Потичем из Горњег Понишавља, са Видлича, у Пиротском крају. Ако мислите на директну мушку линију, мој чукун-деда Јоца је био из височког села Славиња (припада пиротској општини). Нажалост, код нас у Србији нема мушких потомака његове, Сотирове породице - неки чланови су отишли далеко на исток Бугарске, колико сам успео да сазнам. Јоца се призетио у једном селу у Забрђу (Радејна, изнад Димитровграда), и убрзо, пошто се родио мој прадеда, око 1890. године нестао без трага или био убијен (као општински службеник) од стране разбојника. Што се тиче породичне славе (у целом пиротском крају она се назива «свет`ц» и подразумева постојање фамилијарног каменог крста – «оброка»), ја сам узео свеца фамилије моје мајке, из једног суседног села: св. Николу. Овај светац није много чест у нашем крају, али га има. Оброчни камени крст ове моје фамилије је из 1795. године, и налази се на породичном земљишту. Породица у којој се мој чукун-деда Јоца, као сасвим млад, призетио, дошла је са севера Бугарске, доневши са собом само име места одакле долази (Боровци), али не и свог свеца, за разлику од свих других староседелачких породица у селу, које имају свог свеца и свој камени крст (укупно 16 у селу), и коме приносе жртву (молитву). Размишљао сам о испитивању свог ДНК, свакако, то би било интересантно (због измешаности различитих етноса), али ћу мало сачекати с тим. За сада пратим то што се пише на вашем форуму и сајту, где постоји обиље актуелних информација и одличних садражаја, уз богату библиотеку. Можда сам био предугачак.