Власи

[filipi]

@Lp
Posto na ovom forumu je itekako obradjena genetika juznih Slovena kako objasnjavate potpuno odsustvo slovenskih grana koje se pojavljuju u juznoj Dalmaciji Slavoniji, BiH, Cg i Srbiji i koje su dominantne, naspram drugih krajeva Hrvatske gdje tih grana skoro da i nema?

[LP]

Господине Поропат, већ сам вам више пута то цитирао, зато и пишем да је слаба вајда...

Meni uopće nije stalo dokazivati vlastito nesrpsko porijeklo, nasuprot vas kome je stalo dokazivati tuđe srpsko porijeklo kontroverznim argumentima. Ja objektivno nastojim razmotriti povijesne i ostale izvore svaki pojedinačno jer se ne može, poput vas, površno utvrđivati etničko, religiozno, statusno ili regionalno porijeklo za pojedinačni rod ili više njih pa i cijelu dijalektološku skupinu ma gdjegod oni živjeli.

M. Ančić, "Registar Splitskog kaptola", 2014., a pitanja iz posta #711 i dalje ostaju ista, a Vlasi i Morlaci u hrvatskim krajevima se spominju najkasnije od 1320ih već od sjevernojadranskih otoka sve do južne Dalmacije pa molim da odgovorite:

"20.04.1371., u Ninu.
Kralj Ludovik izdaje, tijekom zasjedanja velikoga shoda kraljevina Dalmacije i Hrvatske, privilegij Gojaku, sinu Maslovom, iz Humske zemlje, kojim utvrđuje pravo da ovaj dovodi na svoje posjede Vlahe iz Bosne i Raške i njima „gospodari“ sve dok zajedno s tim Vlasima bude obavljao dužne službe kralju. Dovedene Vlahe od Gojaka ne smiju preuzimati ni primorski ban ni njegovi dužnosnici protivno njihovoj volji, kao što ni Gojak i braća ne smiju preuzimati kraljevske Vlahe. Privilegij sadrži i nalog u tome smislu izravno upućen sadašnjim i budućim banovima i kaštelanima u Humskoj zemlji, a iz toga je naloga razvidno da u Humskoj zemlji tada postoje i kraljevski Vlasi.

Nos Lodouicus dei gratia Hungarie et Polonie rex tibi fi deli nostro dilectonobili viro Goyakoni fi lio Masszel de terra nostra Holmie annuimus et concedimus liberam et securam facultatem quod tu Vlachos de quacumque sint generatione possis educere de Bozna siue de Rasscia et eos locare in terris que nunc sub tua existunt in regno nostro facultate et quod possis Vlachis talibus dominari, nobis et nostre sancte corone semper dum necesse fuerit fi deliter cum eisdem Vlachis famulando, quos quidem Vlachos nec banus noster maritimus nec sui castelani uel offi ciales contra eorundem Vlachorum uoluntatem possint recipere seu alienare a tua potestate et jurisditione. Attamen uolumus vt nec tu nec homines ad te pertinentes ǁfol.27 possitis uel audeatis vos intromittere de Vlachis sub nostra regia jurisditione et potestate vbilibet nunc constitutis, nec etiam presumpmatis ipsos allienare ad vos seu locare sub pena debilitationis libertatis seu gratie nostre superius expressate. Quapropter vobis banis nostris vel castelanis in dicta terra nostra Holmiensi nunc et pro tempore constitutis fi rmiter precipiendo mandamus quatenus memoratum Goyakonem cum ipse Vlachos de terris alienis specialiter de Bozna eduxerit et sub suam potestatem locauerit in hac parte non perturbetis nec de talibus Vlachis nos intromittatis. Attamen Vlachos nunc in regno nostro vbicumque constitutos signanter in eadem terra Holmie residentes non dimittatis sibi usurpare seu applicare sue potestati Goyakonem prenotatum, et aliud non facturi. Datum None in quindenis festi Passcarum domini, anno eiusdem Mo CCCmo LXXmo primo

03.02.1386.

