Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Romanijski]

На ФТДНА поклапањима за N2 припаднике се појаво Зубовић. Зубовићи имају предање да су од Малешевића из Гламоча. То предање је вероватно тачно пошто ново тестирани Зубовић такође има DYS385b (17 уместо 16).

 Овдје је збуњујуће дал се ради о N1 ili o N2 хаплогрупи 

[Uzi]

Овдје је збуњујуће дал се ради о N1 ili o N2 хаплогрупи 

N-P189.2   

[Небојша]

Вуковић, Лучиндан, Црна Гора, I2-PH908

Вуковићи су, према предању, пореклом из Добрског Села (Цетиње). Старије презиме Касом, стара слава Никољдан.

"Касоми (Никољ-дан) су од претка који је дошао у Добрско Село из Каваје заједно са прецима Каваја, кад су се они вратили у Црну Гору."

С обзиром да се Вуковићи савршено уклапају у род Никшића, чему иде у прилог и крсна слава, биће да је предање о пореклу из Добрског Села у најмању руку непоуздано.

[Небојша]

Филипов, Грчка Македонија, E-V13

Старије презиме Филипова гласило је Пеловски, Пеловић. Пореклом су из места Pella, у Грчкој Македонији. Генетски су Филипову најближи Николићи из Хреше крај Сарајева, као и две српске породице са Косова и Метохије (Штимље).

[Лепеничанин]

Пореклом су из места Pella

Пела је антички назив, није коришћен до савременог доба. Село у близини тог античког града звало се Ала Килисе или Постол, тако да нема логике да се неко ко је пореклом из тог краја презива Пеловски, пре би требало да буде Постоловски....

[Небојша]

Пела је антички назив, није коришћен до савременог доба. Село у близини тог античког града звало се Ала Килисе или Постол, тако да нема логике да се неко ко је пореклом из тог краја презива Пеловски, пре би требало да буде Постоловски....

Тако написа човек

"Heritage on the paternal line from Pela (Postolj) in Aegean Macedonia - orthodox Stoyan Pelovski (Pelovic) born around 1730."

[Хреља]

Старије презиме Филипова гласило је Пеловски, Пеловић. Пореклом су из места Pella, у Грчкој Македонији.

Након Балканских ратова на простору који је припао Грчкој изведена је накнадна хеленизација.
Између осталог промењена су српска и турска имена насељима.
Српски назив места је Свети Апостоли.
После Првог светског рата, по ондашњем грчком обичају, у сеоској цркви су спаљене све књиге на црквенословенском. Село је 1926. године преименовано у Пела.

[Nebo]

Биће да је то накнадно повезивање презимена са топонимом.

Презимена Пеловић и Пеловски су патронимског облика, изведена од неког имена / надимка, попут Пеле или Пело.

[Небојша]

Тестирани вероватно припада подграни E-Y128213
https://www.yfull.com/tree/E-Y128213/

Поред горе побројаних породица, овој подграни припадају и Лисичићи из Црне Горе. Филипов (Пеловски) на YHRD има неколико блиских поклапања. Углавном у Србији, Хрватској, Централној и Источној Европи.

[Bane]

Тестирани вероватно припада подграни E-Y128213
https://www.yfull.com/tree/E-Y128213/

Лично сумњам да је на основу расположивих 37 маркера могуће правилно предвидети подграну Филипова.

[Clavdivs]

Анђелић, Никољдан, Безедек, Мохач

Припада хаплогрупи I1-Y3560. Од претходно тестираних најближи су му Тодоровић из Друговца (разликују се на 2 од 23 упоредива маркера) и Панић из Репе (3/23).

Анђелићи се у Безедеку први пут помињу 1767. године. Ако неко зна нешто више о њиховом пореклу, нека напише.

[Amicus]

Анђелић, Никољдан, Безедек, Мохач

Припада хаплогрупи I1-Y3560. Од претходно тестираних најближи су му Тодоровић из Друговца (разликују се на 2 од 23 упоредива маркера) и Панић из Репе (3/23).

Анђелићи се у Безедеку први пут помињу 1767. године. Ако неко зна нешто више о њиховом пореклу, нека напише.

Хвала, Клаудијусе!

Ово је мушка линија моје бабе по мајци. То је најдаље што се зна о њиховом пореклу. Они су се после Првог светског рата као оптанти иселили из Мађарске у Јужну Барању.

Иначе, Бездек је 1767. године пописан као чисто српско село. У њему је тада пописано пет кућа Анђелића. У пописима из 1720. и 1715. године нема помена Анђелића, док се у ранијим пописима (1736, 1711-13, 1697, 1696, 1687) наводи да је село напуштено.

Према ономе што је мени познато, то су једини православни Анђелићи у Барањи, а занимљиво је да се исто презиме јавља у исто време (1766) и у суседном чисто шокачком селу Топољу (мађ. Izsép). Ти Шокци Анђелићи се помињу још у попису из 1696. године. Али мислим да је то само случајност и да они повезани.

Крајем 18. века у Безедек се досељавају Немци, који ће на почетку 20. века чинити више од 70% становништва у селу. После разграничења Краљевине СХС и Мађарске у Тријанону 1920. године Безедек је остао у Мађарској, али на самој граници с Краљевином СХС. Сви који су били за припојење тих крајева КСХС морали су после разграничења да напусте Мађарску.

[Иван Вукићевић]

Вујновић, Никољдан, Паник, Билећа, E-V13>Z5017>Z16988

Тестирани припада роду Д из табеле Српског ДНК пројекта. Једино одступање од модалног хаплотипа је снижена вредност DYS570=21 коју поседују још двојица припадника овог рода.

