Иначе, слажем се са коментаром који је неко од чланова изнио прије неки дан, да је управо И2а хаплогрупа покренула етничку и језичку диференцијацију Словена од Протобалта. Да није било те асимилације, сигурно бисмо данас имали много архаичнији језик који би био још ближи литванском него што јесте.
....
Прасловенски језик је сигурно иновирао из протобалтичког под утицајем И2а популације коју су Протобалти асимилирали негдје у данашњој Украјини.
Ово је вероватно тачно, али поред утицаја I2а-Динарик популације (рани германски утицај?), не треба заборавити ни иранске и трачанске утицаје који су такође у неком степену допринели диференцијацији словенских дијалеката од балтских. Неко је чини ми се већ спомињао речи које су у словенске дијалекте ушле из иранских језика (бог, рај и сл.).
Било би занимљиво чути тај стари изворни језик којим су се користили припадици I2 и I1 хаплогрупа пре мешања са R1a и R1b индо-европским досељеницима. Нажалост, вероватно никада нећемо сазнати.
Већина, ако не и сви језици којима су говорили I1 и I2 ловци-сакупљачи су вероватно ишчезли и пре доласка индоевропских племена. Ово поготово важи за I1, чији сви припадници потичу од једног човека који је живео око 2600. године п.н.е., дакле у бронзаном добу, па је апсурдно мислити да је он говорио некаквим "ловачко-сакупљачким" језиком. Постоји могућност да су неке изоловане заједнице I2а ловаца-сакупљача сачувале у одређеном степену свој језик, али је питање да ли је ишта од тога преживело досељавање Индоевропљана, тј. да ли су одређене речи тог језика доспеле у индоевропске дијалекте. Знам да сам на више места читао да наша реч "шума" није индоевропског порекла, а било је ту помена и још неких речи којих не могу тренутно да се сетим. Можда би Одисеј или неко други од лингвиста могао дати више информација.
Тај преиндоевропски језик I1 и I2 популације, ако се уопште ради о једном језику, је вероватно асимилован од стране Индоевропљана или чак неолитских земљорадника дубоко у праисторији, дакле врло је мала шанса да је популација која је била I2a компонента у словенској етногенези уопште говорила неким старим неиндоевропским језиком. Ако је бастарнска теорија о пореклу I2a Dinaric-a тачна, онда би они били говорници неког архаичног источногерманског дијалекта. У германским језицима постоји одређен слој речи за који лингвисти нису могли да нађу никакву индоевропску етимологију, и тај сачувани слој супстратних речи су везали за преиндоевропско становништво северне Европе.
Неолитски фармери су као "напреднија" популација највероватније и наметнули свој језик староевропљанима, или можда је боље рећи да су ловци-сакупљачи прихватањем неолитског начина живота прихватали постепено и језик неолитских фармера. Битно је поменути да су рани европски фармери били веома униформна популација у језичком смислу (а како видимо из анализе древне ДНК и генетски), а као доказ за ову тврдњу научници наводе чињеницу да су многе неиндоевропске речи у истом или сличном облику ушле у различите индоевропске дијалекте, на различитим подручјима. У раду који изађе пре неки дан је баш било речи о овоме, и колико сам разумео аутори заступају тезу да се прото-германски дијалект издвојио од осталих протоиндоевропских дијалеката управо под утицајем касних неолитских фармера
Funnelbeaker културе.
Слажем се да би евентуални неиндовропски језик I1 и I2 популације требало тражити управо у неиндоевропском субстрату германских језика.
Међутим отвара се и питање преиндовропског језика припадника хаплогрупе G2a. По логици ствари тај језик би бар далеким везама могао бити повезан са западнокавкаским језицима, грузијским прије свега.
Мислим да би језик раних европских фармера, који су били великим делом
P303(хU1) могао бити најсличнији северозападним кавкаским (черкеским) језицима, код чијих говорника је доминантна грана
U1, филогенетски много ближа гранама којима су припадали европски фармери (L497, CTS342, PF3359, L91) од гране Z6552 која је доминантна код Грузијаца и других картвелских народа. Грана доминантна код Грузијаца,
G2a1-Z6552, одвојила се од основне гране неолитских фармера
G2a2-L1259 пре више од 18000 година, дакле давно пре почетка неолита, па сумњам да су језици ове две популације били нешто нарочито блиски. Грузијци су и по укупној генетици један од најизолованијих евроазијских народа, а томе у прилог иде и чињеница да није установљена никаква веза између картвелске и било које друге језичке породице.