Порекло становништва > Дијаспора

Срби у Америци

(1/7) > >>

Amicus:
Јесте да су малобројни, али заслужују тему овом на форуму. ;D

Нађох својевремено текст из 1848. године о Србима у Америци, и тада су заиста били тамо малобројни, а чланак је писан 1847. године у Шибенику, а објављен следеће године у београдској Подунавци.



Укратко, ево шта каже чланак у статистичком делу:

У Нев-Орлеану до 300. душа, Вашингтону 100., Балтимору 20., Нев-Iорку 200., Бостону 100., Филаделфи 160., Шарлестону 30., Мобилю 120., у држави Флориди 200., Тексасу 250., Мексиканской 300., Луизвили 50., а остали по другимъ поманьимъ мѣестима, гди по два, гди по три, а гди по десет найвише расеяни. Ваобште сви се они трговиномъ и морепловствомъ забавляю, и сви у богатству, миру и задовольству живе.

То су углавном Срби из Хабзбуршке монархије, док за Сербијанце ништа не говорим, јер су ови за сада у маломе броју и за потребе отачества њиова, дакле из Србије су били само они дипломатским пословима послати.

Колико данас има Срба у Америци, тј. САД-у, прецизно се не зна, оних који се изјашњавају Србима према американским изворима, та бројка се врти близу двеста хиљада (199,080; 2012 American Community Survey).

Зрно:
Јесу тада били малобројни али почетком 20. века је била права експанзија Срба са простора Аустроугарске. Нисам био свестан тога док нисам урадио статистичке прорачуне за село Кричке и утврдио да је у периоду 1907-1914. тамо отишло најмање 70 мушкараца, што је 10% становништва села, тачније сваки трећи радно способан мушкарац. Слично је било и по околним селима, па кад се све то сабере, изгледа баш масовно. Већина њих се ипак вратила кући.

crni:
На скоро 500 страница Srbi u Americi , вјероватно познато читалачкој публици, новије (2013) публицистичко дјело Марка и Душана Лопушине, у којем се може уочити у првих осамдесетак доступних страница, забиљежено име првог званично регистрованог Србина досељеног на америчко тло 1815. године, Ђорђе Шагић поријеклом војвођанина ("Bilo je Srba na američkom kontinentu i pre Đorđa Šagića. Izvesni Jovan Mišković je davne 1740. stigao u Kaliforniju brodom i tu proveo punih pet godina. Potom je došao i Vule Jelić s porodicom, iz Boke Kotorske").

Налазимо ту записану и Шагићеву (George Fisher) изванредно занимљиву биографију, као почетке оснивања првих друштвених, културних, издавачких и других организација, наравно и почетке изградње првих цркава и манастира, спискове првих досељеника у одређене регије и градове Америке, и мени најзанимљивије, кратке описе "предања" о условима живота и рада кроз сјећања и приче многобројних наших исељеника.

Истраживање које нам је г. Зрно укратко презентовао о величини исељеничког вала са подручја дрнишке крајине (Петрово поље) с почетка XX. вијека више је него значајна. Онодобни демографски максимум тога пасивног крашког подручја без изгледних економских могућности за рад и развој потакао је "слободну радну снагу" далматинских Срба (и Хрвата) преко "велике баре" у Америку, ту је узео учешће и мој прадјед Шпиро 1907. године отпловивши из Трста до Њу Јорка са циљем да се домогне посла у пенсилванијским рудницима у којима су већ били досељени и радили већи број његових рођака, комшија и пријатеља. Радио је Шпиро Црнчевић тамо око четири године да би се, због повреде руке у некој рудничкој несрећи, вратио 1911. године назад у свој родни крај у Далмацији.

Nebo:
http://www.politika.rs/sr/clanak/392423/Oni-su-stvarali-istoriju-SAD

симо:
Можда је овај снимак постављан и раније, али мислим да треба да буде и на овој теми. Занимљив видео запис о Колу српских сестара из Минесоте. Историја Срба у Минесоти је посебно значајна за крајишке Србе који су се тамо исељавали почетком 20. вијека. Мој прадеда Стојан је био међу њима.

Прилог о српским сестрама почиње од 8:00

https://www.youtube.com/v/-8hIheuVMZU

Српски дом у St Paul Minnesota



https://en.wikipedia.org/wiki/Serbian_Home

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна