Аутор Тема: Народни рецепти из власотиначкога краја-Горње Повласиње  (Прочитано 6061 пута)

Мирослав Младеновић

  • Гост
Народни рецепти из власотиначкога краја-Горње Повласиње
« послато: Октобар 07, 2013, 02:21:55 поподне »
НАРОДНИ РЕЦЕПТИ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГ КРАЈА-ГОРЊЕ ПОВЛАСИЊЕ


1.Рецепт:
СОК ОД КОПРИВА:

Прекувају се три литара воде. Онда када се вода охлади, ставе се један до седам(по жељи) лимонтуса и 70 врхова младе коприве, да све то преноћи 24 часова.
Онда се процеди и стави 3. кг шећера и један екстрат киви и тако добије природни сок за пиће, који садржи доста гвожђа и погодан је за малокрвне у пролеће.
Запис: 2006. године село Средор, Власотинце
Казивач: Стојна (Адамческа) Младеновић(1955.г.) удата у засеок Преданча села Г.Дејан, Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце

         * * *

2.рецепт:
КОПРИВЊАК-ГОЛОГЛАВЊАК:

Наберу се младе коприве пола килограма у пролеће, па се обаре, па се ситно исецкају.
Онда се узму четири јаја, једна чаша јогурта зејтина, онда једна јогуртска чаша киселог млека или млека или јогурта, једна велија(200 грама-парче) сира, једно пециво, онда чаша јогуртске и по кукурузног брашна, чаша ипо белог брашна, па се све то измеша и стави да пече у подмазан плех(тепсију).

Кад пожути онда је печено, тако је добијен копривњак-Гологлавник. Служи се са јогуртом или киселим млеком за доручак а може и за вечеру.
Запис са планинског засеока Преданча села Горњи Дејан, Власотинце, огранка Букове Главе на надморској висини 836 метара, 1976. године
Казивачи: Стојна (Адамческа) Младеновић(1955.г.) и Марица (Стојановић) Младеновић (1925.г.) засеок Преданча(с.Г.Дејан) Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце


               * * *

3.Рецепт:
ПОСНЕ ПУЊЕНЕ ПАПРИКЕ(За бадње вече):

Потребно је: 2 празилука (или две главице црног лука), две шаргарепе, 2 шоље пиринча, суве паприке или из туршију, вегета, зејтин, туцана паприка по потреби, бибер, бели лук чешањ.
На зејтин пропржити лук, онда се изрендише шаргарепа и она се пропржи-док не порумени.
Очишћен и опран пиринач стави се у лук и он се мало пржи.
Алена паприка се стави по жељи, онда вегета по укусу, онда бибер и чешањ белог лука. Предходно суве паприке обарити и онда се пуни са надевом. Стави се све то у шерпу, сипа се вода да се прекрију паприке и стави се на тихој ватри да се кува.
Кад буде готово, направи се запршка и на сваку паприку се насипе одозго и стави се у пећницу да се запече. Кад се добро укрчка онда се помери да се охлади и сервира се за бадње вече уз рибе.
Посне пуњене паприке су биле у редовној исхрани у овом крају. Кад није посно онда се стављала спржа, онда кромпир сецкан, а негде су стављали и шаку млевених ораха.

Запис 2006.године планински засеок Преданча село Горњи Дејан, Власотинце
Казивач: Стојна (Адамческа) Младеновић(1955.г.)  удата у засеок Преданча(с.Г.Дејан) Власотинце-село Црешњево (Порече-Западна Македонија)
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог  Власотинце

                       * * *
4.Рецепт:
ПИТА СА ЗЕЉЕМ-ЗЕЉАНИК:
Потребно је: 0,5 кг кора за питу, 200 грама сира, једна веза зеља, три јаја, уље.
Припрема: ситно исецкати зеље, додати сир, јаја, сваку кору премазати овим филом, увити у ролну, па у круг. Ређати у подмазану тепсију, попрскати уљем и пећи. Служити топлу или хладну питу-зељаник, уз кисело млеко.
Запис из власотиначког краја, 2006.године
Запис 1979.године планински засеок Преданча село Горњи Дејан, Власотинце
Казивачи: Стојна (Адамческа) Младеновић (1955.г.) и Марица (Стојановић) Младеновић (1925) засеок Преданча(с.Г.Дејан) Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог  Власотинце




                        * * *
5.Рецепт:
БЕЛМУЖ(На старински начин):

У време Ђурђевданских дана(један дан пре Ђурђевдана-Ђурђевштина-Ђурђица-Премлаз:бере се цвеће, увијају венци, врши одлучивање јагњади, прави белмуж) у селима брдско планинског дела власотиначко црнотравскога краја-славио дан овчара. Славио се по бачевинама, славио се на местима где се славио Ђурђевдан, тако што се од млека помузеног и бело-кукурузног брашна правио белмуж и то на следећи начин:
„У групама планинскиз засеока, увече се помузу овце, потом подсири млеко и из цедила извади млади неслани сир, који се пре стављао у котао-потом ставшао котао на ватру и мешао варјачом(дрвеном кашиком) да се направи кашаста маса, да потпуно испари вода. Потом се у ту кашасту масу ставшало бело кукурузно брашно самлето у воденицама поточарама, потом мешало то све укупно сат времена, како би се маса „одвајала“ од дно котла, потом мало псолила и тако се добијао Белмуж, који се служио на ливади или за совром.
Овај рецепт је јединствемн на Југу Србије, а постојао је у селима Заплања и око Књажевца.
Данас се белмуж прави на исти начин, али на шпорету на дрва.

Запис са планиснких  села:Преданча, Козило, Бистрица, Комарица, 2006.године
Казивачи: Благоје и Марица Младеновић (1920 и 1925.г. с. Преданча) засеок Преданча села Г.Дејан, Власотинце
Забележио: Мирослав младеновић локални етнолог Власотинце

                   * * *
Село Средор:-Рецепт Белмужа:
-Материјал: 1 литара млека, 200 грама младог сира, 10 грама соли, па се4 то све стави да се кува обавезно у бакарни котао на огњиште, па се меша варјачомн(Дрвеном кашиком). Потом када се маса искува, додаје се кукурузно брашно по потреби.
Када ,се мешањем то све скува , онда се сипа у бакарни плек(тепсију) и када се охлади онда се сече на „коцке“ и служи, било негде на сеоској ливади или за асталом-совром.

Запис: 2002.годсине село Средор
Казивач: Савић Славица(60.г) село Средор, Власотинце
Забележили: ученица Александра Савић и  Мирослав Младеновић локални етнолог и   ОШ “Браћа Миленковић” село Шишава-Ломниа, Власотинце


                       * * *
6.рецепт:
КАЧАМАК:

У шерпицу од 3 килограма стави се вода да ври, онда ставимо брашно од бели кукуруз(воденично брашно) да врије са водом. Када почне да се густи-умешамо брашно са водом, добро се загусти и измакнемо са ватре. У готов качамак ставили смо сир по жељи.
Запис село Скрапеж јануар 2007.године , Власотинце
Забележили: Јелена Станковић ученица и Мирослав Младеновић  локални етнолог и наставник ОШ “Браћа Миленковић” село Шишава-Ломница, Власотинце

                           * * *
7.рецепт:
КИСЕЛА БАНИЦА:

Потребно је: коцка квасац, 4-5 велије(парчићи) сира, 5-6 јаја, 1.пециво, брашно, топла вода и зејтин или маст.
Тесто: умесиш тесто од брашна, воде и квасца, добро умесиш тесто и поделиш на лоптице. Сир ситно измрвиш па додаш умутена јаја и 1. пециво. Све добро сјединиш у кадици. Растани оклагијом( дрвеном сукаљком) лоптицу у кору, онда је простреш у подмазан плех.
Премазеш је зејтином и ставиш сир и јаја, предходно припремљено у кадицу. Онда опет кору па сир и све тако док незавршиш баницу. Онда је исечеш ножем на коцке, оставиш да надође и онда стави у пећницу да се пече. Кисела баница се служи млеком.

Запис: јануар 2007.године село Скрапеж , Власотинце
Забележили: ученица Јелена Станковић и  Мирослав Младеновић  локални етнолог и наставник ОШ “Браћа Миленковић” с. Шишава-Ломница Власотинце

                * * *

8.рецепт:
ЗЕЉАНИК ОД СПАНАЋА:

Замесиш коре од брашна, зејтина и воде. Умесиш тесто, направиш лоптице, онда их расучеш оклагијом(дрвеном сукаљком) и испечеш на платни шпорета. Када се испечу коре, стави се да се охладе. Спанаћ ситно исецкаш, посолиш мало са со-промешаш. Измрвиш мало сир па умутиш-жуманце, сјединиш са сиром. Беланац улупај и правиш зељаник. Ставиш кору, премажеш је зејтином, онда на њу стави мало спанаћ. Онда сир па кашичицом стављаш беланац, увијеш кору и тако ређаш у подмазани плех кору по кору, онда се премаже и стави да се пече.
Зељаник од спанаћа се служи киселим млеком, обичним млеком или данас јогуртом у граду.
Запис: село Скрапеж јануар 2007.године , Власотинце
Забележили: ученица Јелана Станковић и Мирослав Младеновић локални етнолог и наставник ОШ “Браћа Миленковић” село Шишава-Ломница Власотинце
Из рукописа: НАРОДНЕ УМОТВОРЕВИНЕ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГА КРАJA
Обичаји, веровања, изреке,народни говор, здравице, загонетке, народни рецепти и лечење лековитим биљем, Јун 2007.године Власотинце, Аутор: Мирослав Мирко Младеновић Мирац УЧА
-наставиће се-

-наставак-

                   * * *
9.Рецепт:
РУЖА БАНИЦА:

Потребно је: 1. паковање готове коре, сир, јаја, зејтин, 1 чаша киселе воде, 1 пециво. Поделиш коре на два дела по 8 коре. Ставиш кору, премажеш зејтином, онда додаш измрвен сир помешан са јајима киселом водом и 1 пецивом, онда другу кору, па опет је премажеш зејтином, сиром, па онда трећу и све тако док не наређаш осам коре. Кад их наређаш увијеш их у ролат и тако уролатене исечеш на кругове. Кругове ређаш у подмазан плех и печеш. Друге осам исто тако наређаш, исечеш
И ставиш у плех и печеш. Баница се служи по жељи уз млеко пресно, кисело млеко или јогуртом у граду.
Запис: јануар 2007.године село Скрапеж , Власотинце
Забележили: ученица Јелана Станковић и Мирослав Младеновић локални етнолог и наставник ОШ “Браћа Миленковић” село шишава-ломница Власотинце

                           * * *


10.рецепт:
ПОСАН КАЧАМАК(На македонски начин):

У дубок суд(некада у котао на вериге огњишта) се стави вода да закипи и посоли се. Само се сипа кукурузно брашно(бели или жуто) на куп и пробуши се на средини да би кроз брашно пролазила вода. Немеша се. Кува се на тихој ватри око пола сата, да би се вода направила као каша. Онда се скине са ватре и одсипа се вода у неки суд(који је вишак воде). Онда се ван ватре меша. Тако добијена смеша се зове Качамак. Наравно да та смеша-качамак, да нема грудвице.
Ако је качамак сув, онда се досипе4 вода и онда врати на ватру до 2. минута, да се одвоји качамак од суд и онда се окрене и истресе на неку равну површину-тепсију, а тепсија мора да буде изокренута.
Онда се узме затегнут конац и исече на делове. Тако добијен качамак се јео кад је био пост-постан качамак са љутеницом(правин се од суве паприке) или киселим купусом.
Некада се посан качамак правио у котао закачен на веригама огњишта.

Запис 1979.године планински засеок Преданча село Горњи Дејан, Власотинце
Казивачи: Стојна (Адамческа) Младеновић и Марица (Стојановић) Младеновић засеок Преданча(с.Г.Дејан) Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог  Власотинце

         * * *

11. Рецепт:
ТУРАЈ-МЕШАЈ КАЧАМАК:

Постан качамак:-Стави се вода у дубок суд (некада је то био котао на вериге огњишта) да закипи, посоли се и онда се сипа кукурузно брашно/бело или жуто) и онда један сипа а други меша оклагијом(сукаљком дрвеном).
Онда кад се згусти маса, онда се помера качамак и као пост5ан једе са млеко дробен у тањиру или са сиром или са чварцима-спржом, а прави се и мастан качамак.

Мастан качамак:- Прави се тако што се псоле прављења у посуди стави маст у тигањ, па се помасти тепсија(плех)-а некада је то била земљана звана ђувеч, потом се намочи кашика у масти и вади се качамак и ставља се једно на друго да се напуни тепсија.
Пресотала маст се насипе преко качамака, па се иситни са кашиком-исецка се и онда се једе са киселим млеком. Може да се посипе у тепсију качамак са испрженим парчићима сланине, ставља се у релну да се потпече(некада је било испод вршњика-сача на огњишту) и онда се изнесе на совру(астал) и служи као ручак.

Запис 1979.године планински засеок Преданча село Горњи Дејан, Власотинце
Казивачи: Стојна (Адамческа-Западна Македонија Порече село Црешњево) Младеновић (1955.г) и Марица (Стојановић) Младеновић (1925.г.) засеок Преданча(с.Г.Дејан) Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог  Власотинце
            * * *
12.рецепт:
ТИКВЕНИК:

Први начин(1) –Старински начн:
Узме се пола кило брашна, вода по потреби и со, па потом замеси се тесто. Подели се на четири дела-четири лоптице. Добро се умесе, па се мало растање, па се премажу зејтином, па се остави да 15. минута одстоји и прекрије се кухињскижом крпом, па се кухињском крпом или најлонском фолијом. Стави се брашно на радни сто и суче се кора дрвеном оклагијом(сукаљком) или се развлаче коре рукама.
 Када је кора довољно танка, посипе се мало зејтином, па преко ње иде рендисана тиква, па шећер и гриз, да би упивала течност и савија се кора у ролат и поступак се понавља док се напуни тепсија. Поново се на тиквеник стави зејтин и тада се пече.

Други начин(2)-Старински:
Поступак је исти са корама, па се сукане коре мало печу на платни шпорета, па када се све испеку, онда се стављају у тепсију и између се тикве, зејтин и шећер и све тако док се не напуни тепсија, па се онда стави да се пече. Када се испече тиквеник, мало се премаже млеком по потреби.

Трећи начин(3)-Савременији:
Потребно је:-Пола килограма танке коре, изрендисана тиква, шећер, млевени ораси и зејтин.
Тиквеник се спарвља тако што се узме једна кора па се попрска зејтином, па се ставе тикве, зејтин и шећер у прву кору, а у другу кору се ставе ораси, шећер и зејтин, а у трећу кору се ставе тиква, зејтин и шећер. Све три коре се стављају једна на другу и тако се прави једна кора и умота у виду ролата. Све док има коре понавља се поступак и праве ролати. Када се направи тиквеник, онда се стави да се пече, али предходно сваки ролат премаже зејтином или маргарином.
Служи се често и као колач-Тиквеник.
Запис 1979.године планински засеок Преданча село Горњи Дејан, Власотинце
Казивачи: Стојна (Адамческа) Младеновић(1955.г.) и Марица (Стојановић) Младеновић(1925.г.) засеок Преданча(с.Г.Дејан) Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог  Власотинце


 * * *


13.Рецепт:
ВУРДА:

Справља се од млеко, тко што се млеко скува као за кисело млеко, па се поткисели и умота у ћебе па то буде топло, онда се то извади из ћебета па се стави у фрижидер да се охлади. Сутрадан се добро оцеди и ређа се у посуду-ред паприка, ред вурда.
Запис: село Шишава 1996.године, Власотинце
Забележило : Мирослав Младеновић локални етнолог и наставник ОШ “Браћа Миленковић” село Шишава-Ломница Власотинце

         * * *

Из рукописа: НАРОДНЕ УМОТВОРЕВИНЕ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГА КРАJA
Обичаји, веровања, изреке,народни говор, здравице, загонетке, народни рецепти и лечење лековитим биљем, Јун 2007.године Власотинце, Аутор: Мирослав Мирко Младеновић Мирац УЧА

-наставиће се-

Мирослав Младеновић

  • Гост
Одг: Народни рецепти из власотиначкога краја-Горње Повласиње
« Одговор #1 послато: Октобар 07, 2013, 02:24:23 поподне »
-наставак-
НАРОДНИ РЕЦЕПТИ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГ КРАЈА-ГОРЊЕ ПОВЛАСИЊЕ


21. март 2010. године Власотинце Србија
Аутор (Записивач): Мирослав Б. Младеновић Мирац лкални етнолог, историчар и писац песама и прича на дијалекту Југа Србије

                 
14. Рецепт:
ШТАВЕЉ ЧОРБА:

Ставе се две везице очишћеног и исецканог ливадског зеља(штавеља), затим се помеша са ситно исецканом шаргарепом, сувом ситно исецканом паприком, онда главицом(струк празилука) лука, посоли се бибером и са зејтином-па се све стави у воду да се кува на шпорету. Када се добро скува онда се замути једно јаје и стави у чорбу, која се потом служи често као предјело.
Запис 1979.године планински засеок Преданча село Горњи Дејан, Власотинце
Казивачи: Стојна (Адамческа) Младеновић (1955.г.) и Марица (Стојановић) Младеновић засеок Преданча(с.Г.Дејан) Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог  Власотинце


* * *

15.Рецепт:
ЧОРБА ОД КОПРИВА И ПРАЗИЛУКА:

Потребно је: 300 грама младих коприва, 3 кашике брашна, 2 струка празилука, 2 децилитра уља, 2 лимуна, мала кашичица алеве паприке, со. Коприве се добро очисте, добро оперу, ставе се у воду која је проврела и кува се око 5 минута.
Потом се оцеди и ситно исецка. Очишћени празилук исецкајте на колутове и додајте копривама заједно са алевом паприком, уљем, зачином и сољу. Налијте водом и кувајте. Када празилук омекша, зачините чорбу брашном размућеним у хладној води и још кувајте око 15 минута. Скините са штедњака(шпорета) и умешајте лимунов сок.
Запис: село Шишава 2003.године , Власотинце
Казивач: Јагода Костић(68.г) село Шишава
Забележили: ученик Срђан Костић и Мирослав Младеновић  локални етнолог и наставник ОШ “Браћа Миленковић2 село Шишава-Ломница Власотинце

         * * *

16.Рецепт:
СТАРИ КОЛАЧ „ГУСЕНИЦЕ“:

Материјал: свињска маст, јаја, брашно-маст 4 кашике, умути мало кашиком у то 3 јаја и ставити шећер, 10 кашике у јаја и све се умути.
 И после по потреби маст додавати да буде густо. Замеси се, прави се на „воденицу“ ручне машине за прављење колача „гусеница“, потом стави у тепсију и испеку колачи у релну шпорета. Онда се колачи „гусеница“ једу као посластица када се охладе.
Запис:село Доња  Ломница 2004.године , Власотинце
Казивач: Митић Славица  село Доња Ломница Власотинце
Забележили: ученик Митић Б Милан и Мирослав Младеновић  локални етнолог и наставник ОШ “Браћа Миленковић” село Шишава-Ломница Власотинце

    * * *
17. рецепт:
СВАДБАРСКИ КУПУС:

Махом на старински начин купус за свадбена весеља се правио у великом котлу на вериге огњишта, а сеоски кувар га је правио на овакав начин:
„У котао се стави ред киселог купуса из каца, онда ред овчјег меса, пола кашике алеве паприке или према потреби величине котла и броја гостију, а ставља се и једна кашика сецканог празилука, потом се посоли и кува у води.
После крцчања кад је већ скуван купус, онда се запржи-зачини и онда врућ служи гостима на свадбеном весељу.
Некада у старом времену на свадбама брдскопланинског дела у власотиначком крају то је бгило једино јело на свадбена весеља, која су махом прављена у зимским месецима.
Запис из  села: Средор и засеока Преданча(Горњи Дејан),   општина Власотинце
Запис 1979.године планински засеок Преданча село Горњи Дејан, Власотинце
Казивачи: Стојна (Адамческа) Младеновић и Марица (Стојановић) Младеновић засеок Преданча(с.Г.Дејан) Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог  Власотинце

                 * * *


18. рецепт:
БАНИЦА(ПИТА) ОД КУПУСА:

Узме се рендана главица купуса, онда се ручно( а може и купљене коре) усучу оклагијом(сукаљком дрвеном) коре, па се испеку на вршњик-сач, или на плотну шпорета. Онда се упржи купус у маст и после се увије у кору. Када се испече баница(пита) онда се сече на „коцкице“ и служи за совром-асталом (трпезом). Баница „купусара“ се најчешће правила у
Очи бадње вечечери у време Божића, али посна баница.
Запис: 2003.године село Средор,   Власотинце
Казивач: Славица Савић (60.г)  село Средор, Власотинце
Забележили: ученица Александра Савић и Мирослав Младеновић  локални етнолог и наставник ОШ “Браћа Миленковић”

 * * *

19. рецепт:
ПОПАРА:

Матреијал: 1 500 грама бајатог хлеба, 2 кашике уља, литар вода, мало соли, 3 кашике кајмака, 100 грама белог сира.
Попара се веома брзо спрема. Ако ставите посољену воду са уљем да проври док сечете хлеб на ситне кришчиће можете4 је припремити за 10 минута. Спустите исечен хлеб у воду која ври, мешајте и кувајте око 2 минута. Скините са шпорета, умешајте кајмак, сипајте у чиније и посипиајте измрвљеним сиром. Послужите топло.
Запис: село Шишава 2004. године , Власотинце
Казивач: Јагода Костић (68.г.) село Шишава, Власотинце
Забележили: ученик Костић Срђан и Мирослав Младеновић  локални етнолог и наставник ОШ “Браћа Миленковић2 село шишава-Ломница, Власотинце

  * * *

20.рецепт:
САЛАТА ОД ПАРИКЕ И ПРАЗИЛУКА:

Матреијал: струк празилука, 5-6 сувих паприка, 2 кашике уља, со, мало сирћета. Паприке налите хладном водом и обарите да буду меке. Исецкајте, додајте исецкан празилук и зачините сољу, уљем и сирћетом по укусу и добијемо салату која се служи у време ручка.
Запис 2003.године село Шишава , Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог и наставник ОШ “Браћа Миленковић” село Шишава-Ломница,   Власотинце

 * * *

21.рецепт
ПРОЈА:

Материјал:- 7 кашика кукурузног брашна, 5 качика чистог пшеничног брашна, 4 јаја и прашак за пециво, 4 шољице зејтина, 400 грама сира, једна четвртина од литра млека и исто толико воде и со по потреби. Јаја добро умутите, додајте кукурузно брашно или пшенично брашно, прашак за пециво, зејтин, сир и со. Све то лепо сједините и замесите са млеком и водом. Печите на умерену температуру. Добијену врућу проју служити са киселим млеком или јогуртом.

