Аутор Тема: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу  (Прочитано 11531 пута)

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1102
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #20 послато: Децембар 11, 2017, 11:25:12 пре подне »
1. Ћумурије, разгранат род у селима Дучић, Мионица; Ћелије, Лајковац и Драгијевица, Осечина. У Драгијевици су познати и под називом Аврузи. Ради се о досељеницима из Херцеговине, по свему судећи из Дабарског или Фатничког Поља. На наки начин су повезани са родом Шаренаца у Херцеговини, можда по женским линијама, можда по заједничком мјесту поријекла. Назив села Дучић код Мионице су они донијели из Херцеговине (село се раније звало Кацапа), па је могуће да им је старије презиме било и Дучић. Од јавних резултата овом роду припадају Стојић из Ћелија, Лајковац и Живковић из Драгијевице, Осечина. Имају још два необјављена резултата.
Ова миграција из Фатничког поља ме асоцира на предање о Грцима. По мом мишљењу из незнања и сличности презимена и народа (Грк-Грци) у мом предању се каже да су Грци живјели у Фатници у Пађенима и да су одселили. И Дучићи су живјели на том подручију.
Влајко Палавестра је прикупио податак:
https://s33.postimg.org/dd4oivplb/Untitled.png


4. Кубати , овај род би могли назвати и крајишки Лазаревштаци. Прилично разгранати у Жегаруу Далмацији, гдје се сматрају најстаријим српским досељеницима. Само презиме Кубат опет упућује на Дабарско поље у Херцеговини. С обзиром на блискост резултата, могли би бити повезани са Ћумуријама, који су имали исту полазну тачку у Херцеговини. Роду Кубата у самом Жегару и околини  припадају Љубичићи и још једна необјављена породица. На Кордуну овом роду припадају Мацути из околине Карловца и још једна необјављена породица из Вргинмоста.
Ова миграција бих рекао да се десила некад у првој половини 16 вијека, вјероватно у великој миграцији Херцеговаца између 1523 и 1527 године, односно кад је неки владика настањен у Струпићима у Дабарском пољу повео народ у Далмацију. Тада је Дабар потпуно исељен. Иначе данашње сеоце Кубатовина је наслоњена на село Струпиће, а оба села се налазе под брдом Кубаш.

Изгледа да је Лазарева Субота слава крајева од Плане до средине Дабарског поља у средњем вијеку

симо

  • Гост
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #21 послато: Децембар 11, 2017, 11:34:23 пре подне »
Ћумурије

За род Ћумурија у Дучићу, Мионица се каже:

"Ћумурлије (Ћумури), досељени врло давно, не зна се када, од Мостара у Херцеговини. Они су данас у средини села, а ту су се и прво населили, а за време њиховог доласка је и Кацапа насељена. Они су данас у селу и код Топлице, и у Осојанима и у Дрљачама, само што их нема у Кацапи. Доста их се раселило по суседним селима, доста их је у селу замрло, па су на места замрлих дошле или се призетиле друге породице. Ћумурлије и чине данас село: у њему их је под презименом Станимировићи (по некаквом претку, који се истакао као врло вредна личност у борби против Турака за време аустријских ратова у 17. и 18. веку) са 23 куће, и под презименом Ћумурлије 27 кућа, свега 50 кућа, славе Лазаревдан."

За њима сродне Аврузе у Драгијевици се каже:

"АВРУЗИ – најстарији од досељених породица. Аврузи су од исте породице од које и каменички Зимоњићи и Зимоњићи са Гацка. Аврузи су са Црвеног Дола на Чеву у Црној Гори и прво одсељени у Херцеговину па одатле дошли овде. Презиме Аврузи задржала је породица Илића, докле све остале су га изоставиле. Први Авруз се населио у Старом Селу и Илићи су и данас ту, али су доцније помештали се на југ Бојчици и уз Јадар те су тако населили готово сав горњи крај овог села и с обе стране реке. Аврузи су досељени пре прве сеобе у ово село. Данас су Аврузи: Коркићи, Андрићи, Срећковићи, Јовићи, Живковићи, Станисављевићи, Јаковљевићи и Илићи. Њих је 34 куће, славе Св. Лазара."

Досељавање Авруза и Ћумурија из Херцеговине у ваљевски крај по свему судећи десило се у 18. вијеку. Као што се види и једна и друга група сросдних породица славе Лазареву суботу, поријекло вежу за Херцеговину, носе родовско име по труцизмима (Хавруз на турском занчи, ноћнио суд, ноша, тута, ћумурлија је онај који ради са угљем). Оно што такође видимо код обе породице јесте посредно довођење у везу са родом Зимоњића, тј. родовима који славе Лазареву Суботу у Херцеговини,а које смо звали још и Шаренцима или Кресојевићима. Оно што се не поклапа јесте хаплогрупа. Међутим ово нису једини "Зимоњићи" у ваљевском крају са разним хаплогрупама. То говори да је неког сплемењивања око рода Лазаревштака у Херцеговини дошло још раније. Са друге стране требамо посттавити питање и да ли је култ св. Лазара (библијског) био значајније изражен на подручју у четвероуглу Столац, Берковићи, Гацко, Билећа и да су и разнородни родови могли поштовати овог светитеља. Све те породице причају исту причу о Плани, Кресојевићима, боравку у Цуцама и на Чеву. Аврузи у драгијевици помињу чак исти локалитет као и Попаре у Херцеговини, Црвен Дол у Чеву.

Из тог разлога је тешко распетљати шта је истина,а шта предање.

симо

  • Гост
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #22 послато: Децембар 11, 2017, 11:45:33 пре подне »
Ћумурије су стара муслиманска породица која је живјела у крајњем југоисточном крају Дабарског Поља, у селу Кути, гдје јој се налазила кула, џамија, гробље. По мишљењу већине истраживача потекла је од потурчених Ковача (Ковачевића) из истог села. Иако их је било и у херцегновском крају, није реално да су у Куте дошли тек након 1687. године, јер их у 17. вијеку пали и роби чета Баје Пивљанина. У вези са муслиманима Ћумуријама Дедијер поред Ковача наводи и старе породице из села Кукричја које
 се наслања на Кути: Бјеловуке и Столице. Оно што може бити занимљиво за Ћумурије у Дучићима јесте чињеница да се у Кукричју, које чини прелаз из Дабарског у Фатничко Поље, помиње изумрла стара породица Дучића која је имала своје баштине. У самим Кутима су двије најстарије православне породице Ковачи(Ковачевићи) и Батинићи који славе Лазареву суботу. И једни и други су живјели на земљи Ћумурија. Батинићи се вежу за породице Шаренац-Кресојевић, али немамо још њихов резултат. Сами муслимани Ћумурије су у Кутима живјели до куге 1813-1815. године,  а неки и до половине 19. вијека, а затим су прешли у Мостар.

Укратко, у овом случају видимо превише поклапања да поријекло дучићких Ћумурија не бисмо могли повезати са подручјем села Кута, Кукричје, прелазног дијела између Дабарског и Фатничког Поља. Мислим да би се ту могло радити о старијем становништву Дабарске жупе.

Иако би везу са крајишким Кубатима требало посебно обрадити чињеница је да се Кубатовина налази тек неколико километара далеко, такође на јужном ободу Дабарског Поља и да се тамо помињу изумрли муслимани Кубати, потурчени стари Дабрани.
« Последња измена: Децембар 11, 2017, 11:52:49 пре подне симо »

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1102
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #23 послато: Децембар 11, 2017, 11:52:17 пре подне »
За Ћумурије Шобајић каже да су од Ковачевића, који су доселили у Плану из Грахова. Један од браће Ковачевића се потурчио и од њега су Ћумурије. У Кути је дошао вјероватно од Плане или Фатнице кад је већ Дабар пио пуст, односно кад је горе поменути владика одвео народ у Далмацију. Послије куге 1813-1815 Ћумурије селе у Мостар.

Ковачевићи у Засади(Кути)славе Ђурђевдан.

симо

  • Гост
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #24 послато: Децембар 11, 2017, 11:56:41 пре подне »
За Ћумурије Шобајић каже да су од Ковачевића, који су доселили у Плану из Грахова. Један од браће Ковачевића се потурчио и од њега су Ћумурије. У Кути је дошао вјероватно од Плане или Фатнице кад је већ Дабар пио пуст, односно кад је горе поменути владика одвео народ у Далмацију. Послије куге 1813-1815 Ћумурије селе у Мостар.

Ковачевићи у Засади(Кути)славе Ђурђевдан.

Знам, видио сам то, али многи ту наводи нису ни сами међу собом усаглашени. Рецимо ове Батиниће у кутима доводе у везу са херцеговачким Милићевићима. Оно што могу видјети јесте испреплетеност разнородних породица које повезује исти географски простор. Само генетички резултати ту могу распетљати ситуацију.

За Ћумурије Ћоровић, поводећи се за турским називом говори да су од Анадола, други пишу да су увијек говорили српски и да су потурчењаци, трећи да су дошли из Херцег-Новог након 1687.године. Из ових разлога ниједан од тих навода не требамо узимати као свето слово, али га ни губити из вида. Истина је негдје између.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1102
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #25 послато: Децембар 11, 2017, 12:00:09 поподне »
Ето  рекосмо скоро исто.

Зар Батинић из Кути није добио резултат? Чини ми се да сам га негдје прочитао.

Иначе сав овај крај је и крај мојих предака. Кукричије,Кукун,Љут(Кути), Фатница, Кљенци код Струпића, а немам никакве везе са њима.

симо

  • Гост
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #26 послато: Децембар 11, 2017, 12:08:49 поподне »
Зар Батинић из Кути није добио резултат? Чини ми се да сам га негдје прочитао.

Немамо Батинића из Кути, већ са друге локације. Иначе из Кути има неколико тестираних породица.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1102
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #27 послато: Децембар 11, 2017, 12:13:40 поподне »
Да да, ја сам због славе и Шобајићевог предања већ њих сврстао у Шаренце.

Ван мреже Банија

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #28 послато: Децембар 11, 2017, 02:11:18 поподне »
Могуће да је постојао неки податак који је Дабић прочитао,а који се опет заснивао на простонародној етимологији, слично као у случају Буњевци-Буна. Дабић је у Карловачком генералату написао и да су Усорци у Оточац доселили директно из Усоре.

Са друге стране, Бунчићи су прилично стар род међу крајишким Србима. Забиљежени су у Далмацији још 1709. године, било их је у Ђеврскама и Ивошевцима,а од далматинских су и лички Бунчићи којих је било у Радучу, Острвици, Пишаћу. Од ових личких су и Бунчићи на Сувој међи. Сви ови Бунчићи славе Јовањдан. Не знам да ли би могла постојати веза банијских Бунчића са поменутим Бунчићима с обзиром и на различиту славу. Занимљиво је да се за Филипа у горњем тексту каже да се за буне склонио у Бриње или у Котаре (можда код сродника Бунчића?)

Овдје се осим у случају војводе Филипа Бунчића исто мјесто помиње и код његових сродника Давида и Мирка Бунчића, као и код Симе Ређенчевића. Зато бих рекао да је то наведено на основу директног податка из неког документа.

Самим Бунчићима који славе Лазареву суботу својеврсна матица је у селу Шушњар код Глине, гдје их је према подацима из 1948. године било 32 куће и 140 душа. На Банији су потврђени већ за вријеме рата 1683-1699. године (управо војвода Филип Бунчић и то у низу докумената) и свакако су један од старијих родова по времену досељавања на Банију.
Колико ми је познато, Ређенчевића на Банији није било, али је било Рађеновића у сусједном селу Велики Градац (њих је било свега 5 кућа и 17 душа, мислим да је њихова слава Ђурђевдан, али још увијек немам потврду).

Што се Бунчића тиче, њих по крајишким областима има са више различитих крсних слава (тачније пет различитих крсних слава по подацима Горњокарловачке епархије из 1883. године) и очито је да нису сви истог коријена.

