Траг - корисне књиге, сајтови > Православље

Романови

(1/9) > >>

Nebo:
Данас, 17 / 4. јула, православна Црква слави успомену на свете мученике Романове, Светог цара Николаја и његову породицу и остале мученике с њима пострадале од комуниста.

Цар Николај II Александрович Романов рођен је 1868. године. Кад је преузео престо, 1894. године, понео је титуле цара Русије, краља Пољске и великог кнеза Финске. Отац му је био руски цар Александар III, а мајка царица Марија, пре удаје данска принцеза Дагмар.

Николај је оженио немачку принцезу Алису Хесенску, унуку британске краљице Викторије, која је, након преласка у православну веру, добила име Александра, по покојном свекру. Добили су петоро деце, четири кћери (Олга, Татјана, Марија и Анастасија) и сина Алексеја, царевића.


Слика са веридбе цара Николаја и царице Александре

Цар Николај је остао упамћен као здрав, разборит, снажан човек, једноставан и скроман по природи и веома побожан. Био је велики патриота и поборник панславизма. И жена му је била слична. Децу су васпитавали у православном духу. Дан им је почињао и завршавао се заједничком молитвом. За Николаја се каже да је био честит човек и, утолико, слаб владар. Велике своте личног новца дао је у добротворне сврхе, тако и за образовање: у његово време уведено је обавезно бесплатно основно школовање у Русији.

Цар Николај је гајио изузетну наклоност према Србији и Србима. У његово време, на руском двору живео је већи број Срба. Кћер србског краља Петра Карађорђевића, као и две кћери црногорског краља Николе, биле су удате за Романове. О помоћи коју је цар Николај пружио Србији у тешким тренуцима у Првом светском рату, не треба подсећати.

Током владавине цара Николаја, Русија је напредовала у привредном развоју. Спољну политику обележила је експанзија према Далеком истоку, и у склопу те политике, избио је рат против Јапана, 1905. године. Истовремено, неки кругови у Русији у овом периоду захтевају друштвене промене. Из тог разлога, дошло је најпре до револуције 1905, а затим и до Фебруарске и Октобарске револуције 1917. године. Ове „револуције“ су прича за себе, нарочито по питању ко их је осмислио, организовао и спровео, но не бих сад да оптерећујем тиме ову причу о светом цару.


Царска породица

Nebo:
У сред Првог светског рата, који је руска војска до тада успешно водила, избила је Фебруарска револуција 1917. године, када је цар приморан да се одрекне престола, и од тада се он и његова породица налазе у кућном притвору. У лето исте године, одлуком Привремене владе, са породицом је упућен у Тоболск, где се налазе кад се догодила комунистичка Октобарска револуција. У пролеће 1918. године, Лењинови бољшевици царску породицу пребацују у Јекатеринбург, где су сви стрељани, 17. јула 1918. године, дакле на данашњи дан пре 99 година.


Икона Светих мученика Романових

Најпотреснија појединост овог страшног дана је следећа: царевић Алексеј је боловао од хемофилије, утврђене још кад је био беба. Од тада је стално био под лекарским надзором. Кад су их комунисти ухапсили, с Романовима је био и њихов лекар, међутим нису имали на располагању потребне лекове за малог Алексеја. Болест је узроковала болове у зглобовима 13-годишњег дечака. Те ноћи кад су их извели на стрељање, Алексеј није могао да хода због болова. Отац, цар мученик Николај, је свог сина на стрељање понео у наручју, и тако су заједно и страдали последњи цар и царевић руски.

Дана 1. новембра 1981. године, Руска православна загранична црква (тада још увек ван РПЦ Московске патријаршије), канонизовала је цара Николаја за светог мученика, као и његову породицу. 2000. године, и помесна Руска православна црква га је канонизовала заједно са женом и децом.

У Београду му је подигнут споменик 2014. године. Овај споменик је недавно био наша тема овде на форуму, због скрнављења које су учинили неки безбожни хулигани.



Занимљивост је оно што се догодило марта 1901. године, када је отворен коверат цара Павла Романова, остављен у завештање да буде отворен на стогодишњицу његове смрти. У коверти је била порука цара Павла, пророчанство које му је рекао монах Авељ о крају династије Романов. Из ње се могло наслутити да ће управо цар Николај бити последњи цар, те да ће пострадати мученичком смрћу. Према неким изјавама самог цара Николаја, изгледа да је он знао и тачну годину када ће пострадати, зе је отуд у свакој, чак и опасној по живот, ситуацији, био миран и спокојан.

https://www.youtube.com/v/qIscCWdjLoc

(у петом делу филма можемо видети чудесан догађај мироточења иконе Светог цара Николаја током Литургије)

Nebo:
Династија Романових била је на челу царске Русије нешто више од три века (1613-1917). За Романове се сматра да су пруског порекла, од племића Гланда Камбиле, који је добегао у Русију крајем 13. века. Први владар Романов био је Михаил Фјодорович, устоличен 1613. године. Међутим, Романови од друге половине 18. века, па надаље у 19. и 20. веку, нису по мушкој линији потомци првих владара из ове династије, већ потомци Карла Фридриха, војводе од Шлезвиг-Холштајн-Готорпа, мужа царице Ане, кћерке цара Петра Великог. Син царице Ане и Карла Фридриха је Петар III, затим су на престолу његов син Павле, Павлови синови - цареви Александар I и Николај I, затим следи цар Александар II, син Николајев, па његов син Александар III, и коначно син Александра III – Свети цар мученик Николај.

Данас имамо и генетску потврду да је цар Николај био немачког порекла и да је био носилац хаплогрупе R1b.

Кад се погледа лоза Романових од Петра Великог надаље, не треба да чуди наведена хаплогрупа, јер међу њима, такорећи, нема ни капи руске крви.

Жена Петра Великог, Катарина, била је литванско-пољског порекла. Њихова кћер Ана удала се за поменутог Карла Фридриха. Њихов син, цар Петар III, оженио је пруску принцезу Катарину (Екатарина Велика). Њихов син је цар Павле I. Он је оженио Немицу Марију, а њихов син, цар Николај I, пруску принцезу Шарлоту, по преласку у православље – царицу Александру. Њихов син је цар Александар II. Он је оженио немачку принцезу Марију од Хесена. Њихов син је цар Александар III. Његова жена је данска принцеза Дагмар, по преласку у православље – царица Марија. Александров и Маријин син је цар мученик Николај. И његова жена, царица мученица Александра је Немица. Дакле, ничег словенског у последњих два века.

Оно што их везује за Русију је православље којег су се сви држали. Особити последњи Романови, којима је и посвећена ова тема – свети мученици цар Николај, царица Александра и њихова деца. Њих одликује и велики руски патриотизам, као и велико покровитељство према православним Србима.

ДушанВучко:
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/8/84/Tsar_Nicholas_II_%26_King_George_V.JPG
Баш личе :) Цар Николаj II и Краљ Џорџ V

OlovniCovek:
Pa memoarima Katarine Velike cara Pavla napravio je jedan ruski plemic, posto je njen muz ( po tati Nemac, po mami Romanov ) bio sto nesposoban, sto nezainteresovan za nju. Doduse onda je pitanje kako bas da im se R1b zalomi :)

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна