Кад се већ помињу Дунђерски, оно што је мени занимљиво јесте да се трговачки дух нарочито појављивао управо код Срба из Херцеговине. Не знам шта је разлог томе, али је чињеница да су једино Херцеговци у трговини парирали Цинцарима и Јеврејима. Довољно ће бити да споменем само: Ћеловиће, Одавиће, Главиниће, Магазиновиће, све оне силне тршћанске Србе, махом херцеговачког поријекла, сарајевске Деспиће, Јефтановиће, Бесаровиће, ливањске Кујунџиће (поријеклом херцеговачки Барзути).
Ово је посебно уочљиво код етнографских студија у Крајини. У градовима постоје трговци Херцеговци, док крајишко српско становништво веома слабо учествује у трговини и градском животу. Слично Цинцарима и Херцеговци имају своју властиту мрежу подружница и филијала широм Европе, од Трста, Смирне, Беча, Одесе, Цариграда.
Мислим да је и Дедијер примјетио ту склоност трговини код Херцеговаца.