Nos capitulum et canonici Spalatensis ecclesie vniuersis et singulis presentes inspecturis salutem in domino sempiternam. Ad vniuersitatis vestre et vestrorum cuiuslibet deducimus per presentes quod comparentes coram nobis dum diuina in eadem nostra ecclesia cellebrarentur Milosius Michoeuich et Sthoychus Siuilouich Vlachi domini bani Dalmacie et Crouacie de catono Trauicich presentauerunt quasdam reginales litteras in carta pergamena seu membrana scriptas non corusas, non rasas nec in aliqua sua parte cançellatas omni penitus suspicione carentes apertas cum vno sigillo in fi ne impresso cum cera rubea in cruce posita in quo quidem sigillo sculta erat vna cimera scrucii auis capud et collum demostrante, quibus litteris coram nobis et perlectis et auditis supplicarunt Milosius et Stoychus Vlachi predicti cum instancia quatenus litteras ipsas exemplari et registrari faceremus sub nostro consueto sigillo eisdem consignandas. Quorum supplicacionibus annuentes litteras ipsas presentibus duximus exemplandas et registrandas...

02.10.1381., u Budimu.

Nos Elizabeth dei gratia junior regina Hungarie, Polonie, Dalmacie etc. memorie commendamus per presentes quod nos tum fidelitates et fidelia seruicia Volachorum nostrorum, videlizet Brathya filii Radozlay, Bogdan filii eiusdem Radozlay et Michoil filii Grubse ac Sfinil filii eiusdem Grubse de judicatu seu officiolatu vulgariter latino dicto Iuani Trauichich existentium considerantes, cum eciam supplicationem religioxi viri et deuoti domini fratris Damiani nobis pro eisdem porectam attendentes, ipsis hanc gratiam dussimus specialiter faciendam, videlizet ut nullus banorum nostrorum in regnis nostris Dalmacie et Crouacie nunc constitutus et in futurum constituendus ipsos personaliter uel eorum equos aut alia animalia sub oneribus seu aliquibus ponderibus rerum quarumcumque suarum uel nostrarum per ipsum banum quocumque deportari facere debendis compellere valeat aut quoquo modo presupmnat. Vobis itaque banis nostris predictis fi rmo reginali damus sub precepto quatenus amodo et deinceps inantea prefatos Volachos nostros ad dandum equos seu qucumque alia animalia sua sub nostris honeribus ad quecumque loca defferi et transportari debendis astringere seu astringi facere et dari facere vobis aut vestris castellanis seu offi cialibus non presupmnat, ita tamen quod ab aliis seruiciis ipsorum nolumus ipsos nostros Volachos prout nostre maiestati et bannis nostris seruicia et collectas consuetas ac munera more aliorum Volachorum suorum consuetorum exhibere et soluere teneantur fore exemptos, secus facere non audantes sicud nostram grauiter offendere maiestatem. Datum Bude, tercio die festi beati Michaelis archangeli, anno domini M CCC LXXXI."

[drajver]

Видите да можете кад хоћете, цитат из 1371. године јасно показује одакле долазе власи на подручје западног Хума (тад под угарском управом) и сјеверне Далмације-de Bozna siue de Rasscia. Цитат сам помињао само да покажем смјер доласка влаха и да то није раносредњовјековна популација на подручју сјеверне Далмације. Они на те просторе долазе као увезена статусна популација из Рашке. Власи се као статусна популација не јављају у раном средњем вијеку ни на простору Захумља и Травуније и то је Пијовић у свом раду научно образложио. Први влашки статуси су настали на територији државе Немањића (Хиландарска повеља Стефана Немања) и први статусни власи су везани за властелинства великиг српских манастира на Косову и Метохији. Никаквих статусних влаха на простору Хрватске и Далмације у периоду 12. и 13. вијека није било.

Први статусни власи у хрватским земљама су они које је почетком 14. вијека довео Шубић, вјероватно из Захумља, које је претходно освојио. Касније су те влахе приграбили Нелипчићи, али и угарски краљеви назвавши их краљевским власима. Своје влахе су имали и други хрватски племићи, попут Курјаковића и Франкопана. Кориштени су махом у војне сврхе, а бавили су се као и статусни власи у Србији транспортом робе из Приморја у унутрашњост (највише со) и сточарством. И закони су им идентични као они у Србији, што се види из закона цетинских влаха из 1436. године.

Дакле, није спорно присуство влаха у Хрватској и Далмацији од 1320-тих, битно им је одредити поријекло и карактер. Они су статусна популација која долази са подручја средњовјековне Србије. Да ли су у Далмацију и Хрватску једни дошли у 14., други у 15, а трећи у 16. вијеку, не мијења ништа у вези њиховог правог исходишта.

[LP]

Видите да можете кад хоћете, цитат из 1371. године јасно показује одакле долазе власи на подручје западног Хума (тад под угарском управом) и сјеверне Далмације-de Bozna siue de Rasscia...

Molim vas, otprije znam za taj izvor i naveo sam ovih par citata, a ima ih još par zbog konstruktivnosti rasprave i kako bi se uvidjelo da iako imate jasna pitanja na koje trebate dati jasne odgovore to nije moguće učiniti. Ovo što ste napisali je narativna dedukcija, jedna od teza tumačenja pojave Vlaha ili vlaha (i čega god želite ubaciti da ide s njima od dijalekata do genetike) na hrvatskim prostorima, a bazirana je na pretpostavkama pretpostavki i ništa više. Izvanredne dokaze za izvanredne tvrdnje nemate jer ih u izvorima nema.

[drajver]

Ево како је Пијовић објаснио појаву статусних влаха западно од Неретве:

"Treba imati na umu da je prvih nekoliko desetljeća 14. st. za Vlahe,tj. porast njihova broja u dubrovačkom zaleđu važan period, kao što je to bilo i razdoblje od sredine 13. st. U tom prvom periodu širi kontekst doseljenja Vlaha bili su nestabilnost na zapadnim granicama nemanjićke države, i potreba da se osigura položaj u Humu, kao i granica prema Dubrovniku s kojim je Srbija tada u kraćem ratu; a istovremeno se naseljavanjem Vlaha ojačava i crkvene posjede, te vezu Humske episkopije s unutrašnjošću države gdje ima smješteno nešto njenih posjeda. Kontekst prve pol. 14. st. je konflikt sa Šubićima uslijed kojeg je dio ovdašnjih Vlaha odveden preko Neretve, i Nemanjići svakako imaju potrebu dodatno osigurati pograničje prema protivniku, pa i kroz naseljavanje novih Vlaha iz unutrašnjosti svoje države (i uključivanje dijela lokalaca iz zaleđa u Vlahe). Na te sukobe po Humu ću se kasnije u ovoj glavi još vratiti."

[drajver]

Molim vas, otprije znam za taj izvor i naveo sam ovih par citata, a ima ih još par zbog konstruktivnosti rasprave i kako bi se uvidjelo da iako imate jasna pitanja na koje trebate dati jasne odgovore to nije moguće učiniti. Ovo što ste napisali je narativna dedukcija, jedna od teza tumačenja pojave Vlaha ili vlaha (i čega god želite ubaciti da ide s njima od dijalekata do genetike) na hrvatskim prostorima, a bazirana je na pretpostavkama pretpostavki i ništa više. Izvanredne dokaze za izvanredne tvrdnje nemate jer ih u izvorima nema.

Па какав вам изванредан доказ треба, извод из матичне књиге рођених за сваког од поменутих влаха? Да ли у извору јасно пише одакле власи долазе?

