Желио бих да отворим тему о једном важном документу који је познат као фојнички грбовник. Ево шта сам успио на интернету да пронађем:
"Фојнички грбовник почиње списком Грбова племенитих обитељих илирских по реду словах извагјени из старинских књигах фојничких. Тај списак по азбучном реду обухвата пет страна на којима су пописане тадашње племићке породице. Након тога следи слика Богородице, заштитнице Илира и босанског краљевства, а затим и приказ заштитника куће Немањића - свете браће Кузме и Дамјана. На следећој страници се налази оригинални наслов Фојничког грбовника: Списак грбова племенитих обитељих илирских по реду словах извагјени из старинских књигах фојничких, заједно са фрањевачком потврдом. После тога следи слика Светог Јеронима, заштитника Илира, и, на посебном листу, заједнички грб сложен од грбова 9 словенских земаља (Македоније, Славоније, Босне, Бугарске, Далмације, Србије, Хрватске, Рашке и Изворне земље (Раме)) и две владарске куће (Немањића и Котроманића). Затим следе сваки од тих грбова појединачно, а уз њих је додан и још један грб, непостојеће земље Илирије (Босна, Бугарска, Далмација, Хрватска, Илирија (велика), Македонија, Изворне земље (Раме), Рашка, Славонија и Србија)."
Иначе, иако се за фојнички грбовник тврди да је настао 1340. године, утврђено је да је настао негдје на крају 17. вијека и то као препис старијег Охмучевићевог грбовника, а и тај је грбовник прича за себе:
"Охмућевићев грбовник је настао у периоду између 1584. и 1594. године за потребе Петра (Педра) Охмућевића и у њему се налазе, највероватније за ту прилику, измишљени грбови јужнословенских и балканских земаља и он представља почетак стварања тзв. „илирских грбовника“ који су махом копије овог.
Петар, који је био адмирал шпанске „Непобедиве армаде“, наручио га је, а можда чак и сам направио, да би доказао припадност своје породице племству на Балканском полуострву односно да му то наводно право буде потврђено и у краљевини Шпанији. Сам грбовник је наводно нађен на Светој гори и према подацима у њему направио га је лични хералд цара Душана (краљ 1331—1346, цар 1346—1355) „бан од цимерије Станислав Рупчић“ 1340, али су каснија истраживања утврдила да је целокупно дело чист фалсификат (употреба латинице уз ћирилицу, непостојање хералдике на том нивоу у Душановој држави, историјска неаутентичност већине грбова, непостојање једног дела земаља чији се грбови у њему појављују) са историјске тачке гледишта.
Његов значај лежи у чињеници да је покренуо стварање других грбовника базираних на њему који су одиграли кључну улогу у развоју и опстанку неких аутентичних хералдичких елемената међу Јужним Словенима на Балканском полуострву. Поред тога, грбовник је индиректно покренуо стварање тзв. Илирске идеје (односно југословенства) о јединственом народу (тј. Илирима) који живи на простору од Соче до Црног мора који је некада имао моћну државу на чијем се челу налазио народни цар Душан Силни и свеца заштитника Светог Јеронима (који је био Илир).
Централно место у грбовнику заузима грб Душановог царства који је заправо прерађени грб Светог римског царства на коме су грбови изборних кнежевина замењени, махом измишљеним грбовима јужнословенских и балканских држава. Без обзира на то Петру је 1594. године потврђена припадност племству и он је 1599. умро у Лисабону као дон Педро. Већ око 1595. године се појавио нови илирски грбовник (Коренић–Неорић), за којим су уследили други, а делови Охмућевићевог грбовника су ушли и у састав „Краљевства Словена“ Мавра Орбинија 1601. године. Сам грбовник у свом оригиналном облику или препису не постоји, али је могуће претпоставити његов садржај и изглед на основу каснијих грбовника."
Једина копија оригиналног Охмучевићевог грбовника из 16.вијека је грбовник Корјенић Неорић из 1595.
Сматра се да је главни извор за Охмучевићев грбовник био њемачки Wappenbüchlein из 1555. у којем су приказани прије свега државни грбови.
http://digi.ub.uni-heidelberg.de/diglit/solis1555 