Ван мреже Nikola М

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 138
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #29 послато: Март 11, 2018, 09:07:51 поподне »
Прилажем податке само на основу теме о родовима који славе Лазареву Суботу, а односи се на породице са Кордуна:
Балчин, Баљак, Бунчић, Вишњић, Вујановић, Вурдеља, Вучинић, Вучковић, Гвојић/Гвоић, Девић, Жегарац, Ивошевић, Илић, Јакшић, Јанчић, Јелић, Калинић, Кекић, Лукач, Маљан, Мандић, Мацут, Милашиновић, Миловановић, Миливојевић, Милошевић, Пешут, Поткрајац, Радановић, Ребић, Ромчевић, Рончевић, Рудан, Смрзлић, Станојевић.
Списак је настао на основу списка презимена и слава из књиге Милана Радеке - Горња Крајина-Карловачко владичанство.
Већина наведених презимена слави и друге славе, једино презимена Маљан, Мацут и Ребић славе само Лазареву суботу. Такође велико је питање која презимена могу припадати I2-PH908 и да ли се она могу повезати са истим презименима из других области?
« Последња измена: Март 11, 2018, 09:10:28 поподне Nikola М »

Ван мреже Nikola М

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 138
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #30 послато: Март 11, 2018, 10:11:22 поподне »
У оквиру хаплогрупе I2-PH908 има неколико родова који славе Лазареву Суботу,а који су прилично добро генетички профилисани. Иако највејроватније ти родови нису повезани међусобно,  навео бих их у једној теми и покушао написати понешто о поријеклу сваког од родова. На жалост, добар дио родова се налази у још необјављеним резултатима, али покушаћу дати бар назнаке које су битне за општу причу.

Успио сам изоловати 4 рода која славе Лазареву Суботу, а припадају I2-PH908. Назваћу их условно по најстаријим презименима.

1. Ћумурије, разгранат род у селима Дучић, Мионица; Ћелије, Лајковац и Драгијевица, Осечина. У Драгијевици су познати и под називом Аврузи. Ради се о досељеницима из Херцеговине, по свему судећи из Дабарског или Фатничког Поља. На наки начин су повезани са родом Шаренаца у Херцеговини, можда по женским линијама, можда по заједничком мјесту поријекла. Назив села Дучић код Мионице су они донијели из Херцеговине (село се раније звало Кацапа), па је могуће да им је старије презиме било и Дучић. Од јавних резултата овом роду припадају Стојић из Ћелија, Лајковац и Живковић из Драгијевице, Осечина. Имају још два необјављена резултата.

2. Косјерићани, ову групу од три породице не могу другачије именовати, пошто још нису објављени. Ради се о три породице које су се развиле од једног призећеника у дучићке Ћумурије, а који је дошао из села Скакаваца код Косјерића. Генетички припадају роду Тарских Никшића. С обзиром да су сами Скакавци насељени управо Никшићима, ово не би требало да чуди.

3. Бијелићи, назвао сам их по најстаријем родовском имену из села Матаруге код Пљеваља.Иако неки истраживачи за овај род пишу да је стариначки у пљеваљским Матаругама, они сами кажу да су поријеклом из Гацка. Како год, доста су стари у Матаругама код Пљеваља. У самом мјесту поријекла тестирани су Гачевићи. Из истог пљеваљско-пријепољског краја су и Чаркиловићи. Занимљиво је и ово поклапање презимена са истим коријеном гатати-чарати. У околини Чачка овом роду припадају тестирани Николићи. Николићи са још једном необјављеном породицом из Видове код Чачка, чине подрод у оквиру овог рода, јер имају неке заједничке вриједности. Још два необјављена резултата из Војводине, говоре да је овај род учествовао и у Великим Сеобама 1690. године. Једну од тих породица налазимо у Помиришју, одакле се у другој половини 18. вијека преселила у Башаид, Банат.

4. Кубати , овај род би могли назвати и крајишки Лазаревштаци. Прилично разгранати у Жегаруу Далмацији, гдје се сматрају најстаријим српским досељеницима. Само презиме Кубат опет упућује на Дабарско поље у Херцеговини. С обзиром на блискост резултата, могли би бити повезани са Ћумуријама, који су имали исту полазну тачку у Херцеговини. Роду Кубата у самом Жегару и околини  припадају Љубичићи и још једна необјављена породица. На Кордуну овом роду припадају Мацути из околине Карловца и још једна необјављена породица из Вргинмоста.