Запис: село Шишава 2004.године , Власотинце
Забележили: ученик Костић Срђан и  Мирослав Младеновић  локални етнолог и наставник ОШ “Браћа Миленковић” село шишава-Ломница, Власотинце

   * * *

22.рецепт:
ПРОЈА КОПРИВЊАК:

Материјал:-пола килограма коприве, 5 јаја, велија(парче) домаћег сира, шоља зејтина, шоља за белу кафу млека, бело(кукурузно) брашно по потреби. Све се то помеша и замеси, па стави да се пече. Служи се топла проја са киселим млеком или јогуртом.
Запис: село Шишава 2004.године
Забележили: ученик Костић Срђан и  Мирослав Младеновић  локални етнолог и наставник ОШ “Браћа миленковић” село Шишава-Ломница, Власотинце
Из рукописа: НАРОДНЕ УМОТВОРЕВИНЕ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГА КРАJA
Обичаји, веровања, изреке,народни говор, здравице, загонетке, народни рецепти и лечење лековитим биљем, Јун 2007.године Власотинце, Аутор: Мирослав Мирко Младеновић Мирац УЧА
-наставиће се-

Мирослав Младеновић

  • Гост
Одг: Народни рецепти из власотиначкога краја-Горње Повласиње
« Одговор #2 послато: Октобар 07, 2013, 02:25:13 поподне »
-наставак-

 * * *

23.рецепт:
ПИХТИЈЕ(ПИТИЈЕ):

Материјал:-свињске ноге, уши и реп све око 1,5 килограма, једна телећа нога, веза мешане зелене(зачин), лист ловора, неколико зрна бибера, главица белог лука, мало алеве паприке.
Месо добро оперите, ставите у већи лонац, налијте водом да огрезне и кувајте на тихој ватри. Када се пена појави на површини треба је пажљиво скинути а онда додајте очишћену зелен, лист ловора, неколико зрна белог бибера, запечену главицу црног лука, мало соли и све кувајте 5-5 сати.
Кад месо почне да се одваја од костију питхије(питије) су готове. Лонац скините са ватре и оставите да се садржина мало сталожи. Покупите и скините маст која плива на површини.
Питхије(Питије) процедите најпре кроз цедиљку, а затим и кроз газу. Месо очистите од костију, распоредите у чиније, налијте процеђеном чорбом и ставите на хладно место да се стегну.
По жељи готоиве питхије(питије) могу се посути аленом паприком и ситно исецканим белим луком. Наравно да се стављају на хладно место да се „ухвате“ и често се праве у току зиме у време зимског верског празника Водице. Махом се служе као мезе уз пиће а често се користе као доручак или као предјело ручка.

Запис:села Шишава и Преданча(Г.Дејан) 2004.г , општина Власотинце
Забележили: ученик Срђан костић и Мирослав Младеновић  локални етнолог и наставник ОШ “Браћа Миленковић” село Шишава-Ломница,  Власотинце

       * * *

24. рецепт:
ЈАЈА СА ШУМСКИМ ПЕЧУРКАМА:

Наберу се шумске печурке-овчарке(беле-рудњаче), које су беле и „пустају млеко“, а имају ситан рес, а једу их овце и козте-па се зову „овчарке и козјарке-које су „крупнијег реса и више љуте“, Махом се могу набрати у храстовој и буковој шуми окооо Власотинца- све до планинског дела црнотравскога краја. Беру се крајем маја и почетком јуна-док изнад 800 метара надморске висине у буковој шуми од јуна па до августа до 1500 метара надморске висине у буковој шуми.има и вргања и лисичарки, које се слабо користе у исхрани. Могу се „овчарке“ пећи(предходно се послоле) на огњиште а и на шпорету, а могу и да се суше на сунце или да се стављају у замрзивач па се од љих прави чорба и супа -а и користе сеу друге сврхе као додатак јелу.

Рецепт:-Када се набере сирова бела печурка „овчарка“, добро се очисти од шумских наслага, одбаци дршка и обари у топлој води, оцеди и исецка. Потом се стави у зејтин или маст тигања и на одређеној ватри-температури на рингли шпорета се пржи(може и на шпорету на дрва), се пржи док не зажути-потом се узму неколико свежих јаја(по потреби) и онда се умеша и направи памфлет са јајима и печуркама који се служи за доручак или вечеру са киселим млеком или јогуртом.
Запис 1979.године планински засеок Преданча село Горњи Дејан, Власотинце
Казивачи: Стојна (Адамческа) Младеновић и Марица (Стојановић) Младеновић засеок Преданча(с.Г.Дејан) Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог  Власотинце



        * * *

25.рецепт:
БЕЛМУЖ НА КАЛАНСКИ НАЧИН:

Узме се цремуш биљка(дивљи белилук) па се скува чорба, која је добро усољена-онда се томе дода овчје млеко, млади сир и кукурузно брашно, па се све то меша варјачом(дрвеном кашиком) и добро искува у котлу на огњишту. Може и данас да се справља на шпорету од дрва или електричном штедњаку.
Планинска биљка Цремуш(дивљи лук) расте изнад 800  метара надморске висине у ливадама окрушене буковом шумом, а белмужу даје укус, а белмуж се прави на Премлаз на дан Ђурђевдана. Када се охлади спремљени белмуж, онда се једе.
Запис: село Кална-Црна Трава 2007.године
Казивач: Петковић Раде (1945.г) с.Кална , Црна Трава
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог  Власотинце
*
Из рукописа: НАРОДНЕ УМОТВОРЕВИНЕ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГА КРАJA
Обичаји, веровања, изреке,народни говор, здравице, загонетке, народни рецепти и лечење лековитим биљем, Јун 2007.године Власотинце, Аутор: Мирослав Мирко Младеновић Мирац УЧА
-наставиће се-

-наставак-
НАРОДНИ РЕЦЕПТИ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГ КРАЈА-ГОРЊЕ ПОВЛАСИЊЕ
Из рукописа: НАРОДНЕ УМОТВОРЕВИНЕ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГА КРАJA
Обичаји, веровања, изреке,народни говор, здравице, загонетке, народни рецепти и лечење лековитим биљем,
Јун 2007.године Власотинце
Мирослав Мирко Младеновић Мирац УЧА