[Одисеј]

LP, ниси ме добро разумио. Термин "западноштокавски дијалекти" је споран у генетско-дијалектолошком смислу, јер таква јединица у баш том смислу просто не постоји.
А не постоји зато што не постоје заједничке иновације које су притом ексклузивне. Дакле, да би дубровачки, централнохерцеговачки, средњобосански, славонски и новоштокавски икавски могли бити проглашени једном генетском јединицом, они морају испунити сљедећа два услова:
- Морају имати заједничке иновације, дакле, иновације које обухватају СВЕ ЊИХ.
- Те иновације морају одсуствовати у сусједним дијалектима. У овом случају су то источноштокавски и јужночакавски.

Дакле, постоје иновације које обухватају неке од западноштокавских дијалеката (нпр. Ј на мјесту Ђ), постоје и иновације које обухватају све њих (нпр. прелазак Ж у Р у облицима глагола МОЋИ), али не постоји ниједна која је заједничка свима њима, а која се не наставља на сусједне дијалекте.
Ова друга црта је обухватила и словеначки и кајкавски и чакавски, а и велику већину српских говора западно од Дрине. Ова прва изостаје у великом дијелу Славоније, у Тузланском подручју, као и знатном дијелу новоштокавског икавског.

Ваши лингвисти не траже овакве аргументе, који су КЉУЧНИ за генетску класификацију, већ се баве ПРЕТПОСТАВКОМ да су ти дијалекти НЕКАД ДАВНО испуњавали ОБА услова, све док бјежећи пред  Османлијама нису дошли Срби и почели ширити источноштокавске црте међу западним штокавцима, стварајући тако мијешане дијалекте који постоје данас.
Очигледно је да се овдје ради о анахронистичком приступу, гдје се модерни национални идентитети користе да би се ретроактивно дијалекатска ситуација из средњег вијека уподобила модерном поимању нације.
Нема НИЈЕДНОГ јединог доказа да су рецимо Дубровчани икад имали Ј умјесто Ђ, ШЋ и ЖЂ умјесто ШТ и ЖД. Нити би они, који су тако љубоморно чували своју католичку медитеранску културу дозволили да им омражени православни сточар из залеђа наметне своје језичке црте.
Дубровчани су били у присним односима с Далматинцима, па поезију су јако често писали на чакавском. Мене чак и чуди то што нису барем дјелимично чакавизирали свој говор како би се што више приближили културолошки блиској Далмацији, а додатно удаљили од православаца из залеђа, које су гледали с висине.

[Rimidalv]

Нисам пратио тему, можда је неко већ качио линкове.Такође, ако неко мисли да треба да се отвори посебна тема, нека слободно премести.
<a href="https://www.youtube.com/v/vRHHYh5inX0&amp;t" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/vRHHYh5inX0&amp;t</a>
<a href="https://www.youtube.com/v/qKvhJjSZBDs" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/qKvhJjSZBDs</a>

[LP]

Па какав вам изванредан доказ треба, извод из матичне књиге рођених за сваког од поменутих влаха? Да ли у извору јасно пише одакле власи долазе?

Ma možete štogod hoćete, ali uzalud vam ako ne piše ono što vam treba za vaše zaključke.

LP, ниси ме добро разумио. Термин "западноштокавски дијалекти" је споран у генетско-дијалектолошком смислу, јер таква јединица у баш том смислу просто не постоји. А не постоји зато што не постоје заједничке иновације које су притом ексклузивне...

Koji jezikoslovci u znanstvenoj literaturi spominju takvo mišljenje? Molim citirajte ih.

[Одисеј]

Koji jezikoslovci u znanstvenoj literaturi spominju takvo mišljenje? Molim citirajte ih.

Које мишљење? Мишљење да је "западноштокавски" филогенетски валидна јединица или да није?
Које су то заједничке иновације које дијеле дубровачки, централнохереговачки, централнобосански, славонски и новоштокавски икавски, а којих истовремено нема у штокавским говорима у којима доминира православно становништво?
Сложићемо се да таквих изоглоса једноставно нема. Има архаизама заједничких (нпр. облици ПЕТЕРО умјесто ПЕТОРО), али не заједничких иновација.

[drajver]

Ma možete štogod hoćete, ali uzalud vam ako ne piše ono što vam treba za vaše zaključke.

