Културна дешавања која не смете пропустити

Вјера и култура Срба > Културно наслеђе

<< < (45/54) > >>

Селаковић:
Да не отварам нову тему, иако ћемо још сачекати на ово "културно дешавање":

У сусрет првој сталној поставци Историјског музеја Србије

https://www.youtube.com/v/8Z9oxcTSAdM

CosicZ:
Са https://www.sanu.ac.rs/

--- Цитат ---
ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
Приступне беседе српских академика : (1886–1947). Књ. 3 / главни уредник Зоран Кнежевић; уредник Миро Вуксановић. – Београд : САНУ, 2022
Говоре: академик Миро Вуксановић
Драмски уметник Небојша Дугалић казује посланицу Јосифа Панчића, свечану изјаву Николе Тесле и одломке беседа академика Милутина Миланковића, Владимира К. Петковића, Ивана Ђаје, Војислава В. Мишковића, Владимира Р. Петковића, Јована Ердељановића, Владимира Ћоровића, Јована Дучића, Бранислава Нушића, Вељка Петровића и Иве Андрића
Уторак, 4. aприл, 13 сати
Свечана сала САНУ
*
Српска књижевност у историјама књижевности : поводом 225. годишњице рођења Павла Јосифа Шафарика : зборник радова са научног скупа одржаног 23. и 24. новембра 2021. године / уредник Злата Бојовић. – Београд : САНУ, 2022
Романи Добрице Ћосића : зборник радова са научног скупа одржаног 1. новембра 2021. године / уредник Јован Делић. – Београд : САНУ, 2022
Говоре: академик Злата Бојовић
проф. др Славко Петаковић
др Марко Недић
Уторак, 11. aприл, 13 сати
Свечана сала САНУ
*
Свети краљ Милутин : владар на раскршћима светова / [уредници Срђан Пириватрић, Смиља Марјановић-Душанић, Даница Поповић]. – [Београд] : Задужбина Светог манастира Хиландара, 2022
Говоре: академик Мирјана Живојиновић
академик Миодраг Марковић
др Срђан Пириватрић
Уторак, 25. aприл, 13 сати
Свечана сала САНУ
--- Крај цитата ---

CosicZ:
https://domomladine.org/debate/promocija-knjige-arheologija-biblijskog-sveta-najznacajnija-otkrica-2021/

--- Цитат ---Učestvuju: dr Nenad Božović, docent Pravoslavnog Bogoslovskog fakulteta UB, recenzent; ma Dragan Danilović, koordinator za Versku nastavu Arhiepiskopije Beogradsko- Karlovačke, recenzent; ma Jovan Blagojević, Biblijski kulturni centar, autor. Moderator: ma Sergej Beuk, DOB.

Knjiga sadrži pregled otkrića ne samo sa prostora Palestine, nego i diljem drevnog sveta – sa prostora Egipta, Mesopotamije, Hetitskog carstva, Levanta, Rima, Grčke itd. Ovo izdanje ne samo da daje sistematičan hronološki pregled na srpskom jeziku, nego je njena prednost u tome što za skoro svako otkriće razjašnjava biblijski kontekst, odnosno, povezuje sa konkretnim tekstom na koji to otkriće ima efekat. Knjiga objedinjuje i brojna otkrića povezana sa Novim Zavetom i istorijom Crkve: identifikovan je plesni podijum povezan sa osudom i smrću Jovana Krstitelja, u parku Askelon se vrše iskopavanja kako bi se otkrila najveća rimska bazilika u Izraelu i analiza brodske olupine donosi nove hrišćanske artefakte. Zaključno se može reći da knjiga može biti veoma korisna za sve one koji se akademski bave arheološkim istraživanjima sa prostora Bliskog Istoka u cilju praćenja najnovijeg preseka istraživanja. Osim toga, knjiga je dobra za studente koji pišu radove u vezi sa ovim temama kao početna tačka za dalje istraživanje, kao i za sve zainteresovane čitaoce koji žele da prodube svoja poznavanja Biblije.
--- Крај цитата ---

http://www.narodnimuzej.rs/dogadjaj/otvaranje-izlozbe-ekspedicija-zok-1920/

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%BE%D0%BA%E2%80%93%D0%92%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B5%D1%92

--- Цитат ---Прва систематска истраживања локалитета реализована су 1920. године. Уз подршку Министарства просвете Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Народни музеј у Београду је, у периоду од августа до новембра 1920. године, реализовао археолошка ископавања локалитета Зок–Вархеђ под руководством Душана Карапанџића. Систематска ископавања вршена су на освојеним територијама, односно у мађарском делу Барање, која је под контролом српске војске била непуне четири године. У лето 1920. године, српска жупанијска власт у Печују обавестила је Уметничко одељење Министарства просвете, а оно Народни музеј у Београду, да постоји локалитет који је „пребогат материјалом из каменог и бронзаног доба”, па стога предлаже да се што пре организују стручна ископавања и да се грађа пошаље у Београд пре него што дође до повлачења, тј. евакуације Војске Краљевине Србије и администрације из ових области после Тријанонског споразума.

За непуна три месеца, истражена је површина од 980 m² где је пронађено преко 3000 значајних археолошких налаза од керамике, кости и камена, који својим стилским карактеристикама указују да је реч о свету баденске и вучедолске културе (крај IV и почетак III миленијума пре н. е.). Најзаступљенији тип посуда откривених током Карапанџићевих ископавања локалитета Зок–Вархеђ представљају шоље, пехари, минијатурне чиније и чиније са крстоликим стопама. Такође, поред керамичких посуда пронађено је на стотине керамичких тегова, глачаних секира и коштаних алатки. У извештају са локалитета Зок-Вархеђ прецизно је приказао стратиграфију, са издвојеним хоризонтом становања и описом непокретних објеката (зграде и јаме) констатованих на терену.
--- Крај цитата ---

CosicZ:
https://bgb.rs/dogadjaji/

--- Цитат ---БГБ и Музеј жртава геноцида организују трибину: „Одјеци геноцида над Србима у НДХ у архивском фонду папе Пија XII у Апостолском архиву“.
Римска дворана
28. 04. 2023. у 19:00
Учествују: Дејан Ристић, Видан Богдановић и Вид Ерцег.
--- Крај цитата ---

Кековац:
Занимљиво предавање о археогенетици отвореног типа сутра у Београду: https://sveoarheologiji.com/predavanje-arheologija-i-genetika-najsavremeniji-uvidi-u-ranu-istoriju-srednjeg-veka/

Навигација