и Кривоглавској Главици у Марковини.
Дијеле се на више братства.
Вук или Вулић је имао три сина: Пеја, Драгоја и Павлића.
Данас Виднићи, а и други Марковљани кажу да су се три сина Вука или Вулића звали: Пејан, Драгоје и Шћепан. Ово је вјероватно грешка. Шћепан је син Пеја (Пејана).
Чини ми се да у набрајању пасова фале два или три паса.
Од Вуковог сина Пеја или Пејана потичу: Јововићи, Павићевићи и њихов огранак Миловићи (од Шћепана Пејова), Митровићи, Муратовићи и Павићевићи.
Митровићи
Пејо Вуков је имао сина Митра од којег потичу Митровићи, Муратовићи и
Павићевићи (Ђуровићи).
Митровића има исељених у Милочане у Горњем Пољу код Никшића, Цетиње, Лесковац, Петрово Село.
Пасови Виднића Митровића (1910. год.): Цауш Никола – Сава – Вучета –
Никола (или Сладоје) – Вучета – Никола – Вук (Вулић) – Пејо – Митар – Милош –
Малиша – Лука – Томо (рођ. око 1800. год.) – Ђуро.
Пасови Виднића Митровића (1910. год.): Цауш Никола – Сава – Вучета –
Никола – Вучета – Никола – Вук (Вулић) – Пејо – Митар – кнез Станко – Перо –
Мрђен – Гаврило – Периша – Радоња – Мијан.
-
http://plemenasrpska.yolasite.com/resources/%D0%9E%D0%B7%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%9B%D0%B8.pdf
У истој књизи О З Р И Н И Ћ И, Жељка Остојића, Нови сад 2017, аутор у делу под називом Исељени из Чева и нестали родови Озринића групише на стр.136 и 137 Митровиће овако:
Митровићи (1) у Милочанима у Горњем Пољу код Никшића су доселили из Марковине. Потичу од тамошњег истоименог братства. Предак им је Митар Виднић. У Милочане је дошао Ђуро Богданов Митровић 1878. године. Имао је шест синова: Ђока, Сима, Петра и Павла који су погинули у борби против Аустријанаца; Велишу који је погинуо на Скадру и Јока. Јоко Ђуров је имао шест синова: Саву, Ђорђија, Мила, Митра, Милорада и Маја. Петар Ђорћијев је одселио у Вишеград. Славе Аранђеловдан.
Митровићи (2) – Планичићи на Грацу у Дробњаку потичу од Митровића из Марковине. Милутин Јакшин Митровић погинуо је у борби против Махмут-паше Бушатлије. Он је имао три сина: Лазара, Ивана и Митра. Са мајком одсељавају у Расојевицу под Острогом. Око 1820. године селе на Крново, а недуго затим насељавају се на Градац. Између 1840. и 1878. године живјели су на Малинску, а онда се враћају на стара имања на Градац.
Перко Гузина тврди да Митровићи и Лазаревићи потичу од Гузина и да су
род са Гузинама и Филиповићима на Грацу.
Митар Милутинов је имао синове: Милутина, Јакшу и Сава. Милутину
Митрову се послије смрти родио син Милутин. Јакша Милутинов је имао синове:
Неђељка, Живка и Митра. Славе Спасовдан.
Митровићи (3) у Глисници код Пљеваља и Меруљи под Дурмитором потичуиз Марковине. У Глисницу код Пљеваља доселио се Стеван Митровић са синовима Јовицом, Митром, Илијом и Милованом. У Меруљу се доселио Јован Јовичин. Славе Ђурђевдан.
-
Поздрав за све Митровиће, ма ђе били!
Моји су из села Лука, неких 7-8 километара од Требиња ка Западу. Славимо Св. Јована 6. октобра. Према црквеним књигама ту смо од краја 17. вијека. Преци кажу и тврде да смо из Марковине, а причало се и то да смо из Боке. Шта мисли форумаш нцп, видим да је упућен? :)
-
Поздрав за све Митровиће, ма ђе били!
Моји су из села Лука, неких 7-8 километара од Требиња ка Западу. Славимо Св. Јована 6. октобра. Према црквеним књигама ту смо од краја 17. вијека. Преци кажу и тврде да смо из Марковине, а причало се и то да смо из Боке. Шта мисли форумаш нцп, видим да је упућен? :)
Не могу да се похвалим да сам неки зналац.
Све горе је писано са жељом да се покрене тема и да се Митровићи јаве. Али слабо нешто...
Моји би требало да буду Митровићи из Милочана (Никшић). Тачније Поклоници. Слава Аранђеловдан.
-
https://www.poreklo.rs/2012/02/03/poreklo-prezimena-mitrovic/
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
MИТРОВИЋИ
(на Грацу)
Поријекло им је од Митровића из Марковине. Након погибије Милутина Јакшина Митровића 1796. године и борби против војске Махмут-паше Бушатлије, остану му три малољетна сина: Лазар, Иван и Митар, које њихова мајка из сиромаштине и разурене Марковине одведе на манастирску земљу у село Рсојевицу, под Острогом, гдје су живјели тридесетак година.
Кад су одрасли, прешли су на Градачку пољану, на Крнову, на катун Аџимусића, а одмах затим преселе се на Градац, око 1820. године, гдје и данас живе њихови потомци. Истицали су се као хајдуци који су четовали по Затарју, гдје је Иван и погинуо (негдје поред Лима) и од њега није остало потомство.
Послије погибије Смаил-аге Ченгића 1840. године, Митровићи пређу на Малинско, гдје су живјели четрдесетак година; одатле се поново врате на своја имања на Градац. Лазар Митровић се истакао као познати јунак, а његови се потомци по њему прозову Лазаревићи.
Митар Митровић био је најмлађи од браће; бавио се кућним пословима, планиновао је, па његове потомке на уже зову Планинчићи.
Имао је синове Милутина, Јакша и Сава.
Од Милутина је остао син Милутин, који се родио посмртно, а од Јакше Неђељко, Живко и Митар.
Митар Јакшин одлази на рад у Америку и отуда се, на позив краља Николе, враћа као добровољац и учествује у освајању Скадра. Послије завршених балканских ратова поново одлази у Америку, одакле као добровољац долази на Солунски фронт 1918. и бори се до коначног ослобођења од аустроугарског окупатора. Касно се жени, у шездесетој години, и добија сина Божидара, који је као командант батаљона НОВ-а погинуо 1944. године у борби против фашистичког окупатора.
Лука Митровић са Граца је учесник балканских и Првог свјетског рата, а погинуо је на Мојковцу 1916. године.
Стара им је крсна слава била Аранђеловдан, а прислуга Спасовдан, али доласком у Дробњак, узели су за своју племенску славу Ђурђевдан. Данас славе Спасовдан.
Тестирајте Планинчиће , можда Радул може да вам помогне за тај брис. То вам је пола посла...