Да, јака аргументација изнесена у овој реченици.

[LP]

Које мишљење? Мишљење да је "западноштокавски" филогенетски валидна јединица или да није?
Које су то заједничке иновације које дијеле дубровачки, централнохереговачки, централнобосански, славонски и новоштокавски икавски, а којих истовремено нема у штокавским говорима у којима доминира православно становништво?Сложићемо се да таквих изоглоса једноставно нема. Има архаизама заједничких (нпр. облици ПЕТЕРО умјесто ПЕТОРО), али не заједничких иновација.

Pa za sve što ste napisali u vašem komentaru nadasve perspektive citiranog "Термин "западноштокавски дијалекти" је споран у генетско-дијалектолошком смислу, јер таква јединица у баш том смислу просто не постоји".

[сɣнце]

Пастављам ово овдје, паке нека се пренесе на боље мјесто на бесједишту, ако га има:

Oko god. 1660. napisao je zagrebački biskup Petar Petretić, koji se mnogo trudio oko unijaćenja, o doseljenim Vlasima čitavu raspravu, te medju ostalim kaže :

„Valachi sive Rasciani, vel ut verius dicam Serviani, nam ex regno Serviae prodierunt" (Kukuljević Arkiv IX, 320—321.).

Zagrebački kanonik Krčelić opet u svojoj hrv. historiji za doseljene Vlahe piše: „Hi Vlahos, Vlachos vocant, hi vero Rascianos aut Serblos, quidam Albanenses, Bosnenses".
(Not. praelim., izd. 1770., pg. 342.)

God. 1772. napisao je jedan lički grčko-istočni paroh Stojan Šobat katekizam, koji počinje ovako:
"Pitanje: Ko si ti?
Odgov. Ja jesam čelovjek, Srbin Hristijanin".
Onda : Pitanje: Po čemu zoveš se Srbin?
Odgov.: Zovem se po rodu ili slovu ili ti jeziku onih ljudi, od kojih proishodim i koji imenuju se Srbi".

[сɣнце]

КЕКАВМЕН

СAВЕТИ И ИЗВЕШЋА ВИЗАНТИЈСКОГА БОЉАРИНА XI ВЕКА
По неизданом рукопису

Извор: http://www.vostlit.info/Texts/Dokumenty/Byzanz/XI/Cecaumenos/text3.htm

§ 186. О вероломству Влаха

Заповедавам вам и вашим унуцима следеће: Род Влаха је род сасвим непоуздан и развраћен, те неће хранити верност ни Богу, ни цару, ни сроднику, ни другу, но бити ће склон свакога обманути; они су велики лажљивци и страшне крадице; спремни су сваки дан клети се најстрашнијим клетвама пред своим друговима али лахко их крше; они склапају побратимства и улазе у кумства, но то чине само да би лакше обманули прост лакомислене. Они никада и ни к кому нису чували верности, ни дори к древним царима Римским. Њих је освојио император Трајан и сасвим их сломио и попленио; цар им, Декевал, би убивен, глава му би одсечена и наткнута на копље посреди града Рима. Они су тако звани Даки и Беси. Раније живеху при Дунаву уз реку Саву, где су сада Срби, у местима тежко приступним. Они претварно држаху љубав и службу к древним императорима и ислазећи из својих тврдина ппустошили су римске области, услед чега их Римљани истребише. А они, побјегавши одатле, поселише се по свему Епиру и Македонији и још више их се посели по Елади.
Они су кукавице и њима влада зечије срдце; и када су дрзки то је од страха и кукавичтва. Заповедам вам, не верујте им и ако узникне метеж и они се буду лажно клели и изрицали љубав и верност и чувању клетве пред Богом, не верујте им! Боље је никако их не доводити до присеге и не давати им никаква обећања са своје стране, него пазите их се као злочинаца. Ако ли када узникне метеж у Бугарској, како вам је већ казано и ако се они представе твојим пријатељем, ма и да дају клетву, не веруј им.




Исти происход тзв. Влаха с Дунава и Саве, то јест, Срема, приповеда 5. глава Чудеса св. Димитрија. Тамо се уподпуњава слика, да је пресељење Влаха из Срема, тада Аварскога канства, збило под вођством Кувера, а Ф. Баришић их датира на 80е године VII века, тачније 682-684 година. Тамо се Власи називају по грчки Сермисијани, што значи - Сремљани.
По сачинитељу Чудеса св. Димитрија, ти Сремљани су потомци "пређе 60 година" ( од 682. ) одведених у плен Римљана из провинција "двају Панонија, Дакије, Дарданије, Мезије, Превалије, Родопа и Тракије све до зидова Византа и осталих градова" и сав тај народ беше подчињен аварскому кану и смешавши се са тамо живећим људима узроди се нов народ са многим "аварским" обичајима али сачувавшиј свој римски језик и хришћанску веру. Управо из тога времена потичу и прасловенске речи које се налазе у румунском и аромунском и до дан данас.
Словенска примеса у Аромуна може нам евентуално послужити трагом тога, која племена из 7. века су живела по Срему и Дунаву. Из генетских истраживања Аромуна примесе су углавном I-P37 и веома мало Р1а. Уколико аромунске гране из те примесе имају сродство међу Словенима старије од 1420 година, то може бити индицијом, да су одређене I-P37 гране по свему судећи запоселе подручије Балкана у склопу аварских навала на Римско царство.

У житију се исто каже, да је у оно време када је Кувер довео Сремљане, Словене и Бугаре около Солуна већ живели Словени, који су по свему судећи били покорни Грцима и живели већином као узгајачи жита и трговци. У истом житију спомиње се да је бугарин Кувер знао 3 језика ромејски, словенски и бугарски; Занимљиво је да румунски обилује старословенским речима, но бугарских нема; с друге стране словенски језици обилују многим аваро-бугаризмима.

[Сол]

Госн сɣнце, пошто споменусте Сермисијане и Аромуне, дали можда имате став о наводу из "Геста Хунгарорум "- "о Власима и пастирима Римљана" ?
 (quam terram habitarent Sclavi, Bulgarii et Blachii ac pastores Romanorum)

https://en.wikipedia.org/wiki/Shepherds_of_the_Romans

[drajver]

КЕКАВМЕН

СAВЕТИ И ИЗВЕШЋА ВИЗАНТИЈСКОГА БОЉАРИНА XI ВЕКА
По неизданом рукопису

Извор: http://www.vostlit.info/Texts/Dokumenty/Byzanz/XI/Cecaumenos/text3.htm

§ 186. О вероломству Влаха

Заповедавам вам и вашим унуцима следеће: Род Влаха је род сасвим непоуздан и развраћен, те неће хранити верност ни Богу, ни цару, ни сроднику, ни другу, но бити ће склон свакога обманути; они су велики лажљивци и страшне крадице; спремни су сваки дан клети се најстрашнијим клетвама пред своим друговима али лахко их крше; они склапају побратимства и улазе у кумства, но то чине само да би лакше обманули прост лакомислене. Они никада и ни к кому нису чували верности, ни дори к древним царима Римским. Њих је освојио император Трајан и сасвим их сломио и попленио; цар им, Декевал, би убивен, глава му би одсечена и наткнута на копље посреди града Рима. Они су тако звани Даки и Беси. Раније живеху при Дунаву уз реку Саву, где су сада Срби, у местима тежко приступним. Они претварно држаху љубав и службу к древним императорима и ислазећи из својих тврдина ппустошили су римске области, услед чега их Римљани истребише. А они, побјегавши одатле, поселише се по свему Епиру и Македонији и још више их се посели по Елади.
Они су кукавице и њима влада зечије срдце; и када су дрзки то је од страха и кукавичтва. Заповедам вам, не верујте им и ако узникне метеж и они се буду лажно клели и изрицали љубав и верност и чувању клетве пред Богом, не верујте им! Боље је никако их не доводити до присеге и не давати им никаква обећања са своје стране, него пазите их се као злочинаца. Ако ли када узникне метеж у Бугарској, како вам је већ казано и ако се они представе твојим пријатељем, ма и да дају клетву, не веруј им.




