Преглед хаплогрупа по славама

[Nebo]

И то називање славе по празнику који долази сјутрадан, то тек нема логике...
Притом, лично име Агатон постоји и код Срба, календарско, па не видим зашто та слава није названа управо по светитељу чији се помен празнује (Агатоновдан, Агатондан, и сл).
Мислим да се, ипак, иза назива Арлијевдан крије нешто друго...

[НиколаВук]

И то називање славе по празнику који долази сјутрадан, то тек нема логике...
Притом, лично име Агатон постоји и код Срба, календарско, па не видим зашто та слава није названа управо по светитељу чији се помен празнује (Агатоновдан, Агатондан, и сл).
Мислим да се, ипак, иза назива Арлијевдан крије нешто друго...

О свему томе смо већ писали на наведеној теми. Св. Иринеј је сутрадан зато што је са почетком 20. века јулијански календар померен за још један дан унапред у односу на грегоријански, па се Божић нпр. више није славио 6. јануара већ 7. јануара по грегоријанском календару. Исто тако је и прослављање Св. Иринеја померено са 4. септембра на 5. септембар, али изгледа да се нису сви свечари са тим слагали, па су неки настављали да га прослављају по старом, 4. септембра, с тим да се у регуларном црквеном календару тада почео прослављати Св. Агатоник, па је дошло до својеврсне конфузије. Свакако је назив Арнијевдан ближи називу Арлијевдан у односу на Агатониково име. Жарко Вељковић је у свом чланку "Свети Ахилије-Архилије, један светац са два имена?" навео како је текао процес језичке трансформације Иринејевог имена: "Наиме,име свеца Арлије или Арније једино је могло гласовно постати од латинског имена Ирèнеј (лат. Irenаеus),16 што је латинска верзија грчког имена Иринеј (грч. Εἰρηναῖος).17 Развој имена текао је на следећи начин: латинско Ирèнеј (Irenаеus) преобразило се у романско Иренêо (Irenéo), тј. далматинско романско Ринêо (Rinéo) и затим *Рилêо (*Riléo), откуда (јужно)словенско *Рлb́јь и *Рнb́јь18 па старосрпско и старохрватско старије *Рлb́је и *Рнb́је,19 млађе *Рлúје и *Рнúје, те отуд - преко чакавског наречја – данашње Арлије, ређе Арније.20" У напомени бр. 20 каже следеће: "За дублетно -л-/-н- далматороманског порекла узмимо за пример како се Свети Хијероним (лат. Hierónymus) зове у нас у народу Свети Јеролим и Свети Јероним."

Св. Агатоник и Арлијевдан немају ништа заједничко, осим чињенице да се Агатоник прославља један дан пре Иринеја. Самог Св. Агатоника прослављају, по речима Милета Недељковића у "Календару српских обичаја и веровања", само становници Левча, Темнића, Белице и Црнице. Овај светац је иначе потпуно непознат у динарским крајевима где се јавља прослављање Арлијевдана. Донекле је слична ситуација са слављењем "Св.Ђорђа посног" на простору Македоније, Косова и Метохије и јужног дела централне Србије, који се обележава 9. децембра по грегоријанском календару, истог дана када се прославља Св. Алимпије, те се данас за људе са том славом углавном говори да славе Алимпијевдан, иако то није тачно. Просто је у питању календарска забуна, јер прослављање "Св. Ђорђа посног" не постоји у календару СПЦ, али је зато он присутан у календару руске и можда бугарске цркве. На тај дан се прославља, колико се сећам, изградња цркве Св. Ђорђа у Кијеву од стране кијевског кнеза Владимира, крајем 10. века, али тај догађај није уврштен у званични календар СПЦ, отуд забуна са Алимпијевданом.

Арлијевдан је изузетно ретка слава, те стога мислим да чињеница да су неки родови наставили да га славе "по старом", 4. септембра, није прошла запажено у црквеним круговима или просто због њене реткости на то нису ни обраћали пажњу, већ су само "административно" кренули да бележе да ти људи славе Св. Агатоника, иако то не одговара истини.

