Аутор Тема: Падежи у србском језику  (Прочитано 1440 пута)

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1406
  • I-A1328
Падежи у србском језику
« послато: Фебруар 21, 2018, 07:07:27 поподне »
За разлику од језика Бугарске и Македоније, србски чува свим словјенима исти падежни склоп. Но облик датива, инструментала и локатива одудара. У сљедећем излагању образложавам зашто је то тако.

номинатив          кто     что  На корен къ и чь качила се честица -то. Срби су преметли у тко,. Что се је изговарало као што, јер се ч пред т изговара као ш. Нпр. чтјети (читати) изговара се штјети, а чтиво - штиво..
генеитив            кога    чега
датив                 кому   чему
аккузатив           кога   что
вокатив              ој!
инструментал   с кијем чим
локатив   о/у/на  ком   чем

Не треба се тко ассоциирати само с хрватским, јер довољно је повеља на србском гдје пише "тко";Исто тако је много досљедније казати што а не шта.

Ваља у генитиву -га не скраћивати на крње "г": њега, мојега, доброга, злога, а "њег, мог, доброг, злог".
Ваља у дативу -му не скраћивати на "м" или "ме": "њему, мојему, доброму, злому, а не доброме, зломе, јер исто не иде ни њеме или мојеме. Облици њем, мојем, добром, злом треба користити за локатив.

ном.         вук         вуци         I     влъкъ        влъци        I    vlk         vlci       I     volk          volki       I     волк       волки
ген.          вука       вука         I     влъка         влъкъ       I    vlka        vlků      I     volka        volkov    I     волка      волков
дат.          вуку       вуцима    I     влъку        влъкомъ    I    vlku       vlkům    I     volku       volkom   I     волку      волкам
акк.          вука       вуке         I     влъка         влъкы       I    vlka        vlky      I     volka       volkom    I     волка      волки
вок.          вуче       вуци         I     влъче         влъци       I    vlče        vlci       I     ------      ------        I     -------   --------
инс.       с вуком   с вуцима     I съ влъцемь  съ влъки     I  s vlkem  s vlky      I   s volkem  s volki       I  с волком с волками
лок.       у вуку     у вуцима     I  о влъце      о   влъцехъ I  o vlku    o vlcich    I  o volku    o volkih     I  о волке   о волках

Зашто је у србском -има, -има, -има док у осталим језицима -ом, -и, -ех?
За образложење потребно је погледати и склањање женскога рода

ном.         жена       жене         I     жена         жены        I    žena       ženy       I     žena       žene       I     жена      жены
ген.          жене       жéна         I     жены        жен          I    ženy       žen         I     žene       žen         I     жены     жен
дат.          жени       женама    I     жене         женамъ    I    ženě      ženam    I     ženi        ženam    I     жене      женам
акк.          жену       жене         I     жену         жены       I    ženu       ženy       I     ženo       žene       I     жену      жены
вок.          жено       жене         I     жено         жены       I    ženo       ženy       I     ------      ------      I     -------   --------
инс.       с женом   с женама     I съ женою  съ женами  I  s ženou  s ženami    I   s ženo   s ženami   I   с женою с женами
лок.       у жени     у женама     I  о жене     о  женахъ   I  o ženě    o ženach   I   o ženi    o ženah     I  о жене   о женах


КАКО СЕ ЈЕ ШТО ИЗМИЈЕНИЛО
У средњевјековним писањима облици падежа изгледају сасвим другачије.

Прва измјена около 12. в.
Гдје је старословенски имао с женоју, чешски с женоу, словеначски с жено, србски је имао с женов. У повељи Кулина Бана пише "разве што ми кто да својев вољов поклон". У црквенословенском би било "разве што ми кто да(ст) својеју вољеју поклон" а послије 13.в. прелази у "разве што ми кто да својом вољом поклон".

Друга измјена 14-15. в.
"кто иде с нами на кладенац" постаје " с нама". Оба облика "с нами" и "с нама" дуго се држе упоредо до стандардизације "с нама". "Врати се кући са сузами". Но за мужски и средњи род казивало се је "Идемо у цркву с добрими вјерники". Будући да се је у номинативу говорили вјерници, аналогијом се је ки>ци примјенило и на инструментал.
Почели су качити ту "м" да се некако слаже с наставком придјева " идемо у цркву с добрим' вјерницим". На крају се по аналогији са женским обликом "ами" или "ама" почело говорити "с добрима вјерницима",

Сљедећа промјена.
Некада се је говорило "Бог је милостив према вјерником и вјерницам". Дакле у дативу мужски род. -ом, а женски род -ам.
Будући да су датив и инстументал женскога рода слични толико да су се изједначили из првобитнога "Дајем књигу лијепим женам. Читам с лијепими женами (потом "с лијепима женама)" почели су и "ам" и "ама" користити за оба падежа, како кому драго рећи.
Ово изједначење датива и инструментала множине пренесло се је и на мужски и средњи ред. Тако је из првобитнога "Дајем кољиво вјерником" по узору на инструментал " с мајстоцим" постало "Дајем кољиво вјерницим", а потом по узору на женске именице настало "вјерницима".