Исти происход тзв. Влаха с Дунава и Саве, то јест, Срема, приповеда 5. глава Чудеса св. Димитрија. Тамо се уподпуњава слика, да је пресељење Влаха из Срема, тада Аварскога канства, збило под вођством Кувера, а Ф. Баришић их датира на 80е године VII века, тачније 682-684 година. Тамо се Власи називају по грчки Сермисијани, што значи - Сремљани.
По сачинитељу Чудеса св. Димитрија, ти Сремљани су потомци "пређе 60 година" ( од 682. ) одведених у плен Римљана из провинција "двају Панонија, Дакије, Дарданије, Мезије, Превалије, Родопа и Тракије све до зидова Византа и осталих градова" и сав тај народ беше подчињен аварскому кану и смешавши се са тамо живећим људима узроди се нов народ са многим "аварским" обичајима али сачувавшиј свој римски језик и хришћанску веру. Управо из тога времена потичу и прасловенске речи које се налазе у румунском и аромунском и до дан данас.
Словенска примеса у Аромуна може нам евентуално послужити трагом тога, која племена из 7. века су живела по Срему и Дунаву. Из генетских истраживања Аромуна примесе су углавном I-P37 и веома мало Р1а. Уколико аромунске гране из те примесе имају сродство међу Словенима старије од 1420 година, то може бити индицијом, да су одређене I-P37 гране по свему судећи запоселе подручије Балкана у склопу аварских навала на Римско царство.

У житију се исто каже, да је у оно време када је Кувер довео Сремљане, Словене и Бугаре около Солуна већ живели Словени, који су по свему судећи били покорни Грцима и живели већином као узгајачи жита и трговци. У истом житију спомиње се да је бугарин Кувер знао 3 језика ромејски, словенски и бугарски; Занимљиво је да румунски обилује старословенским речима, но бугарских нема; с друге стране словенски језици обилују многим аваро-бугаризмима.

Помињао сам ово раније,а и преводио. Додуше, више вјерујем твом стручном преводу.
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3793.msg101693#msg101693

Када смо скоро коментарисали налазе из Виминацијума, поменули смо двије популације које су на простору Балкана живјеле једна поред друге. Градску, космополитску, досељеничку и руралну, балканску, аутохтону. Опис ових Влаха код Кевкамена, као да се односи на ове друге. Овај Кекавменов навод је уједно и можда најранији помен Срба, на подручју данашње Посавине. Тесалијски Власи би по овом наводу били старобалканско становништво данашње Србије.

[Небојша]

Словенска примеса у Аромуна може нам евентуално послужити трагом тога, која племена из 7. века су живела по Срему и Дунаву. Из генетских истраживања Аромуна примесе су углавном I-P37 и веома мало Р1а. Уколико аромунске гране из те примесе имају сродство међу Словенима старије од 1420 година, то може бити индицијом, да су одређене I-P37 гране по свему судећи запоселе подручије Балкана у склопу аварских навала на Римско царство.

Заправо је тако само међу Цинцарима из Румуније. На југу Балкана, на основу ово истраживања што имамо, R1a је заступљенија код Влаха/Грка него I2-M423. Нпр. код Цинцара из Штипа прелази 20%, у Грчкој Македонији (Nea Nikomedeia) такође преко 20%, у Тесалији (Sesklo/Dimini) 10.5%, a I2-P37 7%.

Више на:
https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1469-1809.2007.00414.x
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=638.msg101774#msg101774

[НиколаВук]

Управо из тога времена потичу и прасловенске речи које се налазе у румунском и аромунском и до дан данас

Не мора да значи. Преци Аромуна (Цинцара) су те речи могли да "покупе" било где на Балкану, па и на његовом југу, с обзиром на некадашње велико присуство словенских племена на подручју Епира, Егејске Македоније и Тесалије. Што се тиче Румуна, они су још компликованија прича кад се имају у виду словенске позајмљенице.