Поред ових заокружених родова, постоје још три резултата (један необјављен) које само на основу блискости маркера не можемо сврстати ни у један од ових родова. То су:

Балшићи, старином из села Пећарска код Бијелог поља, старије презиме Пребирачевићи. Најстарија породица у Пећарској. Има неких сличности са родом Бијелића, али и значајних разлика. Балшићи би могли бити посебан, стари српски род у Бихору.

Нешићи из Белушића, Рековац. По маркерима најближи роду Ћумурија, али не толико близу да би се тврдила сигурна веза. Географски такође стоје далеко. У Белушићу се спомиње само једна породица која слави Лазареву суботу и за њу се каже: "Зељићи (6), досељеници из Копаоника. Славе Лазареву Суботу, прекаде немају."

Необјављена породица из околине Лајковца би могла бити повезана са Ћумуријама, али недостаје још маркера да би се то могло рећи сигурније.

Питање је да ли и друге породице сем Кубата и Љубичића из Жегара у Далмацији могу припадати I2-PH908, а такође славе Лазареву суботу:
Бабић, Веселиновић, Вуканац, Вукчевић, Јајић, Ковачевић, Комазец, Копанлија, Мијић, Милић, Ћосо, Швоња, Шкорић и Шукара/Шукора?

симо

  • Гост
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #31 послато: Март 11, 2018, 10:38:16 поподне »
Прилажем податке само на основу теме о родовима који славе Лазареву Суботу, а односи се на породице са Кордуна:
Балчин, Баљак, Бунчић, Вишњић, Вујановић, Вурдеља, Вучинић, Вучковић, Гвојић/Гвоић, Девић, Жегарац, Ивошевић, Илић, Јакшић, Јанчић, Јелић, Калинић, Кекић, Лукач, Маљан, Мандић, Мацут, Милашиновић, Миловановић, Миливојевић, Милошевић, Пешут, Поткрајац, Радановић, Ребић, Ромчевић, Рончевић, Рудан, Смрзлић, Станојевић.
Списак је настао на основу списка презимена и слава из књиге Милана Радеке - Горња Крајина-Карловачко владичанство.
Већина наведених презимена слави и друге славе, једино презимена Маљан, Мацут и Ребић славе само Лазареву суботу. Такође велико је питање која презимена могу припадати I2-PH908 и да ли се она могу повезати са истим презименима из других области?

Од ових горе породица Жегарци и Станојевићи су сасвим извјесно I2-PH908, а Мандићи E-V13.
« Последња измена: Март 11, 2018, 10:40:52 поподне симо »

симо

  • Гост
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #32 послато: Март 11, 2018, 10:40:23 поподне »
Питање је да ли и друге породице сем Кубата и Љубичића из Жегара у Далмацији могу припадати I2-PH908, а такође славе Лазареву суботу:
Бабић, Веселиновић, Вуканац, Вукчевић, Јајић, Ковачевић, Комазец, Копанлија, Мијић, Милић, Ћосо, Швоња, Шкорић и Шукара/Шукора?

Милићи су свакако I2-PH908, а мислим и Комазеци.

Ван мреже Nikola М

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 138
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #33 послато: Март 12, 2018, 05:29:15 поподне »
Од ових горе породица Жегарци и Станојевићи су сасвим извјесно I2-PH908, а Мандићи E-V13.

Маљани такође треба да буду I2-PH908. Презиме је из истог села јужно од Карловца где су и Мацути. Постоји и данас предање од старих људи да су Маљани заправо једна од грана Мацута која је током 19. века прешла на земљу неких Маљана којих нема више у селу. Након тога они су прозвани Маљанима, а и данас се често Мацути и Маљани називају рођацима.

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #34 послато: Март 14, 2018, 07:47:20 поподне »
У оквиру хаплогрупе I2-PH908 има неколико родова који славе Лазареву Суботу,а који су прилично добро генетички профилисани. Иако највејроватније ти родови нису повезани међусобно,  навео бих их у једној теми и покушао написати понешто о поријеклу сваког од родова. На жалост, добар дио родова се налази у још необјављеним резултатима, али покушаћу дати бар назнаке које су битне за општу причу.

Успио сам изоловати 4 рода која славе Лазареву Суботу, а припадају I2-PH908. Назваћу их условно по најстаријим презименима.

