Исламизација је процес дугог трајања. Почиње са доласком Турака међу Србе, у позном средњем веку и траје све до почетка 19. века. Највише људи прелази на ислам до краја 17. века, док османска држава још колико-толико напредује. Исламизацији је највише било изложено градско становништво и становништво које је живело у непосредној близини админстративних центара. Карактеристично је да на ислам прво прелазе великаши, да би задржали своје привилегије, а касније и остале категорије становништва. Разлози за прелазак на ислам су различити. Као што сам навео, један од разлога је задржавање привилегија, потом стицање привилегија, онда утицај средине. Врло тешко је одредити проценат исламизованих Срба за читав период османске власти. Надам се да ће се у будућности неко од историчара тиме више позабавити.
Што се тиче формирања данашњих Бошњака и то је процес дугог трајања. Тај процес започиње у Босни доласком Аустро-угарске власти 1878. и завршава се са ратовима '90-их.
Као што написа г. Руговац да се вратимо основној теми!
Податке о порценту исламизованих Срба нема, али први подаци о конфесионалној структури становништва Босне (термин Босна и Хецеговина се јавља тек након 1878. године, односно од окупације А-У Монархије) се помињу од половине 19. вијека, тачније након интервенције Омер паше Латаса, када је турска покушала да изврши попис становништва Босанског пашалука у циљу сређивања војне евиденције. Попис је непрецизан, многи су избјегавали војну обавезу, али већ је евидентна хришћанска већина, са релативном већином православног становништва. Сви аустрогарски пописи у периоду од 1878-1914. године су то потвђивали (пописи се налазе у нашој дигиталној библиотеци као Ђ. Пејановић).
Нешто мало о демографији и губицима становништва налази се на овом линку (стр18.):
https://www.scribd.com/doc/295199096/O-Istra%C5%BEivanju-istorije-Bosne-i-Hercegovine-danasПошто је М. Екмечића већ поменуо г. Радул. навешћу да у књизи Дуго кретање између клања и орања, аутор као златни вијек демографије "хришћанске Европе" наводи 19. и иде још даље да у половином тог вијека источни дијелови јужнословенског простора (турски) биљеже вечи природни прираштај од западних (А-У). Златни вијек демографије исламског свијета почиње у 20. вијекуи траје.
Пошто је г. Радул већ поставио линк, маркирао бих следеће странице:
- стр. 66 - основ конверзије је увек привилегија коју муслимани имају у друштву (у принципу искључено насиље),
- стр. 68 - разлог зашто су се ВЛаси исламизовали,
- стр. 277 - Џевдет-паша попис 1864. ради регруатције,
- стр. 319 - Бењамин Калај и "босанска нација"; босанчица,
- стр. 340 - турски историчар Бабуна; муслимани добили инструкције из Турске 1907. да се споразумијевају са Србима
али да ништа не потписују и
- стр. 433/444 - гдје се спомиње
Недим Филиповић као један од признатих научника који су босанске муслимане
настојали да укључе у југословенску и европску заједницу.
Овај цитат сам одобрао јер је он суштински тачан. Иначе "процеси дугог трајања" су основ историјске школе "аналиста", чији је најзначајнији представник Фернан Бродел. М. Екмечић га веома уважава и често цитира.
Међутим, мислим да постоји разлика "у процесу дугог трајања" када је ријеч о исламизацији становништва Босне и коначном уобличавању националног идентитета Бошњак. У суштини све што су изнијели г. Дробњак и Синиша је тачно, али када је у пиању исламизација Босне, потебно је увести појам Влах.
По мени најбоља студија о овоме је "Исламизација у БиХ" (постхумно изадање) аутора Недима Филиповића.
Линк:
https://www.scribd.com/doc/35584514/Islamizacija-u-BiHМожда има само једну ману а то је прихватање, већ сада дефинитивно демистифкованог, појма богумилства. Мада аутор узима као историјску истину постојање ове вјерске заједнице,
уопште је не доводи у везу са исламизацијом, и то доследно у сваком периоду и у сваком дијелу Босанског пашалука. Не прави разлику чак и када је у питању централна Босна (традиционално упориште католика) и сарајевска област. Препоручујем да се поглеају следеће странице:
- стр. 47/31; и идућа - богумили као идеалан објекат исламизације,
- стр. 55/39; богумилство историјски привид исламизације; феномен православља у босанској држави,
- стр.56/40; седентирани православни Власи као основна маса која се исламизује,
- стр 58/42; Власи се исламизију када се одвајају од матице у Херцеговини (за Волфа9 и СИ Босна,
- стр. 59/43; разлике између правиославаца источно и западно од Дрине,
- стр. 61/45, исламизација средње Босне, опет Власи,
- стр. 65/49 оријентални град као центар исламизације и да не дужим
- стр. 69/53; закуључна разматрања (трећи пасус)