Занимљиво је да румунски обилује старословенским речима, но бугарских нема; с друге стране словенски језици обилују многим аваро-бугаризмима.

Румунски поседује барем четири слоја словенских позајмљеница. Најстарији слој је прасловенски или старословенски, то је период када је Словен са Балтика могао без већих проблема да разуме оног који је живео у околини Солуна нпр. Други слој, са можда и највећим бројем позајмљеница, потиче из источно-јужнословенских говора, где спадају бугарски и македонски језик. Трећи слој је из западно-јужнословенских говора, а четврти је из источнословенских говора (углавном из украјинског). Последња два слоја су имали знатно мањи утицај на румунски у односу на прва два.

[сɣнце]

Не мора да значи. Преци Аромуна (Цинцара) су те речи могли да "покупе" било где на Балкану, па и на његовом југу, с обзиром на некадашње велико присуство словенских племена на подручју Епира, Егејске Македоније и Тесалије.

Што се тиче Румуна, они су још компликованија прича кад се имају у виду словенске позајмљенице. Румунски поседује барем четири слоја словенских позајмљеница. Најстарији слој је прасловенски или старословенски, то је период када је Словен са Балтика могао без већих проблема да разуме оног који је живео у околини Солуна нпр. Други слој, са можда и највећим бројем позајмљеница, потиче из источно-јужнословенских говора, где спадају бугарски и македонски језик. Трећи слој је из западно-јужнословенских говора, а четврти је из источнословенских говора (углавном из украјинског). Последња два слоја су имали знатно мањи утицај на румунски у односу на прва два.

Никола, ја сам се ограничио само на усвојену лексику из прасловјенскога, јер је само она релевантна за период о којем је била ријеч.
Уколико се у румунском и аромунском находе иста прасловјеска лексика, онда ће то бити добра индиција за то, да су у вријеме тога слоја ријечи Румуни и Аромуни били једно.
Уколико се у румунском и аромунском находи различита прасловјенска лексика, онда ће то бити добра индиција за то, да су се румунски и аромунски разашли јоште у доба прасловјенскога језика.
Уколико се у румунском и аромунском находи иста прасловјенска и старословјенска лексика, онда ће то бити добра индиција за то, да су се румунски и аромунски разашли тек послије настанка старословјенскога, то јест послије IX вијека;
Ту се још укључује и прасловјенска лексика у албанском коју треба упоредити и са истом у румунском и са истом у аромунском.

Нажалост, ја још нисам успио налетјети на одговарајућу литературу по том питању, али ако је и има, онда су је највјеројатније обрадили русски лингвисти.

[НиколаВук]

Никола, ја сам се ограничио само на усвојену лексику из прасловјенскога, јер је само она релевантна за период о којем је била ријеч.
Уколико се у румунском и аромунском находе иста прасловјеска лексика, онда ће то бити добра индиција за то, да су у вријеме тога слоја ријечи Румуни и Аромуни били једно.
Уколико се у румунском и аромунском находи различита прасловјенска лексика, онда ће то бити добра индиција за то, да су се румунски и аромунски разашли јоште у доба прасловјенскога језика.
Уколико се у румунском и аромунском находи иста прасловјенска и старословјенска лексика, онда ће то бити добра индиција за то, да су се румунски и аромунски разашли тек послије настанка старословјенскога, то јест послије IX вијека;
Ту се још укључује и прасловјенска лексика у албанском коју треба упоредити и са истом у румунском и са истом у аромунском.

Нажалост, ја још нисам успио налетјети на одговарајућу литературу по том питању, али ако је и има, онда су је највјеројатније обрадили русски лингвисти.

У аромунском има знатно мање словенских позајмљеница него у румунском, па би можда он био бољи кандидат за такву потрагу. Колико се сећам, словенске позајмљенице у аромунском су углавном прасловенског карактера.