Немам сад времена, али налетећу касније да напишем једно откриће до кога сам дошао тражећи сад овај грб Бурмазовића, а тиче се можда Лондонског грбовника II који смо регистровали тамо 2013. године. Тада сам написао и један краћи тескт, поставићу све кад се вратим, јер сада сам у журби и треба да идем.
Дакле Сол, иако сам се понадао да је реч о
Лондонском грбовнику II (о коме у прилогу достављам краћи текст који сам написао на другом форуму кад сам га нашао),
биће ипак да је реч о нечем сасвим новом и апсолутно непознатом.
Неке сличности са Лондонским грбовником II додуше има, али ради се очигледно о неком
Лондонском грбовнику III, јер се број пријављених страница не подудара са бројем који налазимо код Лондонског грбовника II.
Реч је рукопису који је 27. марта 2007. године продат на аукцији куће
Bonhams у Лондону за
8.160 фунти, а који се до тада налазио у склопу збирке
The Library of the late Paul Betts, and other properties including Manuscripts and Photography.
Према опису који стоји на њиховом
сајту, реч је о неком
допуњеном Илирском грбовнику, јер број земаљских и породичних грбова битно одудара од стандарда Илирског грбовника, нпр. породичних грбова има 174, за разлику од изворног Илирског грбовника који броји око 154 породична грба. Овај грбовник, што је сасвим неуобичајено, садржи и већи број земаљских грбова, који укључују грбове страних земаља какве срећемо у
Stematographiae Павла Ритера Витезовића (нпр. Аустрија, Чешка, Крит, Грчка, Пољска, Румунија, Русија, Угарска...), а по стилу осликавања, препис одговара времену које се наводи на сајту (нпр. упоредити слику у прилогу са
Opus insignium armorumque... Јанеза Вајкарда Валвасора из 1687/1688. године, не би ме изнанадило да је и сам Валвасор аутор овог преписа).
Неки још подаци указују да овај грбовник има везе са Борелијевима и Вукославићима, који се спомињу као бивши власници Београдског грбовника VI (око 1700. године), који се данас чува у Народној библиотеци Србије.
Ако је веровати овим подацима које су навели на сајту, грбовник је преписан у Солуну, што је такође необично, јер су остали преписи настајали углавном у градовима на јадранском приморју. Ствар је крајње занимљива и тренутно смо тек загребали површину његове приче. Док не дођемо до неких нових података, качим у прилогу још слику грба
L(?)uriatich-а, који је објављен као примерак из овог грбовника. Лично ми није познато да се овај грб јавља и у једном препису Илирског грбовника.
Додао бих још и податке са сајта, који доста говоре о рукопису, али доста и збуњују.
BALKANS - MANUSCRIPT
'Liber sanctorum patronorum, ac protectorum, et publicorum insignium regnorum, & familiarum illustrium Illyrici imperii', manuscript on paper, 4 full-page allegorical representations of Illyria and Bosnia, large coat of arms of Stephanus Nemagnich, 10 leaves with coloured coats of arms of nations including Macedonia, Illyria, Bosnia, Dalmatia, Croatia, Slovenia, Bulgaria, and Serbia, 174 leaves with large genealogical coats of arms, ALL HAND-PAINTED in ink and body colour, heightened in gilt and silver, on recto only, most featuring cherub, drapery, crest, and scroll devices, 7 leaves each with 4 coats of arms of various nations in brown ink, including Balkan countries, Austria, Bohemia, Bulgaria, Crete, Greece, Poland, Romania, Russia, and Hungary, recto and verso, index, occasional light fingermarks and soiling, one leaf torn, ownership note of Count Borelli, contemporary maroon morocco, covers elaborately tooled in gilt with border featuring acorns, chrysanthemums and single flowers, corners gilt with flowers and sprays of foliage, enclosing central shield built up from foliage, spears and sabres, crested with a helmet, Neptune-like figures and a crown, slightly rubbed, lacking one clasp, gilt gauffered edges, small folio (255 x 180mm.), Thessalonica, 1690
Footnotes
An finely bound, and attractive manuscript, described on the title leaf as a translation of an earlier manuscript in 'Illyrian letter' found in the library of the monastery of Monte Sacro in Macedonia. The translation seems to have been made by a Fr. Georgius de Nissa and dedicated to Petro Luposignoli, also known as Vucoslavich, Canon of the Ecclesia Metropolitana in Split, Croatia. The volume is essentially a compendium of the arms of important Balkan houses and dynasties, including Kotromanovich, Hemagnich, Mergnavcich, Costagnich, Brankovich, Voinovich, Karstich, Castriottich, Baoxich, Cosacich, Vukoslavich, Burmasovich, Ursinich, Kopiewich, Predoevich, Kadovcevich, Vilich, and Bibich. The text finishes with various official seals such as that of Stephanus Cosmi, Archbishop of Split, with inscriptions paying respects to Luposignoli.
Amicus-e iа се дивим твоiоi оштроумности и посвећености!
Погледах код Боiничића, коiи истоветно твом резону вели- осмокраки крст пропраћен са 6 кугли. Можда ћемо (случаiно) у догледно време доћи до правог одговора поводом истинитости односно апокрифности овога мотива. Било би више него занимљиво ако би оваi грб имао везе са Провансом
Етимолошки Бурмази ме подсећаiу на презиме итал. принчева Боромео/ Боромеус (Borromeo/Borromaeus) - чиiе iе првобитно значење Buoni Romei
Сол, ти си за све крив.
Хвала на потврди Бојничићевог блазона грба Бурмазовића.
Што се тиче ове хипотезе, мислим да је све могуће. Рудић наводи Јиричекову претпоставку да је реч о презимену насталом од албанског имена Бурмаз. (в. стр. 113-114). Требало би погледати у недавно постављеном раду
Матаруге у касном средњем веку, тамо се нешто о Бурмазима спомиње на 102-103. страни. Качић-Миошић их повезује са Подбиљем код Имотског. (
Razgovor ugodni, стр. 239)