[Nebo]

Ово објашњење са гласовним променама звучи јако добро, па нека буде тако. Нарочито јер бољег немамо 

[НиколаВук]

Исправка за Св. Ђорђа посног, на овај дан се обележава освећење цркве Св. Ђорђа у Кијеву почетком 11. века од стране великог кијевског кнеза Јарослава Мудрог, чије је хришћанско име било Ђорђе, односно Јуриј на руском. У Русији се овај празник назива "Јегор Осењи" или "Јурјевдан". И даље ми представља енигму ко је култ прослављања овог празника донео на простор Македоније и кад? Такође ми је остало нејасно да ли и бугарска црква обележава овај празник? Ако је одговор потврдан, можда је прослављање тог празника одраз утицаја бугарске Егзархије у Македонији крајем 19. века, мада су Бугари генерално на крсну славу гледали као на српски обичај те су покушавали да је потисну, тако да ми се то објашњење не чини изгледним. Занимљиво је такође како су на нашој Википедији овај у суштини руски црквени празник назвали "Ђурђицом", иако се не поклапају ни датум (16. новембар у односу на 9. децембар) ни догађај који се обележава (Ђурђиц-пренос моштију Св. Ђорђа из Никомедије у Лиду Палестинску, Јурјевдан - освећење цркве Св. Ђорђа у Кијеву), што само говори да "Јурјевдан" за већину Срба представља потпуну непознаницу.

https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B9_%D0%9E%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%B8%D0%B9

https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B8%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F_%D1%86%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%8C_(%D0%9A%D0%B8%D0%B5%D0%B2)

[Nebo]

Подстакнут Платиновом идејом, последњих дана сам збрајао податке о славама по утврђеним хаплогрупама тестираних херцеговачких родова (у историјским границама Херцеговине, које обухватају не само Херцеговину у данашњој БиХ, већ и Стару Херцеговину у границама данашње ЦГ, као и Доње Полимље у Србији), па дођох до неких резултата.

Хаплогрупа Е:

Никољдан 32%
Јовањдан 22%
Ђурђевдан 14%
Свети Стефан 8%
Остале славе 24% (овде имамо солидно заступљен и помињани Аћимовдан)


Хаплогрупа G:

Свети Стефан 27,3%
Аранђеловдан 27,3%
Остале славе 45,4%


Хаплогрупа L:

Света Петка 75%
Остале славе 25%


Хаплогрупа N:

Јовањдан 76,6%
Остале славе 23,4%


Хаплогрупа R1а је најразноврснија по броју слава (19) на не тако великом броју узорака (мање од 100):

Ђурђевдан 21,3%
Никољдан 16%
Јовањдан 16%
Свети Стефан 13,8%
Свети Лука 6,4%
Аранђеловдан 5,3%
Остале славе 21,2%


Хаплогрупа R1b:

Аранђеловдан 40,7%
Никољдан 18,5%
Јовањдан 18,5%
Ђурђевдан 14,8%
Остале славе 7,5%

[Nebo]

Хаплогрупа Ј:

Ђурђевдан 42,2%
Јовањдан 25,6%
Аранђеловдан 11,1%
Никољдан 5,6%
Остале славе 15,5%

Овде морамо разграничити две гране хаплогрупе Ј, с обзиром на велику разлику у славама које се у оквиру њих славе. Тако:

Ј2а (углавном Цуце и Пјешивци):

Јовањдан 69%
Остале славе 31%

Ј2b (углавном кричка грана):

Ђурђевдан 63,6%
Остале славе 36,4%


Хаплогрупа I1:

Ђурђевдан 27,7%
Никољдан 27,7%
Савиндан 10,4%
Свети Стефан 9,3%
Остале славе 24,9%

[Nebo]

Хаплогрупа I2:

Ђурђевдан 29%
Никољдан 19,2%
Аранђеловдан 16,3%
Јовањдан 12%
Свети Стефан 5,1%
Свети Лука 4,6%
Остале славе 13,8%

И овде можемо раздвојити узорак на две гране, тзв. јужни (РН908) и северни (све остале гране) динарик:

РН908:

Ђурђевдан 33%
Никољдан 20%
Аранђеловдан 18,6%
Јовањдан 6,1%
Остале славе 22,3%

„Северњаци“:

Јовањдан 33%
Никољдан 19%
Ђурђевдан 17,7%
Остале славе 30,3%

[Ojler]

...
„Северњаци“:

Јовањдан 33%
...

Ово су ти Мириловићи упропастили статистику

[Platin]

А сада, нешто сасвим другачије 

Узех "оловку" са намером да почнем са: Драги наши Јовановићи, а и сви остали...
Ипак, то не одговара чињеницама. Порекло има највише тестираних Петровића.

Пред вама је први део статистике усмерене на презимена. Направићу барем још један део на ову тему.
Сам избор презимена тренутно није најбољи могући - било је тешко на интернету пронаћи било какав позудан списак. Планирам да у наредној верзији презимена буду потпуно пребројана и уређена. Нека ова верзија послужи као оријентација.

https://drive.google.com/open?id=14JyGTJy7g2dMh0f3LDTu9NHA6XEaeLI9

У разматрање су узети само резултати са познатом славом.