21. март 2010. године Власотинце Србија
Аутор (Записивач): Мирослав Б. Младеновић Мирац лкални етнолог, историчар и писац песама и прича на дијалекту Југа Србије

     * * *

26. рецепт
КИСЕЛО МЛЕКО:

На данашњи и старински начин:

На данашњи начин:- Скува се млеко тако да се добро искува једно десет минута да би сва вода испарила. Онда се помери да се охлади. Кад буде млако од осталог старог киселог(данас од јогурта) се сипа на један литар млека две кашике киселог млека(јогурта)-на 1 dl припремљеног млека за кисеље4ње ставља се једна чаша од старог киселог млека(данас се ставшају 3 кашике јогурта на један литар млека) и добро се размути и сипа се у припремљено млеко за кисељење, па се потом добро измути.
Онда се умота у топлу крпу и стави на топло место да се укисели. Ако хоћемо брже да се укисели, онда се узима већа шерпа са врућом водом и та шерпа са млеком се стави у ту шерпу и поклопи се добро и тако стоји док се неукисели, а то траје од 3-6 часова.
Укисељено млеко се стави на неком хладном месту у подруму старинских кућа (данас у фрижедеру), како би се затегло. Потом се служи често са баницом(данас са питом или буреком) или за доручак или уз доручак.

На старински начин:- Некада се млеко кисело са такозваним цвиком који се добијао као течност из чисте процеђене сирутке(сурутке)-а то је чиста течност после добијања сира сирењем млека на ручни начин помоћу цедиљке. Некада се кислелило млеко тако што се узимала чиста крпа и натапа се у кисело млеко и остави да се осуши. Та крпа се остави-спакује се а узима се друга чиста крпа, а ова се крпа потапа у врућу воду и са том водом се киселило млеко.

Запис 1979.године планински засеок Преданча село Горњи Дејан, Власотинце
Казивачи: Стојна (Адамческа) Младеновић и Марица (Стојановић) Младеновић засеок Преданча(с.Г.Дејан) Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог  Власотинце

 
   * * *

27.рецепт:
РЕЧЕЉ ОД ШЉИВА:

Шљиве изљускати од кости(кокичке), ставити пепел(пепео) у крпу и све ставити да се кува. Пепел(пепео) се ставља да извуче киселину. Када се скува ставити мало шећера. Тако се добија речељ. У стара времена су деца речељ јела и као посластицу-а и мазањем на хлеб као доручак. То је била здрава храна деце у прошлости.
Запис: 2008.године Липовица , Власотинце
Казивач:Марија Стојановић(1952.г) село Липовица, Власотинце
Забележили: ученица Ивана Стојановић и Мирослав Младеновић  локјални етнолог и наставник ОШ “Браћа Миленковић” село Шишава-Ломница, Власотинце


      * * *
28. рецепт.
РЕЧЕЉ ОД БУНДЕВЕ(ПЕЧЕНКЕ) И СЛАТКОГ ВИНА:
Очисти се бундева(печенка) и исецка се на „коцкице“. Онда се у шерпу стави бундева(печенка) и налије се слатко вино-шира вино, одсеђено од грожђа. Стави се да се кува. Тако се кува све док „коцкице“ неомекну или се скувају, а вино да испари. Тако скуван речељ стави се у врчву(земљана посуда) или данас у стаклену теглу и чува се као за зимницу у виду „слатког“ с којим се слуше гости или пријатељи испред пијења кафе. Некада је то замењено као оброк. Занимљиво је да се као зимница спрема без икаквог конзерванса.
Запис: село Крушевица 1979.године , Власотинце
Казивачи: Милица Вељковић и Смиљка Ивановић(1928.г) село Крушевица, Власотинце

Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог и наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, Власотинце

    * * *

29.рецепт:
РЕЧЕЉ ОД ГРОЖЂА:

Састојци: грожђе, шећер и вода.
Припрема: Стави се шећер и грожђе, па се све то стави у топлу воду. Онда се скува. Тако се прави речељ као посластица. Онда се то све док је вруће стави у врчву-земљану посуду, која се чувала у подруму старих кућа. Таква посластица се јела у току зиме.

Запис: село Средор фебруар 2008.године, Власотинце
Казивач: Сретен Миленковић(1934.г) и Симон Ђикић(1834.г) , село Средор
Забележили: ученице Марија Миленковић, Јована Ђикић и Мирослав Младеновић  локални етнолог и наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, Власотинце

  * * *

30.рецепт:
РЕЧЕЉ НА ШИШАВАЧКИ НАЧИН:

Скува се слатко вино-па у току кувања ставе се танко изрезане печенке(бундеве). То се све кува два сата. Затим се стави да се охлади и касније стави у теглама. Једе се као посластица, а деца користе речељ за доручак са млеком-мажући на кришку хлеба .
Запис: село Шишава фебруар2008.године , Власотинце
Казивач: Драгољуб Ћокић (1933.г)  село шишава, Власотинце
Забележили: ученик Александар Ђокић и Мирослав Младеновић  локални етнолог и наставник ОШ “Браћа Миленковић село Шишава, Власотинце

* * *

31.рецепт:
КОПРИВЊАК(Зељаник)-на црнотравски начин:

-Савремени начин:
Потребно је: три јаја, онда коприве(ливадско зеље или спанаћ) око килограма(по жељи), кукурузно брашно две шоље величине за белу кафу, зејтин једна шоља 100-200. грама, једно пециво, једна велија(парче сира) од око 200 грама, две дебље(четири танке) коре за питу.
- Припрема фила: Зеље(коприве или спанаћ) се испржи у једну шерпу. Посебно се муте три јаја, па се стави 1-2 децилитара млека или воде или јогурта. Онда се ставе две шоље брашна , сир и пециво. Зеље(коприве или спанаћ) када се охлади,то се све помеша заједно. У тепсију 28 ставе се по2 коре(два о пара кора „на преклоп“) за питу да прекрију тепсију, тако када се стави фил и добро распореди свуда једнако, она кора која „виси“ преко трепсије, треба да се врати у тепсију и покрије фил. Онда се мало намокри кора са водом и уљем , онда стави да се пече. Када се испече служи се вруће уз јогурт за било који оброк.

