ДНК порекло > Aрхеологија и археогенетика

Jones et al. 2017: The Neolithic Transition in the Baltic Was Not Driven by...

(1/3) > >>

Atlantische:
February 02, 2017

The Neolithic Transition in the Baltic Was Not Driven by Admixture with Early European Farmers
http://www.cell.com/current-biology/fulltext/S0960-9822(16)31542-1

http://www.cell.com/current-biology/pdfExtended/S0960-9822(16)31542-1

•A degree of genetic continuity from the Mesolithic to the Neolithic in the Baltic
•Steppe-related genetic influences found in the Baltic during the Neolithic
•No Anatolian farmer-related genetic admixture in Neolithic Baltic samples
•Steppe ancestry in Latvia at the time of the emergence of Balto-Slavic languages

И најзанимљивији део.

Further, the Y chromosomes of two of four Latvian Mesolithic samples were assigned to haplogroup R1b (the maximum-likelihood sub-haplogroup is R1b1b), which is the most common haplogroup found in modern Western Europeans.

Црна Гуја:



Latvia_HG1: 6417-6199 п.н.е., Кунда култура, (Ж), mtDNA: U5a1c

Latvia_HG2: 5791-5586 п.н.е., Нарва култура, (М), Y-DNA: pre-R1b1a1a1-M73, mtDNA: U2e1

Latvia_HG3: 5252-4802 п.н.е., (М), Y-DNA: pre-R1b1a1a1-M73, mtDNA: U5a2d

Latvia_MN1: 4201-3926 п.н.е., (М), Y-DNA: R1b1a1a-P297, mtDNA: U4a1

Latvia_MN2: 4179-3750 п.н.е., Comb Ware култура, (Ж), mtDNA: U4

Latvia_LN1: 3039-2626 п.н.е., Corded Ware култура, (Ж), mtDNA: U5a1

Ukraine_HG1: 9143-8591 п.н.е., (М), Y-DNA: I2a2a-M223, mtDNA: U5b2

Ukraine_N1: 4469-4293 п.н.е., Дњепро-Донецка култура, (М), Y-DNA: R1a1-M459*, mtDNA: U4


https://genetiker.wordpress.com/2017/02/04/y-snp-calls-from-mesolithic-and-neolithic-latvia-and-ukraine/

Црна Гуја:


На PCA дијаграму је приказана блискост/удаљеност одабраних древних узорака. Видимо да се летонски ловци-сакупљачи налазе негде између западних и скандинавских ловаца-сакупљача (WHG и SHG), док се украјински ловац-сакупљач и касни неолићанин (Дњепар-Донец) налазе негде између скандинавских и источних ловаца-сакупљача (SHG и EHG). Такође видимо да је један од летонских средњенеолитских узорака (Latvia_MN1) скоро идентичан западним ловцима-сакупљачима, док је други (Latvia_MN2) јако близу источним. Летонски узорак из касног неолита (Latvia_LN1) је археолошки смештен у Corded Ware културу, а на дијаграму видимо да је и генетски најближи управо узорцима из те културе.

На доњем дијаграму се може уочити још једна јако битна ствар, а то је да се узорак Latvia_LN1 може моделовати као мешавина кавкаског ловца сакупљача (CHG-Kotias) и украјинског ловца-сакупљача/украјинског неолићанина (црвене стрелице), док се узорци из Corded Ware културе из Централне Европе (у зеленом пољу) могу моделовати као Latvia_LN1 са мањим уделом фармерске компоненте (плаве стрелице). Такође, Latvia_LN1 је прилично удаљен од претходних летонских ловаца-сакупљача, што јасно указује да представља новопридошлу популацију у пределе Балтика, највероватније из црноморских степа, што се сасвим лепо уклапа у ширење Corded Ware културе. Може се рећи да ове релације посредно указују и да је Corded Ware култура настала из украјинског неолита (Дњепро-Донецка култура), уз известан прилив генетике кавкаских ловаца-сакупљача, а овакав сценарио има упориште и у археологији.

Црна Гуја:


Летонски ловци сакупљачи нису имали мутиране алеле на оба гена заслужна за светлију боју коже (SLC24A5 и SLC45A2), али су сви имали мутирани алел на гену HERC2 који је одговоран за плаву боју очију. Са друге стране, украјински ловац сакупљач је имао мутиране алеле и на гену SLC24A5 и на гену SLC45A2, што значи да је сигурно био светлог тена.


Ево и још неких занимљивих фенотипских СНП-ова који су пронађени у узорцима из овог рада:


https://genetiker.wordpress.com/2017/02/04/phenotype-snps-from-mesolithic-and-neolithic-latvia-and-ukraine/

шкрњо:
Не знам да ли пишем на правом мјесту, али пошто видим да има помена пигментације мезолитских ловаца-сакупљача, разјаснио бих нешто на ту тему.

Сви гени за депигментацију коже још увијек нису познати. Постоји неколико свијетлих популација данас којима се фенотипски СНП маркери за пигментацију никако не поклапају са стварном пигментацијом.

Оркадијци су класичан примјер. Иако су уз Ирце једна од популација са најсвјетлијом кожом, по анализи фенотипских СНП имају најтамнију кожу у Европи (тамнију и од Шпанаца из Андалузије и неколико сјеверноафричких народа), јер оквирно 15 посто њих нема мутацију за свијетлу кожу на SLC24A5 гену (видјети слику доље). Имају и мање мутација за плаве очи неголи Французи или Италијани (Walsh et al., 2011), што такође нема никаквог утемељења у стварности.

Сличних примјера има још (код неколико азијских народа).

Западни ловци-сакупљачи су сигурно били свијетло пигментисане коже. У палеолитским и мезолитским узорцима (најстарији од којих је из Гојета у Белгији, процијењена старост на 20.000+ година) су нађени потпуни или дјелимични гени заслужни за риђост, која готово неизоставно иде руку под руку са свијетлом кожом. Физичка антропологија такође тврди да су Европљани палеолитских/мезолитских фенотипова данас најсвјетлије коже. А као што је већ речено, сви гени заслужни за пигментацију још нису познати.

Распрострањеност верзије за свијетлу пигментацију SLC24A5 гена (обратити пажњу на Оркадијце):

„Генетска“ распрострањеност свијетлих очију:

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна