Порекло србских сликара

Вјера и култура Срба > Ствараоци

<< < (3/10) > >>

Јовица Кртинић:

--- Цитат: НиколаВук Јануар 03, 2018, 09:30:36 поподне ---Може ли да се убаци цео текст тог чланка, пошто је ово изгледа само увод...нигде нема речи о конфликту из наслова. :)

--- Крај цитата ---
Ово је, заправо, само почетак сажетка чланка објављеног у Зборнику о Србима у Хрватској, бр. 2, из 1991. Имаш у нашој претраживој дигиталној :)

Nebo:
Јоб свакако није могао бити учесник ових нереда, јер тада није био ни рођен.
Оно што је важно у француском чланку је то што је он наведен као један од круга познатих Дубровчана који су се сматрали Србима.

Јовица Кртинић:

--- Цитат: Nebo Јануар 03, 2018, 09:35:36 поподне ---Јоб свакако није могао бити учесник ових нереда, јер тада није био ни рођен.
Оно што је важно у француском чланку је то што је он наведен као један од круга познатих Дубровчана који су се сматрали Србима.

--- Крај цитата ---
Јасно, али је очигледно да је ово неки његов близак род - стриц или деда.

Equinox:

--- Цитат: Број 1 Јануар 03, 2018, 09:51:30 поподне ---Јасно, али је очигледно да је ово неки његов близак род - стриц или деда.

--- Крај цитата ---

Често се питам какав би ток и даљу еволуцију имали српска књижевност и српска култура да је дубровачка књижевност, са источно-херцеговачким дијалектолошким стандардом, надахнута средњевековном српском епском поезијом узета и дефинисана ка стандард...

Ево мало више информацијама, о мени најдражим и никада прежаљеним дубровачким Србима...

Родоначелник породице Јоб је извесни Флорио, рођен 1866 у Удинама, који је дезеретирао војску, не желећи да као аустријски војник ушествује у рати са Италијом, и преселио се у Дубровник, где су му рођена четири сина: Пасквале – Пашко (отац Игњатов), Ерменђилдо - Ђилдо, Бенвенуто и Цирил. Сва четворица његових синова су били декларисани Срби, римокатоличке вероисповести.

Ђилдо је био благајник и барјактар Српског гимнастичког друштва Душан Силни док је други Игњатов стриц, Бенвенуто био један од оснивача Дубровачког радничког друштва, једне од организација Срба католика у Дубровнику, на прелазу измеђи 19. и 20. века.

Пашко је имао три сина: Цвијетана - Цвијета који је, као српски добровољац погинуо на Колубари, Николу и Игњата.
Бенвентуто је такође имао сина Цвијета, песника, који је цео свој живот провео у Дубровнику.
Игњатов отац је преминио рано тако да је бригу о породици преузео стриц Ђилдо, а након погибије Игњатовог брата Цвијета, мајка Марија продаје део имања које је породица имала у Дубровнику и са двојицом синова се сели у Загреб, где Игњат уписује претечу Ликовне академије док Никола уписује права. Убрзо након мајчине смрти, Игњата избацију са акадамије док Никола прелази у Београд да настави студије права, коме се након извесног времена продружује Игњат.
Игњатов брат, Никола, отац познатог послератног функционера и дипломате, Цвијета Јоба (који је име добио по стирцу који је погинуо као српски добровољац) се доследно до краја живота изјашњавао као Србин католик. Према исказу његовог сина Цвијета, када су Николу усташе у Шибенику 1941. године питале за народност, он је изјавио да је Србин католичке вероисповести.

За себе Цвијето Николин, у књизи Пропаст Југославије – крваве поуке национализма (Yugoslavia's Ruin: The Bloody Lessons of Nationalism, 2002), каже да је детињство провео у Београду „ одгојен у дубоко укорењеној традицији југословенског патриотизма помешаној са емпатијом према Србима и српској историји“. Даље, каже да се након живљења у Далмацији и четовања са партизанима дуж јадранске обале, као деветнаестогодишњак декларисао као Хрват. Из ког разлога? Након дугог промишљања и настојања да себи разјасни многа питања, схватио је да породична „србо-католичка“ опредељеност која је по њему, била „надахнути својевољни избор“ њених чланова није била укорењена у било којој националности тако да је сматрао да је логичније да себе сматра Хрватом.
На крају је свој етнички идентитет дефинисао на следећи начин: „Далматинац из Дубровника, Београђанин, Хрват, дакле, Југословен.“

Equinox:

--- Цитат: НиколаВук Јануар 03, 2018, 09:30:36 поподне ---Може ли да се убаци цео текст тог чланка, пошто је ово изгледа само увод...нигде нема речи о конфликту из наслова. :)

--- Крај цитата ---

--- Цитат: Број 1 Јануар 03, 2018, 09:33:05 поподне ---Ово је, заправо, само почетак сажетка чланка објављеног у Зборнику о Србима у Хрватској, бр. 2, из 1991. Имаш у нашој претраживој дигиталној :)

--- Крај цитата ---

Одличан приказ овог догађаја, којим је стихијски антагонизам између Срба и Хрвата у Дубровнику и Далмацији ескалирао у отворени конфликт, као и самих његових узрока је дао Лујо Бакотић у својој књизи Срби у Далмацији од пада Млетачке Репиблике до уједињења. Мислим да ову књигу такође имамо у Дигиталној библиотеци? Јел тако број 1?

Навигација