[goca 11]

Drugim rečima najčešća imena Petar, Jovan,  Nikola, Ilija,Djordje, Marko, Rade, Sava, Stanko...a bilo je i Popova 
Ja sam pisala iz iste porodice odnosno jedan askurdjel jedna slava a 10 prezimena u nekoliko gradova i sela što u Srbiji, što u Bosni što u Nemačkoj i Kanadi i jedan u C.Gori.
Samo što ne znaju jedni za druge da su istog porekla...pa onda dobijamo lažnu sliku.   
Dragi Platin, samo nastavite, već će nešto izaći... još zanimljivije

[Nebo]

Ово су ти Мириловићи упропастили статистику

Свак хаплогрупа има неке своје "Мириловиће" - Новљани, Кричи, Цуце, Бањани, Корјенићи...

[Platin]

Похваљујем Небов труд око Херцеговаца

Могуће је да ћу узети представљене податке Херцеговаца и преточити у графиконе.

[Amicus]

Drugim rečima najčešća imena Petar, Jovan,  Nikola, Ilija,Djordje, Marko, Rade, Sava, Stanko...a bilo je i Popova 

Али у време кад је настао највећи број таквих презимена.

[goca 11]

U pravu ste Amicus 1851 kreću zvanično prezimena po zakonu kneza Aleksandra Karadjordjevića....ali ova nabrojana imena su sastavni deo skoro svakog rodoslova u Srbiji.E sad zavisi ko je kog dedu ili čukundedu uzeo za znamenitog pretka( kako to stoji u zakonu kneza Aleksandra) tako i prezime...patronimik ( a neko i znameniti babu 

[пек]

Чудно је да се ретке хаплогрупе ( т,р2,л,х) јављају само код презимена са словенском основом (Милошевић,Станковић...)

[goca 11]

Чудно је да се ретке хаплогрупе ( т,р2,л,х) јављају само код презимена са словенском основом (Милошевић,Станковић...)

Stevanović ( Šarenkapić) 

[Platin]

Ако сте се некада питали, шта раде презимењаци, коју славу славе... Можда ће вам ови графикони помоћи у томе

Детаљнији преглед је дат за чешће славе и чешћа презимена.

https://drive.google.com/open?id=1bJtfYEkVmUkKKsVup2kHJ2zpkV-c8anp

[goca 11]

Dragi Platin, hvala za pominjanje i mapu slava za prezime Stevanović (Šarenkapić).Mala linija Sv. apostol Filip ali tu smo 
Moram da napišem spisak prezimena svečara ove slave.Svi potiču od istog Šarenkape a sada se drugačije prezivaju i ne znaju za poreklo  ni za zajedničkog pretka..
Hvala Vam za veliki trud i volju 

[Uzi]

Платин ми је дао инспирацију да урадим пресек по славама за неке профилисане крајишке родове, чија је матица на територији појединих племена Старе Херцеговине и Црне Горе.

Тестирани су са подручја Лике, Далмације, Кордуна, Баније, Славоније и Босанске Крајине.

I1-P109>FGC22045 (матица Дробњак)
Ђурђевдан 54,5%
Никољдан 27,3%
Аранђеловдан 9,1%
Јовањдан 9,1%

N2-P189.2>FGC28435 (матица Бањани)
Јовањдан 60,1%
Ђурђевдан 21,2%
Никољдан 18,2%

J2a-M92>S8230 (матица Цуце-Пјешивци)
Јовањдан 100%

Кричке J2b-M205>Y22059 (матица Кричак)
Никољдан 50%
Ђурђевдан 40%
Јовањдан 10%


Фасцинантно је како су неки родови "задржали" матичну славу и преко 500 година. На промену нису утицале вишеструке сеобе, као ни унутрашње миграције на простору Крајине. Посебно ако узумемо у обзир да су Крајишници на неки начин прилично одсечени од матице. Када би урадили пресек за динарске крајеве ближе матици (Стари Влах, Источна Босна, итд.), ове разлике биле би још мање.

Платин, свака част на покренутој теми и одрађеној статистици!

Што се тиче Небојшине статистике, рекао бих да су сви профилисани N2 крајишки родови задржали матичну славу.

[Nebo]

Детаљнији преглед је дат за чешће славе и чешћа презимена.

https://drive.google.com/open?id=1bJtfYEkVmUkKKsVup2kHJ2zpkV-c8anp

Платине, једна сугестија. Мислим да би графикони били прегледнији ако би избор боја био исти за сваки приказ.
Дакле, да у сваком графикону Никољдан буде нпр. плаве, Ђурђевдан црвене боје, итд.