С времена на време проверавам шта је ново постављено на http://www.archaeology.ru/. Тако сам уочио и нови чланак "Е. В. Ляхин, К вопросу о прародине бастарнов". Оно што ту пише доста је блиско ономе о чему је већ писао Синиша, из књиге Пачкове. Ипак, вреди пажљиво прочитати, а нарочито да то уради неко ко боље од мене зна руски (Кор или било ко други).
Већ сам на претходној страници поставио линк за ову студију и нешто сам и коментарисао. Свеједно, студија је кратка, али интересантна. Покушаћу у пар тачака да интерпретирам аутора:
1. Племенска група Бастарна формира се на подручју између ријека Одре- Нисе и горње Висле, простор данашње Шлезије у Пољској
2. Бастарни припадају јасторфској археолошкој култури која се сматра прагерманском
3. У периоду 5-4. вијек пне на просторе Чешке се досељавају Келти (привучени рудним богатством). Келти имају развијено друштво са већ формираном аристократијом и носиоци су латенске културе
4. Сусједна прагерманска племена у Шлезији (преци Бастарна) примају интензивне утицаје од својих келтских сусједа, друштво Бастарна се класно диференцира, примају се утицаји развијене латенске културе. Та култура латенизираних Германа у Шлезији издвојиће се у 4. вијеку пне као Губинска археолошка култура, значи јасторфска германска у суштини са латенским келтским утицајима
5. Већ од 5. вијека пне клима у сјеверној и централној Европи почиње да се мијења, повећавају се хладни периоди и јасторфском насељењу, које је бројно, пријети глад. Преци Бастарна у старој домовини прибјегавају жртвовању животиња, затим и људи. Пракса жртвовања људи ускоро је замјењена прогоном младих, способних ратника ван племена
6. Подручке Подњестровља у том периоду (3 вијек пне) представља празну земљу између Сармата који су покорили Ските на истоку и келтских насеобина у Панонији. Управо у ту тзв. гетску пустињу насељавају се Бастарни половином 3. вијека пне. Антички извори их помињу већ 220. године пне
7. Бастарни се мјешају са Сарматима и осталим старосједилачким становништвом на простору Молдавије и западне Украјине
8. Око 180 г пне Бастарни на позив Македонаца прелазе Дунав и долазе на Балкан да се боре против Римљана, као сасвим организовано друштво са својим принципес и рекс. Ту им се у походу придружују и Келти Скордисци.
9. Бастарни ће се затим вратити опет на просторе Подњестровља доносећи са собом панонско-балканске елементе у култури што ће заједно са старосједилачким културама и њиховом сопственом латенизраном јастрофском културом створити Зарубињецку културу која ће бити главна култура прапостојбине Словена у наредним вијековима
Дотле описује Љахин, могло би се још додати:
10. Готска инвазија са сјевера у 3. вијеку не прекинуће континуитет Зарубињецке културе и на њеном мјесту се појављују нове културе , прије свега Черњаховска
11. Елементи Зарубињецке културе поново васкрсавају у првој аутентичној словенској култури Прашко Корчаковској
12. Арапски путописац Масуди у 9.вијеку помиње Бастарне као словенско племе поред Срба, Дуљеба и др.
13. Бастарни и њима сродно германско племе Скири спомињу се још у вријеме Велике сеобе