- Старински начин: Све се исто спрема само се замесе коре као за питу. Уместо пецива стављао се квасац. Уместо зејтина сртављана је свињска маст, а уместо јогурта се служило кисело млеко направљено на старински начин.

Запис 29.март 2008.године Власотинце
Казивач: Борица Ристић(1949.године село Кална, Црна Трава )
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог  Власотинце
*
Из Записа 1976-2008.године Власотинца Мирослава Младеновић локалног етнолога

* * *

32.рецепт:
БУРЕК СА КОРПИВАМА(ливадским зељем или спанаћем):

Потребно је:
Пола килограма коре, 200 грама сит5ног сира(може и обични сир), мешавина једног децилитара воде и једног децилитара зејтина, теписја број 28-30.
Начин прављења бурека:
Подмаже се добро тепсија, па се ставе две коре да прекрију тепсију и да штрче са стране. Онда се напрска са течношћу мешавине воде и зејтина. Затим се ставшају три коре-једна по једна се прскају и стављају у тепсију, гужвају се и на средини постави да има више гужвано. Онда се по жељи ставља сир и зеље(коприва или спанаћ). Онда се поступак са корама понавља. Све зависи од броја коре. Три пута се распоређује сир и зеље (коприва или спанаћ). Број кора зависи од њихове дебљине. На крају се стави једна кора са зејтином. Оне коре што штрче, пребаце се преко бурека. Поново се напрска и стави да се пече. Када је готово, онда се обрне и сече се као бурек. Служи се са јогуртом, киселим млеком или павлаком.

Запис из Власотинца Април 2008.године
Казивач: Стојна (Адамческа) Младеновић (1955.г.) Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог

         * * *




33.рецепт:
СТАРИ НАРОДНИ РЕЦЕПТ ЈЕЛА ЈАНИЈА

Јанија:
- Узме се црни лук- зависи за колику количину јела да се спреми. Испржи се добро лук, па у то се стави исечено месо јагњетине или овчетине; пас е пропржи. Онда се послоли, па се налије водом. Кува се док месо добо не омекне. Онда се стави планински ољуштен исечени планински кромпир, пошто је он лако сварљив и не треба много да се скува.
Стави се одмах запршка. Исече се поново главица црног лука, на маст и добор се упржи, па се стави кашика брашно, онда туцана паприка и то се насипе у јело, па се се остави да се крчка.

Месо кад се кува можеда се ставе и сесцкане суве паприке, јер то му даје укус.
Такво јело се служило на свадбама, на славама и у свакодневном животу.
Такво добијено јело се назива ЈАНИЈА. То је јело овчара, а мој отац Благоје Младеновић (1920.г) је био сеоски кувара по свадбама 60. година 20. века у наше родно село махала Преданча(село Горњи Дејан) и спремао га у бакарни котао на огњишту за свадбе.
Често пута 70. годсина 20. века смо то јело спремљено имали на обруку баба Стане Ицић(19 из села Средор . На почетку 21. века записао сам преко ученика Цветковић Михајла петог разреда у селима Липовица и Комарица.
Ово јело је било познато и у околини Прилепа у западној Македонији и планинским селима црнотравско-власотиначкога краја.

Запис: 1976-2009. године, села: Преданча(Г.Дејан), Средор, Липовица…., Власотинце
Казивач Благоје Младеновић (1920.г.) из планинског засеока Преданча (Г. Дејан)-кувар на свадбама
Забележио: Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог

*

Из рукописа: НАРОДНЕ УМОТВОРЕВИНЕ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГА КРАJA
Обичаји, веровања, изреке,народни говор, здравице, загонетке, народни рецепти и лечење лековитим биљем,
Јун 2007.године Власотинце
Мирослав Мирко Младеновић Мирац УЧА


21. март 2010. године Власотинце Србија
Аутор (Записивач): Мирослав Б. Младеновић Мирац лкални етнолог, историчар и писац песама и прича на дијалекту Југа Србије
-наставиће се-

Мирослав Младеновић

  • Гост
Одг: Народни рецепти из власотиначкога краја-Горње Повласиње
« Одговор #3 послато: Октобар 07, 2013, 02:25:49 поподне »

                        * * *
-наставак-
Narodni recepti iz vlasotinačkoga kraja-Gornje Povlasinje - MyCity
www.mycity.rs/.../Narodni-recepti-iz-vlasotinackoga-kraja-Gornje-Povlasinje.html -Кеширано - Слично
21 мар 2010 ... Narodni recepti iz vlasotinačkoga kraja-Gornje Povlasinje ... Забележио:Мирослав Младеновић локални етнолог ..... весеља се правио у великом котлу на вериге огњишта, а сеоски кувар га је правио на овакав начин:
http://www.mycity.rs/Kulinarstvo/Narodni-recepti-iz-vlasotinackoga-kraja-Gornje-Povlasinje.html
 
                       * * *

Gastronomija Srbije - srpska kuhinja
www.panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja - Кеширано - Слично
... gastronomija Srbije. Početna / Gastronomija Srbije - srpska kuhinja ..... BELMUŽ NA PLANINSKI NACIN - Zabeležio Miroslav Mladenović, lokalni etnolog.
http://www.panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja

*
БЕЛМУЖ НА ПЛАНИНСКИ НАЧИН - Забележио Мирослав Младеновић, локални етнолог
   
Белмуж /бели муж/ је пастирски оброк и јединствено укусан специјалитет Источне Србије. У време Ђурђевданских дана, један дан пре Ђурђевдана, Ђурђевштина, у селима брдско планинског дела власотиначко-црнотравског краја, бере се цвеће, плету венци, прави белмуж и врши одлучивање јагњади. На Премлаз, јагањци су се одлучивали и почињала је мужа оваца и обавезно припремао белмуж, да  овце и те године имају више млека. Тај дан овчара у овом крају се прослављао на месту где се славио Ђурђевдан, тако што се од млека помуженог и бело-кукурузног брашна правио белмуж на овакав начин :

