Рок и поп музика

Доколица > Забава

Рок и поп музика

<< < (82/110) > >>

Nebo:
Наша музичка уметница (која мора бити здрава) Ана Ђурић – Констракта, раније чланица групе „Земља грува“, девојачким презименом Игњатовић, по оцу је родом јe из места Глибовац код Смедеревске Паланке.

https://glossy.espreso.co.rs/poznati/ljubavne-price/203687/kako-je-konstrakta-upoznala-muza

https://www.telegraf.rs/jetset/vesti-jetset/3498439-ovako-izgleda-kuca-konstraktine-baka-desanke-glibovac-je-na-momenat-u-finalu-evrovizije-postao-centar-evrope

https://palankadanas.com/video-glibovac-navijao-za-konstraktu/

За глибовачке Игњатовиће, Боривојe Дробњаковић („Смедервско Подунавље и Јасеница“, 1925) забележио је да су се ту доселили 1892. године из Баната (Омољица), те их због тога зову „Швабама“. Славе Никољдан.

Мени омиљена песма коју пева Ана, „Нисам знала да сам ово хтела“ – Земља грува:

https://www.youtube.com/v/RNF_s9cO780

Exiled:

--- Цитат: Nebo Мај 17, 2022, 05:03:50 поподне ---Наша музичка уметница (која мора бити здрава) Ана Ђурић – Констракта, раније чланица групе „Земља грува“, девојачким презименом Игњатовић, по оцу је родом јe из места Глибовац код Смедеревске Паланке.

https://glossy.espreso.co.rs/poznati/ljubavne-price/203687/kako-je-konstrakta-upoznala-muza

https://www.telegraf.rs/jetset/vesti-jetset/3498439-ovako-izgleda-kuca-konstraktine-baka-desanke-glibovac-je-na-momenat-u-finalu-evrovizije-postao-centar-evrope

https://palankadanas.com/video-glibovac-navijao-za-konstraktu/

За глибовачке Игњатовиће, Боривојe Дробњаковић („Смедервско Подунавље и Јасеница“, 1925) забележио је да су се ту доселили 1892. године из Баната (Омољица), те их због тога зову „Швабама“. Славе Никољдан.

Мени омиљена песма коју пева Ана, „Нисам знала да сам ово хтела“ – Земља грува:

https://www.youtube.com/v/RNF_s9cO780

--- Крај цитата ---
Озбиљну је пометњу направила међ педерлуком европским...и чисто сумњам да је ко шта схватио о чему је певала.

Rimidalv:

--- Цитат: Nebo Мај 17, 2022, 05:03:50 поподне ---

За глибовачке Игњатовиће, Боривојe Дробњаковић („Смедервско Подунавље и Јасеница“, 1925) забележио је да су се ту доселили 1892. године из Баната (Омољица), те их због тога зову „Швабама“. Славе Никољдан.

--- Крај цитата ---

Јел Ердељановић обрадио и Омољицу међу банатским насељима?

drajver:

--- Цитат: Rimidalv Мај 17, 2022, 07:42:31 поподне ---Јел Ердељановић обрадио и Омољицу међу банатским насељима?

--- Крај цитата ---

Јесте. Изгледа да су Констрактини Игњатовићи ипак крајишког поријекла.

У Ердељановићевом раду за Игњатовиће у Омољици пише:

"Игњатовићи (8, св. Никола) досељени из Хрватске из Петриње, кад се село насељавало пре 200 година, има их одсељених у Србију и раније и одскора."

Иначе би ове старија крајишка насељавања по банату и Бачкој, па и Србији јужно од Саве и Дунава требало подробније истражити. На пмает ми пада онај R1a-Y2613 срђевштак Грунчић који је исто од тих старијих досељеника.

Иначе су ове насељенике из "Рватске" називали "Рватима".

Ердељановић је за Омољицу записао сљедеће:
"Omoljica se deli na Rvatski kraj i Racki kraj. Severni deo Omoljice je Zlatica ili Srpski kraj, u sredini je Rvatski kraj, dalje ka jugoistoku najpre Švapski kraj i naposletku, u "špicu", Vlaški kraj.

Približno je jednak broj Srba "rvatskog" i ostalog porekla. Ovi iz Hrvatske dovedeni su u vreme prvog i drugog naseljavanja.
Od jugoistoka ka severozapadu je Rvatski kraj ("od krsta do krsta"). Zašto se tako zove, ne zna se, ali otkako se zna tu nije bilo Hrvata, nego i sad tu žive samo pravoslavni Srbi, koje, dakle, pogrešno zovu Rvatima.

Zna se da su medju Srbima Rvatskog i Srpskog kraja bile vrlo slabe veze, štaviše nikako se nisu medju sobom uzimali, u crkvi je uvek desna strana bila onih iz Srpskog kraja, leva onih iz Rvatskog kraja, tutor stariji iz Srpskog a mladji iz Rvatskog kraja. Bilo je čak i neprijateljstava izmedju jednijh i drugih (momci se tukli i nisu puštali u svoj kraj momke iz onog drugog kraja). Tek je uticajem sveštenika Vlaškalića počelo zblavanje izmedju oba ova kraja i naročito je pojačano time što su srpske škole grupisane kod crkve, te su u njih dolazila i deca iz Rvatskog kraja i tako se odmalena zbližila sa decom iz Srpskog kraja. To i medjusobno uzimanje jako je doprinelo zbližavanju i izjednačavanju."

drajver:
На подручју Баније заиста је било Игњатовића који су славили Никољдан. Било би интересантно да се то презиме тако дуго одржало и да је имало такву необичну миграциону путању. Тест Игњатовића из Глибовца, оних из Омољице и оних са Баније би брзо открио како ствари стоје.

Навигација