Аутор Тема: Албанци и Арбереши  (Прочитано 435118 пута)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #100 послато: Децембар 01, 2015, 08:28:49 поподне »
Dukagjini    Isa Dukagjini, 1800s   Kosovo   R-L150

Ово може бити значајно, само да некако утврдимо да ли тестирани припада братству Дукађина, или је само пореклом из краја под истим називом.
R1b би могли бити изворни Шћипетари (који, по мом мишљењу, долазе са југоисточног Кавказа, односно североисточне Анатолије). Остали (J1, Ј2, I1, I2, E, и др. ХГ) су касније албанизовани (пошиптарени) Старобалканци, Словени и Левантинци.

Дукађин обухвата неколико племена, од којих су два најзначајнија Шаље и Шоши.

Мислим да је досад највише доказа да је ова посебна 11-11 грана хаплогрупе Р1б којој припада и тестирани Дукађин била присутна међу Шкрељама.

Не треба сметнути са ума ни њено солидно присуство међу Србима.

Што се племена Шкреља или Шкријеља тиче, којих највише има око Улциња, а они су и главни исељеници у задарским Арбанасима, занимљиво је да своје име изводе од тобожње старе цркве Шин Керљ (што би у преводу значило Свети Карло) у сјеверној Албанији. Нисам успио нигдје наћи помена неком католичком свецу под именом Свети Карло, па ми ова прича мало дјелује као непоуздана, иако је и Кун помиње.

Сви Свети Карли у католичкој цркви су из неког каснијег периода или су географски доста удаљени од Албаније.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #101 послато: Децембар 01, 2015, 08:53:54 поподне »
Дукађин обухвата неколико племена, од којих су два најзначајнија Шаље и Шоши.

Мислио сам баш на род Дукађина. По неким мишљењима, они су племићким пореклом из Француске, са изворним именом Duca de Agino, или тако некако.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #102 послато: Децембар 01, 2015, 09:00:38 поподне »
Што се племена Шкреља или Шкријеља тиче, којих највише има око Улциња, а они су и главни исељеници у задарским Арбанасима, занимљиво је да своје име изводе од тобожње старе цркве Шин Керљ (што би у преводу значило Свети Карло) у сјеверној Албанији. Нисам успио нигдје наћи помена неком католичком свецу под именом Свети Карло, па ми ова прича мало дјелује као непоуздана, иако је и Кун помиње.

Сви Свети Карли у католичкој цркви су из неког каснијег периода или су географски доста удаљени од Албаније.

У Скадарском земљишнику, талијански пописивачи их пишу као:
Shkreli, Scherelli, Schirelli, Screlli.
Тешко да би Талијанима промакао San Carlo, па да их овако пишу. А нарочито ово Schirelli звучи баш талијански.
Иначе, код самих Шкр(иј)еља (Шкрѣля - поздрав за Невског  ;) ) постоји предање о пореклу из Босне.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #103 послато: Децембар 01, 2015, 09:04:31 поподне »
Неки сматрају да је Дукађин постало од Дука Ђин > Војвода Јован. А сами Дукађини на врхунцу моћи су тврдили да потичу од француске породице de Hautefeuille-а. А Карл код Шкреља вероватно потиче од познатог Карла Топије.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #104 послато: Децембар 01, 2015, 09:04:49 поподне »
Узгред, у Скадарском земљишнику из 1416. постоји село и братствено име Messi.
Треба очекивати да, после случаја Фидела Кастра (Fadil Krasniqi), званична албанска историографија прогласи и Леа Месија Албанцем и нађе му корене негде на подручју између Тиране и Елбасана.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #105 послато: Децембар 01, 2015, 09:07:09 поподне »
Неки сматрају да је Дукађин постало од Дука Ђин > Војвода Јован. А сами Дукађини на врхунцу моћи су тврдили да потичу од француске породице de Hautefeuille-а. А Карл код Шкреља вероватно потиче од познатог Карла Топије.

Ово Duka Gin звучи најверодостојније.
Што се Карла Топије тиче, није спорно, него није био светитељ, па отпада оно "Ш" ("шин").
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #106 послато: Децембар 01, 2015, 09:14:27 поподне »

Што се Карла Топије тиче, није спорно, него није био светитељ, па отпада оно "Ш" ("шин").