У групама планинских засеока, увече се помузу овце, потом подсири млеко и из цедила извади млади неслан сир, који се пре стављао у котао. Потом се котао стављао на ватру и стварањем кашасте масе, обавезно се стављало бело, некад и жуто кукурузно брашно (проја) и потом засолило и варјачом - дрвеном кашиком мешало и кувало док се потпуно не испари вода. Таква кашаста маса - белмуж, после кувања на ватри, служио се на ливади или за совром. Тако се прослављао дан овчара - почетак муже оваца, која је трајала све до јесени.

Овај рецепт за белмуж је јединствен на Југу Србије, а постојао је и у селима Заплања-подножја Суве Планине.
Данас се белмуж често припрема на исти начин, али на шпорету. У посуду са дебљим дном ставите сир и на лаганој ватри мешајте док се не растопи и почне да "конча". Додати брашно у млазу, мешати да масноћа изађе на површину. Добиће се смеса налик на качамак, али мекша. Једите сместа, док се пуши...

Послуживање белмужа
За белмуж је потебно имати стварно првокласни бели сир, а не сме бити старији од два дана...Казу да који муски једе белмуж, здраву храну од сира и кукурузног брасна, буде леп до старости, када му коса побели...Пријатно !

Састојци за припрему белмужа
1 кг младог, несољеног, најбоље овчијег сира
400 гр кукурузног брасна, не палента
СТАРИ РЕЦЕПТ БЕЛМУЖ НА СРЕДОРСКИ НАЧИН - забележили: Савић Александра и Мирослав Младеновић                         
Састојци : 1 л млека, 200 грама сира младог, 10 грама соли, па се то све стави да се кува обавезно у бакарни котао на огњиште, меша се варјачом, потом када се маса искува, додаје се кукурузно брашно по потреби. Када се мешањем то све скува, онда се сипа у бакарни плек (тепсију) и када се охлади, онда се сеце на "коцке" и служи уз трпезу.
Казивач: Савић Славица (60.г) село Средор, 2002.године
БЕЛМУЖ НА КАЛАНСКИ НАЧИН - Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог

Узме се сремуш биљка (дивљи бели лук) па се скува чорба, која је добро усољена-онда се се томе дода овчје млеко, млад сир и кукурузно брасно, па све то меша варјачом (дрвеном кашиком) и добро искува у котлу на огњишту. Може и данас да се справља на шпорету на дрва. Планинска биљка Цремуш (има је изнад 800 метара надморске висине) белмужу даје укус, а белмуж се прави на дан дјурдјевдана, када је и премлаз. Када се охлади спремљени белмуж, онда се једе. Запис из села Кална-Црна Трава.

* * *
Oljini recepti: SVADBENI KUPUS
oljini-recepti.blogspot.com/2008/08/svadbeni-kupus.html - Кеширано - Слично
29 авг 2008 ... Svadbeni kupus se mahom na starinski nacin pravio za svadbeno veselje u ...Zapis iz sela Sredor i Predanca, zabelezio: Miroslav Mladenović.
http://oljini-recepti.blogspot.com/2008/08/svadbeni-kupus.html
*

Oljini recepti
Contributors
•   Olja
•   Bilja
 
•   ČORBA OD KOPRIVA I PRAZILUKA
•   Knedle sa šljivama
•   RIGO JANČI
•   NJOKE SA BROKOLIJEM I KOPRIVOM
•   Salata "Mimoza"
•   Pinces krofne
•   Pasta od Silvije Sager iz Herceg Novog
•   Govedje snicle u sosu od paradajza
•   Meksička pizza
•   Krompir salata na novi način
 
FRIDAY, AUGUST 29, 2008
SVADBENI KUPUS
Svadbeni kupus se mahom na starinski nacin pravio za svadbeno veselje u velikom kotlu na verige ognjista i seoski kuvar ga je pravio na sledeci nacin:

U kotao se stavi red kupusa kiselog iz kaca, onda red ovcjeg mesa, pola kasike aleve paprike ili prema potrebi velicine kotla i broja gostiju, a stavlja se i jedna kasika seckanog praziluka, potom se posoli i kuva u vodi, posle krckanja kad je vec kupus skuvan, onda se zaprzi-zacini i onda vruc sluzi gostima na svadbenom veselju. Nekada u starom vremenu na svadbena veselja u brdskoplaninskom vlasotinackom kraju to je bilo jedino jelo za posluzivanje gostiju, a svadbena veselja su se mahom pravila u toku zimskih meseci.
Zapis iz sela Sredor i Predanca, zabelezio: Miroslav Mladenović.Prijatno.
posted by Olja | 4:45 AM
2 Comments:
  Spartak said...
Malo mi to zacina :)
1:49 PM
  Olja said...
Kiseli kupus je vec poprilicno kiseo i slan i sam po sebi jakog ukusa, nema potrebe da se preterano zacinjava i nasi stari nisu bas imali pristup zacinima. Zacini su bili izuzetno skupi i nedostupni. Ali, masti i ukusima na volju, pa dodaj sve one zacine za koje mislis da ce poboljsati ukus. Ja, licno, volim da dodam lorber list, biber u zrnu i malo mlevenog, ove zacine dodajem u sva jela koja pripremam sa kiselim kupusom. Ponekad kada pravim podvarak dodam i malo belog vina i pirinac, ukus je za nijansu blazi i lakse se vari.
2:03 AM
Post a Comment
<< Home


          * * *
Преуредио текст Аутор: Мирослав Б Младеновић мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије-Власотинце, република Србија

Постављено:  7.октобар 2013.године Власотинце, република Србија