Науке и научне дисциплине > Историја

Сукоби Срба и Турака кроз историју

<< < (3/3)

Nebo:
Можда није баш хронолошки, али да мало подстакнем Душанову тему:

Битка код Сталаћа, почетком 1413. године

Почетком 15. века избио је сукоб око власти између синова султана Бајазита, - Сулејмана, Мусе и Мехмеда, у којем је активно учествовала и Србија и њени великаши. Војска деспота Стефана Лазаревића и снаге султана Муса су током 1411-12. године водиле честе окршаје у јужном делу Деспотовине, као и у подручју Македоније и Тракије.

Битка код Сталаћа је један од важнијих догађаја током ових операција. Након ње и почетних Мусиних успеха, долази до стварања коалиције против Мусе, која ће успешно окончати овај рат. Град Сталаћ је, иначе, био важна војна тачка с обзиром да је штитио прилаз Крушевцу.

„Принц Муса је на Бадњи дан 24. децембра 1412. године кренуо из околине Једрена, преко Софије и Пирота да нападне Хамзу. Из Пирота је, највероватније, преко града Темске најпре напао Сврљиг. По освајању овог града освојио је и град Соко где је заробио и Хамзу. Хамза је послан за Једрене где је убрзо погубљен. Муса је, већ од раније, пописао и припремио туркменско становништво из Румелије да га насели у околини Сокола и Сврљига. Због тога је одмах по заузимању горе поменутих градова наредио да се попишу сва околна села и да се њихово становништво окупи око заузетих градова. Док је један део турске пешадије са својим старешинама извршавао ово наређење дотле је Муса наставио офанзиву на Србију. Из Сокола турске снаге су најпре напале Бован. Градска посада се предала без отпора. Пошто их је опљачкао Муса је и њих послао да се придруже онима који су били предвиђени за пресељење. Затим је освојио и опљачкао Липовац. Следећи циљ је био значајан град Сталаћ. Сам град је брзо освојен и опљачкан али се у малом граду дуго одржао командант утврђења“.

(Небојша Ђокић, са странице Општине Сталаћ, „Нешто скраћена верзија овог текста је објављена у Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља“)

Константин Филозоф наводи да је град Сталаћ бранио један властелин деспота Стефана, који је одбио да се преда Турцима. Муса је наредио да се кула у којој су били заточници запали, те тај властелин и његова посада тамо изгореше (“А у кули се задржа, чувајући град, неки благородни муж, док са кулом не изгоре, јуначан као неко од старих”).

Овај заповедник сталаћког града у народној епици познат је као војвода Пријезда, али у народу и као Тодор од Сталаћа. Према епској песми, Пријезда и његова љуба Јелица одлучују да са куле скоче у Мораву, која је тада текла испод саме куле, како не би пали Турцима у руке. Међутим, име које је остало запамћено у народу је превагнуло, те се остаци тврђаве (донжон кула) данас називају „Кула Тодора од Сталаћа“.

Коалиција између Мехмеда, деспота Стефана и босанског војводе Сандаља Хранића који је био под угарским покровитељством, након битке код Сталаћа, окружила је Мусину војску и уништила је јула 1413. године у боју код планине Витоше у западној Бугарској. Србску војску је предводио Ђурађ Бранковић. У боју се нарочито истакао србски војсковођа челник Радич Поступовић. Сам Муса је заробљен и погубљен, након чега је Мехмед постао султан.

Nebo:
Иначе, о две велике битке између Срба и Турака писали смо на другим темама:

Битка код Билеће, 1388:

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1314.40

Косовски бој, 1389:

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2110.0

Exiled:
Нисам био сигуран где да поставим ово питање па изабрах ову тему а ако није прикладно овде ви је преместите.
Занима ме има ли какве епске заоставштине о гушењу устанка у Дробњаку 1805. под вођством Сулејман паше Скопљака? Историјских извора не нађох баш па реко да видим зна ли ко за какве епске пјесме.

Навигација

[0] Индекс порука

[*] Претходна страна