Најмлађа промјена.
Локатив указује локацију гдје се врши радња. у мојих њивах, пољих", шумах. У једно доба почело се је говорити "у мојим њивам, пољим, шумам". Но користио се старији локатив дуго и до краја 18. вијека, а највише у Сријему и Брдима.
« Последња измена: Фебруар 21, 2018, 07:09:55 поподне сунце »
Ⲙⲏⲥⲗⲏⲙⲟ ⲇⲁ ⲃⲗⲁⲇⲁⲙⲟ ⲛⲁшⲏⲙ ⲣⲉϥⲏⲙⲁ, ⲛⲟ ⲏⲥⲧⲏⲛⲁ ⲓⲉ ⲇⲁ ⲣⲉϥⲏ, ⲡⲟⲡⲩⲧ ⲧⲁⲧⲁⲣⲥⲕⲟⲅⲁ ⲗⲩⲕⲁ, ⲇⲉⲓⲥⲧⲃⲩⲓⲩ ⲛⲁ ⲩⲙ ⲙⲟћⲛⲟ ⲙⲣⲥⲉћ ⲏ ⲥⲩⲕⲁⲓⲩћ ⲙⲏⲥⲁⲗ. Ⲍⲁⲧⲟ ⲩ ⲣⲁⲍⲅⲟⲃⲟⲣⲩ ⲃⲁⲗⲓⲁ ⲡⲣⲃⲟ ⲩⲥⲧⲁⲛⲟⲃⲏⲧⲏ ⲙⲉђⲉ ⲣⲉϥⲏⲙⲁ ⲏ ⲏⲍⲣⲁⲍⲏⲙⲁ, ⲇⲁ б̀ⲏ ⲇⲣⲩⲅⲏ ⲍⲛⲁⲗⲏ ⲕⲁⲕⲟ ⲏⲭ ⲙⲏ ⲃⲏⲇⲏⲙⲟ.

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1110
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Падежи у србском језику
« Одговор #1 послато: Фебруар 21, 2018, 08:00:46 поподне »
Најмлађа промјена.
Локатив указује локацију гдје се врши радња. у мојих њивах, пољих", шумах. У једно доба почело се је говорити "у мојим њивам, пољим, шумам". Но користио се старији локатив дуго и до краја 18. вијека, а највише у Сријему и Брдима.

Седми падеж коришћаше и мой дѣд. А знам људе койи га и дан-данас користе. А док йе мене жива биће и седмога падежа, Аустрийи и Тршићу у пркос.
« Последња измена: Фебруар 21, 2018, 08:03:38 поподне Александар Невски »
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557* / mtDNK: H11a5
Одг: Падежи у србском језику
« Одговор #2 послато: Фебруар 21, 2018, 09:01:22 поподне »
У Срему се користи и данас...

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1406
  • I-A1328
Одг: Падежи у србском језику
« Одговор #3 послато: Фебруар 22, 2018, 02:08:59 пре подне »
Седми падеж коришћаше и мой дѣд. А знам људе койи га и дан-данас користе. А док йе мене жива биће и седмога падежа, Аустрийи и Тршићу у пркос.

Похвално, похвално, но боље би било уљуб себи, него ли упријек другима.
Ток којим је кренуо србски ваљда се не да више повратити, но бес сумње ваља народ упознати с тијем, да је то један дио наше прошлости и да старинске падежне наставке треба вољети и цијенити као дједовину. Успут знање истих много олакшава разумијевање сродних нам словјенских језика.
Ⲙⲏⲥⲗⲏⲙⲟ ⲇⲁ ⲃⲗⲁⲇⲁⲙⲟ ⲛⲁшⲏⲙ ⲣⲉϥⲏⲙⲁ, ⲛⲟ ⲏⲥⲧⲏⲛⲁ ⲓⲉ ⲇⲁ ⲣⲉϥⲏ, ⲡⲟⲡⲩⲧ ⲧⲁⲧⲁⲣⲥⲕⲟⲅⲁ ⲗⲩⲕⲁ, ⲇⲉⲓⲥⲧⲃⲩⲓⲩ ⲛⲁ ⲩⲙ ⲙⲟћⲛⲟ ⲙⲣⲥⲉћ ⲏ ⲥⲩⲕⲁⲓⲩћ ⲙⲏⲥⲁⲗ. Ⲍⲁⲧⲟ ⲩ ⲣⲁⲍⲅⲟⲃⲟⲣⲩ ⲃⲁⲗⲓⲁ ⲡⲣⲃⲟ ⲩⲥⲧⲁⲛⲟⲃⲏⲧⲏ ⲙⲉђⲉ ⲣⲉϥⲏⲙⲁ ⲏ ⲏⲍⲣⲁⲍⲏⲙⲁ, ⲇⲁ б̀ⲏ ⲇⲣⲩⲅⲏ ⲍⲛⲁⲗⲏ ⲕⲁⲕⲟ ⲏⲭ ⲙⲏ ⲃⲏⲇⲏⲙⲟ.