Дедијер је забележио следеће:
Најстарија породица у овијем селима су Вујновићи. Они не знају о свом поријеклу ништа. Нити знају тачно, одакле су се доселили, ни када су се доселили. Неки мисле, да су поријеклом из Врањскијех од велике породице Вујовића. То мисле ради тога, што у Врањскијем има и данас Вујновића Чатрња и ради тога, што и они славе као и Вујовићи Никољдан.

Не могу детаљно да коментаришем резултате из још увек необјављеног истраживања о Херцеговцима, али споменућу само да је ово треће до сада тестирано братство са предањем о пореклу од Вујовића из Врањске које припада овом роду, а сродно им је и једно братство из Дабра које такође има предање о пореклу од Вујовића из Симијове, исто као и Вујовићи из Врањске.

[Иван Вукићевић]

Трипковић, Алимпијевдан, Стопања, Трстеник, E-V13>Z5018>Z16661>BY165837

Готово извесно припада роду Куча, иако има донекле нетипичан хаплотип за овај род. Од модалног хаплотипа се издваја по следећим вредностима: DYS385b=16 (3), YGATAH4=10 (6), DYS576=18 (2), DYS549=12 (2). У заградама је наведен број осталих припадника рода који деле споменуте вредности са Трипковићем. Најближа поклапања (20/23) има са Пајовићем и Митровићем из Куча.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

[Лепеничанин]

Трипковић, Алимпијевдан, Стопања, Трстеник, E-V13>Z5018>Z16661>BY165837

Готово извесно припада роду Куча

У књизи "Стопања" аутора издатој 1987. године, стоји да Трипковића има 18 кућа, и славе св Николу, што значи да је код породице тестираног дошло до промене крсне славе.

Трипковићи се сврставају у групу родова досељених "од Тетова", или из жупе Средске код Призрена, што је у светлу
добијеног резултата упитно (али не и немогућа).

[Лепеничанин]

Трипковићи се сврставају у групу родова досељених "од Тетова"

Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године, каже се:

"Ускоро за Бићанима доселили су се „од Тетова“ преци данашњих:

-Бежанаца, Пејића, Јоксића, Ћурчића, Пурића, Станића, Кнежевића, Башића, Здравића, Стајића и Шелмића (35 кућа, Св. Алимпије Столпник и Ђурђевдан). Од Бежанаца су Обрадовићи у Шљивову у Александровачкој Жупи. После рата 1877/78. неке породице Кнежевића и Шелмића одселиле су се у Блаце у Топлици."

У истраживању САНУ један род из Жупе који своје порекло везује за Тетово припада хаплогрупи G1.

Тако да ствар око даљег порекла Трипковића не може до краја да се разјасни....

[Милош]

Поповић, Стевањдан, Јакотина, Котор Варош

Припада хаплогрупи I2-PH908. Лепо се уклапа у род Стевањштака из Босанске Крајине, које карактеришу вредности на маркерима: 19=15, 391=10, 549=13/12. То су Кудић из Засеља код Котор Вароши (2/23), Бранковић из Липовца код Челинца (5/23), Жунић из Смртића код Прњавора (1/23) и Кљајић из Горње Лупљанице код Дервенте (2/23).  Очигледно се ради о великом роду на простору Крајине.

Иако тестирани наводи могућу везу са Херцеговином, за сада се она на основу генетике не уочава. Даља тестирања, пре свега дубља тестирања овог рода, даће одговор временом и на то питање.

[Бакс]

Вујновић, Никољдан, Паник, Билећа, E-V13>Z5017>Z16988

Тестирани припада роду Д из табеле Српског ДНК пројекта. Једино одступање од модалног хаплотипа је снижена вредност DYS570=21 коју поседују још двојица припадника овог рода.

Дедијер је забележио следеће:
Најстарија породица у овијем селима су Вујновићи. Они не знају о свом поријеклу ништа. Нити знају тачно, одакле су се доселили, ни када су се доселили. Неки мисле, да су поријеклом из Врањскијех од велике породице Вујовића. То мисле ради тога, што у Врањскијем има и данас Вујновића Чатрња и ради тога, што и они славе као и Вујовићи Никољдан.

Не могу детаљно да коментаришем резултате из још увек необјављеног истраживања о Херцеговцима, али споменућу само да је ово треће до сада тестирано братство са предањем о пореклу од Вујовића из Врањске које припада овом роду, а сродно им је и једно братство из Дабра које такође има предање о пореклу од Вујовића из Симијове, исто као и Вујовићи из Врањске.

Значи, ови су сигурно од оних других херцеговачких Вујовића, који нису "Драгошевићи".

[Иван Вукићевић]

Значи, ови су сигурно од оних других херцеговачких Вујовића, који нису "Драгошевићи".

Тако је.

[Небојша]

Караниколић, Аранђеловдан, Ниш, J2b-M241>Z638

О пореклу Караниколића нисам пронашао више у литератури. Генетски изгледа блиско тестиранима из рода "Б". У ту групу спадају још Стевановић и Благојевић из Семберије. Постоје неке разлике, па је упитно колико је блиска ова веза, а све њих карактериште вредност 14-16 на маркеру 385. На овим просторима сви они имају релативно блиска поклапања међу Албанцима и Румунима.

На простору Понишавља, хаплогрупа J2b-M241 тренутно износи 2.5%, што је изнад српског просека. Добар део одлази на PH1602.