Сетио сам се Карла Топије, јер је он дао саградити Цркву, где и дан данас има натпис на србском, грчком и латинском (само ова 3). (покушаћу да пронађем где се налази)
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #107 послато: Децембар 01, 2015, 09:33:35 поподне »
Дукађин обухвата неколико племена, од којих су два најзначајнија Шаље и Шоши.

Мислим да је досад највише доказа да је ова посебна 11-11 грана хаплогрупе Р1б којој припада и тестирани Дукађин била присутна међу Шкрељама.

Не треба сметнути са ума ни њено солидно присуство међу Србима.

Што се племена Шкреља или Шкријеља тиче, којих највише има око Улциња, а они су и главни исељеници у задарским Арбанасима, занимљиво је да своје име изводе од тобожње старе цркве Шин Керљ (што би у преводу значило Свети Карло) у сјеверној Албанији. Нисам успио нигдје наћи помена неком католичком свецу под именом Свети Карло, па ми ова прича мало дјелује као непоуздана, иако је и Кун помиње.

Сви Свети Карли у католичкој цркви су из неког каснијег периода или су географски доста удаљени од Албаније.
Претпостављам да су Шкријељи доста заступљени међу задарским Арбанасима, али ја сам имао прилике да разговарам са неким Шестанима на ту тему, и они ми тада рекоше да у Арбанасима  има највећи број њихових племеника, међу којима је можда најпознатији Јосип Ђерђа. Иначе имена ових Шестана неком ко није упознат, као што ја тада нисам био, наизглед немају везе са Арбанасима односно Малисорима. Имена су им углавном хришћанска, Тома, Никола, Марко, Лука, чак и италијанска имена као нпр. Луиђи нису ретка, а презимена, Малевић, Луколић, Марковић и сл. Данас већ могу у највећем броју случајева да барем посумњам или ''провалим'' по презимену или чак и имену, нарочито ако је италијанско, а често и по говору тј. нагласку да је реч о некоме ко је малисор или малисорског порекла. Наравно не увек јер када се неко зове нпр. Иван Марковић и трећа је генерација која је рођена у Бару онда нема шансе да га разликујеш од неког ко је рецимо Црмничанин. Мада Барани, нарочито они који су пореклом Кучи, кажу да Црмничани причају мало брже. У Бару и околини важило је некада да највише насељених има из Црмнице, обзиром да је најближа, па после њих из Куча, тако да међу њима је увек било конкуренције и помало анимозитета.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #108 послато: Децембар 01, 2015, 09:42:07 поподне »
Претпостављам да су Шкријељи доста заступљени међу задарским Арбанасима, али ја сам имао прилике да разговарам са неким Шестанима на ту тему, и они ми тада рекоше да у Арбанасима  има највећи број њихових племеника, међу којима је можда најпознатији Јосип Ђерђа. Иначе имена ових Шестана неком ко није упознат, као што ја тада нисам био, наизглед немају везе са Арбанасима односно Малисорима. Имена су им углавном хришћанска, Тома, Никола, Марко, Лука, чак и италијанска имена као нпр. Луиђи нису ретка, а презимена, Малевић, Луколић, Марковић и сл. Данас већ могу у највећем броју случајева да барем посумњам или ''провалим'' по презимену или чак и имену, нарочито ако је италијанско, а често и по говору тј. нагласку да је реч о некоме ко је малисор или малисорског порекла. Наравно не увек јер када се неко зове нпр. Иван Марковић и трећа је генерација која је рођена у Бару онда нема шансе да га разликујеш од неког ко је рецимо Црмничанин. Мада Барани, нарочито они који су пореклом Кучи, кажу да Црмничани причају мало брже. У Бару и околини важило је некада да највише насељених има из Црмнице, обзиром да је најближа, па после њих из Куча, тако да међу њима је увек било конкуренције и помало анимозитета.

Приличан број Црмничана вуче корене из северног дела данашње Албаније. Сигурно има један део њих који је малесорског порекла. Писали смо о томе на теми о Црмници, а поставио сам и онај текст на порталу.
Шестани су, изворно, били Словени. Међутим, од 15. века надаље, ту се насељавају у таласима Албанци, тако да је популацијска слика сасвим измењена.
Иначе, имена албанских католика, нарочито оних из ЦГ Крајине и улцињског краја, више звуче као србско-талијанска мешавина, него да имају везе са, рецимо, косовским Шиптарима. А, колико их ја познајем, таман толико се и воле.
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #109 послато: Децембар 01, 2015, 09:47:29 поподне »
Иначе, код самих Шкр(иј)еља (Шкрѣля - поздрав за Невског  ;) ) постоји предање о пореклу из Босне.