4. Кубати , овај род би могли назвати и крајишки Лазаревштаци. Прилично разгранати у Жегаруу Далмацији, гдје се сматрају најстаријим српским досељеницима. Само презиме Кубат опет упућује на Дабарско поље у Херцеговини. С обзиром на блискост резултата, могли би бити повезани са Ћумуријама, који су имали исту полазну тачку у Херцеговини. Роду Кубата у самом Жегару и околини  припадају Љубичићи и још једна необјављена породица. На Кордуну овом роду припадају Мацути из околине Карловца и још једна необјављена породица из Вргинмоста.
Питање је да ли и друге породице сем Кубата и Љубичића из Жегара у Далмацији могу припадати I2-PH908, а такође славе Лазареву суботу:
Бабић, Веселиновић, Вуканац, Вукчевић, Јајић, Ковачевић, Комазец, Копанлија, Мијић, Милић, Ћосо, Швоња, Шкорић и Шукара/Шукора?
Што се Кубата тиче спадају уз Јаиће/Јајиће у најстарије Жегарце за које се сматра да су до половине 17.века били исламске вероисповести(Бачко ту помиње и нека имена па и порекло презимена од личног имена Јакуб као и од капе које су носиле паше што је мање вероватно) .Обзиром да су Кубати из Источне Херцеговине пореклом а да се зна и да су словенског тј.српског порекла мислим да је то извесно и за Јајиће што се саме хаплогрупе тиче а чак се може десити да су из Источне Херцеговине дошли у неким од сеоба можда баш са Кубатима.Иначе водим порекло из сремског огранка ове породице за које се додуше нигде у литератури не наводи да су пореклом из Северне Далмације тј.Богатник/Жегара ,но ипак постоји доста ствари које сам повезао а говоре у прилог томе да су баш моји Јајићи који славе Лазареву Суботу из Дамације.Сад је питање дал је теже наћи жегарске Јајиће и убедити их у тестирање или убедити у тестирање моје сремске Јајиће ;D.
Што се осталих породица које је Никола навео тиче,у Источном Срему,баш одакле су и моји са мајчине стране постоји велики део ових породица из што славе Врбицу али постоје и друге које славе Ђурђевдан и Јовињдан што су иначе најчешће славе Жегараца.Ја сам нашао поклапања за свега 4-5 породица јер нисам успео да видим које крсне славе њихови презимењаци славе у Срему.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Nikola М

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 138
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #35 послато: Мај 09, 2018, 11:07:44 поподне »
Потврђена је претпоставка на основу резултата тестирања за Светски ДНК дан 2018, да Комазеци из Каштела Жегарског припадају роду I2-PH908 који слави Лазареву суботу у групи са презименима Кубат, Љубичић и Мацут.

Ван мреже Nikola М

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 138
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #36 послато: Мај 16, 2018, 06:17:42 поподне »
Још један интересантан резултат: Карић, Лазаревдан, Гориња, Босанска Крупа. Он такође припада хаплогрупи I2-PH908 и роду Жегарских Лазаревштака.

Ван мреже Nikola М

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 138
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #37 послато: Септембар 30, 2018, 05:48:14 поподне »
Нови резултат са Српског ДНК дана показује да и презиме Јошић из села Баљци недалеко од Дрниша у Далмацији припада родовима I2-PH908 који славе Лазареву Суботу. Тренутно стање показује да презимена Кубат, Љубичић, Комазец, Мацут, Карић, Ступар и Јошић чине један род распрострањен по Далмацији, Кордуну и Босанској Крајини.

На мрежи Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2331
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #38 послато: Октобар 01, 2018, 06:08:43 поподне »
Откривен је Радоша Мацут у близини Бенковца, на катастру из 1709. године. Из села Булић, настањен у Лепурима (Кожловац)

Ван мреже Nikola М

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 138
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #39 послато: Октобар 02, 2018, 04:59:53 поподне »
Откривен је Радоша Мацут у близини Бенковца, на катастру из 1709. године. Из села Булић, настањен у Лепурима (Кожловац)

Овај податак сада представља најстарији објављен податак о презимену Мацут, до сада је то било помињање презимена у Попису Лике и Крбаве из 1712. Тада су пописана браћа Вујасин и Ђурица Мацут и две женске особе који су из Лапца дошли у Грачац 1711 године.