Занимљиво је, када је Кун прије Другог свјетског рата антрополошки обрађивао Гегнију, да је у закључцима навео да је сва Гегнија била опустила у 16. вијеку за вријеме продора Турака и да је потпуно ново становништво дошло из Босне. По тој Куновој логици, сви данашњи сјеверноалбански Геги су поријеклом Босанци.

Мислим да се овдје мало више ослањао на предања појединих племена, а мало мање на историјске податке.





Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #110 послато: Децембар 01, 2015, 09:48:26 поподне »
 Шкријеља има и на сјеверу Црне Горе, у Горњем Бихору (новоформирана општина Петњица) сада се изјашњавају  као муслимани, односно Бошњаци, заборавили су  шиптарски. Шкријеља има прилично и на Пештери, сада муслиманске вјероисповијести.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #111 послато: Децембар 01, 2015, 09:59:59 поподне »
Шкријеља има и на сјеверу Црне Горе, у Горњем Бихору (новоформирана општина Петњица) сада се изјашњавају  као муслимани, односно Бошњаци, заборавили су  шиптарски. Шкријеља има прилично и на Пештери, сада муслиманске вјероисповијести.

Видех на FTDNA да у Петњици постоји неки J2b (највероватније M241), али је сакрио податке. Можда је и J2b1, одмах поред налази се село Годоцеље. :)

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #112 послато: Децембар 01, 2015, 10:36:13 поподне »
 Шкријељи већином живе у селима: Дашча Ријека, Јаворова, Муровац. Јоховице. Од ових су  и они на Пештери. Доселили се из Ругове у 18.вијеку, а тамо из Шкријеља (Шкреља) у Малесији, сјеверна Албанија. У Годочељу нема Шкријеља. У Улцињу су насељени у Штоју и Светом Ђорђу.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #113 послато: Децембар 02, 2015, 02:16:17 поподне »
Занимљиво је да се у Скадарском земљишнику из 1416. године, као главар села Шкрељи у Скадарском дистрикту наводи Vlassi Schirelli. Ту је још један домаћин истог имена, док су остала имена Шкреља у селу: Morici (? Морић, Морис, Мауриције) и Стефан, као и Петар Драгоч(ев), Никола Лета и Иван Сома. Братство Лета је словенско, почетком 15. века живи у више села Доње Зете, а у наредном периоду сели се на север у област Љешанске нахије, где их биљежи турски пописи 1521. и 1523. године.

Божидар A. Вукчевић (можда оправдано) износи закључак да су у својој основи Шкрељи влашко братство (око којег се касније развило вероватно хетерегено племе).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #114 послато: Децембар 02, 2015, 03:55:23 поподне »
Осим презимена Лета, у Скадарском земљишнику из 1416. године се наводи и крајишко презиме Линта (Linta / Lintha).
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #115 послато: Децембар 02, 2015, 06:08:07 поподне »
 Исправка: Шкријељи не живе засеоку Јоховице које је дио  насељеног мјеста Петњица.  Миљанићи наводе и Ћосовицу као насеље ђе живе Шкријељи. Међутим тог насеља нема у Горњем Бихору. Претпостављам  да је у питању ненамјерна штампарска гешка.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #116 послато: Децембар 02, 2015, 06:18:59 поподне »
Осим презимена Лета, у Скадарском земљишнику из 1416. године се наводи и крајишко презиме Линта (Linta / Lintha).

Има их у више насеља, и у облику Linthi, што указује на презиме Линтин. Зна ли неко шта уопште значи реч линта?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #117 послато: Децембар 02, 2015, 06:48:54 поподне »
Нађох да јеЛинта > Пијавица
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #118 послато: Децембар 02, 2015, 07:09:37 поподне »
Нађох да јеЛинта > Пијавица

Извињавам се, Линта није Пијавица на алб., већ на индонежанском . Јединио слично на алб. је линт > отпаци од предива
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #119 послато: Децембар 02, 2015, 07:35:49 поподне »
Не би ја тражио значење овог презимена у албанском. Пре у србском, влашком, латинском... Мислим да се Линте у Земљишнику јављају већином у словенским срединама.
"Наша мука ваља за причешћа"